University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Tranzicija kulture
No full textU tekstu se ukazuje na to da intrinsična nepotpunost značenja pojma 'kultura', koji zavisi od konteksta, ne umanjuje ulogu kulture u oblikovanju pogleda na svet. Problematični ekonomski i politički uslovi odražavaju se na stanje kulture, a svest o stanju kulture omogućava dublje sagledavanje mogućnosti društvenih promena. Tome se isprečava princip moderne kapitalističke proizvodnje koja je i nastala sa trgovinom knjigama, kao proizvodnja kulture. Pokazuje se da je proizvodnja kulture, koja je okrenuta profitu, prepreka za stvaralačko oblikovanje kulture. To je još problematičnije u marginalizovanim kulturama, poput kulture u Srbiji, koja je stalno izložena smenama tranzicija- iz premodernog doba, u tradiciju hrišćanstva, pa preko ateističke modernizacije komunističkog režima, do sadašnje ere globalizacije. Tako je tekuća tranzicija kulture u Srbiji postala deo opšte (globalne) kulturne tranzicije koja se nalazi na raskrsnici između proizvodnje kulture, čija je središnja vrednost profit, i stvaranja kulture kao podloge održivog i humanog života na Zemlji
The Intentionality of Madness: Checking the Cognitive Issues in DSM-based Diagnosis
No full textIn this paper I discuss John Searle’s selective view of intentionality of mental states, and place it in the context of impairment to personal identity that occurs in mental illness. I criticize Searle’s view that intentionality cha¬racterizes some but not all mental states; I do so both on principled and on empirical grounds. I then proceed to examine the narrative theory of self, advanced by Paul Ricoeur, Marya Schechtman and others, and explore the extent to which the theory fits a more generalized view of intentionality that would apply to all mental states. This discussion is followed by a brief consi¬deration of the way in which the modern DSM-based psychiatric diagnosis and treatment, reductively and mechanistically, dispenses with the issues of „strong ontology“, namely the life events and values that mental states might in fact reach for, even when ostensibly without reference. In this sense, DSM- -inspired psychiatry is based on a Searlian view of mental states. It is con¬trasted with the narrative theory of self (and therefore also of mental states) which, rather than defining madness by clusters of symptoms, seeks to un¬derstand the underlying ontology of reference by looking for both the initial script of the person’s „life narrative“ and for ruptures and knots in that narra¬tive that might give rise to madness. Finally I discuss and evaluate the per¬spective of personality enhancement through counseling aimed at repairing the personal narrative
15 Theses on Power
No full textThis article seeks to contribute to a critical understanding of the multifaceted nature of power, emphasizing its capacity to shape the development of society by permeating constitutive aspects of human reality. To this end, the article proposes an outline of a multidimensional approach to power. It does so by identifying and examining several – arguably universal – features and functions of power. On the basis of 15 theses, it is argued that, within the social world, the power of power derives from the fact that it is (1) ubiquitous, (2) pro- ductive, (3) relational, (4) intangible, (5) habitual, (6) discursive, (7) corporeal,
(8) polycentric, (9) performative, (10) normative, (11) spatial, (12) temporal,
(13) disciplinary, (14) circular, and (15) transcendental. By way of conclusion, the article provides a comprehensive summary of the main insights gained and
challenges arising from such a multidimensional approach to power
Radnja iz obaveze : teorija racionalnog izbora i Senov koncept kontrapreferencijalnog izbora
No full textU okviru ovog rada analizirali smo Senov koncept kontrapreferen- cijalnog izbora. Sen ovim konceptom ukazuje na slabosti teorije racionalnog izbora, prema kojoj donosilac odluka uvek može biti viđen kao neko ko maksimizira svoju korisnost, a svaki njegov izbor kao opcija koja mu pruža najviši nivo blagostanja. Sen tvrdi da u nekim situacijama biramo opcije koje nam donose niži nivo korisnosti u odnosu na onaj koji bismo ostvarili da smo izabrali neku drugu opciju koja nam je bila na raspolaganju. To je slučaj kada izbor vršimo na osnovu moralnih načela, kada postupamo iz dužnosti. Sen ovakvu radnju naziva radnjom iz obaveze. Kada postupamo iz obaveze mi zapravo zanemarujemo svoje preferencije i vršimo kontrapreferencijalni izbor, kako Sen tvrdi. U okviru ovog rada pokazaćemo da, nasuprot Senovoj tvrdnji, i radnju iz obaveze možemo objasniti teorijom racionalnog izbora. Međutim, ako bilo koji izbor koji činimo može biti objašnjen ovom teorijom, kada u sve što činimo može biti učitana maksimizacija korisnosti, onda se raznolikost motiva koji nas pokreću gubi i eksplanatorna moć teorije racionalnog izbora dovodi u pitanje
Book of Abstracts: 13th International Law and Ethics Conference Series: “What does it mean to win a war?
No full textGeoethische Neuorientierung des Menschen beim späten Kant
No full textIn dieser Arbeit werde ich versuchen zu zeigen, dass die Frage nach der Natur der Erde, die eine der ersten Fragen des fruhen Kants ist, sowohl in der Kritik der Urteilskraft, als auch in dem schriftlichen Nachlass (Opus postumum), wieder zum Zentrum seines philosophischen Denkens kommt. Der spate
Kant verbindet diese Frage streng mit dem Prinzip subjektiver Zweckmasigkeit und kritisiert im Opus postumum, insbesondere im Anschluss an den Ubergang von den metaphysischen Anfangsgrunden der Naturwissenschaft zur Physik, die ubliche Erdauffassung als den Besitz der menschlichen Gattung und findet, aufgrund des Zweckmasigkeitsprinzips, welches fur die teleologische Urteilskraft masgebend ist, dass es notwendig ist, das menschliche Verhaltnis zur Erde wesentlich mit Rucksicht
auf die korperlich-geographischen Grenzen unserer Erkenntnis zu uberprufen. In der Kantischen Philosophie finde ich die Idee einer zweckmasigen Geoethik, die sich mit dem Problem der menschlichen Sesshaftigkeit auf der Erde und mit ihrer raumlich-moralischen Orientierung in der Welt beschaftigt. Die Welt der Vernunftwesen wird sich daher ihrer geo-ethisch-rechtlichen Grenzen bewusst. Daher legt Kants Auffassung der Zweckmasigkeit die Grundlage fur die Formulierung einer
Ekopolitik, die nach dem Zusammenwirken zwischen dem Menschen und seiner Umwelt fragt
