University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Ethics and authority in modern warfare
No full textThe presentation focuses on the issues of organic authority and leadership in warfare
Да ли се неутралност коси са чланством у Европској унији?
No full textKонстантно продубљивање и проширивање надлежности Европске уније у последњим деценијама довело је концепт европске интеграције у колизију са неким од класичних обележја суверене државе. Овај тренд је нарочито видљив у спољној политици и безбедности, сферама у којима је држава традиционално доминантан актер. ЕУ је нарочито повећала овлашћења и сарадњу чланица у области спољне политике, међународних односа, те заједничке одбране и безбедности након усвајања Лисабонског споразума 2009. године. Рад настоји да истражи какав утицај ове промене имају на војно неутралне чланице ЕУ. Такође, истражићемо и да ли ЕУ својим политикама утиче на измену доктрине неутралности појединих чланица, али и на промену целокупног концепта неутралности. Kоначно, осврнућемо се и на Србију, те испитати спојивост статуса неутралности и статуса кандидата за чланство у Европској унији
Демократизација у 21. веку
No full textРад се бави карактером демократизације у 21. веку, у контексту теорије о таласима демократизације Семјуела Хантингтона. Аутор анализира две групе промена: демократизацију ауторитарних режима у источној Европи који се, из различитих разлога, нису у потпуности демократизовали непосредно након пада Берлинског зида (тзв. обојене револуције у СР Југославији, Украјини, Грузији и Kиргизији); као и револуционарни талас побуна и протеста у арапском свету (Арапско пролеће). Место ових феномена у Хантингтоновој класификацији одређује се на основу неколико критеријума: узрока демократизације, њених обележја, као и контекстуалних питања која окружују демократске процесе на почетку новог миленијума. Аутор закључује да је за тзв. обојене револуције недвосмислено јасно да по свом географском и политичком контексту, ендогеним и егзогеним узроцима, као и општим обележјима, припадају трећем таласу. То се међутим не може рећи за Арапско пролеће, које показује значајно другачије одлике у односу на до сада виђене процесе демократизације
Ženski subjekt u prostorima jezičkog i vanjezičkog: relacija žene sa Drugim, Simboličkim, semiotičkim; druga narativnost, drugi prostor, drugo vreme
No full textSložena pozicija ženskog subjektiviteta u okvirima sistema falogocentričnog (koji je istovremeno i odslik i proizvod relacija u sistemu jezika, govora i pisma) (raz)otkriva se u specifičnom polju paradoksa. Bivajući istovremeno prozvan jezičkim i isklizavajući iz njega, ženski subjekt fluktuira govoreći negde na razmeđi simboličkog i semiotičkog, u atopijskom i utopijskom mestu iz koga je
svaki izricaj istovremeno i pitanje. Ovaj tekst istražuje potencijal izvođenja druge narativnosti, drugog prostora, drugog vremena i drugog pisma iz ženske govorne i performativne pozicije, nudeći upitnik koji stoji na mestu razumevanja pozicije ženskosti u koordinatama falogocentrično orijentisanog pojmovnog prostora
Unapređenje rada skupštinskih službi od 2000. godine
No full textSlužba Narodne skupštine Republike Srbije je telo koje obavlja stručne i druge poslove za potrebe najvišeg predstavničkog u državi. U proteklih 25 godina, velike
promene u političkom sistemu Srbije (uvođenje višestranačja, samostalnost države i sl.) suočile su Narodnu skupštinu i njenu Službu sa brojnim izazovima. Služba je u proteklom periodu bila izložena konstantnim organizacionim, kadrovskim i tehnološkim reformama. Ovaj rad bavi se organizacionim promenama koje su zadesile Službu nakon 2000. godine. U tom periodu, Republika Srbija je postala samostalna država, što je dovelo do proširenja nadležnosti Narodne skupštine i neophodnog povećanja kapaciteta Službe Narodne skupštine. Važan događaj u ovom periodu je i donošenje Zakona o Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je predvideo izradu jednogodišnjih i višegodišnjih planova razvoja njene Službe
Die kollektive Verantwortung als Bedingung für den Frieden
No full textDieser Band zielt darauf ab, mit Hilfe der ineinander verschränkten Haltungen des Vertrauens und der Verantwortung neue Zugänge zur Friedensthematik am Anfang des 21. Jahrhunderts zu eröffnen. Die hier versammelten Aufsätze gehen gemeinsam von der Annahme aus, dass Frieden mehr ist als die Aussetzung des Kampfes und die Pause zwischen den Kriegen und dass dieses »mehr« nicht nur auf der Ebene von rechtlichen oder politischen Institutionen, sondern auch auf der Ebene der zwischenmenschlichen Beziehungen und der gesellschaftlichen Lebenswelt gesucht und analysiert werden soll. Vertrauen und Verantwortung stehen sowohl in Bezug auf eine Genealogie des Friedens als Friedensstiftung wie auch auf die Erhaltung des Friedens als Friedenswahrung im Zentrum dieser Analysen. Darüber hinaus haben Vertrauensprozesse und Verantwortungsbeziehungen nicht nur in innergesellschaftlichen Zusammenhängen eine für Konfliktschlichtungen und Friedensentwicklungen herausgehobene Bedeutung, sondern auch für globale Verhältnisse, da diese neben den zwischenstaatlichen Strukturen zunehmend von einer transnationalen Weltgesellschaft geprägt werden. Interpersonale und soziale Beziehungen erhalten in diesem Kontext ein besonderes Gewicht, da sie die Beziehungen zwischen- und transstaatlicher Institutionen nicht nur durch neue soziale Verbindlichkeiten ergänzen, sondern für deren Funktionieren und Weiterentwicklung sogar konstitutiv sind
