University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Pokušaj modernizacije u Srbiji 1968–1972. Između „revolucionarnog kursa“ i reformskih težnji
No full textIstorijsko razdoblje u Jugoslaviji, u drugoj polovini šezdesetih godina 20. veka, nakon otpočinjanja privredne reforme i Brionskog plenuma, poznato je po svojim reformskim karakteristikama. Temeljna reforma ekonomskog sistema, ubrzo je proširena i na ostale segmente društva i uticala je na promenu samog karaktera federalističkog ustrojstva, kao i na decentralizaciju vladajuće partije. U Srbiji su modernizacijske i reformističke tendencije, koje su odnele prevagu u društvu, najcelovitije bile izražene u vreme rukovodstva Saveza komunista ove republike, na čijem čelu se nalazio Marko Nikezić (1968–1972).
U radu su istraženi spoljnopolitički segmenti jugoslovenskog reformskog usmerenja, analizom kauzalnih odnosa sa istočnim i zapadnim hladnoratovskim blokom. Polazeći od strukturne krize u prvoj polovini šezdesetih, istražena je ekonomska i idejna osnova privredne reforme, odgovor na nju sa stanovišta levo radikalne studentske pobune 1968., kao i politički dometi Brionskog plenuma. U radu se istražuju i reforma i reogranizacija SKJ, suštinska decentralizacija jugoslovenskog federalizma, kao i odnosi reformskog rukovodstva Srbije sa drugim jugoslovenskim republikama i jugoslovenskim predsednikom Titom.
Posebna pažnja u radu je posvećena partijskom rukovodstvu Marka Nikezića i njegovim temeljnim programskim usmerenjima, promovisanim pod idejom „Moderne Srbije“. Ideje socijalističke demokratizacije, sa povećanom ulogom autonomnih segmenata društva, poštovanje institucionalnog okvira i insistiranje na kompetentnosti, značajno su umanjili realan pritisak političkih struktura na društvo, jačajući ga na račun države. Takođe, svojim razumevanjem Jugoslavije kao složene države, odbacivanjem uloge Srbije kao čuvara Jugoslavije, odbacivanjem patronata nad Srbima u drugim republikama, povećanim samoupravnim pravima pokrajina – temeljno i suštinski je napravljen diskontinuitet sa svim centralističkim i nacionalističkim pojavama u Srbiji. Ovakva politika odvešće partijsko rukovodstvo republike u sukob sa predstavnicima nacionalističke kritičke inteligencije. U radu su analizirane i ekonomske postavke, kao i spoljnopolitička orijentacija rukovodstva SK Srbije, kao i njihova kulturna politika, koja je imala intenciju da ponudi alternativu postojećim obrascima u ovoj oblasti društva. Naposletku, istražen je sukob koncepcija unutar rukovodstva Srbije, njihove međusobne razlike, kao i Titova arbitraža u korist jedne strane, koja će ključne reformske protagoniste modernizacije ukloniti sa političke i javne scene Srbije i Jugoslavije
Неки аспекти питања дијалога етномузикологије и студија рода
No full textПитања успостављања дијалога поља етномузикологије и студија рода могуће је отворити на различите начине, с обзиром на интердисци- плинарност оба истраживачко-теоријска дискурса. Концепт родности неодвоји- во је уткан пре свега у језик, а потом и у комплексно поље друштвених и култу- ралних активности и норми једног простора и заједнице. С обзиром на елементе певаног текста и функционално-значењског мелодијског оквира, традиционал- на музика пружа широке могућности интерпретације у односу на конструиса- ње, извођење, преношење и модификацију концепта родности кроз простор и генерације, чиме се потцтрава њена важност у оваквом интердисциплинарном дијалогу. Разумевање места родности у традиционалној музичкој пракси тиме води ка бољем разумевању укупности друштвеног контекста традиционалне за- једнице, те пружа подлогу за даља истраживања у домену анализе феномена родности унутар историјских и савремених музичких пракси. Овај текст осве- тљава тек неке од аспеката поменутих путања истраживања на примеру тради- ционалне музичке праксе простора Србије
Javni um. Konsenzualno i konvergentno viđenje
No full textJonathan Quong proposes and defends the consensus, shared reasons, view of public reason. The proposal is opposed to the convergence view, defended, among others, by Gerald Gaus. The strong argument that Quong puts forward in opposition to the convergence view is represented by the sincerity argument. The present paper offers an argument that embraces a form of convergence and, at the same time, is engaged in respecting the requirement of sincerity
The enlightenment dispute: history and modernity of a controversy
No full textMoglo bi se reći da je prosvetiteljstvo (prosvećenost), već od svojih modernih početaka pa sve do savremenih rasprava o njegovom značaju, u hroničnoj nedoumici oko vlastitog odreĎenja i razumevanja. Namera ovog rada je da, pre svega, rasvetli
podležeće i produktivne aspekte upotrebe tog naizgled samorazumljivog, a često do nerazabirljivosti višesmislenog pojma. To će se postići detekcijom smeštanja, izmeštanja i premeštanja težišta njegovog značenja i dejstva kod različitih autora koji su ga tematizovali od osamnaestog veka do danas. Kantova definicija prosvećenosti iz njegovog članka „Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost?“ poslužiće pritom kao osnovni talon na kojem će se iskušavati vizije prosvetiteljstva. Čini se da se ona pokazala onom nezaobilaznom instancom s obzorom na koju se – priznanjem njene neprolazne merodavnosti, preadaptacijom ili osporavanjem – i dalje artikulišu ili makar
prikladno prireĎuju i od nje drugačije koncepcije prosvetiteljstva..
Pojam stvari (res) kod Dekarta
No full textU tekstu se analizira značenje pojma res u Dekartovoj metafizici. Kao osnovno, navedeno je značenje pojma stvari kao suštine koja može i re- alno egzistirati. Analizom Dekartovih tekstova to je značenje precizirano s obzirom na razumsku razliku između suštine i egzistencije. Pokazan je odnos stvari prema pojmovima stvarnosti (realitas), stupnjevima stvarnosti i mo- dusima stvarnosti. Poseban deo posvećen je odnosu stvari i uzročnosti, tome šta i kako stvari mogu uzrokovati i tome šta uzrokuje stvari, te se ukazuje na povezanost ovog problema s Dekartovim učenjem o stvorenosti večnih istina. Ta povezanost predstavlja osnovnu razliku između Dekartovog i sholastičkog pojma stvari i ona se jasno vidi u njegovom pojmu uzrokovanja stupnjeva stvarnosti. Na kraju je ukratko izložen i supertranscendentalni pojam stvari kod Dekarta, na njegovom kasnosholastičkom zaleđu
