Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Autohtone bakterijske populacije u supresivnosti zemljišta prema Fusarium graminearum Populations bactériennes indigènes dans la résistance du sol contre Fusarium graminearum
No full textCrop plants are exposed to a wide range of soil-borne phytopathogens, particularly oomycetes
and fungi, which are difficult to control. Species from the fungal genus Fusarium are typical
soil microorganisms which are among the most destructive phytopathogens. They produce a
wide variety of mycotoxins, which may be present in feed and food products. The
mycotoxicogenic pathogen Fusarium graminearum is causing significant economic losses in
wheat crops throughout the world, with limited efficient control methods available.
However, certain soil microorganisms may successfully inhibit phytopathogens, thus
impeding their development and consequently reducing subsequent plant infection, all of
which leads to defining soils that are suppressive to disease. Although abiotic factors, such as
soil physicochemical properties, may contribute to the suppression of a given pathogen,
suppressiveness is essentially a phenomenon mediated by soil microorganisms, since
sterilization processes turn suppressive soils into non-suppressive. Additionally, agronomic
practices that increase microbial activity, such as the use of organic amendments, may
enhance suppressiveness, while the use of pesticides in agricultural production diminishes
the soil's ability to control diseases. In suppressive soils, disease suppression occurs despite
the presence of the host plant, phytopathogen and environmental conditions favorable for
disease development. Two types of soil suppressiveness have been described: general
(involving the entire soil microbiota that restrict pathogen(s) growth or development, and in
the case of affected fungal propagules, referred to as fungistasis) and specific (involving one
or several specific microbial populations that restrict pathogen-caused disease), contrary to
non-suppressive (conducive) soils, where disease regularly develops.
Suppressive soils represent a reservoir of promising biocontrol agents which could
provide effective plant protection against various soil-borne phytopathogens. This potential is
of great importance when considering phytopathogens like F. graminearum, that are causing
increasing damage to crops in the on-going climate change context. It is known that soils
suppressive to Fusarium diseases affecting various crops exist worldwide, and that there are
biocontrol agents isolated from such suppressive soils. Furthermore, representatives of a
range of bacterial groups carry out functions that lead to the suppression of Fusarium-caused
diseases. For example, species from the genera Bacillus, Paenibacillus and Streptomyces are
well known to play a role in the suppression of Fusarium–caused diseases through various
biocontrol mechanisms (i.e., antagonism, competition, parasitism and induction of systemic
resistance in plant). In addition, these bacteria also exhibit a number of plant-growth
promoting properties, such as phosphorus solubilization, indole-3-acetic acid (IAA)
production or 1-aminocyclopropane-1-carboxylate (ACC) deaminase production, therefore
facilitating plant growth. Apart from the aforementioned species, it is known that species from
the genus Pseudomonas have a wide range of phytobeneficial functions and play an important
role in the rhizosphere. For example, various Pseudomonas species possess the ability to
induce systemic resistance in plants, compete with pathogens through the production of
siderophores and produce a large panel of antifungal substances, such as pyoluteorin,
pyrrolnitrin, 2,4-diacetylphloroglucinol, phenazine, 2-hexyl-5-propyl-alkylresorcinol or
hydrogen cyanide (HCN), that could inactivate or inhibit Fusarium growth. Moreover,
Pseudomonas species may modulate plant growth through phytohormones production, and
alter the bioavailability of nutrients, by producing ACC deaminase, solubilizing phosphates,
fixing nitrogen and denitrifying...Poljoprivredni usevi su izloženi velikom broju zemljišnih fitopatogena, posebno oomicetama i
gljivama, koje je teško kontrolisati. Vrste gljiva iz roda Fusarium su tipični zemljišni
mikroorganizmi koji spadaju među najrazornije fitopatogene. Oni proizvode širok spektar
mikotoksina, koji mogu biti prisutni u hrani i prehrambenim proizvodima. Biljni patogen
Fusarium graminearum, koji takodje proizvodi mikotoksine, izaziva značajne ekonomske
gubitke prinosa pšenice širom sveta, uz ograničene dostupne metode kontrole.
Međutim, određeni mikroorganizmi u zemljištu mogu uspešno da inhibiraju
fitopatogene, ometajući njihov razvoj i posledično smanjujući pojavu infekcije biljaka, što sve
dovodi do definisanja supresivnih zemljišta. Iako abiotički faktori, kao što su fizičko-hemijska
svojstva zemljišta, mogu doprineti supresiji određenog patogena, supresivnost je u suštini
fenomen posredovan zemljišnim mikroorganizmima, pošto procesi sterilizacije pretvaraju
supresivno u nesupresivno zemljište. Takođe, agronomske prakse koje pospešuju mikrobnu
aktivnost, npr. upotreba stajnjaka, mogu povećati supresivnost, dok upotreba pesticida u
poljoprivrednoj proizvodnji umanjuje prirodnu sposobnost zemljišta da kontroliše bolesti. U
supresivnim zemljištima, pojava suzbijanja bolesti se dešava uprkos prisustvu biljke
domaćina, fitopatogena i uslova sredine pogodnih za razvoj bolesti. Opisana su dva tipa
supresivnosti zemljišta: opšta (uključuje celokupan mikrobiom zemljišta koji ograničava rast
ili razvoj patogena, i u slučaju patogenih gljiva se naziva fungistaza) i specifična (uključuje
jednu ili više specifičnih mikrobnih populacija koje ograničavaju bolest uzrokovanu
patogenom), za razliku od nesupresivnih zemljišta (tj. konducivnih), gde se bolest redovno
razvija.
Supresivna zemljišta predstavljaju rezervoar obećavajućih biokontrolnih agenasa koji
bi mogli da obezbede efikasnu zaštitu biljaka od različitih zemljišnih fitopatogena. Ovaj
potencijal je od velike važnosti kada su u pitanju fitopatogeni kao što je F. graminearum, koji
izazivaju sve veću štetu usevima u kontekstu rastućih klimatskih promena. Poznato je da
zemljišta supresivna prema bolestima izazvanim gljivom Fusarium postoje širom sveta i da su
iz tih zemljišta izolovani biokontrolni agensi. Štaviše, predstavnici niza bakterijskih rodova
vrše funkcije koje dovode do supresije bolesti izazvanim ovom gljivom. Na primer, poznato je
da vrste iz rodova Bacillus, Paenibacillus i Streptomyces igraju ulogu u suzbijanju bolesti
izazvanim gljivom Fusarium kroz različite mehanizme biokontrole (tj. antagonizam,
kompeticija, parazitizam i indukcija sistemske otpornosti biljke). Pored toga, ove bakterije
takođe pokazuju brojna svojstva koja podstiču rast biljaka, kao što je solubilizacija fosfata,
proizvodnja indol-3-sirćetne kiseline (IAA) ili proizvodnja 1-aminociklopropan-1-karboksilat
(ACC) deaminaze. Pored pomenutih vrsta, poznato je da vrste iz roda Pseudomonas imaju
širok spektar korisnih funkcija i igraju važnu ulogu u rizosferi. Na primer, različite vrste roda
Pseudomonas imaju sposobnost da indukuju sistemsku otpornost biljke, stupaju u kompeticiju
sa patogenima kroz proizvodnju siderofora i mogu proizvesti široki spektar antifungalnih
supstanci, kao što su pioluteorin, pirolnitrin, 2,4-diacetilfloroglucinol, fenazin, 2 -heksil-5-
propil-alkilresorcinol ili cijanovodonik (HCN), koji mogu da inaktiviraju ili inhibiraju rast
Fusarium. Štaviše, vrste roda Pseudomonas mogu modulirati rast biljke putem proizvodnje
fitohormona i uticati na bioraspoloživost nutrijenata, proizvodnjom ACC deaminaze,
solubilizacijom fosfata, azotofiksacijom i denitrifikacijom..
Application of random regression model for quantitative-genetic analysis of the number of live-born piglets in a sow litter
No full textReproduktivne osobine krmača u Republici Srbiji nisu u velikoj meri zastupljene u odgajivačko-selekcijskim programima, samim tim i biološki potencijal ovih osobina nije dovoljno iskorišćen. Uključivanjem reproduktivnih osobina krmača u selekcijske programe može se uticati pozitivno na ekonomsku isplativost u proizvodnji svinjskog mesa. Uzimajući navedeno u obzir, ovo istraživanje je najviše usmereno na utvrđivanje mogućnosti za genetsko poboljšanje osobina veličine legla krmača, kako bi se povećala produktivnost i ekonomska isplativost pri proizvodnji svinjskog mesa. Tokom izrade ove doktorske disertacije akcenat je stavljen na procenu genetskih parametara u cilju pouzdanije procene priplodne vrednosti što je od izuzetno velikog značaja s obzirom na uticaj ovog parametra na tačnost i pouzdanost procenjenih priplodnih vrednosti grla i posledično na efekte selekcije.
Procena genetskih parametara za niskonasledne osobine veličine legla krmača izvršena je primenom različitih metodskih postupaka i modela: metodom mešovitih modela (model ponovljivosti i višeosobinski model) i metodom slučajne regresije. Primenom različitog pristupa osobinama (repetability i multirait) i korišćenih modela za osobinu broj živorođene prasadi u analiziranoj populaciji krmača utvrđen je optimalni model za ocenu aditivne genetske varijanse i kovarijanse kako bi se utvrdila naslednost i povezanost (fenotipska i genetska), a sve sa ciljem stvaranja preduslova za što tačniju procenu priplodne vrednosti i postizanje većih efekata selekcije.
U ovom istraživanju analizirana je fenotipska i genotipska varijabilnost za broj živorođene prasadi (BŽP) u leglu krmača. Ova osobina je izabrana jer je u direktnoj i jakoj vezi sa ostalim osobinama veličine legla, kako pri prašenju, tako i pri zalučenju legla, a od nje je direktno zavisna i ukupna godišnja produktivnost krmača, kao i ekonomska efikasnost ove faze proizvodnog ciklusa u svinjarskoj proizvodnji. Analiza je izvršena na osnovu podataka sa tri farme svinja pojedinačno (A, B, C), kao i nakon objedinjavanja podataka u jedan set (ABC). Objedinjavanje podatka i istovremena genetska analiza su bile moguće zbog postojanja genetskih veza između životinja gajenih na analiziranim farmama. Prosečan BŽP na analiziranim farmama iznosio je 16,18 (A), 14,01 (B), 16,88 (C) i 16,06 (ABC).
Podaci o plodnosti krmača u periodu od 13 godina (2008-2020) su obuhvatili ukupno 58043 legla sa tri farme, koja su oprasile 18962 krmače. Istraživanjem su bili obuhvaćeni rezultati plodnosti četiri najčešća genotipa plodnih mesnatih rasa svinja na farmama u Republici Srbiji (Landras - L, Veliki Jorkšir - VJ, recipročni melezi - LxVJ i VJxL). Broj krmača obuhvaćenih ovim istraživanjem po farmama kretao se od 3160 (farma B) do 10192 (farma A), dok se broj oprašenih legala kretao od 7823 (farma B) do 36200 (farma A). Nakon objedinjavanja sve tri farme u jedan set podataka (ABC) istovremeno je analizirano ukupno 58043 legala, koje su oprasile 18962 plotkinje. Primena korišćenih metodskih postupaka za analizu genetske varijabilnosti zahtevala je korišćenje podataka o poreklu (pedigre fajlova) koji su kreirani za tri generacije predaka. Pedigre fajl 1 (farma A) sadržao je 15478 individua, pedigre fajl 2 (farma B) sadržao je 4886 individua, pedigre fajl 3 (farma C) 10879 individua, a nakon objedinjavanja sve tri farme u jedan set podataka pedigre fajl (ABC) je sadržao ukupno 23543 individue...In the Republic of Serbia sow reproductive traits have not been represented in breeding and selection programmes therefore a biological potential of these traits has not been used enough. By including sow reproductive traits in selection programmes the economic profitability in pork production can be positively affected upon. Taking this into account the research is mostly focused on identifying the possibilities of genetic improvement of the traits of sow litter size in order to increase productivity and economic profitability in pig meat industry. During composing this doctoral thesis the focus was on estimation of genetic parameters with the goal of obtaining more reliable evaluation of breeding value which is essential taking into account the impact of this parameter on accuracy and reliability of animal evaluated breeding values and consequently on selection effects.
The estimation of genetic parameters for low-heritability traits of litter size in sows was performed by applying different methodological procedures and models: mixed model method (repeatability model and multi-trait model) and random regression method. By applying different treatments (repeatability and multi-trait) and models for a trait number of live born piglets in the analyzed sow population, the most optimal model for the assessment of additive genetic variance and covariance was determined in order to define their heredity and connection (phenotypic and genetic), with the aim of obtaining, as accurate as possible, estimation of breeding value and further achieving greater effects of selection.
In this study, phenotypic and genotypic variability of the number born-alive piglets (NBA) in a litter of sows were analyzed. This trait was chosen because it is in a direct and strong relationship with the other traits of litter size, both at farrowing and weaning and the total reproductive efficiency of sows at an annual level, as well as an economic efficiency of this phase of production cycle in pig production that is directly dependent on it. The analysis was performed on the basis of data obtained from three pig farms (A, B, C) and upon combining data from all three farms into one set (ABC). Combining all three farms into one data set was possible due to the presence of genetic links between the animals reared on the analyzed farms. The average NBA on the analyzed farms was 16.18 (A), 14.01 (B), 16.88 (C) and 16.06 (ABC).
Data on sow fertility in a 13-year period (2008-2020) included a total of 58,043 litters farrowed by 18,962 sows on all three farms. The research included reproductive characteristics of the four most common fertile meat breed genotypes in pigs reared on the farms in the Republic of Serbia (Landrace-L, Large White-LW, LxLW and LWxL). The number of sows per farm included in this research ranged from 3160 (Farm B) to 10192 (Farm A) being the lowest - 7823 (Farm B) and the highest - 36200 (Farm A). After combining all three farms into one data set (ABC), a total of 58,043 litters farrowed by 18,962 sows were analyzed at the same time. For applying the methodological procedures used in the analysis of genetic variability data the animal origin (pedigree files) created for three generations of ancestors was needed. Pedigree files 1 (PED1), 2 (PED2) and 3 (PED3)
contained 15478, 4886 and 10879 individuals, respectively, and upon merging all these three farms into one data set, pedigree file 4 (PED4) with a total of 23543 individuals was formed..
Terrorism as an international crime
No full textПредмет докторске дисертације је анализа тероризма као кривичног дела у
међународном кривичном и у кривичном праву. Циљ истраживања је свеобухватно
сагледавање разлога који су довели до изостанка опште дефиниције тероризма у
међународном праву, те су предмет анализе били народноослободилачки покрети и
државни тероризам, као два отворена питања која су све покушаје јединственог
дефинисања тероризма као кривичног дела у међународном праву довела у ћорсокак.
Истраживање је показало да ни наука ни норме међународног права нису успоставиле
јасне и прецизне критеријуме за разграничење народноослободилачких покрета и
тероризма, а да је етиолошки и феноменолошки посматрано, појам државног тероризма
још спорнији од појма тероризма. Приметно је да аутори који разматрају феномен
државног тероризма не повлаче јасну границу између тероризма и међународних
кривичних дела у ужем смислу, те неретко оне радње које представљају кривично дело
агресије, злочина против човечности или ратног злочина против цивилног становништва
квалификују као облик државног тероризма.
Анализа кривичног дела тероризма у међународном и у националном кривичном
праву показала је континуирано ширење граница кривичноправне заштите и
заоштравање кривичноправне репресије. Позитивна законска решења показују да је
дошло до напуштања конвенционалног схватања тероризма као акта насиља или претње
насиљем, који представља радњу извршења неког другог, „обичног“ кривичног дела,
које је квалификовано специфичном терористичком намером, те прихватање ширег
концепта према коме се терористичким кривичним делом могу сматрати различите
припремне радње које су у ближој или даљој вези са радњом извршења главног
кривичног дела тероризма или радње саучесништва које у конкретном случају, према
општеприхваћеној теорији лимитиране акцесорности, не би биле кажњиве. Применом
упоредно-правног и нормативног метода дошли смо до закључка да се борба против
тероризма, на међународном и националном нивоу, заснива на парадигми која у
непријатељском кривичном праву види адекватан механизам заштите људских права и
слобода, те да савремена кривичноправна реакција на тероризам води ерозији основних
кривичноправних начела и поткопавању темеља правне државе.The subject of the doctoral dissertation is the analysis of terrorism as a criminal offense
in international criminal and in criminal law. The purpose of the research is a comprehensive
overview of the reasons that led to the absence of a general definition of terrorism in
international law, therefore the subject of analysis were national liberation movements and
state terrorism, as two open questions that have brought all attempts to define terrorism as a
criminal offense in international law to a dead end. The research showed that neither science
nor norms of international law have established clear and precise criteria for the demarcation
of national liberation movements and terrorism, and that, from an etiological and
phenomenological point of view, the concept of state terrorism is even more controversial than
the concept of terrorism itself. It is noticeable that the authors who consider the phenomenon
of state terrorism do not draw a clear line between terrorism and international crimes in the
narrower sense, and often those actions that constitute a crime of aggression, a crime against
humanity or a war crime against the civilian population qualify as a form of state terrorism.
Analysis of the crime of terrorism in international and national criminal law showed
the continuous expansion of the limits of criminal law protection and the tightening of criminal
law repression. Positive legislations shows that the conventional understanding of terrorism as
an act of violence or threat of violence, which represents the commission of another, „ordinary“
criminal act, which is qualified by a specific terrorist intent, has been abandoned and replaced
with a broader concept according to which various preparatory actions, which are in a closer
or more distant relationship with the main criminal offense of terrorism, or acts of complicity
which in the concrete case, according to the generally accepted theory of limited accessory,
would not be punishable, can be considered as a terrorist crime. By applying the comparative
legal and normative method, we concluded that, at international and national level, the fight
against terrorism is based on a paradigm that sees in hostile criminal law an adequate
mechanism for the protection of human rights and freedoms, and that the contemporary
criminal law reaction to terrorism leads to the erosion of basic criminal law principles and the
undermining of the foundations of the rule of law
Explanatory power of realist theory in international relations: the problem of European Union foreign and security policy
No full textТема дисертације је место и улога реалистичке теорије у научним истраживањима и остваривању научних циљева у оквиру науке о међународним односима. Истражују се, уз порекло и филозофско-научне основе реалистичке теорије, примењивост реалистичког категоријално-појмовног апарата у истраживању проблема из области међународних односа, као и питање постоји ли, и у којој мери, аутентична или доминантна реалистичка методологија истраживања међународних односа.
Хипотетички оквир истраживања заснован је на претпоставци да, насупрот трендовима и ставовима у науци о међународним односима и европским студијама, категоријално-појмовни апарат реалистичке теорије пружа значајне могућности за научно објашњење спољне и безбедносне политике Европске уније. Реалистичка парадигма у науци о међународних односа обрађена је у контексту њеног филозофско-научног порекла, као и логичко-методолошких специфичности реализма у међународним односима. Обрађено је и питање карактеристичне методологије реалистичког истраживања међународних односа, уз констатацију да су, иако униформна методологија не постоји, реалистички аутори у принципу склонији квалитативним истраживачким методама.
Реалистичко објашњење европске спољнополитичке и безбедносне интеграције засновано је на претпоставци да су ње настанак и развој индуковани дивергенцијом интереса њених најмоћнијих чланица међусобно и у односу на САД, као и перцепцијом совјетске/руске претње. Хипотезе су тестиране методом студија случаја на примерима распада Југославије и америчке инвазије на Ирак. Закључено је да, поред несагласја националних интереса међу државама чланицама Европске уније, препреку стварању аутономне и кохерентне спољне и безбедносне политике ствара структурално ограничење: дистрибуција моћи у међународном систему.The topic of the dissertation is the place and role of realist theory in academic research and the achievement of scientific goals within IR. Along with the origins and philosophical-scientific foundations of the realist theory, the applicability of the realist categorical-conceptual apparatus in IR research, as well as the question of whether – and to what extent – there is an authentic or dominant realist methodology of IR research are investigated.
The hypothetical framework assumes that contrary to trends and attitudes in IR and European studies, the categorical-conceptual apparatus of realism provides significant opportunities for the scientific explanation of the foreign and security policy of the EU. The realist paradigm is discussed in the context of its philosophical-scientific origin, as well as its logical-methodological specificities. The issue of the characteristic methodology of realis IR research is addressed, with the conclusion that, although there is no uniform methodology, realist authors are more inclined to qualitative methods.
A realist explanation of European foreign policy and security integration proposes that its origins and development are induced by the divergence of interests of its most powerful members – among themselves and in relation to the USA – as well as by the perception of the Soviet/Russian threat. The hypotheses were tested using case study method, on the examples of the breakup of Yugoslavia and the US invasion of Iraq. It is concluded that, in addition to the divergence of national interests among the member states of the European Union, an obstacle to the creation of an autonomous and coherent foreign and security policy is created by a structural limitation: the distribution of power within the international system
Procena brzine neuromišićnog odgovora – optimizacija testa i ispitivanje njegove osetljivosti
No full textSkalirajući faktor brzine razvoja sile (RFD-SF) se koristi za procjenu brzine neurmoišićnog
odgovar. Međutim, standardni protokoli su obimni. Ovom studijom se procjenjivala validnost i
pouzdanost skraćenog protokola za procjenu RFD-SF kao i njegova mogućnost za identifikaciju
asimetrija donjih ekstremiteta. Trideset ispitanika je izvodilo standardni i skraćeni RFD-SF protokol
tokom tri dana. Korelaciona analiza je korišćena za istraživanje povezanosti ishoda oba protokola,
dok su Bland-Altmanovim graficima procenjivala validnost skraćenog protokola. Pouzdanost je
procijenjena korišćenjem intra-klasnog korelacionog koeficijenta, koeficijenta varijacije, tipične
greške mjerenja i t-testa za zavisne uzorke koji je dodatno korišćen za analizu osjetljivost i validnosti
za otkrivanje analize asimetrija. Fpeak – RFDpeak korelacija je skoro savršena i za dominantnu (R2
= 0,95/0,98) i za nedominantnu (R2 = 0,94/0,98) nogu oba protokola. Korelacija između RFD-SF
protokola je značajna (p < 0,001) i veoma velika za obje noge (dominantna: r = 0,71; nedominantna:
r = 0,80). Bland-Altmanovi grafici su pokazali slaganje u prihvatljivim nivoima za RFD-SF
vrijednosti. Nema značajnih razlika između protokola za dominantnu (p = 0,480, d = 0,17) i
nedominantnu nogu (p = 0,213, d = 0,31). Pouzdanost je prihvatljiva za obje noge, bez razlike između
dana za dominantnu (p = 0,393) i nedominantnu nogu (p = 0,436). Potvrđena je osjetljivost oba
protokola (p < 0,05), bez značajne razlike u identifikaciji asimetrija između ekstremiteta (p = 0,415,
d = 0,19). Rezultati sugerišu da je skraćeni protokol validna i pouzdana alternativa. Oba protokola su
osjetljiva u otkrivanju razlika između sedentarnih i aktivnih ispitanika, kao i u identifikaciji asimetrija
između udova.The rate of force development scaling factor (RFD-SF) has been used to assess neuromuscular
quickness. However, the standard protocols are lengthy. This study evaluated the validity and
reliability of the reduced protocol to assess the RFD-SF and its validity in detecting inter-limb
asymmetries. Thirty subjects performed the standard and reduced RFD-SF protocols across three
days. Correlation analysis was used for the investigaton of association of both protocols outcomes
while Bland–Altman plots assessed reduced protocol’s validity. Reliability was evaluated using intraclass
correlation coefficient, coefficient of variation, typical error of measurement, and paired-sample
t-test which was additionally used for sensitivity and validity to detect asymmetries analysis. Fpeak
– RFDpeak correlation was nearly perfect for both dominant (R2 = 0.95/0.98) and non-dominant (R2
= 0.94/0.98) legs of both protocols respectively. Correlation between RFD-SF protocols was
significant (p < 0.001) and very large (dominant: r = 0.71; non-dominant: r = 0.80). Bland–Altman
plots showed agreement in RFD-SF values. No significant differences occured between protocols for
dominant (p = 0.480, d = 0.17) and non-dominant legs (p = 0.213, d = 0.31). Reliability was acceptable
for both legs, with no between-day difference for dominant (p = 0.393) and non-dominant legs (p =
0.436). Sensitivity of both protocols is confirmed (p < 0.05), with no significant difference in
detecting inter-limb asymmetries (p = 0.415, d = 0.19). Results suggest that the reduced protocol is a
valid and reliable alternative. Both protocols detect differences between sedentary and active subjects
and identify interlimb asymmetries
Affectivily in cultural-historical psychology: towards foundation of one teaching on the development of human affectivity
No full textУ раду се разматрају могућности и ограничења културноисторијске психологије (КП) у изградњи теорије емоционалног развоја (ТЕР). На основу приказа и критичке анализе водећих теорија емоционалног развоја, конструисан је Концептуално-методолошки оквир. Оквир је пружио основу за израду плана излагања којим се (а) експлицираjу метатеоријске претпоставке и одговори КП-а на критична питања и задатке ТЕР-а и (б) описују основни појмови, методе и емпиријски налази у циљу разматрања три хипотезе: (1) упркос постојећим разликама, идеје Лурије, Виготског и Леонтјева могу се посматрати као комплементарне у одређеним сегментима ТЕР-а; (2) анализа развоја кроз интерфункционалну променљивост интелектуално-афективних веза може водити ка превазилажењу проблема психофизичког дуализма и интелектуализма као савремених изазова у заснивању ТЕР-а; (3) интерфункционална анализа КП-а мора укључити и естетски домен, јер је уметничко дело конципирано као артефакт за изазивање виших емоција. Резултати су показали да, у поређењу са традиционалним теоријама, КП има рефлексивнији однос према метатеоријским проблемима заснивања ТЕР-а, и може пружити полазни оквир за њихову интеграцију. КП уводи дијалектичку концептуализацију интерфункционалне променљивости и описује различите развојне механизме. Као ограничења се јављају (1) когнитивистичко и редукционистичко разумевање богате дечје афективности и улоге културе у емоционалном развоју, (2) делимични и нејасни описи развојних промена и завршног стадијума развоја. На крају, импликације истраживања критички су анализиране у контексту почетних хипотеза рада, а у циљу изградње ТЕР-а у КП-у.The paper discusses the possibilities and limitations of cultural-historical psychology (CP) in the construction of the theory of emotional development (TED). Based on the presentation and critical analysis of the leading TEDs the Conceptual-methodological framework was constructed. This framework formed the basis for the presentation plan which (a) explicates metatheoretical assumptions of CP and the answers to the critical questions and tasks of TED and (b) describes the basic concepts, methods and empirical findings for consideration three hypotheses: (1) despite existing differences, the ideas of Luria, Vygotsky and Leontiev can be seen as complementary in certain segments of TED; (2) developmental analysis through the interfunctional changeability of intellectual-affective connections can lead to overcoming the problems of psychophysical dualism and intellectualism as contemporary challenges in establishing TED; (3) the interfunctional analysis of CP must also include the aesthetic domain as the artwork is conceived as an artefact for evoking higher emotions. The results show that, compared to traditional theories, CP takes a more reflexive stance towards metatheoretical issues of establishing TED and can provide an initial framework for their integration. CP introduces a dialectical conceptualization of interfunctional changeability and describes various developmental mechanisms. Limitations include (1) a cognitivist and reductionist understanding of children's rich affectivity and the role of culture in emotional development and (2) partial and vague descriptions of developmental changes and the final stage of development. Finally, research implications were critically analyzed in the context of the initial hypotheses, with the aim of building TED in CP
ǂThe ǂsociocultural perspective on the development of mathematical competence in girls and boys: students mathematics identity as a leverage and as an obstacle
No full textRazvoj matematičke kompetencije jedan je od prioriteta obrazovanja, a ujedno i jedan od procesa koji zahteva dodatne napore donosilaca odlika, istraživača i praktičara kako bi se unapredio. U ovoj doktorskoj disertaciji, problemu nedovoljno razvojenih matematičkih kompetencija prostupa se kroz sociokulturološku paradigmu, kroz koncept matematičkog identiteta učenika kome pristupamo kroz teoriju oblikovanih svetova. Cilj disertaciji je da se sagledaju diskursi o matematici i matematičarima koji su učenicima dostupni za razmišljanje o ovoj oblasti i sebi kao matematičkim delatnicima, kao i da se opišu matematički identiteti učenika različitih matematičkih profila. Od posebnog značaja u ovom radu je fenomen pada motivacije i drugih pozitivnih činilaca učenja matematike pri prelasku sa razredne na predmetnu nastavu, te pitanje rodnih razlika u ishodima matematičkog obrazovanja. U prvoj studiji, 498 učenika četvrtog i petog razreda pisali su kratke poruke o matematici i osobama uspešnim u matematici. Kroz analiza ovih poruka zasnovanoj na principima fukoovske analize diskursa izvojili smo 44 značenja organizovanih u osam diskursa na koje se učenici oslanjaju kada konstruišu matematiku i matematički uspeh. Nalazi pokazuju pozitivniju sliku od onih dobijenih sa starijim učenicima, ukazuju na jako prisustvo institucionalnih regulatornih diskursa, te skreću pažnju razlike u različitim matematičkim kontekstima i pripovedačkim pozicijama. U drugoj studiji urađena je klaster analiza korišćenjem mera iz domena emocija u vezi sa matematikom, motivacije za učenje matmatike i matematičkog postignuća merenog TIMSS zadacima. Ukupno 786 učenika grupisani su u četiri klastera. U trećoj studiji, 32 predstavnika ovih klastera intervjusani sa ciljem razumevanja načina na koji konstruišu svoje matematičke identitete. Transkripti razgovora sa ovim učenicima obrađeni su na principima tematske analize. Rezultati su pokazali da, iako gotovo svi učenici prepoznaju društvenu vrednost matematike, kod učenika koji su manje uspešni iz matematike ili manje zainteresovani za ovaj predmet nema prepoznavanja lične vrednosti matematike. Učenici sa lošijim matematičkim postignućem oslanjaju se na diskurse koji proizilaze iz apsolutiskičke koncepcije matematike. Ovi diskursi zastupljeniji su na predmetnoj nastavi matematike i predstavljaju veću prepreku u identitetskim konstrukcijama devojčica. Na osnovu nalaza istraživanja date su preporuke za suzbijanje nekonstruktivnih diskursa o matematici i širenje inkluzivnijih diskursa koji su povezani sa konstruktivističkim nastavnim praksama koje pozitivno deluju na interesovanje za matematiku, čine matematiku pristupačnijom devojčicama, a vode pozitivnom iskustvu matematičkog obrazovanja i blagostanju i kod onih učenika koji uspevaju u tradicionalnoj nastavi matematike.The development of mathematical competence is one of the priorities of education, and at the same time, one of the processes that requires additional efforts from policymakers, researchers, and practitioners to improve. In this doctoral dissertation, the issue of insufficiently developed mathematical competencies is approached through a socio-cultural paradigm, specifically through the concept of students mathematical identity, which is here addressed using the theory of figured worlds. The aim of the dissertation is to examine the discourses about mathematics and mathematicians that are available to students for thinking about this field and themselves as mathematical agents, as well as to describe the mathematical identities of students with different mathematical profiles. Of particular importance in this work is the phenomenon of declining motivation and other positive factors for learning mathematics during the transition from elementary to secondary education, as well as the issue of gender differences in the outcomes of mathematics education.
In the first study, 498 fourth and fifth-grade students wrote short messages about mathematics and people successful in mathematics. Through an analysis of these messages based on the principles of Foucault's discourse analysis, we identified 44 meanings organized into eight discourses on which students rely when constructing mathematics and mathematical success. The findings show a more positive picture than those obtained with older students, indicating a strong presence of institutional regulatory discourses and highlighting differences in various mathematical contexts and narrative positions. In the second study, cluster analysis was performed using measures from the domains of emotions related to mathematics, motivation for learning mathematics, and mathematical achievement measured by TIMSS tasks. A total of 786 students were grouped into four clusters. In the third study, 32 representatives of these clusters were interviewed to understand how they construct their mathematical identities. The transcripts of these interviews were processed based on the principles of thematic analysis. The results showed that although almost all students recognize the social value of mathematics, students who are less successful in mathematics or less interested in this subject do not recognize the personal value of mathematics. Students with lower mathematical achievement rely on discourses derived from an absolutist conception of mathematics. These discourses are more prevalent in secondary mathematics education and present a greater obstacle in the identity constructions of girls.
Based on the research findings, recommendations are given to suppress unconstructive discourses about mathematics and expand more inclusive discourses that are associated with constructivist teaching practices. These practices positively impact interest in mathematics, make mathematics more accessible to girls, and lead to positive experiences in mathematics education and well-being even for those students who succeed in traditional mathematics instruction
ǂThe ǂexpressive vocabulary in the speech of Dragačevo and its environs – a linguocultural approach Экспрессивная лексика в речи жителей области Драгачево и ее окрестностей – лингвокультурологический подход
No full textПредмет нашег истраживања јесу лексеме погрдног и похвалног значења, којима се у говору Драгачева са околином човек именује према његовим физичким и духовним карактеристикама. Реч је о номинационим јединицама негативне и позитивне тоналности − пејоративима и лаудативима.
У истраживању су анализиране једнолексемне именичке и придевске јединице чији је денотат човек, а користе се у ситуацијама када саговорник жели да употреби речи које имају погрдну, презриву, ироничну, подругљиву, или пак похвалну, подржавајућу, позитивну конотацију.
Циљ нашег рада био је да системски анализирамо и представимо експресивну лексику говора Драгачева са његовом околином, и то из три угла − лингвокултуролошког, лексичко-семантичког и творбеног. Анализа је спроведена на основу неколико различитих корпуса. Примарни корпус који је коришћен био је Речник Драгачева, Милоја Стевановића. Њему су придружени књижевноуметнички извори, као и фолклористичка, теренска грађа. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ коришћен је као примарни контролни корпус.
Основни задатак био је да се одреде оне вредности на основу којих друштвено-језичка заједница Драгачева позитивно, односно негативно оцењује појединце и групе, како би се добила језичка слика Драгачеваца. Резултати истраживања потврдили су нашу полазну хипотезу, по којој ће однос јединица негативне експресивне тоналности (пејоратива) и јединица позитивне експресивне тоналности (лаудатива) бити диспропорционалан. Наиме, од 1360 лексема, које чине нашу грађу, пејоративи су заступљени више од 80 одсто.
У раду су, такође, разматрани творбени, односно лексички механизми, помоћу којих настају експресиви за именовање човека, тачније, истражен је однос семантичке и афиксалне деривације. Анализа је показала да је најчешћи тип творбе управо суфиксална деривација, а да је мањи број лексема настао сложено-суфиксалном творбом.
Истраживање експресивне лексике којом се у говору Драгачева и његове околине квалификује човек осветлило је језичку слику драгачевске заједнице, као и део њиховог система вредности.In this paper we present our research of the lexemes with derogatory and complimentary meanings in the speech of Dragačevo and its environs, which are used in naming a man according to his physical and spiritual characteristics. We considered nominative units with a negative or positive tonality – pejoratives and laudatives.
We analyzed single-lexical noun and adjectival units which denote a man, but are used with the intention of achieving a derogatory, contemptuous, ironic, mocking, or a praiseworthy, supportive and positive connotation.
The aim of our work was to systematically present and analyze the expressive lexicon of the speech of Dragačevo and its environs, viewing it from three perspectives – a linguocultural, lexico-semantic and word-formation perspective. The analysis was carried out on the basis of several different corpora. The primary corpus used is the Dictionary of Dragačevo by Miloje Stevanović, to which we added literary sources, as well as folkloristic, field materials. The Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language SASA was used as the primary control corpus.
The basic task was to determine the basis of the values on which the socio-linguistic community of Dragačevo positively or negatively evaluates individuals and groups, that is – to determine the linguistic image of a person from Dragačevo.
The research confirmed our starting hypothesis that the ratio between the units of negative expressive tonality (pejoratives) and the units of positive expressive tonality (laudatives) will be disproportionate. Out of 1360 lexemes, pejoratives make up more than 80 percent of the material as a whole.
The paper also observed the word-formation and lexical mechanisms for the creation of expressives for naming people, namely the relationship between semantic and affixal derivation. We came to the conclusion that the most common word formation mechanism which is used is suffixal derivation, and that a smaller number of lexemes were created by the complex-suffixal word-formation process.
The research of the expressive lexicon in the speech of Dragačevo and its environs, which is used in the qualification of its people, shed a light on the value system and the linguistic image of the Dragačevo community
Istraživanje prevalencije, epidemioloških i kliničkih karakteristika porodične multiple skleroze u populaciji Beograda
No full textIntroduction: Familial multiple sclerosis (fMS) comprises about 12% of all multiple sclerosis (MS) cases.
Aims: To estimate the prevalence of fMS in the MS population in Belgrade, Serbia; to determine if any differences exist in the risk factor profile between fMS and sporadic MS (sMS); to determine if there is any difference in prognosis between fMS and sMS; and to evaluate rare gene variants in the fMS Serbian population.
Methods: A prevalence study, two case control studies, and a retrospective cohort study were performed at the Clinic of Neurology, University Clinical Center of Serbia, and Clinical Institute for Medical Genetics, University Medical Centre Ljubljana, Ljubljana, Slovenia in the period 2021- 2023.
Results: The prevalence of fMS in the Belgrade MS population is 6.4%. Using logistic regression analysis adjusted for confounders revealed exclusive breastfeeding for 7-9 months (adjusted odds ratio 0.47, 95% confidence interval 0.28-0.80) and seafood usage (adjusted odds ratio 0.50, 95% confidence interval 0.26-0.95) to be protective factors for fMS when compared with sMS. On the other hand, use of cow’s milk (adjusted odds ration 1.97, 95% confidence interval 1.13-3.44) and infant formula (adjusted odds ratio 2.07, 95% confidence interval 1.07-4.02) in infanthood increased the risk of fMS. Prognosis in terms of multiple sclerosis severity score did not differ between fMS and sMS. Whole exome sequencing analysis revealed 9 rare or uncommon gene variants predicted pathogenic in the fMS group.
Conclusion: Our overall findings suggest that certain differences exist between fMS and sMS; however, confirmatory studies are necessary to accurately determine their implications for prevention, treatment, and research of MS.Uvod: Porodična multipla skleroza (fMS) čini oko 12% svih slučajeva multiple skleroze (MS).
Cilj: Proceniti prevalenciju fMS u MS populaciji u Beogradu, Srbija; utvrditi da li postoje razlike u profilu faktora rizika između fMS i sporadične MS (sMS); odrediti da li postoje razlike u prognozi između fMS i sMS; i evaluirati retke genske varijante u srpskoj fMS populaciji.
Metod: Studija prevalencije, dve studije slučajeva i kontrola, kao i retrospektivna kohortna studija sprovedene su u Klinici za neurologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije i Kliničkom institutu za medicinsku genetiku, Univerzitetski medicinski centar Ljubljana, Ljubljana, Slovenija u periodu 2021-2023. godine.
Rezultati: Prevalencija fMS u beogradskoj MS populaciji iznosi 6.4%. Nalazi logističke regresione analize korigovane za konfaunding varijable ukazuju da dojenje kao jedini izvor hrane u prvih 7-9 meseci života (korigovani odnos šansi 0,47, 95% interval poverenja 0,28-0,80) i konzumacija morskih plodova (korigovani odnos šansi 0,50, 95% interval poverenja 0,26-0,95) imaju protektivni efekat za nastanak fMS u poređenju sa sMS. S druge strane, upotreba kravljeg mleka (korigovani odnos šansi 1,97, 95% interval poverenja 1,13-3,44) i mleka u prahu (korigovani odnos šansi 2,07, 95% interval poverenja 1,07-4,02) u uzrastu odojčeda povećavaju rizik od fMS. Prognoza procenjena pomoću multiple sclerosis severity score se nije razlikovala između fMS i sMS. Analiza celokupnog egzoma otkrila je 9 retkih genskih varijanti koje su po predikciji patogene u grupi fMS.
Zaključak: Naši rezultati ukazuju da postoje izvesne razlike između fMS i sMS; međutim, potrebne su dalja istraživanja kako bi se tačno definisale njihove implikacije za prevenciju, lečenje i istraživanje MS
The effects of modulation of translocator protein and NO synthase on functional and biochemical changes of the heart in the experimental model of myocardial infarction induced by isoprenaline
No full textCilj: Istraživanje efekata primene modulatora TSPO proteina, PK-11195 i 4’-ClDzp kao i inhibitora
NO sintaze, L-NAME, na kardiometaboličke parametre, parametre oksidativnog stresa i inflamacije,
biohemijske biomarkere u serumu i plazmi, kao i patohistološke promene na srcu kod pacova sa
infarktom miokarda (MI) indukovanim izoprenalinom (ISO).
Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno tokom 3 uzastopna dana. Mužjaci pacova soja Wistar
albino su raspodeljeni nasumično u osam grupa (osam do deset životinja u svakoj grupi): kontrolna
grupa (K, fiziološki rastvor 0,9% NaCl (f.r.) 0,2 mL subkutano (s.c.) dva puta u intervalu od 24 h),
eksperimentalna grupa I (ISO, 85 mg/kg telesne mase (t.m.) u 1 mL fiziološkog rastvora, s.c. dva puta
u intervalu od 24 h), eksperimentalna grupa IFR (ISO, 85 mg/kg t.m. u 1 mL fiziološkog rastvora,
s.c. dva puta u intervalu od 24 h i f.r. 0,5 mL intraperitonealno (i.p.)), eksperimentalna grupa ILN
(ISO, 85 mg/kg t.m. u 1 mL fiziološkog rastvora, s.c. dva puta u intervalu od 24 h i L-NAME, 50
mg/kg t.m. u f.r. intraperitonealno (i.p.)), eksperimentalna grupa IP (ISO, 85 mg/kg t.m. u 1 mL
fiziološkog rastvora, s.c. dva puta u intervalu od 24 h, i PK-11195, 5 mg/kg t.m. u f.r., i.p.),
eksperimentalna grupa IPLN (ISO, 85 mg/kg t.m. u 1 mL fiziološkog rastvora, s.c. dva puta u
intervalu od 24 h, PK-11195, 5 mg/kg t.m. u f.r., i.p., i L-NAME, 50 mg/kg t.m. u f.r. i.p.),
eksperimentalna grupa IC (ISO, 85 mg/kg t.m. u 1 mL fiziološkog rastvora, s.c. dva puta u intervalu
od 24 h, i 4’-ClDzp, 0,5 mg/kg t.m. u f.r., i.p.), eksperimentalna grupa ICLN (ISO, 85 mg/kg t.m. u 1
mL fiziološkog rastvora, s.c. dva puta u intervalu od 24 h, 4’-ClDzp, 0,5 mg/kg t.m. u f.r., i.p. i LNAME,
50 mg/kg t.m. u f.r. i.p.). Određivani su kardiometabolički biomarkeri u serumu:
koncentracija visoko senzitivnog troponina T (hsTnT), aktivnost laktat dehidrogenaze (LDH), kreatin
kinaze (CK), aspartat aminotransferaze (AST), koncentracija homocisteina (Hcy), ukupnog
holesterola (TH), lipoproteina velike gustine (HDL), trigilicerida (TG); hemostatski biomarkeri u
plazmi: koncentracija fibrinogena (FIB) i von Wilebrandovog faktora (vWF); kao i hepato-renalnopankreatični
biomarkeri u serumu: koncentracija uree, kreatinina, mokraćne kiseline (MK), ukupnih
proteina, albumina, aktivnost alanin aminotransferaze (ALT), alkalne fosfataze (ALP) i alfa amilaze
(α-AMY) i markeri inflamacije: interleukin 1 (IL-1), interleukin 6 (IL-6), interleukin 10 (IL-10) i
faktor nekroze tumora alfa (TNF-α). U homogenatu tkiva srca određivani su parametri oksidativnog
stresa: aktivnost enzima glutation peroksidaze (GPx) i superoksid dismutaze (SOD), koncentracija
glutationa, i ukupna S – glutationilacija proteina. Pored toga, za patohistološku analizu korišćeno je
tkivo srca.
Rezultati: Aplikovanje izoprenalina je dovelo do pojave difuznog transmuralnog infarkta sa
povećanim koncentracijama hsTnT i Hcy, značajnim smanjenjem telesne mase i povećanjem
kardiosomatskog indeksa (KSI), i smanjilo je koncentraciju LDH i AST. Primena ISO je dovela do
povećanja koncentracije FIB i smanjenja koncentracije TH, HDL i TG. Primena ISO nije uticala na
CK i vWF, kao i na parametre bubrežne funkcije, mokraćne kiseline (MK), uree i kreatinina.
Koncentracija albumina u serumu je bila povećana, dok je koncentracija TP bila smanjena nakon
aplikacije ISO. Primena ISO je bila praćena promenama u markerima inflamacije, povećanjem
koncentracije TNF-α i smanjenjem koncentracije IL-10, dok su koncentracije IL-1β i IL-6 ostale
nepromenjene nakon primene ISO. Aktivnost GPx i SOD kao i koncentracija glutationa nije imala
značajne promene nakon primene ISO. Ukupna S-glutationilacija je bila povećana usled primene ISO.
Zajednička primena PK-11195 i L-NAME povećala je koncentraciju hsTnT, AST, Hcy, TH, FIB,
kreatinina, MK, UP, IL-10 i SOD, a smanjila je koncentraciju LDH, HDL, uree, ALB, TNF-α, IL-6 i
GPx. Efekti PK-11195 su se odrazili na smanjenje koncentracije hsTnT i povećanje koncentracije
Hcy, promene u lipidnom statusu i na parametre hepato-renalno-pankreatične funkcije kao i na
markere inflamacije, određene parametre oksidativnog stresa i hemostatske parametre. Takođe,
primena PK-11195 nije pokazala značajnu patohistološku promenu u tkivu srca...Objective: Investigation of the effects of TSPO protein modulators, PK-11195, and 4'-ClDzp, as well
as NO synthase inhibitor, L-NAME, on cardiometabolic parameters, parameters of oxidative stress
and inflammation, biochemical biomarkers in serum and plasma, as well as pathohistological changes
in the heart in rats with isoprenaline (ISO)-induced myocardial infarction (MI).
Material and methods: The research was conducted over 3 consecutive days. Male Wistar albino
rats were randomly divided into eight groups (eight to ten animals in each group): control group (K,
saline solution 0.9% NaCl (saline) 0.2 mL subcutaneously (sc.) twice at an interval of 24h),
experimental group I (ISO, 85 mg/kg body weight (b.w.) in 1 mL saline solution, sc. twice at an
interval of 24h), experimental group IFR (ISO, 85 mg/kg b.w. in 1 mL saline solution, sc. twice at an
interval of 24h plus saline 0.5 mL intraperitoneally (ip.), experimental group ILN (ISO, 85 mg/kg
body weight in 1 mL saline solution, sc. twice at an interval of 24h plus L-NAME, 50 mg/ kg b.w. in
saline ip.), experimental group IP (ISO, 85 mg/kg b.w. in 1 mL saline solution, sc. twice at an interval
of 24h plus PK-11195, 5 mg/kg b.w. in saline ip.), experimental group IPLN (ISO, 85 mg/kg b.w. in
1 mL saline solution, sc. twice at an interval of 24h plus PK-11195, 5 mg/kg b.w. in saline ip. plus LNAME,
50 mg/ kg b.w. in saline ip.), experimental group IC (ISO, 85 mg/kg b.w. in 1 mL saline
solution, sc. twice in an interval of 24h plus 4'ClDzp, 0.5 mg/kg body weight. in saline i.p.),
experimental group ICLN (ISO, 85 mg/kg b.w. in 1 mL saline, sc. twice at an interval of 24h plus
4'ClDzp, 0.5 mg/kg b.w. in saline ip. plus L-NAME, 50 mg/kg b.w. ip.). Cardiometabolic biomarkers
were determined in the serum: concentration of high-sensitivity troponin T (hsTnT), the activity of
lactate dehydrogenase (LDH), creatine kinase (CK), aspartate aminotransferase (AST), the
concentration of homocysteine (Hcy), total cholesterol (TH), high-density lipoprotein (HDL),
triglyceride (TG), hemostatic biomarkers in plasma: concentration of fibrinogen (FIB) and von
Willebrand factor (vWF); as well as hepato-renal-pancreatic serum biomarkers: concentration of urea,
creatinine, uric acid (MC), total protein, albumin, the activity of alanine aminotransferase (ALT),
alkaline phosphatase (ALP) and alpha-amylase (α-AMY), and markers inflammation: interleukin 1
(IL-1), interleukin 6 (IL-6), interleukin 10 (IL-10) and tumor necrosis factor-alpha (TNF-α).
Oxidative stress parameters were determined in the heart tissue homogenate: activity of glutathione
peroxidase (GPx) and superoxide dismutase (SOD), glutathione concentration, and total Sglutathionylation
protein. In addition, heart tissue was used for pathohistological analysis.
Results: Application of isoprenaline led to the occurrence of diffuse transmural infarction, increased
concentrations of hsTnT and Hcy, a significant decrease in body weight, and an increase in the
cardiosomatic index (KSI), and decreased the concentration of LDH and AST. The application of
ISO led to an increase in the concentration of FIB, and a decrease in the concentration of TH, HDL,
and TG. CK and vWF were not affected by ISO administration, as well as parameters of renal
function, uric acid (MC), urea, and creatinine. Serum albumin concentration was increased, while TP
concentration was decreased after ISO application. Application of ISO was accompanied by changes
in inflammation markers, an increase in the concentration of TNF-α, and a decrease in the
concentration of IL-10, while the concentrations of IL-1β and IL-6 remained unchanged after the
application of ISO. GPx and SOD activity as well as glutathione concentration had no significant
changes after ISO administration. Total S-glutathionylation was increased by ISO administration. The
joint administration of PK-11195 and L-NAME increased the concentration of hsTnT, AST, Hcy,
TH, FIB, creatinine, MK, UP, IL-10, and SOD, and decreased the concentration of LDH, HDL, urea,
ALB, TNF-α, IL- 6 and GPx. The effects of PK-11195 were reflected in a decrease in hsTnT
concentration and an increase in Hcy concentration, changes in lipid status and parameters of hepatorenal-
pancreatic function as well as markers of inflammation, certain parameters of oxidative stress
and hemostatic parameters. Also, the administration of PK-11195 did not show significant
pathohistological changes in heart tissue..