University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Olivia Custer, Penelope Deutscher and Samir Haddad (eds.), Foucault/Derrida Fifty Years later: The Futures of Genealogy, Deconstruction, and Politics, Columbia University Press, New York, 2016
No full text
Retrospective Lessons and Generational Gaps: The Impact of Yugoslav Communist Émigrés in Interwar Czechoslovakia on the Postwar Yugoslav State
No full textThis article examines the activity of Yugoslav communist émigrés in Czechoslovakia between 1928 and 1938. Prague was a major center of communist activity and most prominent members of the Communist Party of Yugoslavia had spent a significant amount of time there in the interwar period. By looking at their political actions at the time and their subsequent reflections on it, the author argues that a qualitative difference exists between the subsequent political development of those who became communists during the so-called “Third Period” of the Comintern (1928–1934), and those who were radicalized during the Popular Front era (1934–1939). The Generation of the Third Period was more conservative and more loyal to Stalinism, whereas the Generation of the Popular Front led the reform process in socialist Yugoslavia after the war
Passion for Past and Architectural Handwriting: Residential Interwar Belgrade Architecture designed by Aleksandar Deroko
No full textThe name and the achievements of Aleksandar Deroko shine
brightly in the constellation of Serbian architectural history.
Deroko actively contributed to the Serbian twentieth century
architecture as a distinguished professor at the University of
Belgrade, a prolific author, esteemed scholar, designer, and a
highly driven heritage enthusiast. However, though recognised
by his contemporaries and successors alike, Deroko’s design
activity has not yet been thoroughly examined.
Exploring residential buildings designed for Deroko’s Belgrade
clientele, this paper widens the knowledge of his architectural
production. Deroko’s well-known passion for architectural
history and extensive research of the Serbian vernacular
buildings serve as a starting point for the study of his residential
structures in Belgrade. Was Deroko’s design process influenced
by his deep appreciation for architectural past, and by the results
of his findings? Or has he only adopted the formal characteristics
of historic styles and vernacular architecture in his work? If so,
to what extent? Discussing five structures built in the interwar
period – house of Colonel Elezović, the Rakić villa, the Simić
villa, the Marinković villa, the Stakić villa and the architect’s
personal villa – the paper traces transformation of Deroko’s
architectural inspiration, from typical academic historicist
eclecticism to vernacular construction
"The Future is in My Hands: Analysis of the correlation between gender stereotypes and gender-based violence"
No full textThis report presents the results of research that aimed to map the attitudes of eighteen-year-old girls on gender equality and gender-based violence, as well as their experiences of gender-based violence. This research also aimed to identify the most common problems and needs of young girls, as well as the local community, i.e. relevant institutions and organizations for youth. The research was conducted in secondary schools in five local communities in Serbia: Kikinda, Obrenovac, Novi Pazar, Jagodina and Vranje
Trust
No full textThe presentation discusses the role of trust in the modern media-facilitated global communications
Утицај идеолошке оријентације политичких партија на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама
No full textСтудија је посвећена испитивању утицаја идеолошке оријентације владајућих партија у бившим социјалистичким државама на ниво и кретање јавне потрошње. Циљ рада је анализа ефеката који партије левице, центра и деснице имају на фискалне политике земаља Централне и Источне Европе, од пада социјализма тј. од почетка транзиције. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе, укључујући мултиваријантну статистичку анализу – линеарну регресиону анализу. Теоријска парадигма студије је идеациона, будући да је претпостављено да идеје – у овом смислу испољене као политичке идеологије, представљају главно објашњење испитаног феномена. Централно истраживачко питање студије гласи: Да ли, и у којој мери, идеолошке оријентације политичких партија које чине владу утичу на ниво јавне потрошње у бившим социјалистичким државама? Да би то било испитано, у складу са прихваћеном идеационом парадигмом и методолошким приступом, неопходно је размотрити и утицај осталих потенцијалних предиктора јавне потрошње у компарацији са претпостављеним главним експланатором, идеолошком оријентацијом владајућих партија. Алтернативни предиктори су тестирани у оквиру четири групе варијабли: економских, политичких, демографских и контекстуалних. Поред испитивања ефеката на укупну јавну потрошњу, такође је испитан утицај поменутих варијабли на структуру потрошње. У ту сврху, изабране су четири карактеристичне области буџета: социјални трансфери, заштита животне средине, образовање, јавни ред и безбедност. Генерална хипотеза студије претпоставља да идеологија политичких партија које чине владу има статистички најзначајнији утицај на јавну потрошњу у бившим социјалистичким државама. Из ње су изведене појединачне хипотезе о позитивном утицају левице, односно негативном деснице на ниво потрошње; алтернативне хипотезе које претпостављају најјачи утицај осталих предиктора; као и појединачне хипотезе о утицају идеологије у сваком од четири испитивана сегмента буџета. Студија садржи индекс идеолошке припадности свих владајућих странака и коалиција у истраживаном периоду у 16 испитиваних земаља, сачињен на основу резултата оригиналне експертске анкете спроведене током 2017. године на међународном узорку од 273 стручњака за партијске системе ових држава. Панел података садржи укупно 373 опсервације из 16 земаља Централне и Источне Европе, за период од 1990. до 2017. године. Централни део рада посвећен је квантитативној анализи утицаја партијске идеологије и алтернативних независних варијабли на јавну потрошњу. И док је позитиван утицај идеологије потврђен, његова јачина се показала доста слабијом од претпостављене. Наиме, поједине политичке, демографске и контекстуалне, а у неким случајевима и економске варијабле, демонстрирају јачи ефекат како на ниво, тако и на годишњу стопу кретања потрошње. Са друге стране, при анализи сегмената буџета, показало се да се утицај идеологије не испољава у свим областима. Док је у области образовања он нарочито изражен, а у областима социјалних трансфера и безбедности тек донекле; у сегменту заштите животне средине статистички значајан утицај идеологије није идентификован. У том смислу, закључци су мешовити: иако утицај партијске идеологије постоји, он се не испољава једнако; а свакако не представља најјаче објашњење нивоа, кретања и структуре јавне потрошње у бившим социјалистичким државама
