University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
LaTcite et secularisation aux Pays-Bas et en Belgique ou la fin de la pilarisation de la societe civile
No full textLes relations entre I’Eglise et I’Etat en Belgique et aux Pays-Bas furent longtemps determinees par un compromis historique etablissant une paix larvee entre les forces politiques pronant la « liberte scolaire » et celles defendant la laicite, de facto les valeurs de la Revolution frangaise. A l’origine, il sagissait essentiellement dune lutte visant le controle de leducationpublique et le role des congregations religieuses dans l’organisation de lenseignement. Ceci avait ensuite conduit a une segmentation accrue de la societe en « piliers » gerant leurs propres reseaux sociaux dans un systeme communautaire sub- ventionne par l’Etat et dont les elites decidaient entre elles des modalites a suivre. Avec la deconfessionnalisation et lexpansion economique influen- gant de plus en plus les rapports humains, cette organisation de la societe a perdu sa signification et a conduit a la disparition plus ou moins complete des « piliers »
Šta feminizam duguje Marksu, a šta marksizam duguje feminizmu?
No full textFeministička i marksistička problematika se prvenstveno sreću unutar pitanja reprodukcije radne snage u kapitalističkom sistemu. Funkcio- nisanje kapitalističkog sistema je, između ostalog, uslovljeno i mogućnošću da se, kako Marks kaže, „radnik pojavi pred kapijama fabrike svakog narednog dana“. Tradicionalna marksistička analiza ovog pitanja podrazumeva da o njemu mislimo isključivo polazeći od nadnice. Prema tom gledištu, nadnica kao novac isplaćen radniku/ci zarad kupovine njegove/njene radne snage jeste jedini činilac njihove reprodukcije. Na ovom mestu feministička perspektiva nam omogućuje da uočimo uskost tradicionalne marksističke analize insisti- rajući na reproduktivnom radu. Reproduktivni rad jeste kućni neplaćeni rad koji u najvećem broju slučajeva pada na žene. Međutim, uvođenje problematike reproduktivnog rada nije prost dodatak tradicionalnoj marksističkoj analizi jer se ovaj rad, s obzirom na to da je nužan za reprodukciju radne snage, pokazuje nužnim i za reprodukciju samog kapitalističkog sistema. Usled toga da se profitabilnost kapitalističke proizvodnje zasniva na tome da je samo mali deo stvorene vrednosti isplaćen radniku u vidu nadnice, jasno je da reproduktivan rad ostaje neplaćen i time u bitnom smislu odvojen od najamnog rada (što ne dovodi u pitanje mogućnost da se nekome plati da ovaj rad obavi za određene porodice). Utoliko uočavamo jednu specifičnu dimenziju kapita- lističkog sistema: to je sistem koji rad alocira na takav način da pored plaće- nog najamnog rada postoji i neplaćeni reproduktivni rad koji je podjednako važan za reprodukciju sistema. Ovo nas vodi ka dva složena problema kojima ću se baviti u izlaganju: pitanju feminističke emancipacije u kapitalizmu i pitanju toga šta je produktivan rad u kapitalizmu
Stanislav Krakov : fenomenologija unutrašnje svijesti borbe
No full textU ovom tekstu djelo srpskog književnika Stanislava Krakova, iz- među dva rata znamenite, a kasnije, zbog ideoloških podjela, potisnute i za- boravljene figure, posmatramo kroz prizmu filosofije egzistencije i fenomenologije. „Filosofski“ značaj Krakovljeve autobiografske, ratne proze, koja je u estetskom, naročito formalnom inovativnom pogledu, predstavljala vrhunac tog žanra srpske književnosti, jeste u tome što se ona može posmatrati kao prvorazredni dokument fenomenološke introspekcije čovjeka koji se nalazi u životnoj situaciji borbe, a po izvjesnim dometima, bez pretjerivanja, uporediv sa Jingerom. No povrh autentične dokumentarnosti, Krakovljevo pisanje odlikuju brilijantni uvidi, koje od filosofski dokučenih istina ponekad razlikuje maltene samo drugačiji žanrovski kontekst. Zato se, s jedne strane, Krakov može posmatrati kao mislilac rata i tjelesnosti avant lettre, kao što, na drugoj strani, interpretativno kontekstualizovanje njegove proze unutar pomenute filosofske tradicije pomaže da se bolje razumije njegova književnost
