University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Srbija i modernizacija 1968-1972. godine
No full textPeriod od 1968. do 1972. godine, bilo je vreme najintenzivnijeg političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, ubrzanih reformi, modernizacije i nepotpune i krivudave, ali postojane demokratizacije specifičnog jugoslovenskog modela socijalne integracije. Posle dugo odbijanja i neuspelih pokušaja, 1965. godine započinje privredna reforma, do tada u socijalističkom svetu nezabeležen pokušaj sinkretizma socijalističkih principa i tržišnih mehanizama u privredi.
Potreba za postizanjem veće produktivnosti u cilju konkurentnosti na svetskom tržištu zahtevala je novi odnos prema ekonomiji, otvaranje tržišnih mehanizama, ekonomskoj i finansijskoj autonomiji preduzeća, čime se davao mnogo dublji smisao i samoupravljanju jer država prestaje da igra ulogu investitora i profit zadržavaju i njime raspolažu sami kolektivi. Uz liberalizaciju stranih ulaganja i evolutivni prestanak budžetskih dotacija neuspešnim privrednim granama, Istoku se činilo da Jugoslavija klizi u kapitalizam, ali su socijalističke karakteristike sistema čuvala dva ugaona kamena – društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju i samoupravni mehanizmi u privredi. Prvi rezultati reforme razotkrili su i sve negativne konsekvence dotadašnjeg razvoja, ali skupa sa rastom ekonomije i raslojavanjem otvorili su staru dilemu u novim okolnostima, menjati društvo sve temeljnijim reformama ili se „vratiti“ revolucionarnim načelima
Проблеми утврђивања идеолошке оријентације политичких партија
No full textПојам идеологије је нераздвојан од појма политичке партије. Партије теже да се кроз своје име, програм или неки други вид представљања идентификују са политичким идеологијама. Компаративна политиколошка истраживања се често баве политичким партијама као константним актером политике. Потреба за њиховом класификацијом долази из све већег броја студија које покушавају да утврде везу између актера, у овом случају политичких партија; и резултата политике – било да се ради о исходима у области јавних политика, међународних односа, економских кретања или других, мање егзактних категорија (попут добре владавине, ефикасности владе, стабилности режима и слично). У том контексту, партијска идеологија се често узима као важан фактор, те је нужно осмислити и одговарајући категоријални апарат за класификацију странака на основу идеологија. Наш рад ће најпре дефинисати појам идеологије, а затим ћемо на основу представити кратку анализу различитих квалитативних и квантитативних метода које су на располагању истраживачима, како би утврдили идеолошку припадност политичких партија. Најзад, рад ће дати и оцену погодности изнетих метода, те њихове примене – нарочито у контексту одређивања идеолошке припадности политичких актера у често недовољно дефинисаним партијским системима транзиционих земаља, као што је уосталом и случај са Србијом
Book review of Jelena Obradovic´-Wochnik, Ethnic Conflict and War Crimes in the Balkans: The Narratives of Denial in Post-conflict Serbia. London: I.B. Tauris, 2013
No full textThe Inscription of the Feminine Body in the Field of Sound: Vocal Expression as a Platform of Feminine Writing
No full textThis paper brings together several theoretical issues relevant both to the fields of musicology/ethnomusicology and feminist/gender studies – above all, the issue of the status of the voice within the complexity of a body-textuality tension, and the issue of mapping the strategies of feminine writing in the contemporary vocal performance. Through the analysis of chosen case studies it highlights the possibility of making an alteration, transformation and re-signification of a firm structural linguistic/social order in the field of sound, thus creating a space for a feminine body to be heard
Footnote in a global history: On histories of feminisms
No full textTekst nastoji da pruži alternativno čitanje istorije jugoslovenskog feminizma, usredsređujući se na godine njegovog razvoja u socijalizmu i na period koji je usledio neposredno po raspadu zajedničke države. Kakve je putanje imao feminizam koji je ponikao u socijalističkoj državi? I kako se razvijao kada su i socijalizam i država prestali da postoje? Pojmovni okvir unutar kojeg se izvodi ovo čitanje oslanja se na koncept režima državljanstva, koji treba da ponudi složeniju sliku od onih koje se uobičajno koriste u preispitivanju postjugoslovenskog feminizma. U tekstu se utoliko pokazuje da je okvir koji počiva na poređenju feminizma i nacionalizma nedostatan, ali se takođe kritičkim čitanjem uticajnog teksta Nensi Frejzer „Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije“ pokazuje da je u lokalnom kontekstu neophodno iskoračiti izvan okvira koji počiva na poređenju razvoja feminizma i kapitalizma. Tekst utoliko poziva na pažljivo čitanje paradoksa lokalne istorije feminizma.The paper attempts to offer an alternative reading of the history of Yugoslav feminism. It focuses on birth and development of feminism during socialism, and its aftermath in times of war and disintegration of the common state. What were the trajectories of feminism that emerged in a socialist state? What were its chosen paths when both socialism and the state ceased to exist? The conceptual framework the paper uses draws upon the notion of citizenship regime, which offers a more intricate picture then those customarily used in elaborations of (post-)Yugoslav feminism – either those that compare feminism and nationalism, or those that rely on the wider comparison of feminism and capitalism. In the light of the latter remark, Nancy Fraser’s article ‘Feminism, Capitalism, and the Cunning of History’ proved to be valuable for the argument on the complexities of (post-) Yugoslav feminism. Thus, the paper calls for a meticulous reading of the paradoxes of the local history of feminism
Narativna fenomenologija identiteta
No full textS: Tekst se bavi odnosom pitanja identiteta, povijesnosti i narativnosti. Polazeći od kritike nekih prominentnijih narativističkih modifikacija teorije sistema, transcentalne filozofije, praktične filozofije i fenomenologije propituje se mogućnost prevazilaženja ostataka metafizičke postavke pitanja u ovim konceptima. Kao rješenje nudi se narativna modifikacija Hajdegerove egzistencijalne ontologije čija mogućnost proizilazi iz ontološke ekvivalentnosti egzistencijalne i narativne mogućnosti. Kao i egzistencija, narativni izraz se vremenuje iz vremenske ekstaze budućnosti. Egzistencijalnom karakteru mogućnosti, koji je odlučujući za strukturu tubića, a time i egzistencijalu Biće ka kraju, ontološki odgovara narativna mogućnost i ona za narativnost konstitutivna konačnost.Dieser Text befasst sich mit den Fragen der Identität, der Geschichtlichkeit und der Narativität. Ausgehend von der kritischen Betrachtung einiger prominenteren narrativistischen Modifikationen der Systemtheorie, Transzendentalphilosophie, praktischer Philosophie und Phänomenologie wird nach der Möglichkeit der Überwindung der Reste der metaphysischen Fragestellung in diesen Konzepten gefragt. Als Lösung bietet sich die narrative Modifikation der Heideggerschen Existentialontologie an, derer Möglichkeit aus der ontologischen Equivalenz der existentialen und der narrativen Möglichkeit hervorgeht. Wie die Existenz zeitigt sich der narrative Ausdruck aus der Zeitekstase Zukunft. Dem für die Struktur des Daseins entscheidenden existentialen Möglichkeitscharakter und somit auch dem Existential Sein zum Ende entspricht ontologisch die narrative Möglichkeit und jene für sie konstitutive Endlichkeit
Postkolonijalne studije i post-sovjetska društva : mogućnosti i ograničenja ukrštanja
No full textU ovom radu se razmatra pitanje mogućnosti primene postkolonijalnih studija u istraživanju istorije i savremenosti post-sovjetskih društava. Početno ograničene na razmatranje odnosa imperijalnih metropola (Prvog sveta) i njegovih (post)kolonijalnih periferija (Trećeg sveta), postkolonijalne studije ne nailaze na širu recepciju u akademskim krugovima post-sovjetskih društava, te se paradigma postkolonijalizma retko koristi u tumačenju prošlosti i sadašnjosti zemalja bivšeg socijalizma (Drugog sveta). Odbacivanje teze o sopstvenom (post)kolonijalnom statusu u većini istočnoevropskih država najčešće se zasniva na neprihvatanju pretpostavke o postojanju „civilizacijske misije“ komunizma sovjetskog tipa. Stoga se Sovjetski Savez ne smatra kolonijalnom metropolom, već okupatorskom silom, a epoha socijalizma se tumači kao spolja nametnuti prekid u istorijskom razvoju koji se odvijao prema evropskom uzoru. S druge strane, konceptom tranzicije u ovim zemljama otvara se problem njihovog (post)kolonijalnog statusa u odnosu na „Evropu" kao centar ekonomske, političke i kulturne moći. Stoga je postkolonijalna kritika u post-sovjetskim društvima češće usmerena na tematizaciju fenomena neoimperijalne dominacije i neo-kolonijalne zavisnosti, nego na objašnjenje socijalističke prošlosti. To, prema mišljenju autora, ne znači da niz koncepata postkolonijalne teorije - poput „unutrašnjeg kolonijalizma" - ne može bi ti produktivno iskorišćen u potpunijem razumevanju sovjetske prošlosti, kao ni da nam u interpretaciji „hibridnih formi“post-sovjetske stvarnosti postkolonijalne studije ne mogu biti od koristi
Das individuelle Selbst auf der Suche nach der Lebbarkeit seines Lebens
No full textDieser Aufsatz deutet das in der aisthesis fundierte Asthetische mit Blick auf Vorstellungen von einem individuellen, sensibilisier- baren Selbst, wie es von der Anthropologie des 18. Jahrhunderts an zum Vor- schein gekommen ist. Dieses Selbst muss sich umwillen der Lebbarkeit seines Lebens unumganglich auf aufier-ordentliche Spielraume einer Sensibilitat einlassen, die es jederzeit überfordern konnen und in einem durchgangig nor- malisierten Leben nicht aufzuheben sind. Welche Fragen sich darausfur prak- tische Lebensformen ergeben, in denen dieses Interesse gegenwartig Gestalt annehmen kann, ist Gegenstand abschliefiender Überlegungen