University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
The acts of project(ion) / project acts or projacts
No full textI am interested in the epistemological status of «project(ion)», that is, the «act» or «strategy» of project(ion) in relation to various didactic protocols usually associated with an «author» and her intention or production. What is a plan, program, plot, platform, concept, conception, or even «meta-project»? Is a project or projection necessarily an «architectural matter»? Is it a prototypically Western or European procedure of specific use of time and space (literally, throwing forth into space/time)? I will attempt to explain some passages from Eisenman, Cacciari, as well as a theory recently put forth by Armando and Durbiano (Teoria del progetto architettonico)
Srbija je zarobljena država, ali to nije njen najveći problem
No full textProšlo je nešto više od godinu dana od kada je Evropska komisija u Strategiji proširenja za Zapadni Balkan navela da ove države pokazuju znake „zarobljavanja“. Od tada se sintagma zarobljene ili otete države sve češće koristi da bi se opisali različiti aspekti urušavanja demokratije. Deluje kao da se pod njim podrazumevaju različiti fenomeni i da ne postoji konsenzus oko toga šta on zapravo označava.Ovaj zbornik je nastao u okviru projekta pod nazivom Otuđene ili „otete“ institucije u Srbiji koji realizuje Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP) u partnerstvu sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo
Свети Јустин Поповић о папству
No full textЦиљ рада је да анализира критику папства код светог Јустина Поповића, на коју су он стално враћа у разним периодима свог научног и књи- жевног рада. У анализи Јустиновог опуса, прво намеравам да испитам рану кри- тику папства изложену у његовој Оксфордској тези о Достојевском и чланцима објављеним у часопису Хришћански живот, у намери да покажем да се она мо- же сматрати реакцијом на Ватиканску Ostpolitik-у. У мом даљем фокусу ће бити Јустинов рад у периоду 1930-их и 1940-их година, у којем, по мом мишљењу, Јустин пратећи свог ментора епископа Николаја Велимировића, покушаава да направи разлику између папства и католичанства, поистовећујући папство са неком врстом црквеног империјализма. На крају, фокус истраживања се преме- шта на Јустинова писма Светом Синоду у вези са екуменским повезивањима римокатоличке и православне цркве у Југославији током 1970-их година. Овде ћу покушати да одговорим на питање зашто Јустин сматра папино полагање права на универзалну црквену јурисдикцију и непогрешивост главним препре- кама за хришћанско јединство
Volontiranje i pomaganje u Srbiji: osnovne odlike
No full textVolunteering is conceptualised as an activity when time is given freely
to benefit another person, group or cause. Such activity can be done through formal
organisations and informal groups, but time can also be given directly to people in
need. However, volunteering to formal organisations tend to predominate in the
research, and our knowledge on the factors that promote such behaviour mostly
comes from countries where this form of giving time is well developed, particularly
from Anglo-Saxon and Western and Northern European countries. Focussing
on three forms of giving time in Serbia: volunteering to formal organisations,
volunteering in informal groups and helping individuals, this paper seeks to
address these gaps in the literature. Data analysed in this paper come from the first
encompassing national survey on pro-social behaviour (N= 1,528) carried out in
Serbia in 2014. This research shows that providing direct help to people (71.2%) is
by far a more common activity than volunteering to formal organisations (27.7%)
and participating in the activities of informal groups (22.8%). There are differences
in giving time according to socio-demographic characteristics. In general,
respondents who reported giving time are likely to be found among the younger
population, among students and those without health problems. Also, different
socio-demographic groups of population engage in different forms of giving time.Volontiranje se definiše kao aktivnost kada se dobrovoljno posvećuje
vreme za dobrobit druge osobe ili grupe, ili kako bi se podržao određeni cilj.
Ove aktivnosti se mogu obavljati u okviru organizacija i neformalnih grupa,
ali se vreme može posvetiti i neposredno osobama kojima je podrška potrebna.
Međutim, istraživanje ovog fenomena fokusirano je na volontiranje u formalnim
organizacijama, a naše znanje o faktorima koji pospešuju takvo ponašanje
uglavnom dolazi iz istraživanja sprovedenih u zemljama gde su ove prakse
zastupljene, posebno iz anglo-saksonskih područja. Predmet ovog rada su tri forme davanja vremena: volontiranje u okviru organizacija, učešće u aktivnostima za
dobrobit zajednice u okviru neformalnih grupa i pružanje neposredne pomoći
pojedincima. Analizirajući empirijske podatke iz originalnog istraživanja
sprovedenog na reprezentativnom uzorku (N=1528) u Srbiji 2014. godine, ovaj
rad daje doprinos literaturi. Istraživanje pokazuje da je pružanje direktne pomoći
(71,2%) daleko zastupljenija aktivnost od volontiranja u organizacijama (27,2%)
i neformalnim grupama (22.8%). Postoje razlike u davanju vremena između
različitih socio-demografskih grupa. Generalno gledano, ispitanici koji su naveli da
su posvetili svoje vremen za dobrobit drugih ili za postizanje zajedničkog dobra
nalaze se uglavnom među mlađom populacijom, među studentima i onima bez
zdravstvenih problema. Međutim, različite socio-demografske grupe stanovništva
se uključuju u različizte oblike davanja vremena
Predodžba i patologija u filozofiji i psihoterapiji
No full textTekst se bavi odnosima izmedju filozofskih pojmova predstave i stvari po sebi, s jedne strane, i uobicajenih kriterijuma "realisticnosti" i "konsenzusa" o stvarnosti koji se u psihodijagnostici i psihoterapiji koriste za dijagnositifikovanje psihoza
Institution and Life as an Institution: Uterus: Mother’s Body, Father’s Right (Life and Norm)
No full textEngaging for Social Change
No full textThe main productive heuristic tool we offer here for thinking, analysis and practice is the phenomena of engagement for social change. We see engagement as a spectrum of ways in which the citizens of a given society reflect on the norms and rules of social action (legally institutionalized, culturally dominant or specific to certain spheres of social action: professional, private or economic), which constitute the structure of their institutional reality, and ways in which they act, on the basis of this reflection, either in order to change parts of this institutional reality, or in order to reinforce them. Not all norms are “bad”. Therefore, engagement is any collective practice characterized by reflection on the existing social norms and rules, and consequently acting upon or against their change. Change and engagement become inseparable and irreducible and it is this relation we want to bring into light with this collection