University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Разлози и предуслови укључења парламента у процес помирења
No full textПарламент заузима централно место у политичком систему сваке макар формално демократске државе. Kао законодавно, представничко и надзорно тело, парламент наступа као медијатор између супротстављених друштвених интереса. Већ у овој, уопштеној дефиницији, назире се његова улога у процесу решавања конфликата. Ово тело има посебан значај у постконфликтним друштвима, где представља инклузивни форум у коме се одржава национални дијалог који усмерава изградњу одрживог мира. У овом раду, аутор ће настојати да испита да ли и на који начин парламент може да буде актер у процесу помирења, с обзиром на природу ове институције и њено место у политичким и правним системима одређених држава; али и с обзиром на специфични постконфликтни контекст. Такође, кроз рад ћемо истражити и који то конкретни фактори условљавају успешну улогу парламента у процесу помирења, као и то да ли помирење уопште може бити успешно без учешћа парламента. Настојаћемо да на основу прегледа теоријских радова, али и компаративне анализе деловања различитих парламената у постконфликтном периоду, објаснимо улогу коју ова институција може имати током помирења
Upotreba Kaizen filozofije u upravljačkim strukturama kompanija u Srbiji
No full textU trenutku kada je ekonomija svake zemlje pod znakom pitanja i kada tržišta
nisu stabilna već se konstantno menjaju, unapređuju i/ili propadaju, jedan od najuspešnijih
pristupa za opstanak i poboljšanje poslovanja kompanija predstavlja Kaizen koncept. Kaizen
koncept poslovanja jeste filozofija koja se najpre koristi u Japanu odakle i potiče, ali i u drugim
mestima širom sveta, najviše u Americi i zemljama Zapadne civilizacije. Kaizen filozofija predstavlja
koncept neprekidnog usavršavanja, koji, strateški posmatrano, doprinosti prosperitetu
i unapređenju poslovanja kompanija. S obzirom na njen nastanak, prve rezultate primene Kaizen
filozofije možemo uočiti u razvoju privrede u Japanu, koja je za svega nekoliko godina
nakon Drugog svetskog rata ostvarila neverovatne rezultate i pokazala ogroman napredak.
Kompanije iz Japana su uz pomoć primene Kaizen filozofije vrlo brzo postale konkurentne
na globalnom tržištu, bez obzira na to što ista obuhvata koncepte o upravljaju i organizovanju
posla po mnogo čemu dijametralno suprotno od trenutno dominantnog mišljenja i primene
koncepata za organizaciju posla menadžera iz kompanija zapadnih zemalja. Upravo iz ovog
razloga, ideja ovog rada jeste da pokaže osnovne vrednosti na kojima se bazira Kaizen filozofija
i prikaže da li je moguće primeniti ovakav koncept poslovanja u Srbiji, pored malog broja
onih kompanija koje su to i uradile. Cilj ovog rada jeste da približi značaj razvoja ljudskih
resursa i njihovog uticaja u strukturi poslovanja kompanija, jer samo uz pomoć dobro postavljenog
sektora za ljudske resurse, primena Kaizen filozofije je moguća
South Slavic Oral Tradition and its Textualization
No full textThe concept of the transitional text has so far had a destiny of the spectre of oral studies – its disturbing presence occasionally comes into view, but somehow without a proper recognition and place in the real world. Initially rejected and then accepted by Albert Lord (1960: 129, 1986a: 479–481), the term subsequently gained certain currency among the leading theorists (Foley 1988, Finnegan 1992: 116), only to be questioned again in the more recent scholarship (Jensen 1998: 94–114, 2008: 50). By revisiting Lord’s analyses and South Slavic oral and written tradition, this article describes transitional texts as a distinctive generic form involving two principal modes of enunciation – literary notion of fixed textuality and oral performative principle of composition in performance in traditional oral-formulaic language. Following the discussions of Lord and Foley, it also offers a synthetic framework for their analysis, based on the phraseology, style, outlook and contextual evidences about their documentation and singers.
South Slavic tradition offers a continuum of published texts with various degrees of oral traditionality, and upon closer examination some turn out to be literary works written by educated poets familiar with oral tradition, whereas others are nothing more but fixed, fossilized texts that do not involve oral composition in performance and are not part of a living oral tradition (see also: Miletich 1988: 100–102). But this still leaves us with a number of examples that involve both oral and written attitudes and techniques of composition and cannot be reduced to either. After examining early nineteenth-century examples of the emerging literary influence on the still predominantly oral Montenegrin culture of the time, I will argue that such transitional South Slavic texts emerged in two principal ways, either by educated writers adjusting their literary technique to accommodate an oral traditional content, or by oral singers appropriating originally literary characteristics to their oral performative manner and style. In the final instance, the article advocates that a consistent theoretical model of transitional texts can provide leverage for comparative studies of the contacts between orality and literacy, and invites further analyses of the interpellations between oral and literary culture in other traditions
Prosperous Pollutants: Bargaining with Risks and Forging Hopes in an Industrial Town in Serbia
No full textThe article explores the ‘work of hope’ in relation to air pollution and health hazards in
Bor, a polluted copper-processing town in Eastern Serbia. The aim of this paper is to
show the mutual imbrication of hope and risk by delineating how hope for a stable
personal and communal future was anchored in the polluting company and the
toxic substances it produced, which, in various ways, provided a sense of possibility
and opportunity. I show how the work of hope demanded simultaneous weighing
up, manoeuvring, accepting, and bargaining with risks that became an integral part
of the work of hope in a social setting where the double bind of growth versus
sustainability was deeply embedded. I argue that together, hope and risk were both
framing devices for thinking about and living towards futures in a context of
reindustrialisation and recent sudden economic flourishing in this post-socialist town
DVA BERLINA EVROPE: O POLITIČKOJ EKONOMIJI FAŠIZMA I NJENIM EVROPSKIM POSLEDICAMA
No full textNasuprot uobičajenim objašnjenjima, rad tvrdi da je
samorazumevanje savremenog neoliberalizma posredovano kroz fašizam
mnogo više nego što se misli: od istorije privatizacija do mera štednji
te odnosa prema kapitalizmu, proučavanje fašizma govori nam mnogo
više nego što se to naslućuje. Međutim, da bismo ušli u trag načinu na
koji je neoliberalizam posredovan fašizmom, neophodno je utemeljiti
analitički okvir izvan prostog „analoškog“ pristupa (kao kod Išaja Lande)
ili ekonomskog, a samim tim i političkog, redukcionizma (kao kod
ekonomiste Frankfurstke škole, Fridriha Poloka). Namesto ovih pristupa,
rad takav analitički okvir razvija kroz „kritiku“ političke ekonomije
fašizma (uz Kinla, Zon-Retela, Pulancasa i jugoslovenskog teoretičara
Zorana Vidakovića). U završnim poglavljima će biti reči o tome šta je
neoliberalizam naučio od fašizma i u čemu se razlikuju