Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
UAV Digital Orthophoto in integrated macrophyte monitoring of the Danube River
Get PDFJedan od osnovnih nedostataka brojnih ekoloških metoda predstavlja nedostatak egzaktonosti mera kvantifikacije fenomena koji se istražuje. U slučaju metoda istraživanja i monitoringa akvatičnih makrofita ovo se odnosi na relativne ordinalne skale pomoću kojih se određuju količine makrofita na probnim površinama ili duž transekata. Ordinalne vrednosti predstavljaju veliki izazov za statističku obradu i modelovanje ekoloških podataka. Kako bi ove mere što verodostojnije predstavile realnu situaciju na staništima i kao takve mogle biti korištene u softverskim analizama transformišu se u numeričke vrednosti na različite načine. Prilikom pomenutih procesa, aproksimacije realnog stanja pomoću relativnih mera i njihove naknadne transformacije u numeričke vrednosti dolazido gubitka preciznih informacija o suptilnim, ali i naglim promenama na staništu koje su u slučaju upravljanja vodama od izuzetne važnosti. Ova problematika adresirana je kroz niz analiza podataka prikupljenih monitoringom reke Dunav tokom Joint Danube Survey 3 (JDS3) akcije koje su za cilj imale izdvajanje dominantnih determinanti distribucije makrofita duž reke Dunav. Različiti aspekti akvatičnih makrofita, struktura i distribucija, ekološke karakteristike, numerički pokazatelji ekološkog i trofičkog statusa na osnovu makrofita su testirani u odnosu na fizičko-hemijske, hemijske, hidromorfološke parametre staništa i CORINE načina upotrebe zemljišta u priobalju (ukupno 189 sredinskih varijabli). Upotrebom ordinacionih CCA i RDA analiza izdvojene su varijable koje su se pokazale kao najsignifikantnije u smislu distribucije vrsta i ekoloških karakteristika akvatične vegetacije duž Dunava, dok su primenom RF i BRT algoritama mašinskog učenja analizirani indeksi ekološkog i trofičkog statusa reka. Sredinski ekološki faktori koji su se u najvećem broju sprovedenih analiza izdvojili kao dominantni su Hlorofil a, Kalijum (ukupan), Natrijum (ukupan), Rastvoren kiseonik, Sulfati (SO4--), Brane, Površina, Površinska brzina vode, Protok vode, RKM, Srednja dubina uzorka, Pašnjaci (5km), Vinogradi (5km), Glifosat i AMPA, Atrazin i njegovi derivati, Dimetahlor, Dinoterb, Karbetamid. Tokom čitavog procesa utvrđivanja odrednica akvatične vegetacije duž Dunava nameće se problem upotrebe i konverzije ordinalnih vrednosti Kelerove skale koja je korištena prilikom monitoringa ovog biološkog elementa kvaliteta reke Dunav. Nove tehnologije bespilotnih letelica koje se poslednje decenije sporadično, u pojedinačnim studijama, koriste za mapiranje akvatičnih makrofita predstavljaju deo potencijalnog rešenja problema relativnih mera količine i distribucije makrofita u rekama i jezerima. Mogućnost, opravdanost i načini uvođenja bespilotnih letelica u proces monitoringa su testirani duž glavnog toka reke Dunav, kao i na akvatičnim staništima nebranjenoj, plavnoj zoni Dunava. Tip letelice je biran u skladu sa karakteristikama pojedinačnih vodnih tela i tehničkim mogućnostima različitih vrsta dronova. Testiranje UAV tehnologije na glavnom toku reke Dunav izvršeno je u okvirima strategije za monitoring akvatičnih makrofita prema JDS koje se implementiraju pod pokroviteljstvom Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River, ICPDR), a koja je u skladu sa sa Evropskim standardom EN 14184: 2003, odnosno EN 14184: 2014. U skladu sa linearnom formom transekata za deonice glavnog toka reke odabrane su letelice tipa fiksnog krila u kombinaciji sa RGB i multispektralnim (MSP) kamerama. U slučaju vodnih tela u plavnoj zoni izabrane letelice su bili dronovi tipa koptera sa rotacionim krilima i RGB kamerama. NJihova mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja, kao i relativno mala površina vodnih tela, uglavnom nepravilnog oblika smeštenih duboko u riparijalnim šumama je upućivala na ovakav izbor. Paralelno sa letačkim misijama izvršeno je i standardno, tradicionalno istraživanje vegetacije na istim lokalitetima, metodama transekta u slučaju glavnog toka reke i metodom plota u slučaju vodnih tela plavne zone. Na osnovu prikupljenih fotografija izrađeno je 39 RGB ortomozaika u plavnoj zoni Dunava, kao i šest ortomozaika na osnovu RGB fotogrametrije i pet na osnovu MSP fotogrametrije za deonice glavnog toka reke. Ortomozaici su obrađeni i segmentisani. Izračunati su nizovi spektralnih i teksturnih indeksa čije su srednje vrednosti po segmentu korištene kao klasifikacioni atributi prilikom objektne (OBIA) klasifikacije ortomozaika, na osnovu kojih su izrađene digitalne mape distribucije akvatičnih makrofita za svaki lokalitet. Podaci prikupljeni tradicionalnim terenskim pristupom upotrebljeni su u procesu izdvajanja setova segmenata za obučavanje i validaciju obuke Random forest (RF) klasifikacioniog algoritma OBIA analize. Tačnost klasifikacije je evaluirana metodama „po pikselu“ i „po poligonu“. Za obe grupe staništa, i oba pristupa monitoringu (RGB i MSP) postignuti su zadovoljavajući rezultati. Tačnost klasifikacije po poligonu je očekivano bila generalno niža od preciznosti po pikselu, a srednje vrednosti za obuhvaćene lokalitete iznosile su redom KI 0.67; OA 76% i KI 0.78; OA 86%. Tačnost finalnih fotogrametrijskih produkata – digitalnih mapa je prosečno iznosila 0.79 za KHI i 88% OA. Uočeno je da multispektralna fotogrametrija dala bolje rezultate i da kao takva predstavlja optimalniji pristup za mapiranje akvatične vegetacije. Tradicionalnim metodama zabeleženo je 59 taksona akvatičnih makrofita, dok je sa ortomozaika očitano 34 kategorije akvatičnih makrofita. S’ obzirom da očitane kategorije najčešće predstavljaju ekološke kategorije makrofita, može se zaključiti da je floristička rezolucija tradicionalnih metoda viša. Međutim, UAV tehnologija omogućava praćenje apsolutnih mera pokrovnosti područja makrofitama, što predstavlja bitan iskorak u rešavanju problema relativnosti mera kvantifikacije akvatičnih makrofita pomenutog na samom početku. Rezultati istraživanja ukazuju da rezolucija informacija dobijenih monitoringom bespilotnim letelicama može signifikantno da dopuni rezoluciju prikupljenih podataka tradicionalnim metodama. Takođe može da poveća prostornu i vremensku rezoluciju prikupljenih podataka, omogući kreiranje vremenskih serija i evaluiranje dinamike makrofita istraživanih deonica. Pored povećanja rezolucije i egzaktnosti podataka, nove tehnologije maksimalno optimizuju finansijske i vremenske okvire menadžmenta i monitoringa akvatičnih ekosistema. Metodologija predložena u ovoj doktorskoj disertaciji omogućava: uspešno prikupljanje adekvatnih aerofotografija bespilotnim letelicama, prikupljanje terenskih podataka za potrebe izrade digitalnih mapa makrofita, obradu aerofotografija i generisanje ortomozaika, računanje spektralnih i teksturnih indeksa na osnovu izvornih kanala aerofotografija, obradu ortomozaika u smislu segmentacije i klasifikacije, izradu digitalnih interaktivnih ortomapa i očitavanje ekoloških informacija sa kreiranih digitalnih mapa.One of the fundamental shortcomings of numerous ecological methods represents the lack of exactness of the quantification measures for the explored phenomenon. In the case of the aquatic macrophytes research and monitoring methods, this refers to the ordinal scales used to determine the abundance of macrophytes within the plots or along transects. Ordinal values represent a major issue for statistical processing and modeling of ecological data. In order to represent the state of the habitats as thruthfully as possible and to be used in software analyses, ordinal values are transformed into numerical values in different ways. During the processes of approximation of the real state of habitats using relative measures and their subsequent transformation into numerical values, there is a loss of information about subtle and sudden changes in the habitat, which can be extremely important for water management. The issue was addressed through a series of analyzes which aimed to identify the dominant determinants of the distribution of macrophytes along the Danube River, based on the data collected through Joint Danube Survey 3 (JDS3) expedition. Different aspects of aquatic macrophytes, species structure and distribution, ecological traits distribution, indexes of ecological and trophic status were tested in relation to physico-chemical, chemical, hydromorphological and CORINE land use parameters (189 environmental variables). CCA and RDA ordination analyzes were used to determine the variables that best explain the variance in the macrophyte species and ecological traits distribution data along the Danube. While the RF and BRT machine learning algorithms were used to analyse ecological and trophic status indices. Environmental factors that were recognized as dominant during the most of conducted analyzes are Chlorophyll a, Potassium (total), Sodium (total), Dissolved oxygen, Sulfates (SO4--), Dams, Area, Surface water velocity, Water flow, RKM, Mean sample depth, Pastures (5km), Vineyards (5km), Glyphosate and AMPA, Atrazine and its derivatives, Dimetachlor, Dinoterb, Carbetamide. During the entire process the problem of the ordinal values of the Kohler scale and their conversion in apropriate numerical values was present. New technologies of unmanned aerial vehicles, which have sporadically been used to map aquatic macrophytes in the individual studies for the past decade, represent part of a potential solution to the problem of relative measures of the amount and distribution of macrophytes in rivers and lakes. The possibility, justification and methods of introducing of unmanned aerial vehicles in the monitoring process were tested along the main course of the Danube River, as well as in aquatic habitats in the flood zone of the Danube. The type of aircraft was chosen in accordance with the characteristics of individual water bodies and the technical capabilities of different types of drones. The testing of UAV technology along the main course of the Danube River was carried out within the framework of the "Joint Danube Survey" - Joint Danube Survey (JDS) aquatic macrophytes monitoring strategy. JDS monitoring actions are realized under the auspices of the International Commission for the Protection of the Danube River (ICPDR) ), and macrophytes monitoring stratgy is in accordance with the European standard EN 14184: 2003, i.e. EN 14184: 2014. In compliance with the linear form of the transects along the main course of the river, fixed-wing type aircraft in combination with RGB and multispectral (MSP) cameras were selected. In the case of water bodies in the flooding zone, the chosen aircrafts were copter-type drones with rotary wings and RGB cameras. Their ability of vertical take off and landing (VTOL), as well as the relatively small area of water bodies, mostly of irregular shape located deep in riparian forests, suggested usage of this type of aircraft. In parallel with the flying missions, a standard, traditional survey of the vegetation was carried out in the same localities, using transect method along the main course of the river and the plot method in the case of water bodies of the flood zone. Totally, 39 RGB orthomosaics were created for waterbodies within the flooding zone of the Danube, as well as six RGB and five multispectral orthomosaics for sections of the main course of the river. All orthomosaics are processed and segmented. A series of spectral and textural indices were calculated for each orthomosaic. The mean values of indices per segment were used as classification attributes during the object (OBIA) classification of the orthomosaic. Digital maps of the aquatic macrophytes distribution of were created for each sampling site. The data collected through the traditional field survey approach were used in the process of extracting the training and validating datasets for the RF classification algorithm of OBIA analysis. Classification accuracy was evaluated using both, "per pixel“ and "per polygon" methods. Classification procces yelded satisfactory results for both habitat types, and both monitoring approaches (RGB and MSP). As expected, the accuracy of the classification per polygon was generally lower than the accuracy per pixel, and the mean values for the covered localities were respectively KI 0.67; OA 76% and KI 0.78; OA 86%. The accuracy of the final photogrammetric products - digital maps of aquatic macrophytes averaged 0.79 for KHI and 88% OA. It was observed that multispectral photogrammetry gave better results and as such represents a more optimal approach for mapping aquatic vegetation. In total, 59 taxa of aquatic macrophytes were recorded using traditional methods, while 34 categories of aquatic macrophytes could be extracted from the orthomosaics. Given that the macrophytes categories mostly represent the ecological categories (life form traits) of macrophytes, it can be concluded that the floristic resolution of traditional survey methods was higher. However, UAV technology enables the monitoring of the absolute cover values of aquatic macrophytes within the researsch units, which represents an important step forward in solving the problem of relative quatifiacation measures of aquatic macrophyte mentioned at the very beginning. The research results indicate that the resolution of information obtained by monitoring using unmanned aerial vehicles can significantly supplement the resolution of data collected by traditional methods. It can also increase the spatial and temporal resolution of the collected data, enable the creation of time series and the evaluation of macrophyte dynamics of the investigated sections. In addition to increasing the resolution and accuracy of data, new technologies maximize the financial and time frameworks of management and monitoring of aquatic ecosystems. The methodology proposed in this PhD thesis enables: successful collection of adequate aerial photographs by unmanned aerial vehicles, collection of field data for the creation of digital maps of macrophytes, processing of aerial photographs and generation of orthomosaics, calculation of spectral and textural indices based on the original channels of aerial photographs, processing of orthomosaics in terms of segmentation and classification, creation of digital interactive orthomaps and extraction of environmentally significant information from the created digital maps
Unapređenje dizajna fizičkog sloja bežičnih komunikacionih sistema bazirano na algoritmima mašinskog učenja
Get PDFThe research conducted within the dissertation is based on the application of machine learning algorithms to improve and enhance the physical layer of wireless communication systems. The problems addressed were carefully selected to propose new algorithms in areas where optimal solutions are lacking in the literature or where existing solutions are overly complex. Additionally, the proposed solutions directly contribute to improving algorithms whose conventional versions currently hinder further development of wireless communication systems. It is important to note that these proposed solutions are based on machine learning algorithms, the use of which will be inevitable in next-generation wireless communication systems. The first part of the dissertation deals with the machine learning-based optimization for individual blocks in the processing chain at the receiver side of wireless communication systems, with a special focus on the synchronization block and its core functions - packet detection and carrier frequency offset estimation. The second part of the dissertation explores the paradigm of endto- end optimization of communication systems using a specific neural network architecture - autoencoders. More precisely, this part focuses on the design of different error correction codes, for which there is still no optimal solution in the literature, and they are intended for exceptionally critical communication scenarios.Истраживање спроведено у оквиру дисертације засновано је на применама алгоритама машинског учења у процесу побољшања и унапређења физичког слоја бежичних комуникационих система. Проблеми који су решавани су пажљиво изабрани, тако да се нови алгоритми предложе у областима за које или не постоје оптимална решења у литератури, или су постојећа решења превише комплексна. Такође, предложена решења директно утичу на побољшање алгоритама чије конвенционалне верзије тренутно представљају препреку за даљи развој бежичних комуникационих система. Битно је напоменути да су предложена решења заснована на алгоритмима машинског учења, чија ће употреба бити неизбежна у бежичним комуникационим системима следеће генерације. Први део дисертације се бави проблемом оптимизације, заснованом на машинском учењу, појединачних блокова у ланцу процесирања на пријемној страни бежичног комуникационог система, са посебним освртом на блок за синхронизацију и његове основне функције - детекцију пакета и естимацију фреквенцијског помераја носиоца. Други деодисертације испитује парадигму end-to-end оптимизације комуникационогсистема применом специфичне архитектуре неуронских мрежа -аутоенкодера. Прецизније, други део дисертације се фокусира на дизајнразличитих заштитних кодова, за које још увек не постоји оптимално решење у литератури, а намењени су изузетно битним комуникационим сценаријима.Istraživanje sprovedeno u okviru disertacije zasnovano je na primenama algoritama mašinskog učenja u procesu poboljšanja i unapređenja fizičkog sloja bežičnih komunikacionih sistema. Problemi koji su rešavani su pažljivo izabrani, tako da se novi algoritmi predlože u oblastima za koje ili ne postoje optimalna rešenja u literaturi, ili su postojeća rešenja previše kompleksna. Takođe, predložena rešenja direktno utiču na poboljšanje algoritama čije konvencionalne verzije trenutno predstavljaju prepreku za dalji razvoj bežičnih komunikacionih sistema. Bitno je napomenuti da su predložena rešenja zasnovana na algoritmima mašinskog učenja, čija će upotreba biti neizbežna u bežičnim komunikacionim sistemima sledeće generacije. Prvi deo disertacije se bavi problemom optimizacije, zasnovanom na mašinskom učenju, pojedinačnih blokova u lancu procesiranja na prijemnoj strani bežičnog komunikacionog sistema, sa posebnim osvrtom na blok za sinhronizaciju i njegove osnovne funkcije - detekciju paketa i estimaciju frekvencijskog pomeraja nosioca. Drugi deodisertacije ispituje paradigmu end-to-end optimizacije komunikacionogsistema primenom specifične arhitekture neuronskih mreža -autoenkodera. Preciznije, drugi deo disertacije se fokusira na dizajnrazličitih zaštitnih kodova, za koje još uvek ne postoji optimalno rešenje u literaturi, a namenjeni su izuzetno bitnim komunikacionim scenarijima
Upravljanje hotelskim preduzećima u uslovima delovanja kriznih situacija
No full textPozitivna tendencija razvoja turizma je zabeležena sredinom dvadesetog veka pod uticajem čitavog niza faktora kao što su ekonomski, politički, kulturni, organizacioni. Trend rasta se nastavio i u kasnijem periodu, s tim što je bio prekidan zbog izloženosti kriza izazvanih ekonomskim i vanekonomskim uticajima. U razvojnom putu turizma je ipak dominirala kriza koja je nastala pod uticajem pandemije Covid 19 ostavivši izuzetno loše posledice u hotelskoj industriji. Imajući u vidu jednu specifičnu karakteristiku turizma koja se odnosi na brzu sposobnost oporavka u odnosu na ostale grane, potpuno je očekivano da će tokom vremena doći do relativno brzog oporavka tržišta. U istraživanju fenomena kriznih situacija sa posebnim osvrtom na Covid -19, ističemo bazu podataka stvorenu kao rezultat povezivanja teorijskog dela i stečenog iskustva nastalog primenom ekonomskih mera za ublažavanje kriznih situacija u novonostalim okolnostima privrednog poslovanja. Sasvim je jasno da krizne situacije nastaju bez najave i da se one kao takve ne mogu predvideti, ali je sigurno da se istraživanja i zaključci do kojih se došlo mogu primeniti na buduća krizna dešavanja i krizna upravljanja sa tendencijom stabilizacije krizne situacije. U radu je akcenat stavljen na poslovni proces kriznog menadžmenta koji je paketom ekonomskih mera Vlade Republike Srbije donosio odluke o nastavku poslovanja hotelskih preduzeća i očuvanju kadrovske strukture tokom kriznog perioda. S tim u vezi su istraživanja pokazala značaj seta paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije koji je omogućio nastavak rada u hotelijerstvu uz zadržavanje zaposlenih radnika
Primena histopatoloških promena kao potencijalnih biomarkera u akvatičnoj ekotoksikologiji za procenu toksičnog efekta nanočestica na model organizmu Chironomus riparius
No full textThe aquatic environment is the largest collector of waste, which enters it directly, through dumping and releasing waste, or indirectly, through soil runoff, and wind deposition. This implies the need for detailed research that would contribute to a better understanding of individual pollutant toxicity as well as designing the best mechanisms for risk assessment and defining guidelines and laws on waste management.
In this dissertation, Chironomus riparius was used as a model organism, with histological analysis initially used to describe the normal morphology of the digestive and excretory systems, as well as adipose tissue.
A multi-biomarker approach was used for detecting the toxicity of metal-oxide nanoparticles (TiO2, CeO2, Fe3O4), LCFA, and MP. First, the characterization of the tested particles was done in order to get more information about them. Metal-oxide nanoparticles and MP were described in previous studies, so the original characterization of LCFA particles was done in the dissertation.
An acute test with metal-oxide nanoparticles revealed the high toxicity of nano-Fe3O4 that caused intensive vacuolization of the midgut region I and Malphigian tubules. Nano-CeO2 caused mild vacuolization of Malphigian tubules. Nano-TiO2 provoked the remodeling of fat body tissue and gut epithelium. By analyzing sub-organismal biomarkers in chronic tests, it was revealed that metal oxide nanoparticles and MP have the potential to affect oxidative stress enzymes, while nano-CeO2 and nano-Fe3O4 have also been shown to be genotoxic. LCFA particles affected almost all analyzed parameters.
Microvilli length has been shown to be a parameter that has a strong potential to become a histopathological biomarker that can be used in ecotoxicological studies in the future
Pro et contra standardizacije različitih elemenata izvođaštva
Get PDFМузичко извођаштво се крајем 19. и током 20. века развило у хетерогену област захваљујући музичким правцима попут серијализма, додекафоније, електронске музике, али и обавези да се истовремено негују и одржавају стилови извођења музике из претходних историјских периода попут Барока, Класицизма, Романтизма. Уз свест о развоју виолине током поменутих историјских периода, дошло се до ситуације у којој се „музика прошлости“ изводи на инструментима „садашњости“. То отвара питања о техничким, стилским, акустичким и едукативним проблемима са којима се сусреће савремени извођач. Зато се у теми „Музика Ј. С. Баха на савременој виолини“ покреће дискусија и траже одговори на питања који ће у односу pro et contra (за и против) довести до решења којима сам се водио током припреме репертоара уметничког дела доктората. Он је током тог процеса истраживања обликован у складу са теоријским тежиштима за које сматрам да представљају компромис историје, садашњих трендова извођаштва, технолошких услова и образовања савременог виолинисте. Уз приказ елемената који су се трансформисали од Барока до данас, а део су технике леве и десне руке, биће представљен извођачки, као и педагошки приступ репертоару Ј. С. Баха за виолину, односно музичких форми које у случају Партите бр. 2, d-moll BWV 1004 за виолину соло, Сонате за виолину и чембало E-dur, BWV 1016 и Концерта за виолину и оркестар a-moll BWV 1041, чине музичку платформу у оквиру које могу да се прикажу основни принципи извођења барокног репертоара на савременој виолини.Muzičko izvođaštvo se krajem 19. i tokom 20. veka razvilo u heterogenu oblast zahvaljujući muzičkim pravcima poput serijalizma, dodekafonije, elektronske muzike, ali i obavezi da se istovremeno neguju i održavaju stilovi izvođenja muzike iz prethodnih istorijskih perioda poput Baroka, Klasicizma, Romantizma. Uz svest o razvoju violine tokom pomenutih istorijskih perioda, došlo se do situacije u kojoj se „muzika prošlosti“ izvodi na instrumentima „sadašnjosti“. To otvara pitanja o tehničkim, stilskim, akustičkim i edukativnim problemima sa kojima se susreće savremeni izvođač. Zato se u temi „Muzika J. S. Baha na savremenoj violini“ pokreće diskusija i traže odgovori na pitanja koji će u odnosu pro et contra (za i protiv) dovesti do rešenja kojima sam se vodio tokom pripreme repertoara umetničkog dela doktorata. On je tokom tog procesa istraživanja oblikovan u skladu sa teorijskim težištima za koje smatram da predstavljaju kompromis istorije, sadašnjih trendova izvođaštva, tehnoloških uslova i obrazovanja savremenog violiniste. Uz prikaz elemenata koji su se transformisali od Baroka do danas, a deo su tehnike leve i desne ruke, biće predstavljen izvođački, kao i pedagoški pristup repertoaru J. S. Baha za violinu, odnosno muzičkih formi koje u slučaju Partite br. 2, d-moll BWV 1004 za violinu solo, Sonate za violinu i čembalo E-dur, BWV 1016 i Koncerta za violinu i orkestar a-moll BWV 1041, čine muzičku platformu u okviru koje mogu da se prikažu osnovni principi izvođenja baroknog repertoara na savremenoj violini.At the end of the 19th and during the 20th century, musical performances developed into a heterogeneous field thanks to musical trends such as serialism, dodecaphony, electronic music, but also with the obligation to simultaneously nurture and maintain music performance music styles from previous historical periods such as Baroque, Classicism and Romantism. With the awareness of the violin development during the mentioned historical periods, a situation has arisen and the “music of the past” is performed on the instruments of the “present”. This raises questions about the technical, stylistic, acoustic and educational problems faced by the contemporary performer. That is why the topic “Music of J. S. Bach on a modern violin” initiates a discussion and reach for answers pro et contra to all questions which I ask myself during the preparation of the repertoire that will be performed as part of the artistic work of this doctorate. The attitude towards the performance of Bach’s repertoire was formed during the process of theoretical research and is in accordance with the theoretical focus, which I believe represent a compromise of history, current performance trends, technological conditions and the education of the contemporary violinist. Along with the presentation of the elements that have transformed from Baroque until today, I will consider transformation of left and right hand technique, the performing and pedagogical approach to the repertoire of J. S. Bach for violin especially for musical forms of Partita for violin solo No. 2, D-Minor BWV 1004, Sonata for Violin and Harpsicord E-Major, BWV 1016 and Violin Concerto in A-Minor BWV 1041. These musical forms are platform for a theoretical approach for music performance of baroque repertoire on modern violin
Application of nanotechnology and green photocatalysis for sustainable removal of organic pollutants from water
Get PDFCilj doktorske disertacije je proučavanje primene nanotehnologije i fotokatalize u uklanjanju tri različita organska polutanta iz vodene sredine, dve aktivne komponente leka (tolperison-hidrohlorid i 17α- etinilestradiol) i jednog pesticida (tembotrion). U eksperimentima fotokatalitičke razgadnje navedenih zagađujućih materija primenjeni su različiti komercijalno dostupni i novosintetisani (zeleni) nanomaterijali. Eksperimenti su izvedeni uz simulirano sunčevo zračenje (SSZ) i UV zračenje. Nadalje, ispitivani su različiti eksperimentalni faktori (masena koncentracija fotokatalizatora, početna pH-vrednost suspenzije) radi postizanja maksimalne efikasnosti fotokatalitičkog procesa, posebno u slučaju SSZ. Štaviše, sprovedeni su eksperimenti u cilju procene fitotoksičnosti obe odabrane aktivne komponente leka i njihovih degradacionih intermedijera na pšenici i ječmu. Dobijeni rezultati su pokazali da se primenom fotokatalitičke razgradnje može postići zadovoljavajuća efikasnost uklanjanja pomenutih polutanata iz vode i to uz primenu SSZ. Važno je istaći da su pored komercijalno dostupnih poluprovodnika i svi novosintetisani (zeleni) ZnO nanomaterijali pokazali zadovoljavajuću fotokatalitičku aktivnost. Pored toga, fotolitička aktivnost biljnih ekstrakata, kao i njihova uspešna primena u sintezi ZnO nanomaterijala može doprineti smanjivanju ljudskog uticaja na životnu sredinu i doprinosi razvoju zelene hemije i održive tehnike prečišćavanja vode. Nadalje, procena fitotoksičnosti tolperison-hidrohlorida, 17α-etinilestradiola, kao i njihovih degradacionih intermedijera ukazala je na njihovo štetno dejstvo na pšenicu i ječam. Takođe, radi ispitivanja uticaja vodenog matriksa, proučavana je efikasnost fotokatalitičke razgadnje 17α- etinilestradiola u vodi iz reke Dunav, pri čemu je uočena smanjena fotokatalitička aktivnost u odnosu na ultračistu vodu.The aim of this doctoral dissertation was to investigate the application of nanotechnology and photocatalysis in the removal of three various organic pollutants from the aquatic environment, i.e. two active pharmaceutical ingredients (tolperisone hydrochloride and 17α-ethinylestradiol) and one pesticide (tembotrione). In the experiments of photocatalytic degradation, various commercially available and newly-synthesized (green) nanomaterials were studied. The experiments were carried out under simulated solar irradiation (SSI) and UV irradiation. Furthermore, various experimental factors (catalyst loading, initial pH value of suspension) were examined to achieve the maximum efficiency of the photocatalytic process, especially in the case of SSI. In addition, experiments were conducted to assess the phytotoxicity of both selected active pharmaceutical ingredients and their degradation intermediates on wheat and barley. According to the obtained results, it can be concluded that a satisfactory removal efficiency of the above mentioned pollutants can be achieved via photocatalytic treatment in water, with special accent on SSI. It is important to emphasize that besides the commercially available semiconductors, all newly-synthesized (green) ZnO nanomaterials showed satisfactory photocatalytic activity. Moreover, the photolytic activity of plant extracts, as well as their successful application in the synthesis of ZnO nanomaterials, contributes to reducing human footprint in the environment and promotes the development of green chemistry and sustainable water remediation techniques. Furthermore, the phytotoxicity assessment of tolperisone hydrochloride, 17α-ethinylestradiol, as well as their degradation intermediates revealed their harmful effects on wheat and barley. Additionally, in order to investigate the water matrix effect, the efficiency of photocatalytic degradation of 17α-ethinylestradiol in Danube water was studied, wherein a reduced photocatalytic activity was observed compared to the ultrapure water
Statistika u košarci i njene implikacije
No full textOvo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se analiziraju zvanični statistički izveštaji (indeksi uspešnosti i elementi tehničko-taktičkih aktivnosti) igrača evropskih reprezentacija u odnosu rezultatsku efikasnost, njihov uzrast i igračke pozicije i uporede dobijeni podaci sa podacima dobijenim vođenim intervjuom sa trenerima – ekspertima.
Sprovedeno istraživanje je neeksperimentalnog preglednog tipa. Uzorak varijabli činili su zvanični statistički izveštaji za 288 košarkaša, sa 167 utakmica Evropskih prvenstava odigranih u periodu od 2017 – 2022, predstavljeni kao sistem prediktorskih varijabli (elementi tehničko-taktičkih aktivnosti - 14), dok je kriterijumsku varijablu predstavljao indeks uspešnosti. Podaci dobijeni vođenim intervjuom su realizovani uz učešće šest trenera eksperata. Pored deskriptivne statistike, upotrebljen je koeficijent korelacije (Pearson) za dobijanja veličine povezanosti svih varijabli u i uspešnosti košarkaša različitih uzrasnih kategorija i igračkih pozicija. Doprinos posmatranih elemenata rezultatu košarkaša na osnovu uticaja različitih elemenata košarke (varijabli) definisani su Multiplom Regresionom analizom (Backward metod), dok je doprinos indeksa uspešnosti pojedinaca u pobedničkim ekipama utvrđen primenom deskriptivne statistike metodom izračunavanja percentila
Pozitivan uticaj na rezultatski uspeh čine: ostvaren veliki broj poena, uz timsku igru na koju ukazuje broj asistencija, uz ostvarivanje poseda lopte, prekidom protivničkog napada (osvojene lopte) ili skokovima u napadu i odbrani. Negativan uticaj na rezultatsku efikasnost čine loša realizacija šuteva za 2 i 3 poena, veći broj ličnih grešaka i veći broj izgubljenih poseda (lopti) u napadu. Kada su u pitanju rezultati analiza u kojoj indeks uspešnosti (pojedinaca) doprinosi rezultatskom uspehu različitih selekcija različitih uzrasta može se zaključiti da je važnije da više igrača ima vrednosti - 10-11 indeksa uspešnosti, nego da ima pojedinca sa izuzetnim učinkom. Analizom rezultata dobijenih statističkom obradom podataka i kvalitativnih podataka dobijenih od strane trenera eksperata, utvrđena je visoka povezanost sa mišljenima trenera. Ovo ukazuje da vrhunski treneri imaju dobru percepciju šta je i koliko bitno u podacima koji se dobijaju putem statističkih izveštaja ekipa i pojedinaca, za pripremu kako treninga tako i utakmica.
Rezultati istraživanja omogućuju bolje razumevanje tehničko taktičkih aktivnosti (elemenata) koje ukazuju na hijerarhijsku strukturu njihovog uticaja na rezultatsku efikasnost u različitim uzrastima mlađih košarkaških selekcija
Onomastics of the Aleksinac Pomoravlje area
No full textПредмет истраживања ове докторске дисертације јесте прикупљање, бележење и анализа ономастичких јединица забележених у деветнаест села Алексиначког Поморавља, те је тако изнета и анализирана грађа из Банковца, Бовна, Горњег Сухотна, Горњег Љубеша, Гредетина, Грејача, Доње Пешчанице, Доњег Сухотна, Доњег Адровца, Јасења, Каменице, Катуна, Краљева, Крушја, Лознаца, Лужана, Малог Дреновца, Трњана и Честе. Ономастичка грађа прикупљана је према устаљеним ономастичким принципима, општеприхваћеним у науци о језику. С обзиром на то да ономастички подаци са овог терена досад нису представљани научној јавности, искази изнети у докторској дисертацији могу бити од велике важности како за лингвистику тако и за мештане испитиваних села, будући да је врло важан културолошки моменат изнет кроз приказ говора информатора у речнику приложеном уз рад. Докторска дисертација Ономастика Алексиначког Поморавља конципирана је тако да се састоји из неколико делова, од којих централно место заузимају три: Ономастичка грађа, Творбено-семантичка анализа ономастичких јединица и Речник ономастичких јединица. Први део представља презентовање ономастичке грађе из свих деветнаест села, с тим да су о сваком селу навођени ванлингвистички фактори који могу служити лакшој убикацији села на мапи. Други, уједно и централни, део подразумева анализу и класификацију ономастичких јединица забележених на терену. Посебно су издвојени и анализирани микротопоними, презимена, мушка и женска лична имена, мушки и женски лични надимци, мушки и женски хипокористици и фамилијарни надимци. Ономастичке категорије анализиране су са семантичког и структурног аспекта, те је тако одрађена творбено- семантичка анализа микротопонима, указано је на порекло и семантику презимена уз посебан осврт на приказ њихове структуре, мушка и женска лична имена класификована су према врсти мотивне лексеме у њима уз структурну анализу прикупљене грађе, дат је преглед мушких и женских личних надимака према мотиву настанка уз формирање семантичких поља, издвојени су најчешћи творбени модели према којима су творени мушки и женски хипокористици и представљени су фамилијарни надимци прикупљени на терену, којих има најмање од свих ономастичких категорија. Трећи део чини речник ономастичких јединица, уређен по устаљеним лексикографским поступцима, а обухвата око 4.000 ономастичких јединица. На ономастику Алексиначког Поморавља утицали су различити друштвено- економски фактори изазвани, пре свега, сталним миграцијама становништва, те ће тако објављена грађа у овој докторској дисертацији служити подробнијем сагледавању српског ономастикона XX века
Factors influencing the development of the Fudokan karate organization
No full textOntološka utemeljenost karatea, koji je nastao kao ishodište razvoja i osavremenjavanja borilačkih veština Dalekog istoka, zasniva se na tri kohezivna stratuma: subjektima veštine (trener i učenik), uslovima za vežbanje (prostor i oprema) i načinu prenošenja znanja (trening kao proces transfera vrednosti). Tokom svoje evolucije na globalnom
nivou savremeni karate se menjao dominantno pod uticajima različito orijentisanih instruktora. U tom smislu se sve više prepoznaju obeležja sportske discipline, gde se vrednovanje tradicionalnih vrednosti (forma, stavovi, način disanja, kretanje, itd.) postavlja u drugi plan, a prioritet se daje neposrednim efektima brzo izvedene sportske tehnike
(postizanje poena u sportskoj borbi). Ovakav pristup je doveo do toga da se današnji karate može tretirati kroz dva potpuno različita pristupa (ili discipline) koji suštinski formatiraju relativno nezavisne oblike karatea: (1) tradicionalni (usmerenom ka dominaciji karate veštine i Budo filozofije) i (2) sportski (gde je primarno obeležje sportskotakmičarski
rezultat). Međutim, poslednjih godina se sve više uočavaju tendencije ka inovacijama u karateu, kako sportskom, tako i
tradicionalnom. Naročito u modifikacijama subdiscplina takmičarskih programa. Relativna zasićenost sportskim sadržajima karatea (hiperprodukcija takmičenja, rezultata, šampiona, itd.) sve intenzivnije pojačava tendencija kod jednog broja istaknutih karate učitelja za vraćanje njegovim tradicionalnim vrednostima. Što apostrofira stav da
je karate pre svega Budo veština samousavršavanja i izgradnje karakternih osobina. Fudokan je nastao kao posledica višedecenijskog praktičnog rada njegovih osnivača (Ilije i Vladimira Jorge) sa karatistima evropskih, afričkih, azijskih i američkih zemalja. U međuvremenu, stečeni svetski ugled i ostvareni rezultati doveli su početkom osamdesetih godina dvadesetog veka do nastanka Fudokan karatea. Prvo njegovo predstavljanje u javnosti vezuje se za 15. novembar 1980. godine kada je osnivač (dr Ilija Jorga) prezentovao novi predavački sistem, kao inovativan način razvitka tradicionalnog
karatea. Ovaj sistem ili, kakao ga neki nazivaju – stil, predstavlja savremeni pristup razvoju tradicije vežbanja karatea japanskih majstora JKA. Danas Fudokan karate čini dominantnu školu tradicionalnog karatea u istočnoevropskim i srednjoazijskim državama. Dosadašnja istraživanja u oblasti karatea uglavnom su bila bazirana na proučavanjima tehnologije trenažnog procesa ili širem kontekstu biomehaničkih i antropomotoričkih aspekata karatea.
Dominantno kroz obuhvat prostora sportskog karatea. Veoma je mali broj studija koja su odgovarajuću pažnju posvetila kontekstu menadžmenta u karateu. U području Fudokana gotovo i da se ne mogu se uočiti relevantna istraživanja čiji se rezultati mogu pronaći u referentnim naučnim časopisima. U tom smislu se opredeljenje za
prostor ovog istraživanja odnosilo na razmatranje nekih aspekata sportskog menadžmenta aplikovanih u okruženju Fudokan karatea. Odnosno, traženje pojedinih odgovora na pitanja o karakteristikama ambijenta u kojem deluju subjekti Fudokan karatea