University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
O posthegemoniji i negativnom angažmanu u argentinskoj književnosti: Rodolfo Volš i Osvaldo Lamborgini
No full textČlanak se bavi uvodjenjem pojma negativnog angažmana kao mogućnosti drugačijeg odnosa izmedju književnosti i angažmana. Na primerima argentinskih pisaca, Rodolfo Volš i Lamborgini, reflektuje se o mogućnostima i limitima negativnog angažmana
Strukturna nezaposlenost i strategija "bandwaggoning" malih zemalja
No full textPredavanje se bavi strategijom "postrojavanja" iza velikih sila, koja karakteriše male zemlje u globalnim pitanjima, a koja se popularno naziva "bandwaggoning" u teoriji.Dat je URL na kome je, pod rednim brojem 17, naveden podatak o konferenciji
Women’s writing as differential writing: The inscription of (feminine) body into text
No full textWomen’s writing as a term in post-Lacanian poststructuralist texts stands for the specific inscription of women’s body into the textuality of language and discourse. Women’s writing thus introduces a new layer of presence of the other perspective into the dominant phallogocentric mode of writing, reading and speaking, into the dominant mode of signifying. In the same time, by producing itself as the other perspective and yet doing it within the phallogocentric discourse, it challenges the authority and unity of significational chain within it, opening the potentials of transgressions, restructurations, significations and hybridizations of the system, writing itself as a writing within a writing, a writing which frictions with the (dominant) writing – it constitutes a practice of differential writing. This text explores a potential of women’s writing as differential writing, and researches it as a vehicle of possible
cha(lle)nge of a phallogocentric signifying mode
Realism’s Understanding of Negative Numbers
No full textOur topic is the understanding of the nature of negative numbers – the entities to which expressions such as ‘-1’ refer. Following Frege, we view positive whole numbers as providing the answer to the question „how many?“ In this light, how are we to view negative numbers? Both positive and negative numbers can be ordered through the relation of larger or smaller. It is then true of all negative numbers that they are entities which are (somehow) smaller than zero. For many, this has been understood as an ontological paradox: how can something be „less than nothing?“ Some propose to avoid the paradox by treating negative numbers as mere façons de parler. In this paper, we propose a more realist account, taking as our starting point the thesis that there is at least one familiar type of object, the magnitude of which can be expressed with negative numbers, namely, debt. How can the sense of an expression be ontologically paradoxical, yet the expression itself still plausibly refer to a social object such as a debt? Or, put differently, how is it possible to be, at the same time, a realist in financial theory and a nominalist in mathematical theory? The paper first shows that the paradox arises when the two distinct ways in which negative numbers are connected to real objects are run together. The first of the two refers to debt only, whereas the second could refer to debt, as well as to physical objects. Finally, we claim that a debt is at once a specifically social object and part of reality as described by physics
Ranjivost i otpor
No full textStvari se mogu postaviti na sledeći način: ili smo ranjivi ili pružamo otpor, a otpor tada podrazmeva da je ranjivost savladana. Suprotno tome, tvrdim da otpor može poslužiti tome da se ranjivost mobiliše, i da uzvraćeni udarac ili trijumf u borbi ne poništava
ranjivos
Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih nauka u procesima kreiranja javnih politika Srbije
No full textUnapređenje efikasnosti javnog sektora je pitanje koje je posebno dobilo na
značaju tokom poslednje svetske ekonomske krize. Suočene sa opadajućim javnim
prihodima, države širom sveta morale su da pronađu načine kako da povećaju
efikasnost i održe kvalitet javnih usluga, poput obrazovanja i zdravstva, kao i da
pruže socijalnu sigurnost za rastući broj nezaposlenih i socijalno ugroženih
pojedinaca. Jednom rečju, kako da sa manje urade više, ali i bolje. Kao prvi
odgovor na krizu većina evropskih zemalja pribegla je izmeni poreskih i socijalnih
politika, a u kasnijoj fazi i izmeni regulativa u okviru bankarskog sistema kako bi se
slični potresi u privredi predupredili u budućnosti.
Kvalitet regulatornog okvira važan je faktor ekonomskog rasta i unapređenja
uslova života građana i kada nisu krizne situacije. Stoga bi svaka odgovorna vlada
trebalo da nastoji da usvaja i sprovodi politike koje će doprineti ostvarenju ovih
ciljeva. Da bi se usvajala najbolja rešenja, potrebno je donositi javne politike
zasnovane na analizama i podacima koje omogućavaju da se sagleda potencijalni
efekat različitih rešenja i mera (ex-ante analiza), i preispitivati uticaj aktuelnih i
sprovedenih javnih praktičnih politika, kako bi se videlo da li ove politike
doprinose ostvarenju željenih ciljeva (ex-post analize).
Analiza uticaja javnih praktičnih politika je oblast čiji značaj raste još od kraja
devedesetih godina prošlog veka i to prvo u klubu bogatih zemalja Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a potom od dvehiljaditih i u zemljama
Centralne i Istočne Evrope pod uticajem procesa evropskih integracija. Evropska
komisija posebno je aktivna u podsticanju kako zemalja kandidata tako i članica
Unije na uvođenju analize uticaja javnih politika1. Evropska komisija je 2006.
godine usvojila Smernice za sprovođenje analize efekata propisa koje
predstavljaju osnovna metodološka pravila u sprovođenju ex ante procene
efekata koje određeni propis stvara građanima i privredi. Cilj analiza uticaja politika je da se suštinski unapredi praksa javne uprave tako da
istraživanje alternativa i procene njihovih uticaja u odnosu na željena rešenja u
svakoj fazi razvoja dokumenata javne politike postane uobičajena praksa. Jedan
od važnih preduslova za to je da donosioci odluka uvide značaj kreiranja politika
koje bi bile zasnovane na činjenicama i da pokažu jasnu spremnost da pokrenu taj
proces i aktivno se uključe u njega. Na osnovu odgovarajućih podataka mogu se
konstruisati indikatori uspešnosti javne politike što predstavlja važan deo procesa
sprovođenja analize uticaja. Indikatori omogućavaju da izmerimo koliko dobro
pojedine mere dovode do ispunjavanja ciljeva i željenih rezultata. Jednom rečju,
za sprovođenje analize uticaja politika potrebno je znanje za rad sa podacima, kao
i poznavanje metodologije za sprovođenje analize uticaja. Takvu vrsta ekspertize
uglavnom poseduju predstavnici naučne zajednice, te sprovođenje analize uticaja
podrazumeva saradnju između donosioca odluka i istraživača, bilo da oni
pripadaju akademskoj zajednici ili rade u okviru organizacija civilnog društva.
Transformacija društva u Srbiji koja je počela demokratskim promenama 2000.
godine donela je nove mogućnosti za razvoj društvenih nauka i njihovo aktivno
učešće u poboljšanju života građana. Ova dinamika promene naročito je izražena
od trenutka kada predlozi novih praktičnih javnih politika imaju za cilj
modernizaciju društva, primenu novih tehnologija u poboljšanju funkcionisanja
državne administracije, ali i efikasnije načine primene postojećih politika kako bi
se poboljšao život građana. Uzroke ovih novih društvenih okolnosti treba tražiti u
promeni nosilaca vlasti i novih ciljeva državne politike koji su usmereni ka
demokratskim i ekonomskim reformama i približavanju Evropskoj uniji.Uglavnom,
zahtevi za većom transparentnošću, učešćem određenih interesnih grupa u
formulisanju određenih politika i savetovanju oko njih, postaju sve češći.
Uprkos rastućim potrebama za donošenjem odluka koje su zasnovane na
činjenicama, u Srbiji je taj proces daleko od sistemski uređenog. Ova studija
nastoji da ukaže na razloge takve situacije i pruži konkretne predloge za
unapređenje saradnje između donosioca odluka i istraživača upravo sa ciljem
unapređenja procesa donošenja javnih politika koje su zasnovane na činjenicama
Hajdegerove metapolitike
No full textУ раду се истражује Хајдегеров политички анга 1933/1934. на основу појма „метаполитике“, који Хајдегер уводи по први и једини пут у своја политичка разматрања у његовим недавно објављеним приватним записима у тзв. „Црним свескама“ током свог ректората на Фрај буршком универзитету. Посредством појма „метаполитике“ Хајдегер поку шава да деконструише модерну политику захтевајући да теоријске рефлек си је на кон Хи тле ровог преу зи ма ња вла сти у на ционалсоци ја листич кој Немачкој морају дати предност (ду ховној) акцији. Филозофски појмови на тај начин постају оружјем у борби против модерне демократије и стављају се у службу немачког народа који је, схваћен као „изворна заједница“, једини у стању да постави питање Бића из хоризонта „метафизике као метаполи тике“. Свој политички ангажман Хајдегер ће назвати „духовним национал социјализмом“ и покушаваће да га спроведе путем преобликовања немачких обра зовних институција. Један део рада ће стога бити посвећен и Хајде геровом схватању васпитања као средства његовог политичког ангажмана. Као свој резултат, рад настоји да укаже на амбивалентност, агонизам и осо бени месијанизам Хајдегеровог филозофског схватања политике, али уједно и на антисемитизам који његов теоријско-политички ангажман није могао да избегне