Digitalni arhiv Filozofskog fakulteta u Zagrebu
Not a member yet
8046 research outputs found
Sort by
Zur Distribution deutscher Entlehnungen in kroatischen Gespanschaften
No full textDiese Diplomarbeit behandelt das Thema der deutschen Entlehnungen in der kroatischen
Sprache von heute. Obwohl Kroatien schon seit über zwei Jahrzehnten ein souveräner und
unabhängiger Staat ist, kann man noch heute konkreten Beispielen des Einflusses benachbarter
Kulturen bzw. Sprachen auf die Spur kommen. Kroatien befand sich während seiner
Geschichte in diversen politisch-geografischen Konstellationen, die die Kultur und Sprache
des Landes prägten. Aus geografischen, aber auch aus politischen Gründen erfolgte der
Einfluss jedoch nicht überall im Lande mit der gleichen Intensität. Deshalb versucht diese
Arbeit herauszufinden, ob und wie intensiv die deutsche Sprache die jeweiligen Regionen
Kroatiens beeinflusste. Dabei wird von der Hypothese ausgegangen, dass die Varietäten im
Norden Kroatiens die meisten deutschen Entlehnungen besitzen und dass die dort geborenen
Probanden die meisten Entlehnungen kennen und sogar aktiv benutzen. Außer der Herkunft,
wollte als Zweites nachgeprüft werden, ob das Alter Einfluss auf die Sprachkenntnisse hat. Als
Drittes wurde davon ausgegangen, dass das Geschlecht oder besser gesagt die stereotypen
Geschlechterrollen potenziell die Sprachkenntnisse beeinflussen können. Alle Hypothesen
wurden mithilfe einer Google-Umfrage zur Prüfung gestellt.
Zum Auftakt der Arbeit werden erstmals die theoretischen Grundlagen und die Grundbegriffe
der Sprachkontaktforschung dargelegt. Dieses wird von einer kurzen Darbietung der
wichtigsten Ereignisse in der Geschichte der deutsch-kroatischen Beziehungen gefolgt. Am
Ende werden der eigentliche Umfrageteil sowie die durch die Umfrage erhaltenen Ergebnisse
erläutert und analysiert, um die Hypothesen entweder zu bekräftigen oder zu widerlegen
Zadaci za slušanje u udžbenicima za njemački kao strani jezik u osnovnoj školi
No full textDiese Diplomarbeit setzt sich mit den Hörtexten und den einschlägigen Übungen in drei
Lehrwerken für Deutsch als Fremdsprache aus. Im ersten Teil der Arbeit werden die
gegenwärtigen wissenschaftlichen Befunde im Bereich Hörverstehen im Fremdsprachenunterricht
präsentiert sowie die grundlegenden Begriffe geklärt. Anschließend werden die drei Lehrwerke in
Bezug auf die Hörtexte und Hörübungen analysiert. Die Analyse wurde aufgrund neun Kriterien
durchgeführt: die Spontaneität und Authentizität der in den Hörmaterialien zu hörenden Sprache,
das Angebot an Hörtextsorten, die Aktualität und Relevanz der Hörtexte sowie ihre
Angemessenheit für die Zielgruppe, der Anteil der Hörübungen im Lehrwerk, das Angebot an
verstehensvorbereitenden, -steuernden und -überprüfenden Übungen, das Angebot an Übungen zu
den einzelnen Komponenten des Hörverstehens und das Angebot an Audiotexten zum Spaß. In
der Schlussfolgerung werden die Ergebnisse der Analyse zusammengefasst
Carnival Customs of the Srijem Region in Vojvodina
No full textAutor u ovom radu piše o pokladnim običajima na području Srijema, u urbanim lokalitetima Petrovaradin, Srijemska Mitrovica i Ruma te u ruralnim naseljima Golubinci i Nikinci. Na temelju provedenog istraživanja, autor uspoređuje elemente običaja u spomenutim lokalitetima u pokladno vrijeme. Elementi koje proučava su: organizacija poklada, maskiranje i izrada maski, hrana, piće, maskirani ophodi i pjesme koje obilježavaju pokladno vrijeme u Srijemu. Na temelju iskaza kazivača i raspoloživih izvora i literature prikazuje pokladne proslave i ukazuje na važnost pokladnih običaja za srijemske Hrvate.In this paper, the author writes about the carnival customs in the region of Srijem, in the urban localities of Petrovaradin, Srijemska Mitrovica and Ruma, as well as the rural settlements of Golubinci and Nikinci. Based on the research that was conducted, the author compares elements of the carnival-time customs in the aforementioned localities. The elements he studies are: carnival organization, masquerade and mask-making, food, drink, ritual masked processions and songs that are characteristic of carnival time in the Srijem Region. Based on the information gathered from informants, accessible sources and literature, the paper describes carnival festivities and demonstrates the importance of carnival customs to the Srijem Croats
Uloga prevoditelja i strategije kulturne prilagodbe u paratekstovima Zabavne biblioteke
No full textEver since the publishing of Gérard Genette’s Seuils (1987), translation studies have seen numerous studies that aim to use paratexts as a means of obtaining additional culturally relevant information and of deepening one’s understanding of a given text. This paper aims to provide an overview of Genette’s theory and its relevance for translation studies, as well as point to certain theoretical inconsistencies that influenced the way paratexts are approached from the perspective of translation studies. This is followed by an overview of Zabavna biblioteka, a local publishing project undertaken by Nikola Andrić in the early 20th century, within which a large number of literary works originally written in English were translated and published. An analysis of the works’ paratextual material (titles, forewords, illustrations and photographs) is conducted with the aim to gain an insight into adaptation strategies, cultural portrayals and the role of the translator. The goal is to understand the role of the translator in shaping and delivering the publisher’s programmatic principles, and thus to point to a broader cultural significance translation activities had, both within this particular project and in the formation of modern Croatian readershipOtkad je Gérard Genette objavio svoje djelo Seuils (1987.), u znanosti o prevođenju pojavile su se brojne studije koje koriste paratekstove kako bi došle do dodatnih kulturno-relevantnih informacija te produbile razumijevanje tekstova. Cilj je ovoga rada dati pregled Genetteove teorije i njezinog značaja za znanost o prevođenju te ukazati na izvjesne teorijske nedosljednosti koje su utjecale na način na koji se paratekstovima prilazi u znanosti o prevođenju. Zatim slijedi pregled Zabavne biblioteke, lokalnog izdavačkog projekta koji je pokrenuo Nikola Andrić u ranom 20. stoljeću, u okviru kojega je preveden i objavljen velik broj književnih djela izvorno napisanih na engleskom jeziku. Provest će se analiza paratekstualnog materijala (naslova, predgovora, ilustracija i fotografija) ovih djela s težnjom da se dobije uvid u strategije prilagodbe, kulturalne prikaze te ulogu prevoditelja. Cilj je analize ispitati ulogu prevoditelja u oblikovanju i predstavljanju programskih načela urednika te tako ukazati na širi kulturni značaj prevoditeljske prakse za ovaj konkretan projekt te u oblikovanju moderne hrvatske čitateljske publike
Ideal bodhisatte u theravādskoj tradiciji
No full textU ovome će se radu predstaviti ideal bodhisatte u okviru tradicije škole theravāde. U drugom i trećem poglavlju dat će se nužni podatci o theravādskom buddhizmu kao i o korpusu tekstova objedinjenih pod nazivom Tipiṭaka. Zatim će se kratko opisati mahāyānski buddhizam (četvrto poglavlje) kako bi se pobliže odredile sličnosti i razlike u poimanju ideala bodhisatte između tih nerijetko suprotstavljenih buddhističkih pravaca. U središnjem će dijelu rada (peto poglavlje) biti objašnjena etimologija pojma bodhisatta nakon čega će se objasniti različitost poimanja bodhisatte u prve četiri nikāye Suttapiṭake i njegova prikaza u petoj nikāyi kao i istaknutim izvankanonskim djelima. U šestom će se poglavlju istaknuti ključne sastavnice ideala bodhisatte: zavjet, potvrda, deset savršenstava (pāramitā) i karuṇa (suosjećanje) kao motivacija. Prisutnost ideala bodhisatte u theravādskom buddhizmu bit će dokazana izdvajanjem i opisom sadržaja kanonskih tekstova u kojima se taj ideal očituje, a posebna će se pažnja posvetiti kanonskim knjigama Jātaka, Buddhavaṃsi i Cariyāpiṭaki. Prije zaključnoga dijela rada, bit će riječi o prethodnim buddhama, budućem buddhi Metteyi kao i odnosu kraljeva, redovnika i ostalih theravādskih buddhista prema tom idealu
In Other Words: Language, Gender and Female Voice in Tomson Highway’s Kiss of the Fur Queen
No full textThis paper analyzes Tomson Highway’s Kiss of the Fur Queen. From the viewpoint of language wider ideological effects are discussed with an emphasis on the idea that Cree language has no gender. The first chapter shows how English language and worldview are intertwined with Cree perspective. Although Cree language is represented as humorous, it cannot be the language in which to voice post-colonial struggles. English becomes the language of resistance because Native Cree language and customs were erased by the colonial power. The term post-colonial is understood as a relationship between First Nations Cree and Canadian center. In the preface and at several points in the novel it is stated that First Nations Cree has no gender. The analysis attempts to uncover the wider significance of the genderlessness of Cree language (and perspective) using terms such as hybridity, abrogation, appropriation and gender performativity. The paper shows that the novel does not favor either side in the colonial opposition but argues for hybridity. The English perspective in the novel is shown to be intertwined with patriarchal modes of behavior.
The idea of no gender is further developed in Gabriel, one of the characters in the novel. It is argued that he tries to live a life more in tune with Cree perspective. As a gay Native man, he struggles to live an ordinary life within a patriarchal and racist society. He, along with his brother Jeremiah, tries to subvert the dominant heterosexuality — Jeremiah as asexual who is haunted by images of violence committed against First Nations women and Gabriel as gay and two-spirited person. The analysis of the character of Gabriel uses Judith Butler’s theory on gender as performance and the notion of two-spirit – a unique First Nations idea that transcends the dyad of male versus female.
The final chapter focuses on the representation of femininity. The society as represented from Cree perspective, under the influence of colonialism and Christianity, is burdened with masculine power that marginalizes female voice. Female characters are shown to exist on the margin. However, female voices are not completely silenced. Moreover, Cree worldview, mythology and way of life are permeated with images of female power
Interferencija francuskog jezika s materinskim hrvatskim jezikom na različitim razinama učenja na primjeru glagolskih konstrukcija
No full textL'objectif de cette étude a été de déterminer à quel niveau d'apprentissage de la langue
française les constructions verbales produisent moins d'interférences chez les apprenants
croatophones. Notre recherche a été menée au niveau secondaire et au niveau universitaire.
Les phrases croates que nos participants devaient traduire en français contenaient sept verbes
dont la mode de construction du complément d'objet diffère en deux langues concernées. Les
résultats obtenus ont confirmé notre hypothèse que les étudiants en philologie française font
moins d’erreurs interférentielles que les lycéens grâce à l’enseignement explicite et déductif
de la grammaire française au niveau universitaire par opposition à l’enseignement implicite et
inductif au niveau secondaire. Nous avons conclu que les pratiques et démarches employées
au niveau universitaire pourraient être employées au niveau secondaire dans le but de faciliter
l’apprentissage des unités grammaticales qui produisent des interférences chez les
croatophones. Dans le cadre théorique nous avons présenté les différences entre la grammaire
explicite et la grammaire implicite, ainsi qu’entre la démarche inductive et la démarche
déductive. Nous avons donné les définitions de la transitivité en grammaire croate et en
grammaire française. De même, nous avons présenté les symétries et asymétries syntaxiques
des schémas de complémentation verbale en français et en croate.Cilj ovoga rada bio je utvrditi na kojoj se razini učenja francuskog jezika pojavljuje manje
interferencija s materinskim jezikom kada se radi o glagolskim konstrukcijama. Istraživanje
je provedeno na dvije razine: u srednjoj školi i na fakultetu. Sudionici u istraživanju trebali su
prevesti rečenice s hrvatskoga na francuski jezik. Rečenice su sadržavale sedam glagola koji
uvode različitu vrstu objektne dopune u hrvatskome, odnosno francuskome jeziku. Rezultati
istraživanja potvrdili su početnu hipotezu da se kod studenata francuskog jezika pojavljuje
manje interferencija nego kod učenika srednje škole zahvaljujući tome što se na sveučilišnoj
razini francuska gramatika poučava eksplicitno slijedeći deduktivni pristup, za razliku od
srednjoškolske razine na kojoj se francuska gramatika poučava implicitno slijedeći induktivni
pristup. Zaključeno je kako bi se način poučavanja francuske gramatike koji se koristi na
fakultetu mogao primijeniti u srednjoj školi pri poučavanju onih dijelova francuske gramatike
kod kojih su česte interferencije s materinskim jezikom. U teorijskom dijelu rada objašnjena
je razlika između eksplicitnog i implicitnog poučavanja gramatike, kao i između induktivnog
i deduktivnog pristupa. Osim toga, objašnjeno je kako je prijelaznost definirana u hrvatskim i
francuskim gramatika. Isto tako prikazano je podudaranje dopuna objektnog tipa u hrvatskom
i francuskom jeziku
Merlin vještac - lik i njegova uloga u Legendi o kralju Arturu
No full textLa production littéraire médiévale est assez spécifique.
Le meilleur exemple en est la légende arthurienne, qui est d’origine anglaise, c’est-à-dire provenant de l’île de Bretagne et qui a connu un énorme succès dans toute l’Europe, surtout en France au Moyen Âge, à travers les romans du cycle breton ayant comme thème les
aventures du roi Arthur et de ses chevaliers de la Table Ronde. L’héritage des traditions antérieures et étrangères dans la littérature médiévale française est bien visible surtout dans les romans d’aventure de Chrétien de Troyes, et encore plus dans le Merlin de Robert de Boron. Le personnage de Merlin n’est pas au centre de notre attention seulement à cause de ses traits intéressants et mystifiants, mais aussi à cause de son importance dans l’évolution de l’histoire
du Graal et dans l’évolution des romans arthuriens en général, surtout en France. Ce personnage et l’œuvre de Robert de Boron ont marqué une nouvelle étape dans la littérature et surtout dans le traitement des thèmes de la réalité merveilleuse et des personnages y appartenant.
Le but de ce mémoire de master sera d’analyser le personnage de Merlin (voir quelles sont les sources pour la légende, son origine et l’évolution littéraire du personnage), son rôle dans l’histoire du Graal (en travaillant sur un épisode tiré du roman de Merlin publié d’après le manuscrit Huth ; il s’agit de l’épisode final du roman où Arthur tire l’épée de l’enclume), et les traits qui le rendent « enchanteur »
Nature and christian motifs in Đuro Sudeta's poems and in his novella „Mor“
No full textDisertacija donosi analizu pejzažnih i kršćanskih motiva u pjesmama i pripovijesti Mor
Đure Sudete. Polazišna postavka o povezanosti i međuovisnosti prirode i nutrine
subjekta/junaka u korpusu provjerava se iz raznovrsnih kutova: književnokritičkoga,
teološkoga i psihološkoga. Istraživanje je potaknuto nedostatnim kritičkim vrednovanjem
Sudetina opusa, odnosno činjenicom da dosad nije provedena temeljita analiza njegova
književnoga rada (objavljen je tek zbornik radova u povodu stote godišnjice rođenja autora).
Cilj disertacije je definirati idejnu i poetološku pozadinu pejzaža u tekstu. Sukladno
Amielovoj krilatici o pejzažu kao stanju duše, Sudetina topofilija razmatra se u svezi s
kršćanskim, poglavito franjevačkim svjetopogledom autora. Sudeta u tome nije osamljen.
Hrvatsko pjesništvo s početka prošloga stoljeća (Nikola Šop, Dragutin Domjanić, Vladimir
Nazor, Ivo Horvat i drugi) svjedoči snažnoj popularnosti sveca, kao i afirmaciji
franciskanskih ideja u književnosti. U tom smislu tumače se idejni i motivski paralelizmi
nazočni u Pjesmi brata Sunca sv. Franje Asiškoga te pjesmama i Moru Đure Sudete.
U radu se, također, analizira u kojoj su mjeri modernističke tendencije u umjetnosti
ranoga dvadesetoga stoljeća utjecale na Sudetino pismo. Autora se poredbenim čitanjima
dovodi u svezu s lirskim pejzažistima moderne i avangardne hrvatske književnosti (Antun
Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, mladoliričari, Antun Branko Šimić).
Disertacija započinje pregledom dosadašnjih osvrta na Sudetin opus, kako unutar hrvatske
književne kritike, tako i u kontekstu nacionalne književne historiografije. Na temelju uvida u
pojedinačne književnopovijesne koncepcije i metodologije, kao i u pozicioniranje autora
unutar odabranih povijesti i pregledā nacionalne književnosti, iznose se opažanja o
vrjednovanju pjesničkog opusa te se uspoređuju detektirane značajke Sudetina djela. U
idućem poglavlju određuju se glavne poetičke smjernice unutar pojedinih pjesničkih zbirki,
što u konačnici pridonosi oblikovanju razvojne putanje autora. Istražuje se i fonetska
dimenzija Sudetina pjesništva. Kritičko tumačenje odabranih pjesama oslanja se na
istraživanja Branka Vuletića. U nastavku rada ispituju se simbolička značenja Sudetinih
„prostora intimnosti“ (zavičajni krajolik, kućica i majka). Teorijsku podlogu pritom čine
Bachelardove fenomenološke studije, odnosno njegova filozofija počinka. Slijedi analiza dominantnih kompozicijskih kretanja, kao i naglašenog dualizma u kompoziciji Sudetinih
zbirki.
U drugom dijelu disertacije istražuje se višeslojnost, odnosno poetička „gustoća“
pripovijesti Mor. Definiraju se generičke, stilske i žanrovske odrednice teksta. Uz pregled
motiva i strukturnih postupaka karakterističnih za impresionističko poetičko usmjerenje,
analizira se utjecaj avangardnih (ekspresionističkih) strujanja na Sudetinu prozu. Rezultati
provedena istraživanja (s uporištem u Staigerovoj studiji Temeljni pojmovi poetike) ukazuju
na potpunu pripadnost Mora sustavu lirskoga stila. Utvrđeno je također kako Sudetino djelo
istodobno iskazuje pripadnost suvremenim književnim strujanjima, ali i otklon od njih, ne
slijedeći u potpunosti niti jednu od onodobnih vladajućih stilskih formacija. Prepoznajemo to
kao jedan od važnijih pokazatelja trajne aktualnosti i vrijednosti ovog nevelikog poetskog
opusa.
Završni dio istraživanja odnosi se na usporedbu Mora i pjesničkih tekstova u tematskomotivskom sloju. Ukazujući na povezanost motiva u opusu, naglašava se jedinstvo autorova
nadahnuća. Time se potvrđuje utemeljenost postavki Ilije Jakovljevića i Mate Ujevića o
povezanosti života i djela književnika katolika.This doctoral dissertation brings the analysis of nature and Christian motifs in Đuro
Sudeta‘s poems and his novella Mor. The main thesis is that there is a connection and
interdependence of the inner world of the subject and the outer world of nature in the corpus
of texts, and it is examined from several angles: literary critical, theological, and
psychological.
The research was prompted by the scarcity of literary critical evaluations of Sudeta’s
oeuvre, or, by the fact that, until now, no thorough analysis of his literary work has been done
(there is only one collection of critical essays which has been published on the occasion of the
100th anniversary of his birth).
The dissertation aims to define the conceptual and poetic background of the landscape
in the texts. According to Amiel's saying that any landscape is a state of the soul, Sudeta’s
topophilia is analyzed in connection with his Christian, especially Franciscan, view of the
world. Sudeta is not a lonely literary figure in this regard. Croatian poetry from the beginning
of the last century (Nikola Šop, Dragutin Domjanić, Vladimir Nazor, Ivo Horvat, and others)
gives plentiful evidence of the strong popularity of St. Francis, as well as the affirmation of
the Franciscan ideas in literature. From this perspective, the conceptual and motif parallelisms
that are present in The Canticle of the Sun (Laudes Creaturarum) by St. Francis of Assisi and
in the poems and the novella Mor by Đuro Sudeta are analyzed.
The dissertation also analyzes the extent to which Modernist tendencies in the art of
the early twentieth century influenced Sudeta’s writings. Through a selection of comparative
readings, the author is powerfully associated with the lyrical landscapists of the Modern and
Avant-garde Croatian literature (Antun Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, Croatian young
lyricists, Antun Branko Šimić).
The dissertation begins with an overview of the previous critical essays on Sudeta’s
oeuvre, both in Croatian literary criticism and in the context of the national literary
historiography. Based on the insights into individual literary history concepts and
methodologies, as well as the positioning of the author within selected histories and reviews of the national literature, the observations about the evaluation of Sudeta’s poetic oeuvre are
made, and the detected features of his works are compared. In the following chapter, the main
poetic guidelines are determined within the individual collections of poetry, which, in
conclusion contributes to shaping the outline of the author's developmental path. The phonetic
dimension of Sudeta’s poetry is also explored. The critical interpretation of the selected
poems relies on Branko Vuletić's research. In the further text the symbolic meanings of
Sudeta’s "intimacy spaces" (native landscape, a simple house and a mother) are examined.
The theoretical backgrounds include Bachelard's phenomenological studies, that is, his
philosophy of imaginative rest and quiet. This is followed with an analysis of the dominant
compositional directions, as well as the marked dualism in the composition of Sudeta’s
collections of poetry.
In the second part of the dissertation, the multidimensionality, i.e. the poetic "density"
of the novella Mor is explored. The generic, stylistic, and genre-specific crucial concepts of
the text are defined. In addition to an overview of the motifs and structural processes
characteristic of the impressionist poetic orientation, the influence of the avant-garde
(expressionist) trends on Sudeta’s prose is analyzed. The results of the research (based on
Staiger's study Basic Concepts of Poetics) indicate that the novella Mor pervadingly belongs
to the lyrical style. It was also revealed that Sudeta's works demonstrate belonging to the
contemporary literary trends, but, at the same time, present aberration from them, thus not
entirely following any of the dominant stylistic formations of his time. We recognize this as
one of the most important indicators of the unending relevance and value of this modest
poetic oeuvre.
The final part of the research deals with the comparison of the novella Mor and the
selected poems in the thematic-motif layers of the texts. Pointing to the correlation of motifs
in Sudeta’s oeuvre, the unity of the author's inspiration is emphasized. Hence, the foundation
of the statements of Ilija Jakovljević and Mate Ujević about the connection between life and
work of Catholic writers is confirmed
Competencia sociolingüística en la clase de ELE en ejemplo de los refranes y proverbios
No full textCilj ovog diplomskog rada je istražiti razvijanje sociolingvističke kompetencije u nastavi španjolskog jezika na primjeru izreka i poslovica. Prema ZEROJ-u (2002) sociolingvistička kompetencija odnosi se na poznavanje i uporabu stranog jezika u kulturno društvenom kontekstu. Pritom uključuje mudre izreke i poslovice koje su prisutne u stranom jeziku te njihovu upotrebu u različitim situacijama. Izreke i poslovice često se koriste u naslovima časopisa te u kolokvijalnom govoru (ZEROJ, 2002). One su dio sociolingvističke kompetencije govornika koja uključuje interakciju, stupanj formalnosti govora i norme ponašanja (Starc, 2011). U radu će se propitati zašto treba uvrstiti izreke i poslovice u nastavu španjolskog jezika te koje vrste izreka i poslovica bi bilo dobro poučavati (Sardelli, 2009). Analiza pedeset udžbenika španjolskog jezika pokazala je vrlo malu zastupljenost izreka i poslovica u nastavi. Od pedeset udžbenika, izreke i poslovice se koriste u samo četrnaest udžbenika te su često prisutne izvan konteksta (Campo Martínez, 2001). U istraživačkom dijelu rada cilj je utvrditi razinu sociolingvističke kompetencije studenata na primjeru izreka i poslovica te utvrditi stavove prema ulozi tih sadržaja kako u komunikaciji na španjolskom jeziku tako i u nastavi. Pretpostavka je da na višim godinama studija studenti više poznaju i koriste izreke i poslovice u španjolskom jeziku, a samim time raste i njihov pozitivan stav o važnosti izreka i poslovica kako u komunikaciji na stranom jeziku tako i u nastavi. Nakon provedenog istraživanja na Sveučilištu u Zagrebu pokazalo se kako studenti znaju španjolske izreke i poslovice te njihovo sveukupno poznavanje izreka raste od prve do pete godine s ponekim odstupanjima kod određenih izreka. Također raste pozitivan stav te interes studenata za izreke i poslovice u nastavi španjolskog jezika. Samim time može se zaključiti da bi se izreke i poslovice trebale više uvrstiti u nastavu španjolskog jezika jer su one važan dio jezičnog korpusa svakog jezika.En este trabajo se tratará de investigar el desarrollo de la competencia sociolingüística en la enseñanza de español como lengua extranjera en el ejemplo de los refranes y proverbios. Para el Marco común europeo de referencia (MCER, 2002) la competencia sociolingüística se refiere al conocimiento y uso de la lengua extranjera en el contexto sociocultural. Eso incluye los refranes y proverbios que están presentes en la lengua extranjera y su uso en distintas situaciones. Los refranes y proverbios se usan muchas veces como títulos en los periódicos y también en el habla coloquial (MCER, 2002). Son parte de la competencia sociolingüística de un hablante que incluye interacción, formalidad en el habla y normas de cortesía (Starc, 2011). En el trabajo se analizará por qué se deben incluir los refranes y proverbios en la clase de español y cuáles sería bueno enseñar (Sardelli, 2009). Un análisis de cincuenta manuales de español resultó con una pequeña presencia de refranes y proverbios en la enseñanza. De cincuenta manuales, solo en catorce se usaban los refranes y proverbios y muchas veces fuera de contexto (Campo Martínez, 2001). En la parte de investigación de este trabajo se quiere establecer el nivel de la competencia sociolingüística de los estudiantes en el ejemplo de los refranes y proverbios y establecer las actitudes hacia su contenido en la comunicación en español y en la clase de español. Se ha partido de la suposición que en los niveles más altos los estudiantes conocen y usan más los refranes y proverbios en español. Al mismo tiempo, crecería su actitud positiva sobre la importancia de los refranes y proverbios en la comunicación en español y en la enseñanza. Después de la investigación en la Universidad de Zagreb se puede concluir que los estudiantes conocen los refranes y proverbios españoles y su conocimiento en total crece del primer a quinto año con algunas irregularidades respecto a algunos refranes. También crece la actitud positiva e interés de los estudiantes con relación a los refrenas y proverbios en la clase de ELE. Se puede concluir que los refranes y proverbios deberían incluirse más en la clase de ELE porque son una parte importante del corpus idiomático de cada lengua