University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Ukrajina, ideologija i naoružanje: pomirenje sa teorijom pravednog rata
No full textThe Russian invasion of Ukraine has challenged the ideals of peace that I and many other left-wing critical intellectuals hold dear. By the end of the 18th century, Immanuel Kant argued that the realist law of peoples and the idea of just war should be superseded by the idea of perpetual peace, and, fortunately, the principled opposition to war was institutionalized in the United Nations in the 20th century. However, when the aggressor has already taken possession of huge swathes of territory, calls for peace may be suspected of ideological bias. The right to defend yourself is almost universally recognized, but a military counter-offensive to reconquer lost territory is not merely defense but itself aggression, and thus an act of war. Many of us, however, want to support such efforts in Ukraine, and what is worrying is that this places us on a slippery slope, reopening the possibility of justifying war. As I will argue, this is nevertheless the path we must take, thus accepting the possible justification of war and the possible justification of specific activities and armaments but not others. We should take more seriously the justice of war, with all the specific normative challenges that this implies.Ruska invazija na Ukrajinu dovela je u pitanje ideale mira koji su veoma važni meni i mnogim
drugim levičarskim kritički-orijentisanim intelektualcima. Krajem 18. veka, Imanuel Kant je
tvrdio da realistički zakon naroda i ideja pravednog rata treba da budu zamenjeni idejom
večnog mira; srećom, principijalno suprotstavljanje ratu je institucionalizovano u Ujedinjenim nacijama u 20. veku. Međutim, kada je agresor već zauzeo ogromne delove teritorije,
pozivi na mir mogu se dovesti u pitanje kao ideološka pristrasnost. Pravo na odbranu je skoro univerzalno priznato, ali vojna kontraofanziva za ponovno osvajanje izgubljene teritorije
nije samo odbrana, već i sama agresija, a time i čin rata. Mnogi od nas, međutim, žele da podrže ovaj napor u Ukrajini, a ono što je zabrinjavajuće je da nas to stavlja na klizav teren, ponovo otvarajući mogućnost opravdavanja rata. Međutim, kao što ću tvrditi, ovo je put kojim
moramo ići, prihvatajući i moguće opravdanje rata i moguće opravdanje određenih aktivnosti
i naoružanja, ali ne i drugih. Stoga, treba da ozbiljnije shvatimo pravednost rata sa svim specifičnim normativnim izazovima koje to podrazumeva
Navigating The Waves of Knowledge
No full textThe present paper delves into lived educational experiences and their
role in shaping the value of contemporary education. We argue that a
profound understanding of the challenges presented by the Anthropocene
– an era defined by resource constraints – requires extensive
collaboration among educators, students, and civil society across many
disciplines.
We contend that a fundamental restructuring of education is necessary
to equip individuals with the intellectual tools needed to address the
Anthropocene crisis. Mere observation is insufficient; instead, we advocate
for diverse and transformative educational experiences that foster
deeper knowledge production and interpersonal connections. We explore
the dynamic and evolving nature of transdisciplinary methodologies by
striving to integrate discussions of cultural heritage and environmental
conservation within a pragmatic framework, which recognize these as
essential yet scarce resources deserving of closer attention and collective
action.
Central to our inquiry is water, the planet’s most endangered resource.
We reconceptualize traditional fieldwork as “water-work,” emphasizing
the socio-cultural significance of water beyond its utilitarian value.
This paradigm shift unfolds within the framework of a specific summer
school – “Waterscapes in Heritage and Environment,” now in its third
iteration. This unique educational initiative utilizes a boat as a living
space for a sample community for a week, prompting profound reflections
on the sustainability of maritime life and the equitable distribution
of limited resources such as water, electricity, and space. By navigating
through landscapes emblematic of the Anthropocene’s complexities, we
confront the intersections of history, territory, and heritage, particularly
regarding the imperative to equitably share vital resources
Federalistički osnovi Jugoslavije i državnost Bosne i Hercegovine 1941–1945.
No full textU radu se najpre daje sintetizovan pregled destrukcije centralističke paradigme u prvoj Jugoslaviji. Centralni deo rada se odnosi na izgradnju novih osnova federativnog uređenja tokom antifašističke borbe i socijalističke revolucije koju je predvodio partizanski pokret uz dominantnu ulogu KPJ. Posebna pažnja je posvećena državnoutemeljiteljskom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 1943. na kome je usvojen nacionalnoemancipatorski koncept države u izgradnji – pet, odnosno, šest nacija i njihovih šest federalnih država kao konstituensi nove federativne Jugoslavije. Unutar nje utvrđena je državnost i nedeljivost Bosne i Hercegovine kao istorijski državotvorne i etno-konfesionalno specifične jedinice. U tim okvirima utemeljena je i ravnopravnost tri bosanskohercegovačka naroda – Muslimana, Srba i Hrvata
Teorija i istorija „upravljaštva” i upravljačkih režima u radu Mišela Fukoa
No full textČlanak je posvećen rekonstrukciji i sistematizaciji teorijskog aparata
koji Mišel Fuko koristi u istraživanju fenomena upravljanja (government), kao i njegovih
istraživanja konkretnih upravljačkih režima koji su postojali u istoriji zapadne
modernosti. Cilj članka je da doprinese razrešenju pojmovne konfuzije koja prati studije
upravljanja od njihovog nastanka početkom devedesetih godina prošlog veka, a time i
da olakša razvoj i primenu ove perspektive u budućim istraživanjima. Članak počinje
situiranjem Fukoovog istraživanja upravljanja u širi kontekst njegove karijere i ukazivanjem
na društveno-političke faktore pod čijim uticajem je Fuko promenio smer svog
akademskog rada u tom pravcu. Potom ćemo preći na sistematično izlaganje teorijskog
aparata koji Fuko koristi pri istraživanju upravljanja, kao i na rekonstrukciju tri upravljačka
režima koja uočava tokom svojih istraživanja razvoja upravljanja na zapadu. U
zaključku ćemo se osvrnuti na prednosti koje perspektiva studija upravljanja pruža pri
istraživanju društvenog svetaIn this article we reconstruct and systematize the theoretical apparatus used by Michel Foucault in his research on the phenomenon of governance, as well as his investigations into specific governing regimes that have existed in the history of Western modernity. The aim of the article is to contribute to the resolution of conceptual confusion that has accompanied the governmentality studies since their emergence in the early 1990s and thereby facilitate the development and application of this perspective in future research. The article begins by situating Foucault’s research on governance within the broader context of his career and highlighting the socio-political conditions under which Foucault changed the direction of his academic work towards this field. We will then proceed with a systematic exposition of some of Foucault’s basic concepts like “practice”, “power” and “dispositive”. We will also highlight how the problematic of governance entered his work through the concepts of “pastorality” and “subjectivity”. In the next section we will reconstruct the theoretical apparatus Foucault used when researching government and governmental regimes. Here we will point out the specific meaning the notion of “governmentality” has in his research and how it is used to signify rationalities embodied in governmental regimes. Considering this theoretical apparatus, we will, in the second part of this section, reconstruct the history of governmental regimes in Foucault’s work starting from the regime of raison d’État in early modernity, through the liberal regime of governance in 18th and 19th centuries and concluding with the neoliberal regime. In conclusion, we will reflect on the advantages that the perspective of governmentality studies offers in researching the social world
Protiv rata: o začecima savremenog antimilitarizma
No full textLogika rata, kao i svaka fanatična doslednost, nema problem ni sa čim, osim taktičke prirode. Za onu drugačiju racionalnost problemi počinju tek odstupanjem od nje i tada se oni ne likvidiraju, nego se misle. Tek u svetlu takve racionalnosti, a ne racionalizacije postojećeg, ili tek iz nje, prosijava neugasivo sećanje na onu sistematski potiskivanu i prečesto zaboravljanu osetljivost, i na onu naivnost, od kojih mišljenje, mišljenje rata možda i više nego druga, počinje: da nešto nije u redu sa onim što se dešava, da sve ne mora biti kako jeste i da može ili treba da bude drugačije. Odustajanje od takve tematizacije, pristajanje da ono što jeste – jeste sve, urađa pogubnim ishodima, niukoliko ne samo po mišljenje
Препреке и поверење: перцепције здравственог система међу ромским мајкама у Србији
No full textОво истраживање има за циљ да продуби разумевање препрека и иза-зова с којима се суочавају ромски родитељи, посебно мајке, у приступу педијатријским услугама у Србији. Истраживање је показало да су лоша доступност и неповерење према здравственом систему, као и културне норме које фаворизују традиционално знање над медицинским саветима кључни фактори који утичу на одлуке ромских мајки у вези са здравстве-ном негом своје деце. Док су педијатријске услуге генерално позитивно оцењене, постоје значајне инфраструктурне препреке, посебно у руралним срединама, које отежавају приступ здравственим установама. Посебна пажња је посвећена важности поверења између здравствених радника и ромских мајки, а педијатри су често виђени као кључни савезници у бризи за здравље деце. Истраживање наглашава потребу како за унапређењем комуникације и културне сензитивности у раду са ромском заједницом, не би ли се побољшало поверење у здравствени систем и унапредили здравствени исходи ромских породица, тако и за уклањањем структурних неједнакости које доприносе негативним искуствима
Од Париза до Њујорка: искорак ка апстракцији чланова Задарске групе
No full textРад се бави почецима апстрактног сликарства чланова Задарске групе у контексту париске ликовне сцене педесетих година. Апстраховање природних облика, превасходно урбаних париских пејзажа, анализирано је на примерима Косаре Бокшан, Петра Омчикуса, Милорада Бате Михаиловића и Милете Андрејевића. Утицај културне климе и уметничког контекста послератног Париза и Нове париске школе сликарства, који надограђују на искуства понета из Југославије, довешће до развоја нових сликарских идентитета код ових уметника. Циљ рада је да се испита да ли је разлог за краткотрајност експеримената са различитим видовима апстракције то што они нису били засновани на чврстим теоријским и идеолошким премисама својственим авангардној уметности. Док се Бокшан, Омчикус и Михаиловић убрзо враћају фигурацији, Андрејевић одласком у Њујорк усваја геометризовани, минималистички приступ апстракцији блиској поп-арту, чиме се брзо укључује у актуелне уметничке токове у САД. Поређење утицаја париског и њујоршког урбаног пејзажа, које доводи до специфичних приступа апстракцији код Андрејевића, биће предмет посебне анализе
