University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Etički i pravni aspeкti prava na dostojanstvenu smrt
No full textThe issue of euthanasia presents a contact area of ethics, law, and politics.
This text provides a contribution to the expert public debate on the
introduction of euthanasia into Serbian legislation. It does so first by
clarifies the term – euthanasia (as a right to die with dignity). Further, it
considers the obligations of other persons that arise from this right and
the conditions under which they present a restriction on personality rights.
By citing examples from the fields of ethics and law, the text states that
the distinction between active and passive euthanasia is in fact a product
of inadequate deliberation during the implementation of this differentiation.Problem eutanazije predstavlja dodirno područje etike, prava i politike. U ovom tekstu, koji
nastoji da pruži doprinos stručnoj javnoj raspravi o uvođenju eutanazije u srpsko zakonodav stvo, najpre je terminološki jasno preciziran sam termin – eutanazija (kao pravo na dostojan stvenu smrt). Nadalje, u tekstu se razmatra kakve su obaveze drugih lica koje proističu iz
ovog prava i pod kojim uslovima obaveze drugih lica, koje proističu iz pomenutog prava,
predstavljaju ograničavanje njihovih prava ličnosti. Navođenjem primera iz područja etike i
prava, u tekstu se konstatuje da je razlikovanje aktivne i pasivne eutanazije zapravo proizvod
neadekvatnog promišljanja prilikom izvođenja ove diferencije
Дражи заједништва: сензорни приступи просторним заједничким добрима
No full textДинамичност урбане средине заснива се на диверзитету места, политика и активности унутар њих и обликована је различитим актерима, друштвеним силама и реализацијом нових пракси, стварањем нових простора, путања и искустава. Управо су искуства та на чију вредност ћемо указати – на важност чула, сећања и живљених светова – у производњи друштвеног простора. Овај рад узима у обзир два урбана феномена која проширују теоријске домете концепта просторних заједничких добара – заједничке просторе унутар великих стамбених насеља и сквотиране просторе. У бити различити – инклузивни заједнички спољашњи простори насупрот опрезној затворености сквотираних објеката – ова два феномена отеловљују капацитет за друштвени ангажман, омогућујући практиковање заједништва. Узимајући у обзир динамичну природу просторних заједничких добара, сензорни приступи обећавају допринос њиховом разумевању. Да бисмо приказале ефемерност урбаних просторних заједничких добара и живљења искуства њихових случајних корисника, ослониле смо се на сензобиографске шетње, мапирање сензорног, заједничко извођење и елицитацију предмета, користећи грађу прикупљену у Београду и Познању. Сматрамо да постојеће знање о просторним заједничким добрима може бити проширено инкорпорирањем телесних и емотивних искустава, свакодневних пракси и личних успомена, често занемарених у друштвеној теорији
Problematizing the visual representation of reality as Jeff Wall’s intermedia documentary practice
No full textAnalizom rada Džefa Vola (Jeff Wall) pokazuje se da njegova umetnička dela stoje na granicama različitih medija i disciplina. Bilo kroz referiranje ili tehniku stvaranja, koju autor naziva kinematografijom, Džef Vol ni u jednom trenutku ne proizvodi samo fotografiju. Pored kretanja između disciplina različitih umetničkih medija, autor se kroz rad kreće i između teorije umetnosti sa jedne strane i kulture sećanja sa druge strane. Tim tragom, rad se okreće analizi uobičajenih shvatanja vizuelne reprezentacije, dokumentarnosti i sećanja, kao i njihovim odnosom prema istini i stvarnosti, koja se problematizuje kroz stvaralaštvo Džefa Vola. Sećanje se, naspram uobičajenog mišljenja, pokazuje kao deo ili aspekt imaginacije i, kao takvo, predstavlja osnovu umetnosti. Sa druge strane, dokumentarnost se odvaja od stvarnosti i istine i pridružuje poetičnom to jest, takođe se pokazuje kao deo fantastične funkcije. Oni (sećanje i fantazija ili imaginacija) se svako za sebe i zajedno udaljuju od linearnosti vremena čime stvaraju specifični vid reprezentacije koji je jasno vidljiv kako u samim delima Džefa Vola, tako i u njegovom kinematografskom pristupu stvaranju fotografija. Zaključuje se da ovaj umetnik stvara čistu ili istinsku reprezentaciju koja, naspram uobičajenih očekivanja i verovanja, ne pruža činjenice o stvarnosti, već se pokazuje kao pripadajuća prostoru fantazije.By analyzing Jeff Wall’s work we can see that his works of art stand between different media and disciplines. Whether through referring or his technique, which he calls cinematography, Jeff Wall never produces only photography. In addition to being in between different art media disciplines, he also moves between art theory on the one hand and cultural memory on the other. With this in mind, the paper focuses on the analysis of common understandings of visual representation, documentary and memory, as well as their relationship to truth and reality, which is problematized through Jeff Wall’s work. Memory, as opposed to common thinking, is shown as a part or aspect of the imagination and, as such, is the basis of art. On the other hand, the documentary separates itself from reality and truth and turns to the poetic, that is, it also partially serves the fantastic. They (memory and fantasy or imagination) move away from the linearity of time, thus creating a specific type of representation that is clearly visible both in the works of Jeff Wall and in his cinematic approach to photography. We can conclude that this artist creates a pure or true representation which, contrary to usual expectations and beliefs, does not provide facts about reality, but shows itself as belonging to the realm of fantasy
Esej o primatu minimalnog: prilog zasnivanju negativnog angažmana
No full textTeza ove knjige jednostavna je: ima mesta instaliranju i opravdanju (kao, razume se, i osporavanju) zamisli „negativnog
angažmana”. Tri „negativne” teorijske koncepcije savremene
filozofije odriču se „maksimalističkih” eksplanatornih, a još i
pre preskriptivnih pretenzija, za račun vrednosti nekog ili ne
čeg „minimalnog”, koje bi se istrajnim „negativističkim” drža
njem i destilovalo i stilizovalo, i analiziralo i sačuvalo od per
verzija i krivotvorenja. Te koncepcije insistiraju na preorijen
taciji ili čak transformaciji mišljenja, takvoj da se ono kloni
izazova ispovedanja i propovedanja „pozitivno” orijentisane
doktrine ili vizije. Teorijski
- i ne samo teorijski
- odgovorna
koncepcija negativnog angažmana morala bi se, verujemo,
osloniti na uzore tog „okreta negativnosti” koji, pored ostalog,
ispravnost mišljenja i postupanja samerava prema očigled
nom zlu, patnji, nepravdi, laži
Od obrazovanja do neobrazovanja: tri teorije
No full textBiblioteka Minima.Sadržaj: Teorija obrazovanja čoveka = Theorie der Bildung des Menschen / Vilhelm fon Humbolt. Teorija poluobrazovanja = Theorie der Halbbildung / Teodor V. Adorno. Obrazovanje, poluobrazovanje, neobrazovanje = Bildung, Halbbildung, Unbildung / Konrad Paul Lisman
Okrutnost, teror i cinizam: Delez,Gatari i marksizam
No full textRad prezentuje Delezovu i Gatarijevu univerzalnu istoriju iz Anti-Edipasa ciljem osvrta na centralne momente ovog dela koji se nadovezuju na Marksove teze iz Grundrisse. Svrha rada je da pokaže na koji način Delez i Gatari preformulišu klasični marksistički problem ideologije u pitanje konstitucije subjektivnosti. Polazeći od Marksovog manuskripta o pretkapitalističkim formama proizvodnje iz Grundrisseprikazujemo tri različita režima koje Delez i Gatari formulišu: primitivizam, despotizam i kapitalizam, sa posebnim fokusom na poslednji i na formu subjektivnosti koju ovaj režim pretpostavlja. Konačno se u radu osvrćemo i na probleme sa kojima se Delezova i Gatarijeva istoriografija suočava
L’antifascisme et les fronts populaires de Yougoslavie. Le chemin vers le pouvoir, 1935–1945
No full textLe parcours antifasciste du Parti communiste de Yougoslavie (KPJ) a été une importante source d’inspiration pour la gauche mondiale dans la seconde moitié du XXe siècle. Bien qu’issues du Komintern (3e Internationale communiste) et des besoins de la politique étrangère soviétique, les tactiques du Front populaire à la yougoslave ont attiré l’attention y compris de celles et ceux qui ne regardaient pas favorablement l’URSS, ou plus largement le communisme, comme le FLN algérien ou l’Organisation de libération de la Palestine (OLP). Cela s’applique également à toutes les organisations européennes liées aux traditions théoriques ayant renoncé au stalinisme, comme le trotskysme ou le communisme de gauche, et qui rejettent le Front populaire comme une politique de compromis de classe. Selon elles, le Front populaire est une forme de collaboration des ouvrier·ères et des paysan·nes avec la bourgeoisie qui a produit un fiasco en France et en Espagne, où le mouvement communiste se serait comporté de manière « défensive » et « opportuniste ».
Or, le cas du KPJ illustre le fait que le Front populaire a connu en réalité de multiples incarnations divergentes en tant que programme politique – c’est pourquoi nous en parlons au pluriel. Contrairement donc aux fronts populaires en Espagne et en France, le KPJ s’est imposé et a joué un rôle de premier plan au sein de la coalition avec la bourgeoisie, assurant le contrôle du mouvement antifasciste et l’orientant vers une politique anticapitaliste révolutionnaire
Procedure as a legitimizing tool for constitutional change in Serbia
No full textU radu će se analizirati rešenja iz konačne verzije Nacrta amandmana na Ustav Republike
Srbiju u oblasti pravosuđa. Fokus će biti na izboru članova Visokog saveta sudstva i uslovima
raspuštanja ovog tela. Pored toga, razmotriće se i sam proces nastanka konačne verzije Nacrta. Pokazaće se da su predložena rešenja normativno neopravdana, imajući u vidu da je u
Srbiji na vlasti autoritarni režim. Dodatno, ispostaviće se da je procedura striktnog pozivanja
na stavove Venecijanske komisije korišćena kao ključno legitimacijsko sredstvo prilikom pravdanja normativno upitnih ustavnih rešenja.This work will provide an analysis of the final version of the Draft Amendments to the constitutional provisions on the judiciary. The focus will be on the means of electing the members
of the High Judicial Council and the conditions for the dissolution of this body. Besides this,
the process of creating the final version of the Draft will be considered. The work shows that
the proposed solutions are normatively unjustified, keeping in mind that Serbia is currently
under an authoritarian regime. Furthermore, the work shows that the procedure of strict
invocation of Venice Commission opinions was used as a key legitimizing tool for justifying
normatively questionable constitutional solutions
Who Is (Not) Individual: Individualism, Individuality, and Negation
No full textRelying on a scene from Monty Python's Life of Brian movie, the article would indicate the characteristically modern dilemmas in the understanding of the category of individual. The speech which Brian delivers to his assembled followers, and the reactions to it, amusingly display typical conceptual problems arising in both, the contemporary crucial and usually seen as conflicting, theoretical courses. The first part of the work presents the Enlightenment’s conception of "individualism", as the "ideology" that opposes and superposes the individual to the collective, and the second part exposes its ambiguous instalment in romantic favouritism of the "individuality." Special attention is thereby being paid to the path that is both forced uniqueness of individual personality and at the same time expanded it and drowned down in superpersonal entities. Thus it turns out that this trajectory of the historical move from “individualism“ to “collectivism“ is rather specific: the latter is reached not through direct, irreconcilable and unfruitful opposing the former as a “reciprocal concept“ – as in the case of some evergreen modern political alternative – but just the opposite, or so to speak, by means of forcing and tempting individualism, until it is comes to stand as its own opposition. In more detail, through advocating “individuality“ to a level of paroxysm, and through simultaneous justification of the particularization of precisely the otherwise universally individualistic nature of cultural entities, the “individual“ came full circle and restored power to its archenemy. The universalisation of particularity and certain radical "nominalism" of the life forms and the cultural creations introduced by Romanticism, however, suggest yet another conclusion: that the contemporary meaning of the „individual“ – even at the cost of the paradoxes, as in The Life of Brian, that testifies to its fragile theoretical construction – from the „last indivisibility“ moved towards the “singularity”, the negation of every (re)collection, including the one that, with the very conceptualization and affirmation, multiplies, levelled and reduced it
(D)Oslikavanje traume
No full textEdicija Studije filma i medija.Link: [https://fdu.bg.ac.rs/sr/fakultet/institut/zbornik-radova-fakulteta-dramskih-umetnosti/zbornik-radova-fdu-39