University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
The politics of Habitus as a Sociologically Founded Utopia
No full textThe politics of habitus is usually associated with Bourdieu’s “sociologically political” studies, mainly developed in the 1970s as a framework through which this French sociologist analyzed political opinions of French citizens, by underlining social conditions that generate certain political dispositions, and consequently attitudes towards politics, political preferences, and political practices. These studies made us aware that political action should be mindful not only of institutions, but of dispositions as well. This paper aims to portray ifferent aspects of the politics of habitus, by linking it to research which originally generated the concept, but also by tracing its further development exemplified by some of the following oncepts: the necessity of niversalizing economic and social conditions of the access to the niversal, the idea about the sociologically founded utopia, the demand for the establishment of a “real state” – all to be found in later Bourdieu’s work. This paper analyzes politics of habitus from the social emancipatory perspective and raises questions about the role science can and should have in realising such a project. First part of the paper examines Bourdieu’s class analysis and its potentials in providing realistic knowledge about the social world, and the second part explores concrete steps that politics based on such knowledge could take
Autonomija gramatike i semantički internalizam
No full textIn his post-Tractatus work on natural language use, Wittgenstein defended the notion of what he dubbed the autonomy of grammar. According to this thought, grammar – or semantics, in a more recent idiom – is essentially autonomous from metaphysical considerations, and is not answerable to the nature of things. The argument has several related incarnations in Wittgenstein’s post-Tractatus writings, and has given rise to a number of important insights, both critical and constructive. In this paper I will argue for a potential connection between Wittgenstein’s autonomy argument and some more recent internalist arguments for the autonomy of semantics. My main motivation for establishing this connection comes from the fact that the later Wittgenstein’s comments on grammar and meaning stand in opposition to some of the core assumptions of semantic externalism
Antropološka teorija i društvena praksa : na tragu istraživačkog iskustva Zagorke Golubović
No full textGeoethische Neuorientierung des Menschen beim späten Kant
No full textIn dieser Arbeit werde ich versuchen zu zeigen, dass die Frage
nach der Natur der Erde, die eine der ersten Fragen des frühen Kants ist, sowohl
in der Kritik der Urteilskraft, als auch in dem schriftlichen Nachlass (Opus postumum),
wieder zum Zentrum seines philosophischen Denkens kommt. Der späte
Kant verbindet diese Frage streng mit dem Prinzip subjektiver Zweckmäßigkeit
und kritisiert im Opus postumum, insbesondere im Anschluss an den Übergang von
den metaphysischen Anfangsgründen der Naturwissenschaft zur Physik, die übliche
Erdauffassung als den Besitz der menschlichen Gattung und findet, aufgrund des
Zweckmäßigkeitsprinzips, welches für die teleologische Urteilskraft maßgebend ist,
dass es notwendig ist, das menschliche Verhältnis zur Erde wesentlich mit Rücksicht
auf die körperlich-geographischen Grenzen unserer Erkenntnis zu überprüfen.
In der Kantischen Philosophie finde ich die Idee einer zweckmäßigen Geoethik, die
sich mit dem Problem der menschlichen Sesshaftigkeit auf der Erde und mit ihrer
räumlich-moralischen Orientierung in der Welt beschäftigt. Die Welt der Vernunftwesen
wird sich daher ihrer geo-ethisch-rechtlichen Grenzen bewusst. Daher legt
Kants Auffassung der Zweckmäßigkeit die Grundlage für die Formulierung einer
Ekopolitik, die nach dem Zusammenwirken zwischen dem Menschen und seiner
Umwelt fragt
Архитектура пратећих објеката у Дворском комплексу на Дедињу
No full textКао решење које је обележило развој српске и југословенске архитектуре двадесетих и тридесетих година прошлог
века, обликовано под утицајем комплексних политичко-идејних струјања међуратног периода, Дворски комплекс на Дедињу и данас
представља једну од најрепрезентативнијих градитељских целина Београда и Србије. Овај рад, у којем ће бити изнета анализа архитектуре пратећих грађевина Краљевског двора, писан је са идејом да се начини први корак ка слојевитијем изучавању поменутог, до сада
релативно занемариваног проблемског питања, које завређује веће интересовање стручне јавности јер, поред чињенице да у формалном и функционалном погледу чини нераскидиви део архитектонског ткива значајне културно-историјске целине лоциране на највишем брежуљку Дедиња, она својим облицима елаборира одјеке еклектичке интерпретације богатог српско-византијског, ренесансног и
античког градитељског наслеђа доминантне, централне грађевине комплекса и представља сведочанство сегмента ауторског рукописа
још увек недовољно расветљеног архитекте Живојина Николића.As a design which marked the Serbian and Yugoslav architecture of the 1920s and 1930s and which was shaped under the impact of complex political and ideological developments in the interwar period, the Royal complex in Dedinje remains one of the most prestigious
architectural ensembles in Belgrade and Serbia. This paper, which offers an architectural analysis of the ancillary buildings of the complex, is
meant to encourage a more comprehensive study of an unduly neglected issue: apart from the fact that the ancillary buildings are, formally and
functionally, an integral part of the complex, an important cultural and historic site situated on the highest of Dedinje hillocks, they elaborate the
eclectic interpretation of the rich Serbo-Byzantine, renaissance and classical stylistic legacy of the dominant building of the complex, and reveal
a piece of the original handwriting of the still insufficiently illuminated figure of architect Živojin Nikolić
Јужни ток и алтернативни путеви снабдевања енергентима на Балкану
No full textРад настоји да прикаже и анализира конкурентске пројекте цевовода на Балканском полуострву, те да их стави у контекст идентификованих и супротстављених енергетских стратегија Европске уније и Русије. Све веће значење енергетске безбедности, потребе диверзификације снабдевања, нове руте за снабдевање великих потрошача у централној и западној Европи и нови замах Русије као „енергетског гиганта“, те стратешка позиција Балкана између великих изворишта фосилних горива и великих тржишта, дају наговештај енергетске трке, која се већ одвија између кључних играча у овој области. Рад садржи преглед и анализу реализованих и планираних гасовода и нафтовода у овом делу Европе, те изводи закључке о значају енергетске трке за Србију, али и Балкан као транзитни регион у целини
Pojam rodnosti u tradicionalnoj kulturi sa osvrtom na suvremeni društveni kontekst
No full textKoncepcija i društvena značajnost rodnosti i rodnog identiteta u stegama tradicionalnosti vrlo teško mijenja svoju bit. Tradicionalno nepovoljan društveni položaj žene vrlo sporo ustupa mjesto suvremenim društveno-političkim tendencijama koje ženu teže
promoviraju kroz sisteme ravnopravnih rodnih pozicija, a ublažavanje posljedica rodne neravnopravnosti zahtijevat će sistematsko poznavanje, interpretaciju i reinterpretaciju,
kako tradicionalnih, tako i suvremenih društvenih diskursa unutar kojih živimo i unutar koji smo (pro)izvedeni kao društveni subjekti s rodnim identitetom. Ovaj tekst pokušava predstaviti koncept rodnosti i specifičnu poziciju žene unutar takve dinamike, komparirajući
i povezujući tradicionalni i suvremeni društveni kontekst u Srbiji