Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Nuclear structure around N=40: lifetime measurements in 73,75Ga and neighbouring nuclei
Get PDFJedan od najvažnijih parametara nuklearne strukture su redukovane verovatnoće prelaza, koje se indirektno mogu odrediti iz vremena života pobuđenih stanja jezgra. U srednje teškim parnoparnim jezgrima, redukovane verovatnoće prelaza E2 multipolnosti, B(E2;↓), daju informaciju o kolektivnim efektima i deformaciji datog jezgra. Često se bliska neparno-parna jezgra analiziraju poredeći energije i B(E2;↓) vrednosti stanja sa onim u bliskim parno-parnim jezgrima. Jedan od često korišćenih metoda za određivanje vremena života reda ps je metod uzmicanja Doplerovog pomeranja, sa tzv. plunger uređajem i uz upotrebu metode diferencijalne krive raspada. Jezgra od interesa se mogu pobuditi u neka od nisko pobuđenih stanja od značaja putem različitih nuklearnih reakcija, poput Kulonove ekscitacije, fuzione evaporacije, dubokog-neelastičnog rasejanja itd. U ovom radu su merena vremena života nisko pobuđenih stanja u parnim jezgrima 70,72,74Zn i 76,78Ge, kao i u neparnim 73,75Ga i 75,77Ge i to koristeći metod uzmicanja Doplerovog pomeranja, a jezgra su nastala prilikom reakcije duboko-neelastičnog rasejanja projektila 208Pb na meti 76Ge. Proizvedena jezgra su identifikovana pomoću VAMOS++ masenog spektrometra po principu događaj-po-događaj, a γ zraci emitovani pri prelazu na niža i na osnovno stanje, detektovani su pomoću AGATA detektorskog niza. U cilju rešavanja sistematskih problema koji se mogu javiti pri analizi vremena života plunger metodom, postojeći metod za procenu vremena života od interesa je poboljšan pomoću dva različita pristupa. zmerena vremena života su poslužila za određivanje redukovanih verovatnoća prelaza, B(E2;↓) i B(M1;↓), koje su upoređivane sa prethodnim rezultatima dobijenim drugim metodama. Sem toga, deo ovog rada se sastoji od teorijskih proračuna modela ljusaka, pomoću kojih su određene redukovane verovatnoće prelaza i energije stanja, radi poređenja sa onim eksperimentalno dobijenim. U neparnim jezgrima, teorijski proračuni su korišćeni i za određivanje prirode pobuđenih stanja, kuplovanjem nesparenog nukleona na okolna parna jezgra.One of the most important benchmarks of nuclear structure are reduced transition probabilities, which can be indirectly determined from the lifetimes od excited states. In the medium heavy even-mass nuclei, reduced transition probabilities of E2 multipole transitions, B(E2;↓), can give information on collectivity and deformation of a given nucleus. Often times, odd-mass nuclei can be analyzed by comparing level energies and B(E2;↓) values with the corresponding ones in neighbouring even-mass nuclei. One of often used methods for determining level lifetimes of order of ps is recoil distance Doppler shift method (abbr. RDDS), with the use of so called plunger device and differential decay curve method (abbr. DDCM). Nuclei of interest can be produced and excited to low-lying states by various nuclear reactions, such as Coulomb excitation, fusionevaporation, deep-inelastic scattering etc. In this thesis, lifetimes of low-lying states in evenmass nuclei 70,72,74Zn and 76,78Ge, as well as oddmass nuclei 73,75Ga and 75,77Ge were measured, using the RDDS method. Nuclei of interest were produced by deep-inelastic reaction with 208Pb beam impinging on a 76Ge target. Recoils were identified on an event-by-event basis with VAMOS++ mass spectrometer, while emitted γ rays were detected using the AGATA detector array. In order to resolve systematic discrepancies which can arise in lifetime measurements using the plunger method, the existing method for lifetime determination was improved by two different approaches. Using the obtained level lifetimes, corresponding reduced transition probabilities B(E2;↓) and B(M1;↓) were deduced, and compared withprevious results obtained using different methods. Moreover, a part of this thesis is based on theoretical shell model calculations, used to calculate level energies and reduced transitions probabilities in order to compare them with the experimentally obtained ones. In odd-mass nuclei, shell model calculations were used for determining the nature of the states as well, by coupling the odd nucleon to neighbouring evenmass core
Emigration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija 1966-1981 : causes, course and consequences
No full textКосово је у економском погледу било најнеразвијенија средина у Југославији без обзира на напоре републичког и савезног руководства. То је морало имати политичке реперкусије у смислу негативног утицаја на међунационалне односе. Озбиљан напредак школства, науке, културе и здравства, најизраженији у албанској заједници, остварен је 1966–1981. Међутим, управо је продор великоалбанске идеје највидљивији на пољу школства, науке и културе. Док су умањиване везе са Србијом Косово се све више повезивало са Албанијом. Југославија је до 1981. учинила низ мера са циљем побољшања односа са овом земљом, али је политика Тиране остала до краја недобронамерна. Друштвеноекономски развој био је драстично успорен као последица енормног природног прираштаја. Албанска бројчана супремација тиме је само утврђивана. Политичка клима након 1966. погодовала је успону национализма и сепаратизма. Мере покрајинског руководства до 1981. имале су за циљ дистанцирање од Србије и у повољнијим политичким околностима трансформацију у косовску републику као предфазу свеалбанског уједињења. Идеја о републици је јавно артикулисана на албанским демонстрацијама 1968. у Приштини и другде. Иако статус републике никада није остварен, уставна еманципација спроведена у неколико фаза претворила је Косово у субјект Федерације са многим елементима републике. Новостворена уставна позиција водила је у затвореност у оквиру Србије, што је њој давало изглед недовршености. Седамдесетих је у Београду указивано на политичку штетност оваквог решења. Иницијатива за редефинисање уставно-правног положаја није успела због опортунизма неких високих републичких функционера. Притисак на Србе и Црногорце спровођен је комбинацијом различитих метода са циљем да се иселе и има обележје тихог етничког чишћења. Идејни притисак је био у служби индоктринирања Албанаца великоалбанском идејом. Физички притисак огледа се у чињеници да физичка и имовинска безбедност нису били загарантовани. Духовни притисак, разуме се, био је усмерен према СПЦ као једном од стубова опстанка Срба и Црногораца. Притисак су подстицале и албанске илегалне организације у земљи и емиграцији, односно емигранти из Албаније према којима се Југославија благонаклоно односила. Притисци на Србе и Црногорце могу се пратити и пре 1966, али тада нису били толиког обима. Највећи интензитет исељавања уочава се 1971–1981. Највише људи одлазило је у ужу Србију, а мање у Црну Гору и Војводину. Као последица исељавања Срби и Црногорци нестали су у целини у преко 500 насеља. Исељавање је интензивирано након албанских демонстрација 1981. на Косову. Процене броја исељених варирају у зависности од методологије. Када би се сагледао потенцијални природни прираштај исељавање је умањило број Срба и Црногораца 1961–1981. за најмање 106.600 лица. Адаптација исељеника у новој средини била је дуготрајна и тешка. Одласком сународника преостали Срби и Црногорци осећали су све већу бесперспективност. Власт оличена у Титу и Партији није до 1981. предузела адекватне кораке да исељавање заустави. У Савезу комуниста Србије и Савезу комуниста Косова покушаји појединаца да упозоре на проблем завршавали су се њиховом политичком ликвидацијом. Извештавање штампе о међунационалним односима на Косову било је на ниском нивоу због цензуре коју је наметала Партија. Проблем се прећуткивао или минимализовао, па је јавност на искривљен начин информисана. Од демонстрација 1981. штампа ће слободније извештавати
Criminal law reaction to the abuse of narcotic drugs in theory and in practice of the Appellate Court in Novi Sad
Get PDFДокторска дисертација се бави анализом кривичне праксе Апелационог суда у Новом саду, односно кривичних судова на територији АП Војводине у предметима који се тичу кривичних дела у вези са дрогама, начинима борбе против истих, анализом санкција, позитивног и упоредног законодавства, као и истраживачког дела чији су резултати сумирани за закључним разматрањима заједно са предлозима de lege ferenda. Предмет овог истраживања представља поступање судова у предметима који се тичу кривичних дела у вези са дрогама, односно анализа кривичне праксе Апелационог суда у Новом саду, односно кривичних судова на територији АП Војводине, а у контексту утврђивања трендова казнене политике. Додатно, као циљ постављена је анализа феноменолошких особености кривичних дела предметне врсте, те анализа друштвене реакције, односно реакције судова у контексту казнене политике и напора редукције ове врсте криминалитета. Циљ истраживања одређен је мултипло условљеном важношћу кривичних дела која се односе на производњу, промет, односно општу злоупотребу дрога, те потребе сагледавања постојећих модела социјалног реаговања и формулисања могућих путева унапређења кривичноматеријалног и кривичноизвршног законодавства, али и шире социјалних, те медицинских интервенција конвергентног нивоа деловања. У односу на изнето задаци истраживања се могу дефинисати као: а) Утврђивање карактеристика кривичних дела која се тичу дрога у пракси основних и виших судова на територији АП Војводине, као и Апелационог суда у Новом Саду б) Утврђивање особености казнене политике према извршиоцима кривичних дела која се тичу дрога у поступању основних и виших судова на територији АП Војводине, те Апелационог суда у Новом Саду в) Утврђивање чинилаца који се доводе у везу са криминолошким и пенолошким рецидивизмом Хипотезе истраживања Генерална хипотеза – Кривичноправна пракса, односно пракса кривичних судова на територији АП Војводине као и Апелационог суда у Новом Саду тендира ка блажем кажњавању извршилаца кривичних дела која се тичу дрога, односно, изрицању казни које су ближе законском минимуму запрећене казне. Хипотеза 1. Не постоји статистички сигнификантна разлика у казненој пракси основних и виших судова, односно Апелационог суда у Новом Саду, а посматрано у размаку од 10 година, узимајући у обзир измене релевантних кривично-материјалних одредби, које су усвојене у предметном периоду, односно компарираним временским пресецима. Хипотеза 2. Не постоји уједначена кривичноправна пракса у погледу значаја олакшавајућих и отежавајућих околности у предметима који се тичу кривичних дела у вези са дрогама. Хипотеза 3. Постоји потреба драстичније корекције кривично-материјалних одредби, као и социјално-медицинског односа према проблему злоупотребе дрога. Проверу хипотеза кандидат је остваривао теоријском анализом релевантних кривично-материјалних одредби, тако и емпиријским истраживањем, на касније описаном узроку. Потврда, односно оповргавање хипотеза у том смислу помоћи ће обухватнијем сагледавању предметне проблематике у оквирима Републике Србије, односно дизајнирању кривичноправне, али и шире друштвене политике односа према проблему дрога. Основне методе коришћене у раду јесу: историјски метод, нормативни метод, компаративни метод, анализа и синтеза, анализа садржаја и дескриптивни метод. Докторска дисертација под називом „Казненоправна реакција на злоупотребе опојних дрога у теорији и у пракси Апелационог суда у Новом Саду“ је написана на 328 страница. Сачињена је из увода, тринаест поглавља, закључка, списка коришћене домаће и стране литературе, законских прописа, стратешких докумената, судских пресуда, прилога и предлога de lege ferenda. Кривична дела у вези са злоупотребама дрога присутна су већ дуго времена у нашем кривичном законодавству, али се може рећи у односу на адаптабилност ове појаве да теоријски нису у довољној мери проучавана и довољно законски обрађена. Стога истичемо значај проучаване теме, као и потребу за њеним истраживањем.Doktorska disertacija se bavi analizom krivične prakse Apelacionog suda u Novom sadu, odnosno krivičnih sudova na teritoriji AP Vojvodine u predmetima koji se tiču krivičnih dela u vezi sa drogama, načinima borbe protiv istih, analizom sankcija, pozitivnog i uporednog zakonodavstva, kao i istraživačkog dela čiji su rezultati sumirani za zaključnim razmatranjima zajedno sa predlozima de lege ferenda. Predmet ovog istraživanja predstavlja postupanje sudova u predmetima koji se tiču krivičnih dela u vezi sa drogama, odnosno analiza krivične prakse Apelacionog suda u Novom sadu, odnosno krivičnih sudova na teritoriji AP Vojvodine, a u kontekstu utvrđivanja trendova kaznene politike. Dodatno, kao cilj postavljena je analiza fenomenoloških osobenosti krivičnih dela predmetne vrste, te analiza društvene reakcije, odnosno reakcije sudova u kontekstu kaznene politike i napora redukcije ove vrste kriminaliteta. Cilj istraživanja određen je multiplo uslovljenom važnošću krivičnih dela koja se odnose na proizvodnju, promet, odnosno opštu zloupotrebu droga, te potrebe sagledavanja postojećih modela socijalnog reagovanja i formulisanja mogućih puteva unapređenja krivičnomaterijalnog i krivičnoizvršnog zakonodavstva, ali i šire socijalnih, te medicinskih intervencija konvergentnog nivoa delovanja. U odnosu na izneto zadaci istraživanja se mogu definisati kao: a) Utvrđivanje karakteristika krivičnih dela koja se tiču droga u praksi osnovnih i viših sudova na teritoriji AP Vojvodine, kao i Apelacionog suda u Novom Sadu b) Utvrđivanje osobenosti kaznene politike prema izvršiocima krivičnih dela koja se tiču droga u postupanju osnovnih i viših sudova na teritoriji AP Vojvodine, te Apelacionog suda u Novom Sadu v) Utvrđivanje činilaca koji se dovode u vezu sa kriminološkim i penološkim recidivizmom Hipoteze istraživanja Generalna hipoteza – Krivičnopravna praksa, odnosno praksa krivičnih sudova na teritoriji AP Vojvodine kao i Apelacionog suda u Novom Sadu tendira ka blažem kažnjavanju izvršilaca krivičnih dela koja se tiču droga, odnosno, izricanju kazni koje su bliže zakonskom minimumu zaprećene kazne. Hipoteza 1. Ne postoji statistički signifikantna razlika u kaznenoj praksi osnovnih i viših sudova, odnosno Apelacionog suda u Novom Sadu, a posmatrano u razmaku od 10 godina, uzimajući u obzir izmene relevantnih krivično-materijalnih odredbi, koje su usvojene u predmetnom periodu, odnosno kompariranim vremenskim presecima. Hipoteza 2. Ne postoji ujednačena krivičnopravna praksa u pogledu značaja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti u predmetima koji se tiču krivičnih dela u vezi sa drogama. Hipoteza 3. Postoji potreba drastičnije korekcije krivično-materijalnih odredbi, kao i socijalno-medicinskog odnosa prema problemu zloupotrebe droga. Proveru hipoteza kandidat je ostvarivao teorijskom analizom relevantnih krivično-materijalnih odredbi, tako i empirijskim istraživanjem, na kasnije opisanom uzroku. Potvrda, odnosno opovrgavanje hipoteza u tom smislu pomoći će obuhvatnijem sagledavanju predmetne problematike u okvirima Republike Srbije, odnosno dizajniranju krivičnopravne, ali i šire društvene politike odnosa prema problemu droga. Osnovne metode korišćene u radu jesu: istorijski metod, normativni metod, komparativni metod, analiza i sinteza, analiza sadržaja i deskriptivni metod. Doktorska disertacija pod nazivom „Kaznenopravna reakcija na zloupotrebe opojnih droga u teoriji i u praksi Apelacionog suda u Novom Sadu“ je napisana na 328 stranica. Sačinjena je iz uvoda, trinaest poglavlja, zaključka, spiska korišćene domaće i strane literature, zakonskih propisa, strateških dokumenata, sudskih presuda, priloga i predloga de lege ferenda. Krivična dela u vezi sa zloupotrebama droga prisutna su već dugo vremena u našem krivičnom zakonodavstvu, ali se može reći u odnosu na adaptabilnost ove pojave da teorijski nisu u dovoljnoj meri proučavana i dovoljno zakonski obrađena. Stoga ističemo značaj proučavane teme, kao i potrebu za njenim istraživanjem.The doctoral dissertation deals with the analysis of the criminal practice of the Appellate Court in Novi Sad, i.e. the criminal courts in the territory of AP Vojvodina in cases concerning criminal offenses related to drugs, methods of combating them, analysis of sanctions, positive and comparative legislation, as well as research work which the results are summarized after the concluding remarks together with the proposals de lege ferenda. The subject of this research is the conduct of courts in cases involving criminal offenses related to drugs, i.e. the analysis of the criminal practice of the Court of Appeal in Novi Sad, i.e. the criminal courts in the territory of AP Vojvodina, in the context of determining trends in criminal policy. Additionally, the goal was to analyze the phenomenological peculiarities of criminal acts of the type in question, and the analysis of the social reaction, that is, the reaction of the courts in the context of penal policy and efforts to reduce this type of crime. The goal of the research is determined by the multi-conditional importance of criminal acts related to the production, traffic, or general abuse of drugs, and the need to look at existing models of social response and formulate possible ways of improving criminal material and criminal enforcement legislation, but also more widely, social and medical interventions of a convergent level of action . In relation to the above, the research tasks can be defined as: a) Determining the characteristics of criminal offenses related to drugs in the practice of basic and higher courts on the territory of AP Vojvodina, as well as the Appellate Court in Novi Sad b) Determining the peculiarities of the criminal policy towards the perpetrators of criminal offenses related to drugs in the proceedings of the basic and higher courts on the territory of AP Vojvodina, and the Court of Appeal in Novi Sad v) Determining factors that are linked to criminological and penological recidivism Research hypotheses General hypothesis - Criminal law practice, i.e. the practice of criminal courts on the territory of AP Vojvodina as well as the Appellate Court in Novi Sad tends towards milder punishment of perpetrators of criminal offenses related to drugs, i.e., the imposition of sentences that are closer to the legal minimum of the threatened sentence. Hypothesis 1. There is no statistically significant difference in the criminal practice of the basic and higher courts, i.e. the Appellate Court in Novi Sad, observed over a period of 10 years, taking into account the changes to the relevant criminal-material provisions, which were adopted in the period in question, i.e. compared time sections. Hypothesis 2. There is no uniform criminal law practice regarding the importance of mitigating and aggravating circumstances in cases involving criminal offenses related to drugs. Hypothesis 3. There is a need for a more drastic correction of the criminal-material provisions, as well as the social-medical attitude towards the problem of drug abuse. The candidate verified the hypotheses by theoretical analysis of the relevant criminal-material provisions, as well as by empirical research on the cause described later. Confirmation or refutation of hypotheses in this sense will help to have a more comprehensive overview of the issue in question within the framework of the Republic of Serbia, that is, to design a criminal law, but also a broader social policy of attitudes towards the drug problem. The basic methods used in the work are: historical method, normative method, comparative method, analysis and synthesis, content analysis and descriptive method. The doctoral dissertation entitled "Criminal legal reaction to the abuse of narcotic drugs in theory and practice of the Appellate Court in Novi Sad" was written on 328 pages. It consists of an introduction, thirteen chapters, a conclusion, a list of used domestic and foreign literature, legal regulations, strategic documents, court rulings, appendices and proposals de lege ferenda. Criminal acts related to drug abuse have been present in our criminal legislation for a long time, but it can be said in relation to the adaptability of this phenomenon that theoretically they have not been sufficiently studied and sufficiently legally processed. Therefore, we emphasize the importance of the studied topic, as well as the need for its research
Protective effects of pumpkin pulp carotenoid extract in an animal model of doxorubicin-induced chronic cardiotoxicity
Get PDFUvod: Doksorubicin se smatra jednim od najpotentnijih hemioterapeutika čija je klinička upotreba ograničena neželjenim dejstvima (ND). Najčešće hronično ND je kardiotoksičnost izazvana doksorubicinom (KID). Mehanizam nastanka KID je multifaktorijalan (oksidativni stres, oštećenje topoizomeraze II i mitohondrija, regulisana ćelijska smrt). Prema smernicama Evropskog kardiološkog društva kod ovih pacijenata prate se elektrokardiografske i ehokardiografske promene, nivoi biohemijskih markera, dok je za dijagnozu poželjna patohistološka potvrda. U cilju ublažavanja i prevencije KID, ispitivani su brojni lekovi i suplementi, a sve više nade se polaže u bioaktivne komponente biljnog porekla i biljne ekstrakte. Karotenoidi su liposolubilni biljni pigmenti za koje se veruje da mogu blokirati nekoliko glavnih mehanizama nastanka KID. NJihova resorpcija zavisi od vrste rastvarača, te je u posebnom fokusu istraživanja najnovija generacija „zelenih“ rastvarača – prirodni eutektički rastvarači (engl. natural deep eutectic solvents – NADES), jer za razliku od konvencionalnih, organskih rastvarača nisu toksični. Ciljevi: Doktorska disertacija je koncipirana sa ciljem da se na prvom mestu odredi kvalitativni i kvantitativni sadržaj karotenoida u ekstraktu, a potom utvrde efekti ekstrakta karotenoida pulpe bundeve na KID analizirajući uticaj na opšte stanje životinja, telesnu masu, masu srca, nivoe srčanih biomarkera (srčani troponin (cTns), srčana kreatin kinaza (CK- MB) i N-terminalproBNP (NT-proBNP), aktivnost antioksidativnih enzima, aktivnost Kompleksa elektron transportnog sistema mitohondrija, histološke znakove oštećenja miokarda, kao i stepen ekspresije Anti-Cardiac Troponin I, Anti-Nrf2, Anti-Bcl-2, Anti- Casp3, Anti-COX2 i Anti-Ki67 u tkivu srca. Materijal i metode: Za ekstrakciju karotenoida korišćena je prirodna eutektička smeša NADES rastvarač, a da bi se dodatno poboljšala efikasnost ekstrakcije i povećao prinos β- karotena iz bundeve (C. moschata), korišćena je kombinacija NADES rastvarača i ultrazvučne ekstrakcione tehnike. In vivo ispitivanja su vršena na 60 pacova soja Wistar koji su metodom slučajnog izbora podeljeni u 6 grupa. Analizirani su parametri opšteg stanja životinja, telesna masa, masa srca, a iz homogenata srca određen je intenzitet lipidne peroksidacije i aktivnost antioksidativnih enzima (SOD, GSH-Px, GR i GST). Analizirani su i pokazatelji srčane funkcije (cTns, CK-MB i NT-proBNP), jetrene funckije (AST, ALT i ukupni bilirubin) i bubrežne funkcije (urea, kreatinin i mokraćna kiselina), kao i parametri mitohondrijske respiracije. Isečci tkiva srca su histološki obrađeni i bojeni hematoksilin-eozin metodom, kao i specijalnim bojenjima (Masson’s trihromno i Periodic Acid Schiff bojenje (PAS)). Za imunohistohemijsko bojenje tkiva koristila su se primarna antitela i to Anti-Cardiac Troponin I, Anti- Nrf2, Anti-Bcl-2, Anti-Casp3, Anti-COX2 i Anti-Ki67. Rezultati: Ekstrakcijom karotenoida pulpe bundeve detektovana dominantna jedinjenja su β- karoten i α- karoten. Daljom analizom dobijena je zastupljenost β- karotena – 114.54 μg/ml i α- karotena – 147.91 μg/ml. Rezultati in vivo istraživanja pokazuju da ekstrakt karotenoida pulpe bundeve, u hroničnom modelu kardiotoksičnosti izazvane doksorubicinom kod pacova soja Wistar, utiče povoljno na ošte stanje, pomaže u očuvanju telesne mase i statistički značajno povećava masu srca. Antioksidativno delovanje karotenoida ispoljava se statistički značajnim povećanjem antioksidativnih enzima i smanjenjem intenziteta lipidne peroksidacije. Ekstrakt statistički značajno smanjuje serumske vrednosti NT-proBNP, AST-a, kreatinina, uree i mokraćne kiseline. Karotenoidi u ovom istraživanju stimulišu maksimalni kapacitet elektron transportnog sistema, kao i aktivnost Kompleksa I, II i IV. Primena karotenoida ublažava stepen oštećenja miokarda (statistički značajno niži DDS score), statistički značajno povećava ekspresiju protektivnih markera (Anti-Cardiac Troponin I, Anti-Nrf2 i Anti-Bcl2 antitela), dok statistički značajno smanjuje broj imunopozitivnih ćelija i ekspresiju Anti-casp3, Anti-COX2 i Anti-Ki67 antitela. Zaključak: Rezultati dobijeni u okviru ove doktorske disertacije snažno sugerišu da ekstrakt karotenoida pulpe bundeve ima kardioprotektivan efekat. S obzirom na to da nije iskazao negativne efekte ni u jednom ispitivanom aspektu stiče se utisak da je upravo on potencijalna terapija u prevenciji KID. Takođe, utvrđeno je da je NADES (C8:C10) rastvarač, korišćen za ekstrakciju karotenoida, bezbedan za primenu kod životinja.Introduction: Doxorubicin is considered one of the most potent chemotherapeutics whose clinical use is limited by adverse effects (AE). The most common chronic AE is doxorubicin-induced cardiotoxicity (DIC). The mechanism of DIC is multifactorial (oxidative stress, damage to topoisomerase II and mitochondria, initiation of regulated cell death). According to the guidelines of the European Society of Cardiology, electrocardiographic and echocardiographic changes, and levels of biochemical markers are monitored in these patients, while pathohistological confirmation is preferred for diagnosis. To alleviate and prevent DIC, numerous drugs and supplements have been tested, and nowdays bioactive components of plant origin are being extracted. Carotenoids are liposoluble plant pigments that are believed to be able to block several major mechanisms of DIC formation. Their resorption depends on the type of solvent, so the latest generation of "green" solvents - natural deep eutectic solvents - NADES - are the special focus of research because, unlike conventional organic solvents, they are not toxic. The aim: The doctoral dissertation aimed to determine the qualitative and quantitative content of carotenoids in the extract, and then determine the effects of the pumpkin pulp carotenoid extract on DIC by analyzing the impact on the general condition of the animals, body weight, heart weight, levels of cardiac biomarkers (cardiac troponin (cTns), cardiac creatine kinase (CK-MB) and N-terminalproBNP (NT- proBNP), the activity of antioxidant enzymes, the activity of the Mitochondrial Electron Transport System Complex, histological signs of myocardial damage, as well as the level of expression of Anti-Cardiac Troponin I, Anti-Nrf2, Anti-Bcl-2, Anti-Casp3, Anti-COX2 and Anti-Ki67 in heart tissue. Material and methods: The natural eutectic mixture NADES solvent was used for carotenoid extraction, and to further improve the extraction efficiency and increase the yield of β-carotene from pumpkin (C. moschata), a combination of NADES solvent and Ultrasound-Assisted Extraction technique was used. In vivo tests were performed on 60 Wistar rats, which were randomly divided into 6 groups. The parameters of the general state of the animals, body mass, and heart mass were analyzed, and the intensity of lipid peroxidation and the activity of antioxidant enzymes (SOD, GSH-Px, GR, and GST) were determined from the heart homogenate. Indicators of cardiac function (cTns, CK-MB, and NT-proBNP), liver function (AST, ALT, and total bilirubin), and kidney function (urea, creatinine, and uric acid), as well as parameters of mitochondrial respiration, were also analyzed. Heart tissue sections were histologically processed and stained with the hematoxylin-eosin method, as well as with special stains (Masson's trichrome and Periodic Acid Schiff staining (PAS)). Primary antibodies Anti-Cardiac Troponin I, Anti-Nrf2, Anti-Bcl-2, Anti-Casp3, Anti-COX2, and Anti-Ki67 were used for immunohistochemical tissue staining. Results: The dominant compounds detected by the extraction of carotenoids from pumpkin pulp are β-carotene and α-carotene. Further analysis revealed the presence of β-carotene - 114.54 μg/ml and α- carotene - 147.91 μg/ml. The results of in vivo research show that the carotenoid extract of pumpkin pulp, in a chronic model of doxorubicin- induced cardiotoxicity in Wistar rats, has a favorable effect on the general condition of animals, helps preserve body mass and statistically significantly increases heart mass. The antioxidant action of carotenoids is manifested by a statistically significant increase in antioxidant enzymes and a decrease in the intensity of lipid peroxidation. The extract statistically significantly reduces the serum values of NT-proBNP, AST, creatinine, urea, and uric acid. Carotenoids in this research stimulate the maximum capacity of the electron transport system, as well as the activity of Complexes I, II, and IV. The use of carotenoids alleviates the degree of myocardial damage (statistically significantly lower DDS score), statistically significantly increases the expression of protective markers (Anti-Cardiac Troponin I, Anti-Nrf2, and Anti-Bcl2 antibodies), while statistically significantly decreases the number of immunopositive cells and the expression of Anti-casp3, Anti- COX2 and Anti-Ki67 antibodies. Conclusion: The results obtained in this doctoral dissertation strongly suggest that the carotenoid extract of pumpkin pulp has a cardioprotective effect. Considering the fact that it did not show negative effects in any of the examined aspects, one gets the impression that it is a potential therapy in the prevention of DIC. Also, the NADES (C8:C10) solvent used for carotenoid extraction was found to be safe for use in animals
Association of polyneuropathy with neurological and functional status in patients with Parkinson’s disease
Get PDFUvod: Parkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno oboljenje koje se klinički manifestuje motornim i nemotornim poremećajima. Prethodne studije su pokazale značajnu učestalost polineuropatije kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti. Etiologija polineuropatije udružene sa Parkinsonovom bolešću je nejasna. Pretpostavljeni mehani- zam nastanka polineuropatije je deficit vitamina B12 povezan sa jatro- genim efekat dopaminergičke terapije. Ciljevi istraživanja bili su utvrđivanje učestalosti polineuropatije dugih i tankih vlakana kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti, povezanost kliničkih karakteristika polineuropatije sa motornim i nemotornim simptomima Parkinsonove bolesti i uticaj polineuropatije na neurološki i funkcionalni status osoba obolelih od Parkinsonove bolesti. Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao retrospektivno- -prospektivna studija koja je obuhvatila dve grupe od 50 pacijenata oba pola sa postavljenom dijagnozom Parkinsonove bolesti (60-80 godina starosti). Prvu grupu su činili pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti sa udruženom polineuropatijom, dok su drugu grupu činili pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti bez postojanja polineuropatije. Retrospektivni deo studije je obuhvatio prikupljanje podataka preko informacionog sistema Klinike za neurologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine. Kao osnovni izvor informacija u retrospektivnoj analizi, korišćene su medicinske istorije bolesti i specijalistički izveštaji pacijenata, kod kojih je postavljena dijagnoza Parkinsonove bolesti. Prospektivni deo kliničkog istraživanja je obu- hvatio prikupljanje sociodemografskih pokazatelja, određivanje kliničkih karakteristika Parkinsonove bolesti, utvrđivanje simptoma i zna- kova polineuropatije, primenu kliničkih skala i upitnika, elektroneu- rografiju i uzorkovanje biološkog materijala (krv). Rezultati istraživanja: Kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti sa polineuropatijom učestalost polineuropatije tankih vlakana iznosi 44 %, a učestalost polineuropatije dugih vlakana iznosi 34 %. Neuropatski bol je prisutan kod 10% pacijenata i statistički značajno i pozitivno povezan sa kognitivnim ispadom (.289, p < 0,01) i apatijom (.407, p < 0,001), Hoehn i Yahr stadijumom (.353, p < 0,01) i ukupnim skorom pri motornom ispitivanju (.407, p < 0,01). Nije bilo statistički značajne povezanosti između vrednosti/nivoa vitamina B12 u serumu, homocisteina i folne kiseline sa prisustvom i odsustvom polineuropatije kod Parkinsonove bolesti. Registruju se statistički značajne razlike u neurološkom i funkcionalnom statusu između dve grupe ispitanika. Zaključak: Postavljeni ciljevi istraživanja su realizovani a delimično su dokazane i hipoteze. Zaključci ove studije su sledeći: 1. Kod pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti beleži se značajna učestalost polineuropatije tankih i dugih vlakana. 2. Polineuropatija tankih vlakana je učestalija kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti u odnosu na polineuropatiju dugih vlakana. 3. Polineuropatija kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti učestalije se javlja kod osoba muškog pola. 4. Prisustvo neuropatske komponente bola kod Parkinsonove bolesti sa polineuropatijom značajno je i pozitivno povezano sa Hoehn i Yahr stadijumom bolesti i pogoršanjem motornih znakova Parkinsonove bolesti. 5. Prisustvo neuropatske komponente bola kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti značajno je i pozitivno povezano sa kognitivnim poteškoćama, apatijom i pogoršanjem nemotornih aktivnosti svako- dnevnog života. 6. Nije potvrđena značajna statistička povezanost između vrednosti/nivoa vitamina B12 u serumu, homocisteina i folne kiseline sa prisustvom i odsustvom polineuropatije kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti. 7. Pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti sa polineuropatijom imaju veći stepen pogoršanja neurološkog statusa. 8. Pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti sa polineuropatijom imaju veći stepen funkcionalnog statusa.Introduction: Parkinson’s disease is a progressive neurodegenerative disorder characterized by motor and nonmotor features. Recent reports suggest significant frequency of peripheral neuropathy in Parkinson's disease. The exact etiology of peripheral neuropathy in patients with Parkinson’s disease is still unclear. Several studies postulated that large-fiber neuropathy in Parkinson’s disease is related to vitamin B12 deficiency and the iatrogenic effect of dopaminergic therapy. The aim of this study was to evaluate the frequency of large and small fiber neuropathy and to analyze associations between clinical features and severity of polyneuropathy with motor and nonmotor symptoms in Parkinson’s disease patients. Methods: The study was conducted as a retrospective-prospective study and included hundred patients aged 60-80 years with Parkinson’s disease divided into two groups. The first group included patients with Parkinson’s disease with polyneuropathy (50 patients) and the second group included patients with Parkinson’s disease without polyneuropathy (50 patients). The retrospective part of the study included medical data withdrawal from the clinical information system of the Clinic of Neurology, University Clinical Center of Vojvodina. The prospective part of the study included examining clinical features of Parkinson’s disease and polyneuropathy, clinical scores and questionnaires, nerve conduction study, and analyzing blood samples for vitamin B12, homocysteine, and folic acid. Results: The established frequency of small fiber neuropathy in patients with Parkinson's disease is 44% and 34% for large fiber neuropathy. Neuropathic pain is present in 10% of patients and was positively correlated with cognition (.289, p<0,01), apathy (.407, p<0,001), Hoehn and Yahr disease stadium (.353, p<0.01) and MDS UPDRS score part III (.407, p<0.01). No difference was found between groups for serum B12, folic acid, and homocysteine levels. Statistically significant differences in neurological and functional status were registered between the two groups. Conclusion: Polyneuropathy has increased in frequency in Parkinson's disease patients. Small-fiber neuropathy has a higher frequency in Parkinson’s disease than long-fiber neuropathy. Neuropathic pain in Parkinson’s disease patients with polyneuropathy is significantly and positively associated with the stage of Parkinson’s disease and motor symptoms. Neuropathic pain is significantly associated with cognition, apathy, and insomnia in Parkinson’s disease. Patients with polyneuropathy and Parkinson’s disease have a greater degree of neurological and functional impairment
Presence of the immunoglobulin heavy chain locus rearrangement at birth in children with B-precursor acute lymphoblastic leukemia
Get PDFB-prekursorska akutna limfoblastna leukemija (BCP-ALL) je najčešća maligna bolest i najčešći oblik leukemije kod dece. Nastaje umnožavanjem i širenjem monoklonskih ili oligoklonskih zloćudnih prekursora B ćelija u koštanoj srži. Maligna transformacija limfoidnih progenitora u ALL je rezultat različitih genetičkih aberacija koje pogađaju gene uključene u ćelijske puteve ključne za normalnu hematopoezu i razvoj limfoidne loze, regulaciju ćelijskog ciklusa, proliferacije, tumor-supresije i apoptoze. Niz dokaza snažno podržava gledište da je većina BCP-ALL u dečijoj dobi prenatalnog porekla, pri čemu se preleukemijski „prvi genetički događaj” odvija tokom fetalne hematopoeze. Studije „traganja unazad” su detekcijom molekularnih markera specifičnih za leukemijski klon u sačuvanim uzorcima neonatalne krvi pokazale da je do 73% bolesnika sa BCP-ALL imalo detektabilan preleukemijski klon na rođenju. Osnovni cilj ovog istraživanja je bio utvrđivanje prenatalnog porekla leukemije kod dece obolele od BCP-ALL korišćenjem rearanžmana lokusa za teške lance imunoglobulina (IGH) kao leukemijskog markera. Specifični ciljevi studije su bili: identifikacija i analiza IGH rearanžmana specifičnih za leukemijski klon kod bolesnika sa BCP- ALL i ispitivanje povezanosti između prisustva preleukemijskog klona na rođenju i kliničkih i standardnih prognostičkih parametara bolesti. Ova retrospektivna studija je obuhvatila 58 bolesnika sa BCP-ALL dobi od 1 do 15 godina, koji su dijagnostikovani i lečeni u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine prema kriterijumima savremenih svetskih protokola. Identifikacija IGH rearanžmana specifičnih za leukemijski klon je vršena na DNK izolovanoj iz dijagnostičkih razmaza aspirata koštane srži PCR metodom (eng. „polymerase chain reaction“) i sekvencioniranjem po Sangeru. Na osnovu sekvence klon-specifičnog IGH rearanžmana, za svakog bolesnika su dizajnirana po 2 specifična prajmera koji su potom korišćeni u “seminested” PCR reakciji za detekciju preleukemijskog klona u krvi sa neonatalnih (Gatri) kartica. IGH rearanžmani specifični za leukemijski klon su identifikovani u dijagnostičkim uzorcima 24 od ukupno 58 BCP-ALL ispitanika. Kod 21 ispitanika sa BCP-ALL je identifikovan po jedan klonalni IGH rearanžman, dok je kod 3 ispitanika uočeno prisustvo po 2 klonalna rearanžmana. Analizom kompozicije detektovanih IGH rearanžmana konstatovano je preovlađivanje gena IGHV3 familije, gena IGHJ6 i IGHJ4, kao i gena IGHD2 i IGHD3 familije, kao i predominacija neproduktivnih IGH rearanžmana. U uzorcima neonatalne krvi 13 od 24 BCP-ALL ispitanika (54,17%) je otkriveno prisustvo IGH rearanžmana koji su identični onima identifikovanim pri dijagnozi ALL, što ukazuje na prisustvo preleukemijskog klona na rođenju. Kod 2 od 3 naša bolesnika koja su imala po dva klonalna IGH rearanžmana pri dijagnozi, samo jedan rearanžman je bio otkriven u neonatalnoj krvi. Grupa bolesnika sa BCP- ALL kod koje je utvrđeno prisustvo preleukemijskog klona na rođenju se nije statistički značajno razlikovala od grupe bolesnika kod kojih on nije detektovan po pitanju kompozicije leukemijskih klon-specifičnih IGH rearanžmana, odnosno po upotrebi IGHV i IGHD genskih familija i IGHJ gena, po funkcionalnosti rearanžmana, kao i dužini HCDR3 i N regiona. Svi bolesnici sa pozitivnim nalazom na Gatri karticama su bili mlađi od 5 godina pri postavljanju dijagnoze, što ukazuje na kratak latentni period od prenatalnog nastanka preleukemijskog klona do kliničkog ispoljavanja bolesti. Izuzev uzrasta pri dijagnozi, grupe bolesnika sa BCP-ALL sa i bez detektovanog preleukemijskog klona na rođenju se nisu statistički značajno razlikovale po ostalim kliničkim i posmatranim standardnim prognostičkim parametrima bolesti (broj leukocita u vreme dijagnoze, % blasta u koštanoj srži, imunofenotip, kariotip iz koštane srži, prisustvo fuzionih gena ETV6/RUNH1, TCF3/PBX1, BCR/ABL, KMT2A/AFF1, dob majke). Rezultati istraživanja prikazanih u ovoj doktorskoj disertaciji potvrdili su da veliki broj slučajeva BCP-ALL ima prenatalno poreklo, nezavisno od molekularnog podtipa bolesti. Mlađi uzrast pri dijagnozi BCP-ALL kod bolesnika sa pozitivnim nalazom na Gatri karticama ukazuje na relativno kratak latentni period tokom koga se dešava „drugi genetički događaj” neophodan za konverziju preleukemijskog u leukemijski klon i razvoj klinički manifestne bolesti.B-cell precursor acute lymphoblastic leukemia (BCP-ALL) is the most prevalent malignant disease and form of leukemia in children. It arises from the proliferation and spread of monoclonal or oligoclonal malignant precursors of B cells in the bone marrow. The malignant transformation of lymphoid progenitors in ALL is the result of various genetic aberrations affecting genes involved in cellular pathways crucial for normal hematopoiesis and the development of the lymphoid lineage, regulation of the cell cycle, proliferation, tumor suppression and apoptosis. Several lines of evidence strongly support the view that the majority of BCPALL in childhood has a prenatal origin, with the preleukemic „first genetic hit” occurring during fetal hematopoiesis. Through the detection of molecular markers specific for the leukemic clone in archived samples of neonatal blood, diverse „backtracking studies” have shown that up to 73% of patients with BCP-ALL had a detectable preleukemic clone at birth. The aim of this research was to investigate the prenatal origin of BCP-ALL in children using leukemic clone-specific immunoglobulin heavy chain (IGH) rearrangements as a leukemic marker. The specific objectives of the study were: identification and analysis of leukemic clone-specific IGH rearrangements in patients with BCP-ALL, detection of clone-specific IGH rearrangements in neonatal blood spots of BCP-ALL patients, and investigation of the association between the presence of preleukemic clones at birth and clinical and standard prognostic parameters of the disease. This retrospective study enrolled 58 children with BCP-ALL aged 1 to 15 in whom diagnosis and treatment was conducted at the Institute for Child and Youth Health Care of Vojvodina according to the criteria and guidelines of contemporary international protocols. Identification of leukemic clone-specific IGH rearrangements was performed on genomic DNA extracted from diagnostic bone marrow slides using polymerase chain reaction (PCR) and Sanger sequencing. Based on the sequence of clone-specific IGH rearrangement, 2 patient-specific primers were designed for each patient and used in semi-nested PCR for the detection of preleukemic clones in neonatal blood spots (Guthrie cards). Clonotypic IGH rearrangements were detected in diagnostic samples of 24/58 BCP-ALL patients. In 21 BCP-ALL cases, one clonal IGH rearrangement was identified, while in 3 cases, the presence of two clonal rearrangements was observed. The analysis of IGH rearrangements’ composition revealed preferential usage of genes from the IGHV3 family, IGHJ6 and IGHJ4 genes, and genes from the IGHD2 and IGHD3 families, as well as the predominance of unproductive IGH rearrangements. In neonatal blood samples, the presence of clonal IGH rearrangements identical to those identified at diagnosis was detected in 13 out of 24 BCP-ALL cases (54,17%), suggesting the presence of a preleukemic clone at birth. In 2 out of 3 our patients who had double IGH rearrangements at diagnosis, only one rearrangement was detected in neonatal blood. When we compared groups of BCP-ALL patients with and without the presence of preleukemic clone at birth, no statistically significant differences in the composition of IGH rearrangements (i.e. the usage of IGHV and IGHD gene families and IGHJ genes, functionality of rearrangements, the length of HCDR3 and N regions) were observed. All Guthrie card-positive cases were younger than 5 years at the time of diagnosis, indicating a short latency period from in utero generation of preleukemic clone to clinical BCP-ALL. Except for the age at diagnosis, Guthrie card-positive and Guthrie card-negative BCP-ALL patients were not significantly different in terms of other clinical and standard prognostic parameters of the disease (white blood cell count at diagnosis, percentage of blasts in bone marrow, immunophenotype, karyotype from bone marrow, presence of fusion genes ETV6/RUNX1, TCF3/PBX1, BCR/ABL, KMT2A/AFF1, maternal age). The results of the research presented in this doctoral dissertation have confirmed that a large number of BCP-ALL cases have a prenatal origin, regardless of the molecular subtype of the disease. Younger age at diagnosis of BCP-ALL in patients with positive findings on Guthrie cards indicates a relatively short latency period during which the "second genetic hit" necessary for the conversion of preleukemic to leukemic clone and the development of clinically overt disease occurs
ZADOVOLJSTVO KORISNIKA KVALITETOM USLUGA U SAVREMENOM BANKARSKOM POSLOVANJU
Get PDFБитна претпоставка успеха у савременом банкарском пословању је квалитет услуга с аспекта очекивања клијената, јер су они ти који дају коначни суд о томе. Наравно, не може се игнорисати ни став саме банке која испрочује те услуге. Зато банка, као и све друге организације, треба да има развијен систем за управљање квалитетом свог пословања који може да осигура адекватне услуге. При томе, ради олакшања, неопходно је да се дефинишу адекватни оквири за мерење. Имајући то у виду, не сме се игнорисати и чињеница да поједине вредности квалитета услуга изражене у квалитативном и квантитативном смислу, указују и на одређени успех пословања с обзиром на изабране показатеље, односно мерила. Истовремено, не сме се губити из вида да је посреди веома деликатан задатак којим треба да се од свих могућих показатеља одреди оптималан број који може да пружи целовиту и објективну слику о функционисању одређене организације (банке). Ако је број показатеља изнад оптималног, то може да доведе до слабљења ефикасности у менаџерском механизму одлучивања што води тзв. „парализи анализе“. Међутим, ако је, пак, мали број показатеља онда се може нарушити ефективност мерења и праћења укупних фактора квалитета испоручених услуга. Избор показатеља мора да буде усаглашен са планираном стратегијом даваоца услуге, која се креира тако да одговара конкурентском окружењу у коме организација, у овом случају банка, послује, интерним могућностима организације и врсти пословања којом се бави. Имајући у виду разноликост услуга, научно-сазнајна пажња у овом раду посвећена је квалитету услуга као новој парадигми савременог банарског пословања, што је проблем истраживања. Собзиром на то ће се овај проблем разматрати с аспекта очекивања корисника, сасвим је логично да се он сузи на конкретан предмет истраживања – задовољство корисника квалитетом услуга у савременом банкарскоом пословању. Особеност предмета истраживања неизбежно је наметнула потребу да се досадашња пракса мерења квалитета услуга теоријски анализира, и да се, полазећи са перспективе клијената, научним, емпријско-истраживачким путем и метода и технике које га прате, експлицитно идентификују кључни индикатори квалитета реализованих услуга. Тако дефинисани индикатори били су полазна основа за њихову даљу квантитативну и квалитативну процену, као и сврставање (сажимање), према унапред претпостављеном математичко-логичком моделу, у одговарајуће, релевантне групе (латентне варијабле – факторе). На тај начин се обезбедила основа за лакшу и објективнију процену фактора са перспективе клијената и лакше уочавање могућих проблема у ланцу испоруке услуга, али и благовремено и ефикасније реаговање менаџмента организације (банке).Bitna pretpostavka uspeha u savremenom bankarskom poslovanju je kvalitet usluga s aspekta očekivanja klijenata, jer su oni ti koji daju konačni sud o tome. Naravno, ne može se ignorisati ni stav same banke koja ispročuje te usluge. Zato banka, kao i sve druge organizacije, treba da ima razvijen sistem za upravljanje kvalitetom svog poslovanja koji može da osigura adekvatne usluge. Pri tome, radi olakšanja, neophodno je da se definišu adekvatni okviri za merenje. Imajući to u vidu, ne sme se ignorisati i činjenica da pojedine vrednosti kvaliteta usluga izražene u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, ukazuju i na određeni uspeh poslovanja s obzirom na izabrane pokazatelje, odnosno merila. Istovremeno, ne sme se gubiti iz vida da je posredi veoma delikatan zadatak kojim treba da se od svih mogućih pokazatelja odredi optimalan broj koji može da pruži celovitu i objektivnu sliku o funkcionisanju određene organizacije (banke). Ako je broj pokazatelja iznad optimalnog, to može da dovede do slabljenja efikasnosti u menadžerskom mehanizmu odlučivanja što vodi tzv. „paralizi analize“. Međutim, ako je, pak, mali broj pokazatelja onda se može narušiti efektivnost merenja i praćenja ukupnih faktora kvaliteta isporučenih usluga. Izbor pokazatelja mora da bude usaglašen sa planiranom strategijom davaoca usluge, koja se kreira tako da odgovara konkurentskom okruženju u kome organizacija, u ovom slučaju banka, posluje, internim mogućnostima organizacije i vrsti poslovanja kojom se bavi. Imajući u vidu raznolikost usluga, naučno-saznajna pažnja u ovom radu posvećena je kvalitetu usluga kao novoj paradigmi savremenog banarskog poslovanja, što je problem istraživanja. Sobzirom na to će se ovaj problem razmatrati s aspekta očekivanja korisnika, sasvim je logično da se on suzi na konkretan predmet istraživanja – zadovoljstvo korisnika kvalitetom usluga u savremenom bankarskoom poslovanju. Osobenost predmeta istraživanja neizbežno je nametnula potrebu da se dosadašnja praksa merenja kvaliteta usluga teorijski analizira, i da se, polazeći sa perspektive klijenata, naučnim, emprijsko-istraživačkim putem i metoda i tehnike koje ga prate, eksplicitno identifikuju ključni indikatori kvaliteta realizovanih usluga. Tako definisani indikatori bili su polazna osnova za njihovu dalju kvantitativnu i kvalitativnu procenu, kao i svrstavanje (sažimanje), prema unapred pretpostavljenom matematičko-logičkom modelu, u odgovarajuće, relevantne grupe (latentne varijable – faktore). Na taj način se obezbedila osnova za lakšu i objektivniju procenu faktora sa perspektive klijenata i lakše uočavanje mogućih problema u lancu isporuke usluga, ali i blagovremeno i efikasnije reagovanje menadžmenta organizacije (banke)
Атеље као онирички простор бића - однос фигуралног и апстрактног ликовног израза, изложба слика и цртежа
No full textAntitumor and antimicrobial activity of newly synthesized platinium(II) and palladium(II) complexes
No full textKompleksi platine (Pt) i paladijuma (Pd) predstavljaju veliku grupu potencijalnih
kandidata za razvoj antitumorske i antimikrobne terapije.
U ovoj studiji sintetisani su dinuklearni kompleksi Pt(II) sa piridazinom kao
mostnim ligandom i dinuklearni kompleksi Pd(II) sa aromatičnim N-heterocikličnim
mostnim ligandima i analizirane njihove strukturne osobine i biološka aktivnost.
Evaluacija tumoricidne aktivnosti kompleksa Pt(II) i Pd(II) ukazala je na varijabilan
citotoksički efekat na različitim linijama tumorskih ćelija mišjeg i humanog
porekla, kao i potencijalno manju toksičnost u poređenju sa cisplatinom. Kompleksi
Pt(II) i Pd(II) su pokazali umeren antibakterijski i antigljivični efekat u zavisnosti
od hemijske strukture i vrste mikroorganizma. Najveću dozno i vremenski zavisnu
tumoricidnu aktivnost na ćelijama mišjeg i humanog karcinoma dojke in vitro, ispoljio
je kompleks [{Pt(ibn)Cl}2(-pydz)]Cl2 (gde je ibn izobutilendiamin, a pydz piridazin),
označen kao S2. Kompleks S2 indukuje unutrašnji put apoptoze ćelija karcinoma dojke
što je dokumentovano povećanjem ekspresije kaspaze 9 i kaspaze 3. Antiproliferativni
efekat kompleksa S2 ogleda se u smanjenju ekspresije regulatora ćelijskog ciklusa
ciklina E i ciklina D3 i povećanju ekspresije inhibitora r27. Proapoptotski i
antiproliferativni efekat kompleksa S2 je posledica smanjene ekspresije
fosforilisane protein kinaze AKT i sledstveno onkogena s-Myc. Međutim, efekat
kompleksa S2 na rast mišjeg karcinoma dojke in vivo je izostao, što se može objasniti
slabim vezivanjem za netransportno mesto proteina i ograničenim dopremanjem u
tumorsko tkivo.
Validan tumoricidni i antimikrobni potencijal kompleksa Pt(II) i Pd(II) ukazuje na
mogućnost daljih modifikacija u cilju poboljšanja biološke aktivnosti i
potencijalne terapijske primene.Platinum (Pt) and palladium (Pd) complexes are a large group of potential candidates for the
development of antitumor and antimicrobial therapy.
In this study, dinuclear Pt(II) complexes with pyridazine bridging ligand and dinuclear Pd(II)
complexes with aromatic N-heterocyclic bridging ligands were synthesized and their structural
properties and biological activity were analyzed.
Evaluation of Pt(II) and Pd(II) complexes tumoricidal activity indicated variable cytotoxic
effects on different mouse and human tumor cell lines, and potentially lower toxicity compared
to cisplatin. Pt(II) and Pd(II) complexes showed moderate antibacterial and antifungal effects
depending on the chemical structure and microorganism species. Complex [{Pt(ibn)Cl}2(-
pydz)]Cl2 (ibn is isobutylenediamine and pydz is pyridazine), marked as C2, exhibited the
highest dose- and time-dependent tumoricidal activity on mouse and human breast cancer cells
in vitro. Complex C2 induces the intrinsic pathway of breast cancer cells apoptosis, documented
by elevated caspase 9 and caspase 3 expression. Antiproliferative effect of complex C2 is
reflected in the decreased expression of cell cycle regulators cyclin E and cyclin D3 and the
increased expression of inhibitor p27. Proapoptotic and antiproliferative effects of complex C2
are consequences of reduced expression of phosphorylated AKT kinase and c-Myc oncogene.
However, the effect of complex C2 on mouse breast cancer growth was absent, which can be
explained by weak binding to the non-transport site of the protein and limited delivery to tumor.
The valid tumoricidal and antimicrobial potential of Pt(II) and Pd(II) complexes indicates the
possibility of further modifications in order to improve biological activity and potential
therapeutic application