University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Светосавље између хришћанске философије и идеологије национализма: Свети Николај Велимировић и Јустин Поповић
No full textад има за циљ да анализира философију Светосавља Ни- колаја Велимировића и Јустина Поповића у светлу њихове критике нацио- нализма у српској цркви с једне стране и Европе с друге. У раду се тврди да су двојица аутора, под утицајем славјанофилских идеја, започели своју критику национализма у Православној цркви и указали на потребу ства- рања нове еклисиологије засноване не на националном идентитету, већ на начелу светости. Даље, рад анализира како двојица аутора обликују сли- ку Европе као другости Православној цркви. Николај и Јустин критикују европски хуманизам, рационализам и индивидуализам, користећи се се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, однос- но Богочовека, целовитог сазнања и саборности. На крају рад показује како се идеја Светосавља рађа како из потребе за новом еклисиологијом, тако и из критике Европе и служи као пројектована жељена слика Цркве у Југославији и југословенског друштва у целини
Europe: The Space and Time of Reflection
No full textEurope: The Space and Time of ReflectionOn the Complutense Research Group La Europa de la Escritur
Are Musical Works Sound Structures?
No full textThis paper is about the dilemma raised against musical ontology by Roger Scruton, in his The Aesthetics of Music: either musical ontology is about certain mind-independent “things” (sound structures) and so music is left out of the picture, or it is about an “intentional object” and so its puzzles are susceptible of an arbitrary answer. I argue the dilemma is merely apparent and deny that musical works can be identified with sound structures, whether or not conceived as abstract entities. The general idea is this: both Platonism and nominalism about musical works are a kind of fetishism: musical works are not “things”, in Danto’s sense of “mere real things”; they rather involve complex relationships between objects, events, and different kinds of functional properties. For this, I draw on Levinson and Howell’s notion of indication, combined with Searle’s approach to institutional reality... with a little twist of my own.Ovaj rad posvećen je dilemi u vezi sa ontologijom muzike, koju je u svom delu The Aesthetics of Music izneo Rodžer Skruton: ili se ontologija muzike bavi određenim „stvarima” nezavisnim od uma (zvučne strukture), u kom slučaju je sama muzika isključena, ili se ona bavi „intencionalnim objektom”, te su stoga njeni problemi podložni arbitrarnim rešenjima. Naš je stav da je u pitanju prividna dilema, te da se muzička dela ne mogu izjednačiti sa zvučnim strukturama, bilo da ih razumemo kao apstraktne entitete ili ne. Načelno, ideja je sledeća: i platonizam i nominalizam u pogledu muzičkih dela su vrste fetišizma – muzička dela nisu „stvari” u Dantoovom smislu „pukih realnih stvari”. Naprotiv, ona podrazumevaju kompleksne veze između objekata, događaja i različitih vrsta funkcionalnih svojstava. U tom pogledu, oslanjam se na Levinsonov i Hauvelov pojam indikacije, kao i na Serlov pristup institucionalnoj realnosti... uz mali zaokret sa moje strane
In the Defence of Musical Meaning
No full textThis paper is about the musical meaning and its relation to verbal meaning. My aim is to show that musical meaning should be sharply differentiated from the verbal one, that it should not be understood as a subspecies of verbal meaning, or as a meaning of a verbal sort whatsoever. I will address this issue starting with the sounds of music and language, and working my way up from those: by comparing these sounds and the way they relate to their meanings, I will show that musical sounds are strongly connected with musical meanings, that they have token-like qualities. Resulting from this is a suggestion to redefine the way we use the concepts of meaning and articulation, so that they would allow for the concept of non-verbal, musical meaning. Additionally, my suggestion is that musical meaning per se should be differentiated from the non-musical meanings music can communicate and convey – one does not exclude the other.Ovaj rad posvećen je muzičkom značenju i njegovom odnosu prema verbalnom značenju. Cilj nam je da pokažemo da muzičko značenje treba strogo razlikovati od verbalnog, da ga ne treba razumeti kao podvrstu verbalnog značenja, niti kao značenje verbalnog tipa u bilo kom smislu. Obradu ovog pitanja započećemo polazeći od zvukova muzike i jezika, a dalju argumentaciju izgradićemo na tom osnovu: poredeći ove zvukove i način na koji se oni odnose prema svojim značenjima, pokazaćemo da su muzički zvukovi bitno povezani sa muzičkim značenjima, da imaju svojstva poput tokena. Shodno tome, tvrdićemo da je potrebno redefinisati način na koji upotrebljavamo pojmove značenja i artikulacije, tako da oni mogu obuhvatiti i pojam neverbalnog, muzičkog značenja. Konačno, smatramo da bi muzička značenja kao takva trebalo razlikovati od nemuzičkih značenja koje muzika može da komunicira i prenese – jedno ne isključuje drugo
Savremena islamska misao
No full textU hrestomatiji Savremena islamska misao prvi put su na srpskom jeziku na jednom mestu objavljeni radovi više od trideset najznačajnijih savremenih islamskih mislilaca, među kojima su: Tarik Ramadan, Ahmet Davutoglu, Jusuf el-Karadavi, Sejid Hosein Nasr, Rašid el-Ganuši, Hasan el-Bana, Abu-’l-Ala Mevdudi, Fazlur Rahman, Hasan Hanafi, Zijaudin Sardar, Ismail el-Faruki, Šuruk Naguib, Amina Vadud, Aziza el-Hibri, Fethi Osman, i mnogi drugi. Pri odabiru islamskih intelektualaca koji su predstavljeni u ovoj knjizi akcenat je prvenstveno stavljen na one mislioce koji su verovali, i veruju, da rade na očuvanju autentičnosti islamske misli pred viševekovnim naletom agresivne kulturno-epistemološke kolonizacije koju zapadne zemlje sprovode u islamskom svetu. Hrestomatija, na više od 500 strana, sadrži trideset sedam radova koji pokrivaju široki spektar oblasti društvenih nauka i teorija poput: političke nauke, prava, etike, filozofije, teorije roda, teorije društvenih pokreta, kao i pitanja odnosa islamske civilizacije i Zapada
Žongliranje između patrijarhata i prekarijata: Usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza akademskih radnica
No full textU kakvom su odnosu dva domena – porodica i rad, koji u najvećem delu čine svakodnevicu žena i muškaraca? Da li su ovi domeni međusobno suprotstavljeni ili čine uigrani deo većeg sistema koji funkcioniše po jasno utvrđenim principima? Koje posledice dati međuodnos ima po muškarce, a koji po žene i da li možda otvara mogućnost drugačije perspektive koja ne mora nužno uključivati teškoće, probleme i opterećenja? Na koji način danas i ovde možemo razmatrati staro pitanje odnosa privatnog i javnog i potencijalno menjati njihova značenja u oblastima u kojima prepoznajemo ili blisko osećamo njihove napetosti i protivrečnosti? Studija Žongliranje između patrijarhata i prekarijata: Usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza akademskih radnica nastoji da ponudi odgovore na ova pitanja bazirajući se na podacima dobijenim u empirijskom istraživanju koje je sprovedeno 2017. godine u okviru Univerziteta u Beogradu
