Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Котленик : петрографско-геолошка студија
No full textПредговор. Главни je предмет ове расправе етудија вулканских стена са Котленика. Као асистент професора Минералогије и Петрографије, Г. С. Урошевића, обратио сам нарочиту пажњу на проучавање наших вулканских терена. Због овога изабрао сам Котленик као полазну тачку, нешто на основу претходних радова Г. Ј. М. Жујовића, a нешто и због тога, што овај може да послужи врло згодно као база за будућа проучавања осталих ближих и даљих вулканских терена и за постављање материјалних и хронолошких веза међу њима.
Котленик, y својим географским границама, није само саграђен од вулканских стена, већ и од седиментних творевина, поред нешто мало серпентина, због чега ће, уз главни предмет ове расправе, бити изложени и резултати студија ових терена.
Пошто je једна еруптивна стена проучена потпуно тек онда, када ce, поред начина појављивања на терену и микроскопске анализе, испита и хемиски састав њен, то сам уз остале одредбе дао y овоме раду и општи хемиски састав за неколико главних типова. На основу тих хемиских података могао сам да применим на ове типове наших стена тумачења о магматичкој природи и да им одредим место y квантитативној класификацији американских петрографа (с редакцијом М. A. Lacroix).
Овој студији приложена je и геолошка карта проученог терена, y размери 1:100.000..
Проблем оправдања државе
No full textОвде се одштампава врло кратак извод из целог дела и један одељак (први) дела које носи назив Проблем оправдања државе. Али ни овај одељак није одштампан онакав какав је у том делу, већ прерађен (и прилично скраћен) да чини за себе целину и да су проблеми правних конструкција заузели главно место. Веза овог одељка са делом је у томе, што он расправља питање о основној функцији државе, стварању права. По овоме и још по томе што је дат извод из целог дела, и овај одељак (са изводом) може носити назив Проблем оиравдања државе.
Проблем држава и право везан је за све основне проблеме државног права. Према томе, на мене је пао један тежак задатак и ја сам свестан како ни издалека нисам испунио све захтеве које овај проблем поставља. Ја се бојим да можда нисам изразио довољно јасно своју мисао, да нисам повезао довољно све проблеме један за други или можда неки испустио. Овакав рад претпоставља детаљно развијање свију тих проблема и ставља ми у задатак да то учиним..
Фигуративни полигони диференцијалних једначина првог реда и њихова веза са особинама интеграла
No full textУвод: Од постанка диФеренцијалних једначина, постављен je проблем њиховог решења. У деветнаестом веку напушта ce првобитни проблем решења: наћи функцију дефинисану датом диференцијалном једначином и поставља нов: наћи особине те функције, која je дефинисана датом диференцијалном једначином, и ako ce не зна сама та функција. Нови проблем морао ce поставити, јер je доказано да има и таквих диФеренцијалних једначина (а такве су скоро све) чије решење није никаква комбинација до сад познатих Функција y коначном броју, већ нека до сад непозната Функција. Новн проблем, и ако je привидно тежи, да ce раставити на много мањих под-проблема, међу којима има и таквих, који су лакши но првобитни проблем.
Међу тим под-проблемима налазе ce неки чије је решење везано за извесне геометриске слике, које припадају датој диФеренцијалној једначини. До сад употребљене геометриске слике су извесни полигони, звани фигуративни полигони..
Испитивања о слободним и паразитским Амебама I) Прилози за познавање неких слатководних Амеба (уједно један прилог за филогенетско развиће митозе)
No full text
Осврт: Метаморфоза индивидуалног и колективног сећања - изложба слика
No full text,,Не постоји боље место од успомена.” – Иво Андрић
Проучавајући време, његову промену и кретање, нарочито прошлост као битну компоненту за друштво и појединца, желела сам да уметника и његово стваралаштво укључим као битног чиниоца.
Уметник као неизбежни учесник, кроз своја дела, репрезентује нам промене, бележи и чува чињенице прошлости. Такође, истражујући сећања, неизбежно је поменути колективно и индивидуално памћење, наметнута и лажна сећања. Памћење склапа различите садржаје прошлости у смислену целину, селективно чувајући једне а заборављајући друге информације. На тај начин градимо свој лични идентитет и поглед на свет. Прошлост је неминовно осуђена на промене под утицајем друштва, политике, личних ставова, али и неизбежно под сталним утицајем заборава. Предмет уметничког докторског пројекта је истраживање процеса транспоновања постојећих историјских фрагмента и њихова модификација у одређену ликовну целину, цртеж или слику. Сам пројекат представља вид метаморфозе одређеног историјског чина, обрађен кроз ретроспективну анализу. Сећање као тема, неизоставно намеће емоционални доживљај фотографије јер је она коришћена као трансфер успомена. Битан сегмент у овом истраживању, преиспитивању, јесте улога емоционалног памћења. Осим бављења визуелним карактеристикама, анализа радова заснива се и на њиховом разматрању у односу на друштвено-политички, историјски, социјални концепт. Кроз ликовне елементе, аутор податке до којих је дошао обрађује више пута кроз различите ликовне технике, осврћући се на исту сцену више пута градећи њену метаморфозу, желећи да истражи формате свести и подсвести, сећања и заборава и на који начин уметник кроз своје дело може допринети томе. Истраживање је рађено како на сопственом примеру тако и на примеру данас активних уметника.
Кроз изложбу слика представићу принцип на који начин је кроз рад функционисало моје сећање, и у ком смеру се оно мењало
Тhе influence of immigrants on the development of cultural conditions in the Roman province of Macedonia
No full textU radu se raspravlja o stanovništvu rimske provincije Makedonije, tj. o odnosu domorodaca i stranaca, na osnovi antroponimije epigrafskih izvora i ikonografskih motiva na nadgrobnim spomenicima (kao najbrojnijem vidu epigrafskih spomenika) koji su, tipološki rizvrstani po oblastima Gornje Makedonije. Nadgrobrni spomenici Donje Makedonije korišteni su kao komparativni materijal jer ne samo što nedostaju epigrafski korpusi već najtešće nisu objavljeni sa svim potrebnim podacima ralevantnim za ovakvo istraživanje.
Detaljnom analizom pobijena je teza o keltskoj pripadnosti nosioca stela tzv. Kavadarskog stila, kao i teze o njihovom vezom sa Atisom i Menom. Antroponimija i ikonografija tzv. Kavadarskih stela ne daju nikakvih osnova za takva mišljenja. Onomastika pokazuje da se radi o domorodcima (Pajonci) koji su od svih oblasti najviše podlegli romanizaciji zahvaljujući rimskom elementu u Stobskom opidumu. I pored toga nisu se odrekli svojih starih verovanja i kultova. Ni u jednoj oblasti nisu se u toj meri održala lokalna verovanja koja su našla svoj izraz na nadgrobnim spomenicima, što je dovelo do formiranja samo njima svojstvenim ikonografskim rešenjima. Reč je o kultu sunca o kome postoja podaci i u narativnim izvorima. Osim kod Pajonaca kult sunca je u manjoj meri izražen i na nadgrobnim spomenicima drugih oblasti (Linkestida i Pelagonrija) u kojima je izraženo jedno drugo lokalno verovanje, a to je kult heroiziranog pokojnika izražen ikonografskom šemom tzv. tračkog konjanika. Strani uticaji nisu uspeli da istisnu lokalna
verovanja. Jedino se u Pelagoniji i Linkestidi zasada, sreće pojava interpretatio romana kulta heroiziranog pokojnika koji se umesto šemom tzv. tračkog konjanika sada izražava bistama.
Najbrojniji stranci rimskog doba u G. Makedoniji su rimski doseljenici koji su bili privuičeni prvenstveno plodnošču zemlje, za razliku od primorskih gradova D. Makedonije koji su privukii
više trgovaca kako sa Zapada tako iz М. Azije, o čemu .svedoče razni etnikoni. Sudeći po broju otkrivenih vojničkih natpisa čak i veterani su više voleli da se naseljavaju u gradovima D. Makedonije u kojima je rimski element bio brojniji.
Jedino strani kultovi pokazuju prevagu istočnih nad rimskim tj.zapadnim kultovima što je rezultat njihove ranije penetracije i odredjene ukorenjenosti, što se posebno odnosi na egipatske kultove.The thesis is dealing with the structure of population in the Roman Province of Macedonia, that is, the relationship between the natives and newcomers on the basis of the anthroponyms found on inscriptions and iconographic motives of the tombstones, which belong to the most numerous group of epigraphic sources and are typologically classified by the regions of Upper Macedonia. The tombstones of Lower Macedonia are only used as a comparative material because the epigraphic corpora are not only missing but when tombstones are very publisched they are very often publisched without relevent data necessary for such investigation.
The thesis about the Celtic origin of the stelai carriers belonging to the so-called Kavadarci style by a detailes analysis is refuted, as well the thesis about their connections with Attis and Men. The anthroponyms and iconography of the so-called Kavadarci stelai do not support this consideration. Onomastics shows that their carriers are the natives (Paiones) who were romanized mostly when compared with the other regions of Upper Macedonia, as a result of the presence of Roman elements in Stobi oppidum. Besides the romanization, they did not renounce their beliefs and cults. There is no other area found where the local beliefs have persisted and were expressed found where the local beliefs have persisted and were expressed on the tombstones to such extent which has led to the creation of iconographic solutions typical only of them. Primarily, it is a cult of the Sun which data could be found in literary sources. The cult of the Sun existed not only in Paionia but it was also present in a small extent on the tombstones from Lyncestis and Pelagonia. In these regions another local belief is more emphasized i,e. the cult of heroized dead person expressed by the iconographic scheme of the so-called Thracian horseman. The foreign influence did not succed to overwhalm the local beliefs. The scheme of the so-called Thracian horseman by interpretatio romana was replaced by busts which have been so far recorded only in Pelagonia and Lynkestis.
The most, numerous foreigners in Upper Macedonia during the Roman times were the Roman immigrants who had been primarily attracted by fertile soil. Тће coast towns of Lower Macedonia, on the contrary, were more interesting for the merchants from the West as well from Asia Minor, as it can be concluded on the basis of various ethnics collected on the inscriptions. According to the numerous military inscriptions, even the veterans preferres to settle in the towns of Lower Macedonia where the Roman element was more common.
Among the foreign cults the Easter-n cults prevailed over the Roman ones i.e. West cults, which resulted from their earlier penetration and rootage. This refers especially to the Egyptian cults