University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
What will have become of you, post–Yugoslav world…?
No full textCentral text in four languages: Hungarian, French, German, English. Philosophical essay as a critical analysis of the present situation of Post-Yugoslavia.Elektronska verzija u Repozitorijumu sadrži samo englesku verziju teksta.
The deposited electronic document contains only the English version of the text
Четири писма Светог Јустина Новог о екуменизму
No full textРад има за циљ да продуби сагледавање екуменизма од Светог
Јустина Новог Ћелијског узевши у обзир приватну и службену преписику из позног
периода његовог живота. Писмо Ристу (данас Митрополиту Амфилохију) Радовићу
из 1964. године као и три представке за СА Синод СПЦ из седамдесетих година
(1971, 1974. и 1977) представљају, поред Авиних дела Православна Црква и
екуменизам и Записи о екуменизму, нови материјал за изучавање односа према
екуменизму овог Светог Оца. За разлику од објављених књига, писма представљају
осврт на конкретне догађаје у православном свету у односу на екуменизам и доносе
Авино мишљење изложено у детаљима. Рад такође пружа историјски преглед
екуменског покрета из педесетих и шездесетих година прошлог века, ослањајући се
на анализу његовог стања из пера дугогодишњег пријатеља и сарадника о. Јустина,
протојереја Георгија Флоровског. На основу другогодишњих веза између о. Јустина и
о. Георгија, нарочито у периоду Другог светског рата, које рад покушава да
реконструише, рад претпоставља да је о. Флоровски добар извор о. Јустину за
међуратну историју учешћа православних у екуменском покрету. Рад даље показује
да позни ставови о. Јустина о екуменизму представљају реакције, како на одређена
послератна дешавања у екуменском покрету, која нису у складу са учењем и праксом
Православне цркве, тако и на одступање од становишта које су православни
делегати заступали на ранијим екуменским скуповима
Portreti i sećanja jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta: priručnik za nastavnike i nastavnice
No full textPriručnik "Portreti i sećanja jevrejske zajednice u Srbiji pre Holokausta" je dodatak istoimenoj izložbi i projektu čiji je cilj da osvetli život jevrejske zajednice na prostoru današnje Srbije u periodu između dva Svetska rata
Speech, Time and Suffering: Rosenstock-Huessy's Post-Goethean, Post-Christian Sociology
No full textFive years ago, a new three volume édition of Eugen Rosenstock- Huessy (to translate) In the Cross of Reality: A Post-Goethean Sociology appeared in Germany. As with the two prior editions of the work (a one volume version in 1925, and a much revised and expanded two volume version 1956/8) it met with almost no critical response. This is perhaps not surprising - and it barely mentions any other sociologists, its approach is highly idiosyncratic, it is as much anthropology and history as it is sociology. Indeed, the second and third volumes mainly focus on the social formations of antiquity, and the role of Christianity and the messianic revolutions of the last millennium in creating a universal history. In this paper I take the relationship between speech, time and suffering as the key to Rosenstock-Huessy’s argument for why a theoretical grasp of Christianity as a social power is so important for social theory, and why he sees Sociology as a post-Christian form of knowledge. I also make the case for why Rosenstock-Huessy is an interesting and important social theorist
Kantov zaokret u shvatanju osećaja : kritički odgovor na osećajnost osamnaestog veka
No full textU prvoj polovini osamnaestog veka nemačku filozofiju je obeležavao racionalizam. U njegovoj drugoj polovini pojavila se jedna nova tendencija koja je, u većoj meri orijentisana na oblast estetike i s osloncem u neposrednom osećaju, vodila ka ranom romantizmu. Namera ovog rada je da pokaže osnovna obeležja Kantovog odgovora na ovu tendenciju. On se, međutim, mora shvatiti unutar Kantove transcendentalne filozofije i tripartitne podele osnovnih moći duše. Učenjem o osećaju, kao posebnoj moći duše i principu svrhovitosti, kao jednom apriornom principu za ovu moć, Kantje razvio sopstvenu poziciju
Identitat und Kommunikation
No full textDas Thema der Identitat ist in den Studien von Soziolo- gen, Kulturanthropologen, Religionshistorikern, Politologen, Biologen, Gene- tikern, Philologen, Logikern, Juristen, Linguisten und Semiologen von zentral- er Bedeutung. Ihre Forschungsbeitrage sind zweifellos fruchtbar. Doch mein Ansatz will ein anderer sein: Ich mochte den Begriff „Identitat" untersuchen, indem ich mich einerseits philosophischer Kategorien und andererseits der Kommunikationsethik bediene.
In einem ersten Schritt versuche ich einige Probleme zu erlautern, die dem Begriff innewohnen. Dabei konzentriere ich mich insbesondere auf die Verbindung zwischen „Identitat“ und „Alteritat“. In einem zweiten Schritt gehe ich dann auf diese Probleme ein mit Bezug auf die spezifische Kommu- nikationspraxis. In diesem Rahmen entwickle ich die Idee einer Kommunikation, die sich von der heute hauptsachlich bekannten unterscheidet, und werde ihren ganz speziellen ethischen Wert hervorheben