University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Trauma, excuses and therapy
No full textThe paper focuses on the prevalent culture of trauma in psychotherapy and the theoretical use of trauma as a universal alibi for various dysfunctionalities
Normalcy
No full textThe paper discusses the standards of normalcy in modern psychotherapeutic practice and their philosophical and specifically ethical ramifications
Magijsko mišljenje i magijsko objašnjenje u filozofiji i psihologiji
No full textU savremenim razmatranjima racionalnosti u objašnjenju mogu se različiti različita shvatanja magijskog mišljenja, koje su obično predstavlja kao suprostavljeno racionalnom, pa čak i „razumnom“ verovanju kao temelju saznanja. Jedna od najznačajnijih interpretacija ove vrste kategorijalne podvojenosti između legitimnog i nelegitimnog uverenja, odnosno između magijskog verovanja i pravog saznanja, potiče od Džozefa Agasija (Joseph Agassi). Ovo izlaganje će se baviti Agassijevom klasifikacijom magijskog i racionalnog objašnjenja, i dovešće u pitanje racionalističku ideju o tome da se saznanje može normirati samo kao legitimno verovanje potkrepljeno optimalnim dokazima. Ispostaviće se da je magijsko verovanje, odnosno verovanje koje se često pokazuje kao istinito, a zasnovano je na saznajnim procedurama koje neka epoha, kultura ili čak profesionalna disciplina ne priznaju kao legitimne procese saznavanja i objašnjenja, jednako praktično i društveno vredno kao i legitimno „saznanje“. Jedan od najočiglednijih primera je psihoanaliza: pristup koji je poslednjih nekoliko decenija faktički isključen iz brojnih poslediplomskih programa studija psihologije i psihoterapije, pre svega zbog toga što se smatra „magijskim“, nasuprot „psihologiji zasnovanoj na dokazima“ (evidence-based psychology). Ipak, iskustvo je pokazalo da su ključne psihoanalitičke postavke ispravne u psihoterapeutskom procesu i da njihove filozofske i psihološke ramifikacije određuju čitave krupne oblasti psihoterapije.
Savremena normativna interpretacija ličnosti u filozofiji i psihologiji, a posebno u filozofiji psihijatrije i filozofiji psihoterapije, u najvećem svom delu bi se, strogo posmatrano, tretirala kao oblast magijskog objašnjenja, jer njene postavke i argumenti ne podležu neposrednoj verifikaciji i počivaju na širokim interpretativnim temeljima koji omogućavaju visok stepen diskrecije i kreativnosti u praktičnoj primeni.
Neka od najznačajnijih dela koja su formirala istoriju filozofije, iz persketive „naučnosti“ saznanja i danas dominantnih kriterijuma za utvrđivanje „magijskog“ nasuprot „pravom“ ili „naučnom“, ili „racionalnom“ saznanju, spadaju u domen čistog magijskog objašnjenja. Dovoljno je, ograničavajući se na modernu filozofiju, pomenuti Ničea, Spinozu, ili Junga, čije razumevanje ličnosti je utemeljilo čitavu jednu filozofsko-psihološku tradiciju u razumevanju identiteta, da bi postalo jasno koliko je magijsko temeljno za filozofsko i psihološko mišljenje. Naglasak ovog izlaganja je na afirmaciji magijskog kao komplementarnog racionalnom objašnjenju, uz istovremeno razmatranje moguće komplementarnosti magijskog saznanja racionalnom saznanju, uz uzimanje u obzir savremenih pristupa magijskom objanjenju poput „somaestetike“ Ričarda Šustermana (Richard Shusterman)
Ерлангенски рукопис: најстарија позната збирка српскохрватских народних песама и њено дигитално издање
No full textThe paper analyzes the digital edition of the Erlangen Manuscript, he oldest known collection of Serbo-Croatian folk poems. Written in Cyrillic minuscule with 217 folk poems of different genres, the manuscript is dated in the third decade of the 18th century, and the most likely place of its
creation is the Habsburg Military Frontier. In the 1780s the manuscript was donated by an anonymous benefactor to the University Library in Erlangen, after which it was named. The first part of the paper presents the critical edition of the Erlangen Manuscript by the Slavicist Gerhard Gezeman (1925). The paper’s main part analyzes the critical digital edition by Mirjana Detelić et al.
(2012), whose aims were to make the Erlangen Manuscript available to a broader public with a new transliteration from the old Cyrillic to modern Serbian Cyrillic, and to contribute to its visibility in a global context. It is argued that this digital edition can serve as a model not only for the old folklore and ethnographic collections, but also for other manuscripts.Рад представља и анализира дигитално критичко издање Ерлангенског рукописа, најстарије познате збирке српскохрватских народних песама, која спада у драгоцено српско и јужнословенско културно наслеђе. Написан ћириличном минускулом, калиграфским брзописом, рукопис садржи 217 песама различитих жанрова. Датиран је у трећу деценију 18.
века, а као највероватније место сакупљања наводи се Војна граница Хабсбуршке монархије, тачније војни логор у коме су се могли окупити војници различитог етничког порекла и говорници различитих јужнословенских варијетета. Непознати дародавац је 1780-их година поклонио рукопис библиотеци Ерлангенског универзитета, по коме је касније рукопис и добио име. Након тога је потонуо у заборав, да би био поново откривен 1913.
године. Деценију касније уследило је прво критичко издање Ерлангенског рукописа, које је приредио немачки слависта Герхард Геземан 1925. године. Геземан је своје истраживачке налазе изложио у опсежној уводној студији свог издања рукописа. У првом делу рада укратко представљамо Геземаново издање рукописа. Главни део рада анализира дигитално издање Ерлангенског рукописа, за које је заслужна група аутора (Детелић и др., 2012). Главни циљеви уредника дигиталног издања били су да понуде нову транслитерацију старог ћириличног текста у модерни српски језик, као и да допринесу видљивости овог драгоценог културног наслеђа у глобалном контексту. У раду заступамо тезу д а ово дигитално критичко издање може послужити као модел не само за будућа издања старих фолклорних и етнографских збирки, него и других старих рукописа
Multlingualism in interethnic family: Generational memory of the Banat Swabians
No full textThe paper examines multilingualism in interethnic families among the Banat Swabians from the 1950s to the present day. The analysis is based on the generational memory of the interlocutors, mostly born before or immediately after the Second World War, recorded during field research in the Serbian Banat. Banatian Swabian families in the interwar period are shown to be mostly endogamous and diglossic, using Swabian as an informal conversational variety and Standard German (Hochdeutsch) as a formal variety. Families were also multilingual in local languages. In the post-war period, German was banned from public use until the 1950s and severely stigmatized, resulting in the language mimicry of the Banat Swabians. Thus, exogamy prevailed, as well as the lannguage shift from German to the languages of the social environment - Hungarian, Serbian, Romanian, etc. In modern times, German has been revitalized, but it has ceased to be a solidarity code in-group and family communication. The paper shows that inter-ethnic families of the Banat Swabians compromised between several languages, confessions and ethnic identities
