University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Rita Chin, The Crisis of Multiculturalism in Europe: A History, New Jersey, Princeton University Press, 2017
No full textRita Chin, The Crisis of Multiculturalism in Europe: A History, New Jersey, Princeton University Press, 2017
Can Memory Erasure Contribute to a Virtuous Tempering of Emotions?
No full textThe paper deals with a perspective of Christian philosophy on artificial memory erasuse for psychotherapeutic purposes. Its central question is whether a safe and reliable technology of memory erasure, once it is available, would be acceptable from a Christian ethics point of view. The main facet of this question is related to the Christian ethics requirement of contrition for the past wrongs, which in the case of memory erasure of particulary troubling experiences and personal choices would not be possible. The paper argues that there are limits to the ethical significance of contrition in the writings of the leading Christian fathers on the theme (e.g. St. Thomas Aquinas), where excessive suffering and inability to forgive oneself for one’s actions is an impediment to the achivement of tranquility of mind and spiritual redemption, rather than a prerequisite for it. The paper thus concludes that there is no hindrance in principle from the Christian ethics point of view to pursuing a voluntary and selective memory erasure as a psychotherapeutic technique once a fully adequate technology is available.Tekst se bavi perspektivom hrišćanske filozofije na pitanje o veštačkom brisanju pamćenja u psihoterapeutske svrhe. Centralno pitanje oko koje se konstituiše argumentacija teksta je da li bi bezbedna i pouzdana tehnologija brisanja sećanja, onda kada bude raspoloživa, bila prihvatljiva sa tačke gledišta hrišćanske etike. Osnovna dimenzija ovog pitanja odnosi se na-glašavanje pokajanja u hrišćanskoj etici. Kada je reč o brisanju sećanja na posebno mučna iskustva i lične izbore, takvo brisanje sećanja bi onemogućilo pokajanje. U tekstu se argu-mentiše da postoje granice etičkog značaja pokajanja u spisima vodećih hrišćanskih očeva o ovoj temi (npr. Sv. Tome Akvinskog), te da oni preteranu patnju i nesposobnost da se oprosti sebi samo za sopstvene radnje opisuju kao prepreku za postizanje duševnog mira i duhov-nog spasenja, a ne kao uslove za to spasenje. Tekst stoga zaključuje da nema u principu pre-preke, sa hrišćanske tačke gledišta, za dobrovoljno i selektivno brisanje sećanja u svrhu psi-hoterapije onda kada bude na raspolaganju potpuno adekvatna tehnologija za to
Мои кровь и культура
No full textВ этом кратком тексте, написанном в честь нового издания книги Ва-
лерия Савчука «Кровь и культура», я хотел бы раскрыть значимость этой книги
и, в частности, главы о жертве, сыгравшей для меня важную роль при написании
докторской диссертации. Связь между жертвоприношением, насилием и кровью
действительно является центральной темой книги Савчука. Моя позиция заключа-
ется в том, чтобы проблематизировать наше отношение к жертвоприношению и ста-
тус его эффективности — как одной из важнейших составляющих этой институции.In this brief text, written in honor of the new edition of Valery Savchuk’s
book «Blood and Culture», I would like to present the significance this book, and specifically
the chapter on sacrifice, had when I was writing my doctoral thesis. The connection
between sacrifice, violence and blood is indeed the central theme of Savchuk’s book.
My contribution to this topic is to problematize our positions on sacrifice and the status
of efficiency of sacrifice, as one of the main components of this institute
“Discipline” as a Category and “Institutional Discipline”
No full textEl propósito del presente trabajo
consiste en reflexionar sobre la disciplina como
categoría (por oposición a otras posibilidades,
tales como noción, estructura, norma, protocolo,
etc.) y explicar el uso de comillas en el título,
en la medida en que siempre pueden suponer
una ampliación y una corrección de la
palabra disciplina. Mi intención es reconstruir
la resistencia, que se ha extendido durante décadas,
a la disciplina (como castigo, control,
pedagogía violenta, militarismo, fanatismo,
masculinidad, falta de libertad), así como descubrir
el origen del elogio de la auto-disciplina,
de la falta de disciplina y de la interdisciplinariedad.
Asimismo, querría ofrecer
algunos argumentos en favor de la disciplina
como uno de los protocolos más importantes
de la ontología social y como la incondicionada
condición de la cooperación, la vida y el trabajo
en grupo. La disciplina es el aprendizaje
conjunto, así como la producción y el enriquecimiento
del conocimiento que constituye
y sostiene una institución. La cuestión es si, de
hecho, la disciplina de los individuos hace de
manera necesaria que una institución sea mejor
o más justa.In this paper I would like to reflect
on discipline as a category (as opposed to other
possibilities, such as notion, structure, norm,
protocol, etc.), and explain the quotation marks
in the title, as they can always follow and amend
the word discipline. My intention is to reconstruct
a decades-long resistance to discipline (as
punishment, control, violent pedagogy, militarism,
fanaticism, masculinity, unfreedom), and
to uncover the origin of praise for self-discipline,
un-discipline or interdisciplinarity. Further, I would like to offer a few arguments in favor of
discipline as one of the most important protocols
of social ontology, and the unconditioned condition
of cooperation, life and group work. Discipline
is joint learning, as well as production
and a nurturing of knowledge that constitutes
and sustains an institution. The question is whether
individuals’ discipline indeed makes an institution
necessarily better or more just
Angažman i političke institucije: slučaj ombudsmana
No full textIn this article, I examine the relationship between engagement and political institutions by using the example of the creation and development of the ombudsman institution. The article starts with the short introduction to key theoretical views about institutions, political institutions and institutionalization. Then, I concentrate on how political institutions change, i.e. whether they can be changed through social engagement and whether and when we can actually say that they are originally created by an engagement. By using the case of ombudsman, I explore if political institutions can engage themselves and under what conditions, that is, whether are institutions characterized by in-built permanent reflexivity possible.U ovom radu se na primeru nastanka i razvoja institucije ombudsmana propituje veza izme-đu angažmana i političkih institucija. Tekst započinjem kratkim osvrtom na glavna teorijska viđenja institucija, političkih institucija i institucionalizacije. Potom se koncentrišem na to kako se političke institucije menjaju, da bi fokus potom bio usmeren na to da li se one mogu menjati društvenim angažmanom, te da li se i kada može smatrati da političke institucije na-staju angažmanom. S tim u vezi, korišćenjem primera ombudsmana proveravam da li i pod kojim uslovima političke institucije i same mogu biti angažovane, odnosno da li su moguće institucije kojima je svojstvena kontinuirana refleksivnost spram sopstvenih normi delanja
Burning In The 21st Century What Lies Behind “Gender Ideology”
No full textУ тексту се разматра такозвана антиродна идеологија. Реч је о глобалном феномену који почива на снажном отпору променама у сфери рода, сексуалности и породице. Стратегије којима се служи редефинишу појам субверзије, приказујући субверзију као нешто конзервативно. Иако се јавља као културни отпор који се често позива на религију, теза је текста да је „родна идеологија“ испред свега политичко средство, секуларни колико и религијски инструмент за дефинисање пожељног друштва 21. века. У првом делу текста се указује на парадоксалне, често и противречне облике испољавања захтева поборника антиродне идеологије, уз нагласак на тезама о ненаучности, злоупотреби језика, идеолошком мотиву који се издаје као научно и политички неутралан. У другом делу текста се кратко разматра улога религије, и то римокатоличке и православне верзије хришћанства, у градњи овог феномена. У трећем и завршном делу показује како је род постао тачка укрштања противљења реартикулацијама значења прва, људског, слободе и једнакостиThe text delves into the so called anti-gender ideology. Anti-gender
ideology is a global phenomenon established on a strong resistance to
changes in the domain of gender, sexuality and family. Its strategies
re-define the notion of subversion, demonstrating that subversion
nowadays can also be very conservative.Although anti-gender ideology
appears as a cultural form of resistance which regularly evokes religion,
the text claims that it works primarily as a political tool, a secular as
much as a religious instrument for defining the desirable society of the
21st century. The first part of the text demonstrates the paradoxical,
even contradictory articulations of the claims in support of anti-gender
ideology. A special emphasis is put on what becomes defined as the
non-scientific character of gender, the misuse and abuse of language
of gender, and its covert political aspirations which supposedly hide
themselves behind the neutrality ofscience.In the second part ofthe text,
the role of religion, Roman Catholic and Serbian Orthodox religions in
particular, is briefly examined. In the last section, I try to demonstrate
how gender allowed for an intersection of various oppositions to the
rearticulations of the meanings of the right, the human, freedom and
equality
Mute Phantoms: a Note on the Painting
No full textEl mutismo y la visualidadson dos elementos básicos de la estructura eidética de los cuadros. En la teoría del arte europea, desde Platón hasta Ortega y Gasset y Merleau-Ponty, existe una ambivalencia en la valoración de estas dos propiedades elementales de la obra pictórica. Por un lado, el cuadro se subestima en tanto que entidad visual –frente a otras formas de expresión y comunicación– porque no puede hablar. Por otro lado, en su silencio se reconoce un cierto espacio de lo visible que el lenguaje verbal no puede abarcar por completo. Finalmente, si el mutismo visual es una característica fundamental de las imágenes pictóricas, surgen las preguntas acerca de cómo confirmar con certeza qué es lo que estas imágenes significan y cómo construir un discurso filosófico sobre esta suposición.Mutism and visuality are two basic elements of the eidetic structure of paintings. In European
art theory, from Plato to Ortega y Gasset and Merleau-Ponty, there is an ambivalence in the valuation of
these two elementary properties of the pictural work. On the one hand, the painting is underestimated
as a visual entity – in front of other forms of expression and communication – because it cannot speak.
On the other hand, in its silence a certain space of the visible is acknowledged that verbal language
cannot fully encompass. Finally, if visual mutism is a fundamental characteristic of the pictural images,
questions arise about how to confirm with certainty what these images mean and how to construct a
philosophical discourse on this assumption
Пол, род и стварање хришћанског идентитета
No full textРад има за циљ да пружи кратак преглед хришћанских погледа на полни и родни идентитет, како у ранохришћанском, тако и у патристичком периоду. Фокусирајући се на три историјска примера различитог схватања хришћанског идентитета, рад настоји да покаже коју су улогу играли савре- мени појмови пола и рода у стварању хришћанског идентитета у првим веко- вима хришћанства. У првој студији случаја, која се односи на литерарне при- казе мучеништва хришћана у II и III веку, познатијим као мартириолошка књижевност, посебан акценат се ставља на захтев за „мужевним“ сведочењем вере. Други историјски пример се односи на IV век и стварање ширег аскет- ског покрета у Малој Азији и посебно се фокусира на улогу Свете Макрине Млађе и начин формирања како њеног полног идентитета на основу девстве- ности, тако и њеног родног идентитета на улози удовице, односно улози мај- ке и оца својој монашкој обитељи. На крају, фокус се помера према Дионисију Ареопагиту и Светом Максиму Исповеднику, чија учења о екстази, као изла- ску из себе према вољеном бићу, дају основа за успостављање једне теологије брака и стварању хришћанског идентитета не на полним или родним улогама већ на јединствености људске природе