1,721,247 research outputs found
Kvota izborni sistem u Srbiji
Get PDFIzborni sistem i način izbora poslanika su instrumenti konstituisanja parlamenta koji presudno utiču na njegov sastav. Često i sa raznih strana se ističe da ne može biti parlamentarne demokratije bez žena u njegovom sastavu, ako se u njemu ne čuje glas žena i da ne može biti političke demokratije ukoliko se ženama ne pruži mogućnost da preuzmu odgovornost i učestvuju u donošenju odluka za društvo u celini. Odsustvo žena iz predstavničkih tela zahtevalo je primenu sistema kvota kao neophodnu, provereno efikasnu meru za obezbeđivanje demokratske, poštene i rodno korektne raspodele mesta u predstavničkim telima. Obavezne kvote koje su uvedene 2002. godine za lokalne izbore u Srbiji dovele su do značajnog porasta žena u lokalnim samoupravama Srbije. Posle izbora u septembru 2004. taj broj je bio 20 posto, posle izbora za Narodnu skupštinu 2008 bilo ih je 21 posto, a posle izbora 2016 narodnih poslanica je 34 posto. Nedoumice pa i protivljenja koja su ranije pratila primenu kvota izbornog sistema danas više gotovo da ne postoje
Going Beyond Counting First Authors in Author Co-citation Analysis
Get PDFThe present study examines one of the fundamental aspects of author co-citation analysis (ACA) - the way co-citation
counts are defined. Co-citation counting provides the data on which all subsequent statistical analyses and mappings
are based, and we compare ACA results based on two different types of co-citation counting - the traditional type that
only counts the first one among a cited work's authors on the one hand and a non-traditional type that takes into
account the first 5 authors of a cited work on the other hand. Results indicate that the picture produced through this non-traditional author co-citation counting contains more coherent author groups and is therefore considerably clearer. However, this picture represents fewer specialties in the research field being studied than that produced through the traditional first-author co-citation counting when the same number of top-ranked authors is selected and analyzed. Reasons for these effects are discussed
Evropske pogranične i obalske snage (EBCG) ili “Fronteks plus” aranžman
No full textText deals with creation, development, ambiguities, and possibilities
for further activities of Frontex, its transformation into European Border and
Coast Guard Agency, by the end of 2016. After introductory summary of
institutional development and structure of Frontex, author puts attention on
tricky issues as “right to prevent” of Frontex on EU borders, and discernment
between competences and responsibilities of EU and single memberstates.Issue
of competencies is particularly highlighted in the context of the human rights
of migrants,refugees and asylum seekers.In conclusion authorstressesthe need
to create precise competencies of Frontex and of single member agencies and
offers a glimpse into possible development of EU competencies in this area
Variations on the Author
Get PDF“Variations on the Author” discusses two of Eduardo Coutinho’s recent films (Um Dia na Vida, from 2010, and Últimas Conversas, posthumously released in 2015) and their contribution to the general question of documentary authorship. The director’s filmography is characterized by a consistent yet self-effacing form of authorial self-inscription: Coutinho often features as an interviewer that rather than express opinions propels discourses; an interviewer that is good at listening. This mode of self-inscription characterizes him as an author who is not expressive but who is nonetheless markedly present on the screen. In Um Dia na Vida, however, Coutinho is completely absent form the image, while Últimas Conversas, on the contrary, includes a confessional prologue that moves the director from the margins to the center of his films. This article examines the ways in which these works stand out in the filmography of a director who offers new insights into the notion of cinematic authorship
Evropska izbeglička kriza kao izazov teoriji o normativnoj moći Evropske unije
No full textIn this paper the author using the example of the refugee crisis questions whether the political functioning of the EU and its Member States corresponds to the construction of the Normative Power Europe Theory. The legal and institutional framework for European (supranational) policies on immigration and asylum is in existence and has been enforced for some time. With the advencement of the acute phase of the refugee crisis in 2015, it was demonstrated
that the existing legislation did not generate the common policy. Responses of the European Union and its individual member states to the challenges that were brought by the refugee crisis are divided between the efforts to turn Europe into a well-guarded fortress that will protect its security, resources and culture on the one hand, and moral obligation (in addition to legal obligations) to provide the
necessary assistance and reduce the suffering of refugees, on the other hand. Furthermore, the author analyzes the pragmatic political agreement between the EU and Turkey, based on which influx of migrants arriving on the Greek islands has drastically been reduced and the security of the external borders of the Union has been strengthened. In exchange, the EU will be forced to tolerate more
aggressive stand of Turkey in world politics. In conclusion, what makes the refugee crisis genuine European crisis is not an enormous number of incoming migrants and refugees to the shores of Europe, but revealed deep divisions within the Union
which prevent the adoption and management of the unified policy. If there is no a genuine consent between the Member States in terms of basic common values and principles, it is difficult to enforce the perception of the European Union as a community of values from which it derives its normative identity
Appropriate Similarity Measures for Author Cocitation Analysis
Get PDFWe provide a number of new insights into the methodological discussion about author cocitation analysis. We first argue that the use of the Pearson correlation for measuring the similarity between authors’ cocitation profiles is not very satisfactory. We then discuss what kind of similarity measures may be used as an alternative to the Pearson correlation. We consider three similarity measures in particular. One is the well-known cosine. The other two similarity measures have not been used before in the bibliometric literature. Finally, we show by means of an example that our findings have a high practical relevance.information science;Pearson correlation;cosine;similarity measure;author cocitation analysis
Are we someone's? Perception and reception of trauma narratives from the listener's perspective
Get PDF: У овом раду се бавимо анализом наратива реципијента високо трауматизујућег садржаја. Причама о траумама свједочио је аутор документарног филма о људима који су као дјеца преживјели страхоте логора Независне
Државе Хрватске. Ријеч је о трауми која погађа и колективе жртва и колективе
џелата, а да би се и једни и други опоравили, неопходно је и да приче о страдању буду испричане, и да постоји спремност да их саслушамо. Но, ова два
корака је тешко направити: преживјели има отпор да се поновно сусретне са
личном патњом, као што уосталом и слушаоцу може бити мучно да се суочи
са таквим људским болом. Слушање трауматизујућег садржаја, ако је судити
по налазима студија које су се бавиле овом темом, има капацитет да код реципијента изазове секундарну трауму, посебно уколико је у дужем временском периоду изложен оваквим причама. Једно од питања којим смо се у овој
студији бавили је било: да ли је такав исход нужан? Анализа начина на који
наш саговорник разумије и емоционално доживљава приче дјеце логораша,
упућује на закључак да је он испољио високу резилијентност и доживио
лични раст и развој, трагајући за смислом такве нечовјечне патње, и проналазећи лична значења у трагедији. С друге стране, иако је исход процеса свједочења причама о страдању у цјелини позитиван, нашег саговорника су недовољно уважавајући друштвени третман страдалника и дезавуисање теме колективне трауме кроз њену политичку (зло)употребу, ставили у ризик од емоционалног сагоријевања.In this paper, we deal with a qualitative analysis of the narrative of man
who witnessed stories of suffering. The witness is the author of a documentary film
about people who survived the horrors of the concentration camps of the
Independent State of Croatia as children. It is a matter of collective trauma, which
affects both victims and executioners, and in order for both of them to recover, the
stories of suffering must be told, and we must be ready to listen to them. However,
these two steps are complex to deal with: it is difficult for a survivor to face personal
suffering, just as it can be for a listener to face human pain. Traumatic content,
judging by the findings of studies that have dealt with this topic, can cause
secondary trauma to the recipient, who receives such stories over a long period. One
of the questions we addressed in this study was whether such an outcome was
necessary. An analysis of how our interviewee perceives, understands, and
emotionally experiences the stories of traumatized children, reveals the growth of
his resilience under the influence of the narrative of suffering. The outcome of
testifying to such stories is generally positive, on the one hand. On the other,
inadequate social treatment and disavowing the topic of collective trauma through
its political misuse led to emotional exhaustion in our interviewee
Parties without party supporters? Party identification in Serbia in the period 1990−2020
Get PDFПартијска идентификација један је од најважнијих појмова у анализи политичког понашања људи. Развијена у западњачком и двопартијском контексту, с мање или више успеха примењивана је као хеуристички модел у земљама с вишепартијским системима, попут Србије. Предмет овог рада је анализа партијске идентификације у Србији у периоду 1990–2020. Дискутовано је о природи партијске идентификације и изложени су њени главни модели, Мичигенски и ревизионистички. Потом је дат кратак приказ емпиријских истраживања раширености и значаја партијске идентификације у Србији почев од 1990. Након тога изложени су резултати секундарне анализе већег броја јавномњењских истраживања о раширености партијске идентификације у Србији у тродеценијском периоду. Подаци указују на то да је партијска идентификација, схваћена као осећај блискости и психолошке привржености политичкој партији, нестабилна и генерално на ниском нивоу. Ипак, њен значај за изборну оријентацију је неспоран – велика већина оних који се идентификују са конкретном политичком партијом склона је гласању за ту конкретну партију. У закључном делу дискутован је значај приказаних података у контексту доминантних модела партијске идентификације.Party identification is one of the most important concepts in the analysis of political
behavior. Developed in a Western and two-party context, it has been more or less successfully
applied as a heuristic model in countries with multiparty systems, such as Serbia. The subject
of this paper is the analysis of party identification in Serbia in the period 1990–2020. The author
discusses the nature of party identification and presents its main models, the Michigan model
and the revisionist model. The paper includes a brief overview of empirical research on the
importance of party identification in Serbia from 1990 onwards, as well as the results of the
secondary analysis of a large number of public opinion polls on the prevalence of party
identification in Serbia. The data indicate that party identification, perceived as a feeling of
closeness and psychological attachment to a political party, is unstable and generally low.
However, its significance for electoral orientation is indisputable - the vast majority of those
who identify with a particular political party tend to vote for that particular party. In the
concluding part, the author discusses the significance of the presented data in the context of the
dominant models of party identification
Protection of victims of crimes against humanity
Get PDFАутор у дисертацији говори о томе да постојећа помоћ и заштита жртава ратних злочина у Босни и Херцеговини није свеобухватна, а у намери допуне или измене одређених законских решења за која сматра да су непотпуна и неадекватна, али и у циљу формирања одговарајућих државних, регионалних, па и међународних тела која би као основни задатак имала заштиту жртава и сведока кривичних дела „Злочина против човечности“. Дакле, говори да је помоћ и заштита наведеним категоријама само површна, недовољна и није свеобухватна. У складу с тим, аутор је рад објединио у девет поглавља, те у десетом поглављу изнео закључак у којем даје резиме резултата своје анализе, дајући при том и одређене предлоге de lege ferenda. У првом поглављу аутор је дао уводна разматрања говорећи о рату, страхотама које носи са собом, али и „правилима понашања“ у рату кроз епохе, док у другом поглављу говори о историјском аспекту заштите учесника ратних сукоба и цивилног становништва, кренувши од периода старог века, па надаље преко средњег и новог, и о периоду прошлог века. Након тога, у трећем поглављу, аутор говори о историјском, а нарочито о кривичноправном аспекту кривичних дела геноцид, злочин против човечности и ратни злочин, узимајући у обзир статуте међународних кривичних судова, међународне конвенције, националне прописе итд. Надаље, у четвртој глави/поглављу рада говори о појму жртве, како са криминалистичког и кривичноправног аспекта, тако и са језичког, а потом, у петој глави о последицама, односно материјалној штети, физичким повредама, психолошким реакцијама, те социјалним и практичним последицама. Аутор у глави шест говори о правима жртава и сведока у кривичном поступку, где поред појмовних одређења указује на одређене међународне стандарде и искуства (међународна и национална) на плану подршке и заштите жртава и сведока у кривичном поступку, да би након тога, у глави седам, посебну пажњу посветио извештајима, препорукама и проценама стања заштите жртава и сведока у домаћем кривичноправном законодавству. Разрада теме кулминира у глави девет где аутор указује на одређене недостатке у поступку заштите жртава и сведока. Наиме, говори о расположивим мерама заштите, о проблему неспровођења детаљне истраге о наводним претњама жртвама и сведоцима, непримењивању мера заштите или њиховом неодговарајућем примењивању, непостојању подршке сведоцима у току главног претреса, кршењу права жртава и сведока због вишеструког давања исказа, те о пропуштању да се пружи адекватна надокнада и интегрална репарација жртвама насиља током рата.Autor u disertaciji govori o tome da postojeća pomoć i zaštita žrtava ratnih zločina u Bosni i Hercegovini nije sveobuhvatna, a u nameri dopune ili izmene određenih zakonskih rešenja za koja smatra da su nepotpuna i neadekvatna, ali i u cilju formiranja odgovarajućih državnih, regionalnih, pa i međunarodnih tela koja bi kao osnovni zadatak imala zaštitu žrtava i svedoka krivičnih dela „Zločina protiv čovečnosti“. Dakle, govori da je pomoć i zaštita navedenim kategorijama samo površna, nedovoljna i nije sveobuhvatna. U skladu s tim, autor je rad objedinio u devet poglavlja, te u desetom poglavlju izneo zaključak u kojem daje rezime rezultata svoje analize, dajući pri tom i određene predloge de lege ferenda. U prvom poglavlju autor je dao uvodna razmatranja govoreći o ratu, strahotama koje nosi sa sobom, ali i „pravilima ponašanja“ u ratu kroz epohe, dok u drugom poglavlju govori o istorijskom aspektu zaštite učesnika ratnih sukoba i civilnog stanovništva, krenuvši od perioda starog veka, pa nadalje preko srednjeg i novog, i o periodu prošlog veka. Nakon toga, u trećem poglavlju, autor govori o istorijskom, a naročito o krivičnopravnom aspektu krivičnih dela genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin, uzimajući u obzir statute međunarodnih krivičnih sudova, međunarodne konvencije, nacionalne propise itd. Nadalje, u četvrtoj glavi/poglavlju rada govori o pojmu žrtve, kako sa kriminalističkog i krivičnopravnog aspekta, tako i sa jezičkog, a potom, u petoj glavi o posledicama, odnosno materijalnoj šteti, fizičkim povredama, psihološkim reakcijama, te socijalnim i praktičnim posledicama. Autor u glavi šest govori o pravima žrtava i svedoka u krivičnom postupku, gde pored pojmovnih određenja ukazuje na određene međunarodne standarde i iskustva (međunarodna i nacionalna) na planu podrške i zaštite žrtava i svedoka u krivičnom postupku, da bi nakon toga, u glavi sedam, posebnu pažnju posvetio izveštajima, preporukama i procenama stanja zaštite žrtava i svedoka u domaćem krivičnopravnom zakonodavstvu. Razrada teme kulminira u glavi devet gde autor ukazuje na određene nedostatke u postupku zaštite žrtava i svedoka. Naime, govori o raspoloživim merama zaštite, o problemu nesprovođenja detaljne istrage o navodnim pretnjama žrtvama i svedocima, neprimenjivanju mera zaštite ili njihovom neodgovarajućem primenjivanju, nepostojanju podrške svedocima u toku glavnog pretresa, kršenju prava žrtava i svedoka zbog višestrukog davanja iskaza, te o propuštanju da se pruži adekvatna nadoknada i integralna reparacija žrtvama nasilja tokom rata.The Author in dissertation discusses the fact that existing help and protection for victims of war crimes in Bosnia and Herzegovina is not comprehensive and in intention to amend and change certain legal solutions considered incomplete and inadequate but with goal to form appropriate state, regional and even international bodies that would have a basic task to protect victims and witnesses of criminal acts “Crime against humanity”. In work we see that the help and protection of above stated categories is only superficial, insufficient and not comprehensive. In accordance with this the author consolidated the work in nine chapters, and used the tenth chapter to give a resume of analysis results, giving there some suggestions de lege ferenda . In first chapter author presents introductory considerations, discussing about war, atrocities that war brings along, but also “rules of engagement” in war trough epochs, while in second chapter he writes about historical aspect of protection of war participants and civilian population, starting with ancient times period, trough middle ages and new age and about period in previous century. After that, in third chapter, author writes about historical, and especially criminal law aspect of criminal acts of genocide, crime against humanity and war crimes, considering the statutes of International criminal courts, International conventions, national regulations etc. Further on in chapter four author writes about the term victim, as from Criminalistics and criminal law aspect, also from lingual, and after that in fifth chapter about the consequences or material damage, physical injuries, psychological reaction and social and practical consequences. In chapter six writes about right of victims and witnesses in criminal procedure, where next to conceptual specifics he points to certain international standards and experiences (international and national) on plan of support and protection of victims and witnesses in criminal procedure, followed by, in chapter seven, special attention to reports, recommendations and assessments of protection of victims and witnesses state in domestic criminal judiciary legislative. Development of the theme culminates in chapter nine where author point out to certain inadequacies in procedure for protection of victims and witnesses. Namely, he writes about available measures of protection, problem caused by lack of detailed investigation on alleged treats to victims and witnesses, failing to apply measures of protection or it’s inappropriate application, non existing support to the witnesses during the main hearing, violation of victims and witnesses rights due to multiple taking of the statements, and omitting to provide adequate compensation and integral reparation to victims of violence during the war
- …
