Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Archiving of personal heritage, Scene Design Artwork
No full textDoktorski umetnički rad Arhiviranje ličnog nasleđa, umetničko delo scenskog dizajna, za predmet ima dramatizaciju i inscenaciju umetničkog performansa kroz upotrebu jezika i elemenata scenskog dizajna. Teme suočavanja sa smrtnošću i istraživanje univerzalnih aspekata ličnog nasleđa kroz teorijsko i umetničko istraživanje dopunjeni su ispitivanjem uloge publike u recepciji umetničkog performansa dugog trajanja.Doctoral artwork Archiving personal heritage, Scene Design Artwork for the subject has a dramatisation and staging of an artistic performance through the use of language and elements of stage design. The themes of dealing with mortality and the exploration of universal aspects of personal heritage through theoretical and artistic research are complemented by an examination of the audience's role in the reception of long-lasting artistic performance
The islamic factor on the premises of Slovenia and Croatia as a possible security threat
No full textPredmet doktorske disertacije je problematike radikalnog islama na geografskom području Hrvatske i Slovenije u vremenskom periodu od srednjeg veka (15. veka) do savremenosti. Istraživački problem disertacije je prepoznat u procesima koji mogu voditi radikalizaciji muslimanske populacije u Sloveniji i Hrvatskoj, nasilnom ekstremizmu i terorizmu – podstaknutim radikalnim interpretacijama islama, kao i socijalnim preduslovima, impulsima i relacijama koje vode percepciji relativne deprivacije i neprihvatanju integrišućih obrazaca i modela integracije u pomenuta društva. Proces širenja uticaja radikalnog islama i islamizma sagledavan je i preko modaliteta uticaja međunarodnog islamskog faktora. U disertaciji su istražene ključne bezbednose, istorijske, političke i demografske determinante koje uokviruju predmet i problem disertacije, sa sledećim bitnim zaključcima: da su istorijski tokovi i događaji vezani za prodor Islama na Balkan direktno uticali na sudbine generacija, njihov položaj i određivale im uverenja i menjala verovanja, i da su ovi tokovi od jasnog značaja i za aktuelne odnose na prostoru Balkana; da neki teorijski pogledi i istorijski prikazi, posebno interpretacije položaja pripadnika muslimanske veoispovesti, iskazuju krajnje simpicifiran prilaz i nose krajnje maliciozan karakter; da je istorija vojnih sukoba između Slovenaca i Turaka formirala negativne slovenačke predrasude, kao i da su se refleksije na sukob iskazivale u kulturnim obrascima, slovenačkoj literaturi, u idejnim projektima; da su strategijski planovi Osmanlijske imperije, geopolitičke konstalacije i odnosi sila u regionu, kao i lične veze uticale na istorijska događanja i trendove, i time određivali ciljeve, pravac i intenzitet osvajačkih nastojanja Osmanlija ka Sloveniji;nda prikazak istorijskih procesa i migracionih pomeranja jasno pokazuje jačinu uticaja islamskog faktora (Osmanlijska osvajanja) na životne perspektive i demografske procese autohtonog stanovništva na području današnje Hrvatske, a kroz istoriju na očuvanje njihovog identiteta; da su islamski kulturni centari u Zagrebu, Rijeci, Sisku i Ljubljani od strateškog značaja kako za islamsku zajednicu u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i za države islamske provinijencije; da istorijski podaci ukazuju da na istorijske tokove (na prostoru Balkana), na delovanje uključenih aktera i njihove motive, opredeljenja i ciljeve, utiče složen sklop faktora i njihova interakcija – što nalaže oprez pri naučnoj analizi i izvođenju zaključaka, i često nalaže fokus koji pojedine događaje i okolnosti tumači preko specifičnog konteksta i uvažavajući kako verske, tako i ideološke i socijalne podsticaje; da se na osnovu javno dostupnih izvora – kontakata, uspostavljenih odnosa, realizovanih projekata u interesu vernika islama, kao i izjava zvaničnika Hrvatske i vrlo pohvalnih izjava zvaničnika islamskih država – može zaključiti da zvaničnici Hrvatske vode promišljenu politiku sa islamskim faktorom
Избор локација за савлађивање водених препрека у одбрамбеној операцији применом метода вишектритеријумског одлучивања
No full textДа би се приступило самој успостави места преласка, неопходно је донети исправну одлуку о његовој локацији, где пресудну улогу имају познавање оперативног окружења и искуство инжињеријског официра и његово познавање тактике и технике употребе како понтонирских јединица, тако и других јединица које савлађују водену препреку.
У циљу бржег и квалитетнијег доношења одлука о избору локација за места преласка и пружања помоћи мање искусним старешинама за доношење одлука о местима прелазака у одбрамбеној операцији, у овом истраживању биће израђени модели за подршку одлучивању, који ће обухватити све чиниоце који су неопходни за доношење оптималне одлуке о избору локације места прелазака. Наведени модели обухватиће релевантне методе вишекритеријумског одлучивања за дефинисање тежинских коефицијената критеријума, засноване на експертским мишљењима, као и методе које одређују оптималну локацију из скупа понуђених. Овакав приступ одлучивању ствара основу за израду софтвера за подршку одлучивању приликом доношења одлуке о избору локација за места прелазака у одбрамбеној операцији, који би био имплементиран у понтонирским јединицама Војске Србије. Поред наведених резултата истраживања, научни допринос овог рада, огледа се и у израђеном идејном решењу софтвера за подршку одлучивању, који је заснован на резултатима овог истраживања. Наведени софтвер би мање искусним старешинама пружио адекватну помоћ приликом доношења одлуке избору локације за предметна места прелазака у одбрамбеној операцији, поштујући основна начела, нормативну регулативу која регулише ову област, као и теоријска и емпиријска сазнања из области савлађивања водених препрека. Научни допринос овог рада је вишеструк. Он укључује теоријске иновације у области вишекритеријумског одлучивања, као и практичне примере примене тих теорија у стварним ситуацијама. Резултати овог истраживања, могу се имплементирати у постојећа нормативна и доктринарна документа, која регулишу област савлађивања водених препрека, чиме би се ова област детаљније уредила
Функционална разноврсност и експресивни потенцијал деонице виоле у клавирским квартетима бр.1 оп.25 и бр.3 оп. 60 Јоханеса Брамса
No full textPrognostic significance of estrogen, progesterone and HER-2 receptor expression in high-risk endometrial cancer
Full text linkUvod. Karcinom endometrijuma (KE) je drugi najčešći malignitet ženskog reproduktivnog trakta i peti karcinom po incidenci kod žena uopšte, sa približno 400.000 novih slučajeva godišnje širom sveta. Hirurgija je jedini tretman kod 55% pacijentkinja koje imaju nizak rizik za recidiv bolesti baziran na kliničko- patološkim i molekularnim prognostičkim parametrima. Ostale pacijentkinje koje su na osnovu prognostičkih parametara svrstane u grupe višeg rizika su kandidatkinje za adjuvatnu terapiju u vidu zračenja sa ili bez hemioterapije. Karcinom endometrijuma poseduje različite patohistološke i molekularne karakteristike koje ga čine heterogenom bolešću u prognostičkom smislu. Prognostički parametri kod KE su podeljeni na tradicionalne, kliničko- patohistološke i na novije, molekularne i genetske. Ekspresija estrogenskih, progesteronskih i HER-2 recepora je u dosadašnjim istraživanjima dala obećavajuće razultate u predikciji prognoze karcinoma endometrijuma. Cilj. Primarni cilj doktorske disertacije je bio da se utvrdi da li postoji statistički značajna razlika u ukupnom preživljavanju (OS) i preživljavanju bez progresije (PFS) između grupe pacijenata sa pozitivnom i grupe pacijenata sa negativnom ekspresijom estrogenskog, progesteronskog i HER-2 receptora u karcinomu endometrijuma visokog rizika. Materijali i metode. Ovo je istraživanje restrospektivno- prospektivnog karaktera koje je u celosti sprovedeno na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici. U njemu su sumirani rezultati 120 pacijentkinja sa patohistološki dijagnostikovanim karcinomom endometrijuma koji po ESGO-ESMO-ESTRO podeli spadaju u grupu visokog rizika i koji su operisani na Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od 2012.- 2018. godine i primili su standardnu adjuvantnu terapiju u nastavku lečenja. U prospektivnom delu studije je načinjena histopatološka i imunohistohemijska analiza uzoraka tumorskog tkiva. Kod svih pacijenatkinja se prospektivno pratio OS i PFS. OS je bio definisan kao vremenski period od operacije do smrtnog ishoda bilo kog uzroka ili do poslednje kontrole, dok je PFS bio definisan kao vremenski period od operacije do recidiva tumora ili do poslednje kontrole. Minimalno vreme praćenja je bilo 36 meseci. Pacijenti su podeljeni na grupe prema rezultatima analiza ekspresije estrogenskih, progesteronskih i HER-2 receptora. Pacijentkinje sa pozitivnom ekspresijom ispitivanog receptora, svrstane su u eksperimentalnu grupu, dok su one sa negativnom ekspresijom istog receptora svrstane u kontrolnu grupu. Dodatno su na osnovu analiza ekspresije formirane 4 grupe: sa pozitivnim ER i negativnim HER-2, pozitivna oba receptora (ER i HER-2), negativnim ER i pozitivnim HER2, i negativna oba receptora (ER i HER-2). Između ovako formiranih grupa su dalje statistički poređeni klinički i histopatološki parametri i rezultati preživljavanja. Rezultati. Ekspresija estrogenskog receptora nije značajan prognostički faktor kod pacijentkinja sa karcinomom endometrijuma visokog rizika. Pacijentkinje sa izraženom ekspresijom ER su imale prosečno vreme do progresije bolesti od 79,8 meseci i prosečno vreme preživljavanja od 88,7 meseci, što se nije statistički značajno razlikovalo od pacijentkinja sa negativnom ekspresijom ER gde je vreme do progresije bilo 55 meseci, a vreme preživljavanja 55,9 meseci. Rezultati ove doktorske disertacije ukazuju na to da progesteronski receptori nemaju prognostički značaj kod karcinoma endometrijuma. Pacijentkinje sa izraženom ekspresijom PR su imale prosečno vreme do progresije bolesti od 78,1 meseci i prosečno vreme preživljavanja od 87,9 meseci, što se nije statistički značajno razlikovalo od pacijentkinja sa negativnom ekspresijom PR gde je vreme do progresije bilo 59,9 meseci, a vreme preživljavanja 60 meseci. Iako nije dokazana statistička značajnost, opservira se trend ka boljem preživljavanju pacijenkinja sa pozitivnom ekspresijom PR i ER. U rezulatima ove doktorske disertacije zaključeno je da postoji statistički značajna razlika u PFS i OS između pacijentkinja sa pozitivnom i negativnom ekspresijom HER-2. Pacijentkinje sa izraženom ekspresijom HER-2 imaju kraće prosečno vreme do progresije bolesti (PFS) od 53,1 meseci, u poređenju sa pacijentkinjama sa negativnom ekspresijom HER-2 gde je vreme do progresije 82 meseca. Prosečno vreme preživljavanja (OS) pacijentkinja sa pozitivnom ekspresijom HER-2 je bilo 55,5 meseci, značajno lošije nego pacijentkinja sa negativnom ekspresijom HER-2 čiji prosečan OS je bio 88,8 meseci. Naši rezultati pokazuju da postoji značajan kumulativni prognostički značaj ekspresije ER i HER-2, značajniji nego bilo koji od ova dva parametra kada se posmatra njihov pojedinačni uticaj na preživljavanje. Očekivano, grupa sa pozitivnom ekspresijom ER i negativnom ekspresijom HER-2 je imala najbolji PFS i OS, značajno duži od ostale tri grupe. Suprotno tome, molekularna ER-/ HER2+ grupa je imala najlošije preživljavanje, PSF je bio 65,7 meseci, a OS čak 68,9 meseci kraći nego kod prethodno pomenute ER+/HER2- grupe. Intermedijarno preživljavanje su imale ER-/HER2- i ER+/HER2+ grupe. Zaključak. Ekspresija estrogenskih i progesteronskih receptora u karcinomu endometrijuma visokog rizika nema prognostički značaj. Pacijentkinje sa pozitivnom ekspresijom HER-2 u karcinomu endometrijuma visokog rizika imaju lošije preživljavanje od onih sa negativnom ekpresijom. Pacijentkinje sa udruženom pozitivnom ekspresijom ER i negativnom ekspresijom HER-2 imaju najbolju prognozu, dok one sa udruženom negativnom ekspresijom ER i pozitivnom ekspresijom HER-2 imaju najlošiju prognozu.Introduction. Endometrial cancer (EC) is the second most common malignancy of the female reproductive tract and the fifth most common cancer in women overall, with approximately 400,000 new cases annually worldwide. Surgery is the only treatment for just 55% of patients who have a low risk of disease recurrence based on clinical- pathological and molecular prognostic parameters. Other patients who are classified based on prognostic parameters in a higher risk groups are candidates for adjuvant irradiation with or without chemotherapy. Endometrial cancer has different pathohistological and molecular characteristics that make it a heterogeneous disease in the prognostic sense. Prognostic parameters in EC are divided into traditional, clinical and pathohistological and newer, molecular and genetic. The expression of estrogen, progesterone and HER-2 receptors in the previous studies gave promising results in prognostic evaluation of endometrial cancer. The goal. The primary goal of this doctoral dissertation was to determine whether there is a statistically significant difference in overall survival (OS) and progression-free survival (PFS) between the groups of patients with positive and negative expression of estrogen, progesterone and HER-2 receptors in high-grade endometrial cancer. Materials and methods. This is a retrospective- prospective research that was entirely conducted at the Institute of Oncology of Vojvodina in Sremska Kamenica. It summarizes the results of 120 patients with pathohistologically diagnosed high-risk endometrial cancer according to the ESGO-ESMO- ESTRO criteria. All of the patients were operated on at the Institute of Oncology of Vojvodina in the period from 2012 to 2018 and received standard adjuvant therapy. In the prospective part of the study, histopathological and immunohistochemical analysis of tumor tissue samples was performed. All patients were prospectively monitored for OS and PFS. OS was defined as the time from surgery to death from any cause or to the last control visit, while PFS was defined as the time from surgery to tumor recurrence or to the last control visit. The minimum follow-up time was 36 months. Patients were divided into groups according to the results of analysis of the expression of estrogen, progesterone and HER-2 receptors. Patients with a positive expression of the investigated receptor were assigned to the experimental group, while those with negative expression of the same receptor were assigned to the control group. Additionally, based on the expression analysis, 4 groups were formed: with positive ER and negative HER-2, positive for both receptors (ER and HER-2), negative ER and positive HER2, and negative for both receptors (ER and HER- 2). Clinical and histopathological parameters and survival results were statistically compared between the groups formed in this way. Results. Еstrogen receptor expression is not a significant prognostic factor in patients with high- risk endometrial cancer. Patients with high ER expression had an average time to disease progression of 79.8 months and an average survival time of 88.7 months, which was not statistically significantly different from patients with negative ER expression, where the time to progression was 55 months and the time survival 55.9 months. The results of this doctoral dissertation indicate that progesterone receptors have no prognostic significance in endometrial cancer. Patients with pronounced PR expression had an average time to disease progression of 78.1 months and an average survival time of 87.9 months, which was not statistically significantly different from patients with negative PR expression, where the time to progression was 59.9 months and the survival time is 60 months. Although statistical significance was not proven, a trend towards better survival of patients with positive expression of PR and ER is observed. In the results of this doctoral dissertation, it was concluded that there is a statistically significant difference in PFS and OS between patients with positive and negative expression of HER-2. Patients with high HER-2 expression had a shorter median time to progression (PFS) of 53.1 months, compared to patients with negative HER-2 expression where the time to progression was 82 months. The median survival (OS) of patients with positive HER-2 expression was 55.5 months, significantly worse than that of patients with negative HER-2 expression whose median OS was 88.8 months. Our results show that there is a significant cumulative prognostic significance of ER and HER-2 expression, more significant than either of these two parameters separately. As expected, the group with positive expression of ER and negative expression of HER-2 had the best PFS and OS, significantly longer than the other three groups. Conversely, the molecular ER-/HER2+ group had the worst survival, PSF was 65.7 months, and OS was even 68.9 months shorter than the previously mentioned ER+/HER2- group. ER-/HER2- and ER+/HER2+ groups had intermediate survival. Conclusion. The expression of oestrogen and progesterone receptors in high-risk endometrial cancer has no prognostic significance. Patients with positive HER-2 expression in high-risk endometrial cancer have worse survival than those with negative expression. Patients with combined positive ER expression and negative HER-2 expression have the best prognosis, while those with combined negative ER expression and positive HER-2 expression have the worst prognosis
Changes in circadian rhythm influence the onset of male puberty and the Leydig cells maturation
No full textProlonged and/or shortened photoperiods resulting from exposure to artificial light, living at northern latitudes, unrestricted use of screens (phones, computers), as well as circadian desynchrony due to shift work, delayed sleep onset, and social activities-particularly pronounced during adolescence-have increasingly come into focus within the scientific community in the context of the high incidence of idiopathic male infertility. Three experimental models were established: male rats were raised from postnatal day 21 (PND21) under conditions of constant light (LL), constant darkness (DD), or an altered light regime (2 days constant light, 2 days constant darkness, and 3 days 14h light/10h dark; referred to as 223), until reaching pubertal (PND35, PND42, PND49) and adult age (PND90). Exposure to stable light/dark cycles (LD) is essential for the proper upregulation of gonadotropic gene expression, coordinated with the upregulation of steroidogenic genes, mitochondrial function, and the expression of clock genes in Leydig cells, resulting in increased serum androgen levels during maturation. Expression of several genes considered markers of puberty (Lhcgr, Insl3, Akr1c14, Hsd11b1) increases with maturation, while expression of Srd5a decreases during eydig cell development. LL and DD conditions reduce physical activity and lead to a decrease in the weight of accessory reproductive organs during development. These changes are accompanied by decreased expression of key genes involved in steroidogenesis and circadian regulation, mitochondrial dysfunction, and reduced serum androgen levels. Elevated corticosterone levels during both puberty and adulthood under LL conditions suggest chronic/circadian stress. Significant changes in Leydig cells during maturation were observed under the 223 lighting regime, characterized by a weakened peripheral clock, reduced expression of genes involved in mitochondrial dynamics, and decreased ATP production. The reduction in serum androgen levels affected germ cell differentiation, particularly in the androgendependent phases of spermatogenesis. These findings emphasize the importance of the natural light-dark cycle and internal clock synchronization for proper pubertal development and reproductive function in males. Produženi i/ili skraćeni fotoperiod usled izloženosti veštačkom osvetljenju, života na severnim geografskim širinama, neograničenoj upotrebi ekrana (telefona, kompjutera), kao i stanju cirkadijalne desinhronije kao posledice rada u smenama, kasnog odlaska na spavanje, društvenih aktivnosti, što je naročito izraženo u tinejdžerskom periodu, stavljaju se u sve veći fokus naučne zajednice u pogledu velikog procenta idiopatske infertilnosti mužjaka. Formirana su tri eksperimentalna modela: mužjaci pacova su od 21. postnatalnog dana (PND21) odrastali pod konstantnim svetlom (LL), konstantnim mrakom (DD) i izmenjenim svetlosnim režimom (2 dana konstantno svetlo, dva dana konstantan mrak i tri dana 14č svetlo/10č mrak; 223), do pubertalnog (PND35, PND42, PND49) i adultnog (PND90) uzrasta. Izloženost stabilnim dnevno-noćnim ritmovima (svetlo/tama; LD) neophodna je za pravilan porast ekspresije gonadotropnih gena u koordinaciji sa porastom ekspresije steroidogenih gena, aktivnošću mitohondrijalnih funkcija i ekspresije gena časovnika u Leydig-ovih ćelijama, što rezultira porastom nivoa androgena u serumu pacova tokom odrastanja.Ekspresija nekih od gena koji predstavljaju markere puberteta (Lhcgr, Insl3, Akr1c14, Hsd11b1) raste sa sazrevanjem, a ekspresija Srd5a opada, u toku maturacije Leydig-ovih ćelija. LL i DD smanjuju fizičku aktivnost i uzrokuju smanjenje mase pomoćnih reproduktivnih organa tokom razvoja. Ove promene su praćene smanjenjem ekspresije ključnih gena uključenih u procese steroidogeneze i gena časovnika, poremećajem funkcije mitohondrija i padom androgena u serumu. Povišen nivo kortikosterona tokom puberteta i u adultnom dobu usled LL uslova sugeriše hronični/cirkadijalni stres. Intenzivne promene na nivou Leydigovih ćelija tokom sazrevanja uočene su u 223 svetlosnim uslovima kroz oslabljen periferni časovnik, smanjenu ekspresiju gena mitohondrijalne dinamike i redukciju ATP-a. Smanjenje androgena u serumu uticalo je na diferencijaciju germinativnih ćelija, odnosno na proces spermatogeneze u androgen-zavisnim fazama. Rezultati naglašavaju važnost prirodnog ciklusa osvetljenja i usklađenosti unutrašnjeg časovnika za pravilan pubertalni razvoj i reproduktivnu sposobnost mužjaka.</p
Innovating the Payment-by-Results Remuneration Model for Marketing Communication Agencies
No full textOva disertacija usmerena je na razvoj i empirijsku validaciju modela za evaluaciju i pravično
nagrađivanje doprinosa agencija u realizaciji integrisanih marketing komunikacionih
kampanja u multistejkholderskom okruženju. Predloženi model zasniva se na strukturiranju
procesa po fazama i identifikaciji svih angažovanih aktera, čime se formira matrica koja
omogućava analitičko praćenje toka rada i raspodele odgovornosti.
Doprinos svakog pojedinačnog aktera, uključujući jednu ili više agencija, ocenjuje se
primenom skale fiksne sume, pri čemu ispitanici raspodeljuju 100% ukupnog doprinosa među
relevantnim akterima u svakoj fazi. Na osnovu ovih ocena izračunava se vrednost varijable
udeo u pripisanom doprinosu (engl. Share in Attributed Contribution – SAC), kojom se fazno
kvantifikuje relativni doprinos aktera u kolektivnim rezultatima. Teorijski okvir modela
utemeljen je na teoriji agencije, logici usluge kao dominantnoj paradigmi i teoriji stejkholdera.
Istraživački pristup kombinuje sekundarnu analizu, kvalitativne uvide kroz intervjue sa
ekspertima i kvantitativno testiranje na uzorku profesionalaca iz četiri zemlje regiona.
Statistička obrada obuhvata deskriptivne, inferencijalne i multivarijacione metode, što je
omogućilo proveru postavljenih hipoteza i evaluaciju ključnih aspekata modela. Dobijeni
rezultati potvrđuju visoku funkcionalnost modela, mogućnost precizne atribucije doprinosa i
identifikaciju obrazaca saradnje i perceptivnih razlika među akterima. Model predstavlja
teorijski i praktični doprinos unapređenju prakse evaluacije učinka i razvoju pravičnijih
mehanizama nagrađivanja u savremenoj marketing komunikacionoj industriji, ali i u drugim
oblastima koje počivaju na timskom radu i kolektivnim ishodima
Povezanost povećane količine rezidualnog gastričnog volumena i razvoja pneumonije udružene sa mehaničkom ventilacijom
No full textМедицинска нутритивна терапија представља важан сегмент лечења животно угрожених болесника. Функција гастроинтестиналног тракта може бити нарушена током критичне болести, што се може манифестовати гастроинтестиналном интолеранцијом у виду дијареје, повраћања, абдоминалног бола, абдоминалне дистензије, опстипације. Као последица гастроинтестиналне интолеранције долази до неадекватног калоријског уноса, развоја малнутриције што је повезано са системском инфламацијом и поремећајима метаболизма. Као резултат гастроинтестиналне интолеранције долази до продуженог хоспиталног лечења, оптерећења здравстених ресурса и већих трошкова лечења. Циљ истраживања био је испитивање повезаности између повећаног гастричног резидуалног волумена (ГРВ) и настанка пнеумоније повезане са механичком вентилацијом (ВАП), као и других клиничких исхода, укључујући дужину боравка у јединици интензивног лечења (ЈИЛ), укупну хоспитализацију, трајање механичке вентилације и 28-дневни морталитет. Такође је испитивана повезаност смањеног калоријског уноса са поменутим исходима. Истраживање је обухватило 191 болесника. Резултати нису показали статистички значајну повезаност између повећаног ГРВ-а и ВАП-а, других интрахоспиталних инфекција, дужине боравка у јединици интензивног лечења, трајања механичке вентилације и 28-дневног морталитета. Смањени калоријски унос такође није био повезан са повећаном учесталошћу ВАП-а, али је примећено да су болесници који нису имали смањени унос калорија имали дужи боравак у јединици интензивног лечења и дужу хоспитализацију, На основу резултата, закључује се да рутинско мерење гастричног резидуалног волумена није клинички оправдано у свакодневној пракси.Medical nutritional therapy is an essential component of treating critically ill patients. Gastrointestinal tract function can be impaired during critical illness manifesting as gastrointestinal intolerance, including diarrhea, vomiting, abdominal pain, abdominal distension, and constipation. As a consequence of gastrointestinal intolerance, inadequate caloric intake and malnutrition may occur, which are associated with systemic inflammation and metabolic disturbances. These conditions lead to prolonged hospital stays, increased healthcare resource utilization, and higher treatment costs. The aim of this study was to examine the association between increased gastric residual volume (GRV) and the development of ventilator-associated pneumonia (VAP), as well as other clinical outcomes, including length of stay in the intensive care unit (ICU), total hospital stay, duration of mechanical ventilation, and 28-day mortality. Additionally, the study investigated the relationship between reduced caloric intake and these outcomes. The study included 191 patients. The results showed no statistically significant association between increased GRV and VAP, other hospital-acquired infections, ICU length of stay, duration of mechanical ventilation, or 28-day mortality. Similarly, reduced caloric intake was not associated with a higher incidence of VAP. However, it was observed that patients without reduced caloric intake had longer ICU stays and hospitalizations. Based on these findings, routine measurement of gastric residual volume is not clinically justified in everyday practice.</p
Sinteza, karakterizacija i primena novih adsorpcionih i jonoizmenjivačkih materijala za uklanjanje nikla iz vode
No full textThe presence of heavy metals and metalloids in the environment, particularly in drinking water, poses a serious environmental and health challenge. Among them, nickel (Ni(II)) is recognized as one of the priority pollutants due to its toxicity, bioaccumulative potential, and carcinogenic effects. Its presence in water originates from both natural sources and anthropogenic activities, including mining and metallurgical industries. The Directive (EU) 2020/2184 of the European Parliament recommends a maximum allowable concentration (MAC) of nickel in drinking water of 20 μg/l. Many countries, including the Republic of Serbia, have adopted this recommended limit of 20 μg/l in their national regulations as the maximum allowable concentration of nickel in drinking water ("Sl. list SRJ", br. 42/98 i 44/99 i "Sl. glasnik RS", br. 28/2019). Considering the toxicity of nickel and its presence in surface and groundwater, it is essential to develop efficient and environmentally friendly methods for its removal in drinking water treatment.This dissertation investigates the possibility of removing Ni(II) ions from aqueous systems using commercial, synthesized, and modified sorbents. The study encompassed the synthesis and characterization of novel adsorbents, as well as the modification of selected ion-exchange resins to obtain materials with improved physicochemical properties for nickel removal from water (IX-L, IX-P, IX-R, IX-L-MNp, IX-P-MNp, IX-R-MNp, MNp, MNp-E1, and MNp-E2). The research focus was placed on enhancing the physicochemical properties of the materials to improve their sorption efficiency, selectivity, and sustainability. The materials were further characterized in terms of morphological, textural, and chemical properties using a range of analytical techniques: Brunauer–Emmett–Teller (BET) method, scanning electron microscopy with energy-dispersive X-ray spectroscopy (SEM/EDS), X-ray diffraction (XRD), Raman spectroscopy, determination of the point of zero charge (pHpzc), and magnetic susceptibility. The characterization results revealed morphological differences between unmodified (IX-L, IX-P, IX-R) and modified resins (IX-L-MNp, IX-P-MNp, IX-R-MNp), confirming the success of the modification process, as well as differences between magnetite nanoparticles (MNp) and functionalized magnetite nanoparticles (MNp-E1 and MNp-E2). Systematic studies of sorption kinetics and isotherms showed that magnetic materials exhibited significantly higher capacity and faster kinetics compared to unmodified sorbents. The commercial resins reached sorption equilibrium within 6 hours, whereas the magnetically modified resins reached equilibrium within 4 hours, with higher sorption capacities. Sorption of Ni(II) on both commercial and modified resins fitted best to the Langmuir model, indicating a dominant mechanism of monomolecular binding on homogeneous surfaces. When using Fe3O4-based adsorbents, the Freundlich model better described sorption on unmodified nanoparticles, suggesting a heterogeneous surface and multilayer sorption, while the Langmuir model was more appropriate for modified nanoparticles, indicating homogeneous surface functionalization and a pronounced chelation mechanism. Application of the definitive screening design (DSD) statistical method enabled the identification of key factors influencing the efficiency of Ni(II) ion removal from water, including pH, contact time, sorbent dosage, and the presence of competing ions. Furthermore, the experimental conditions were optimized to achieve maximum nickel removal efficiency and to identify the possible removal mechanisms. Based on the obtained results, it was concluded that all adsorption processes were optimized with maximum Ni(II) removal efficiencies for commercial resins: IX-L (33.0–99.8%) > IX-P (13.6–97.4%) > IX-R (3.8–88.2%), for magnetized resins: IX-L-MNp (68.0–99.4%) > IX-R-MNp (43.7–99.5%) > IX-P-MNp (18.9–98.7%), and for magnetite nanoparticles and functionalized magnetite nanoparticles: MNp-E2 (51.7–97.2%) > MNp-E1 (34.2–91.8%) > MNp (3.2–76.1%). The optimized processes were verified using a statistical model, with the results showing that the predicted removal efficiencies strongly correlated with the experimental values within a 95% confidence interval. This confirmed the reliability and validity of the selected model for describing the adsorption process of nickel ion removal.Testing in real water samples confirmed the stability and high efficiency of the IX-L-MNp and MNp-E2 sorbents, achieving residual Ni(II) concentrations below the legally prescribed limits. Regeneration experiments demonstrated the possibility of multiple sorbent reuses without significant performance loss. Efficient regeneration was achieved using acids (0.1 mol/l HCl and H2SO4), while 0.1 mol/l NaOH was the least effective. The obtained results indicate the significant applicability of the investigated sorbents for the removal of Ni(II) ions from water, both in synthetic aqueous matrices and in real water matrices. The modification of commercial resins with magnetite nanoparticles, as well as the functionalization of the nanoparticles themselves, led to substantial improvements in sorption properties and enhanced selectivity toward Ni(II) ions. At the same time, the application of statistical methods in optimizing process conditions enabled a better understanding of parameter interdependence and contributed to improved design of sorption systems. The obtained results not only confirm the importance of scientific research but also provide a solid foundation for further development of efficient, selective, and sustainable technologies for treating water contaminated with heavy metals, with particular emphasis on application in real systems.Evropskog parlamenta (EU) 2020/2184 preporučuje maksimalnu dozvoljenu koncentraciju (MDK) nikla od 20 μg/l u vodi za piće. Mnoge zemlje, uključujući i Republiku Srbiju, u svom zakonodavstvu su preuzele preporučenu vrednost od 20 μg/l kao maksimalno dozvoljenu koncentraciju nikla u vodi za piće („Sl. list SRJ“, br. 42/98 i 44/99 i „Sl. glasnik RS“, br. 28/2019). S obzirom na toksičnost nikla i njegovo prisustvo u površinskim i podzemnim vodama, neophodno je razvijati efikasne i ekološki prihvatljive metode za njegovo uklanjanje u tretmanu vode za piće. U okviru ove disertacije ispitivana je mogućnost uklanjanja jona Ni(II) iz vodenih sistema primenom komercijalnih, sintetisanih i modifikovanih sorbenata. Ispitivanje je obuhvatalo sintezu i karakterizaciju novih adsorbenata i modifikaciju odabranih jonoizmenjivačkih smola radi dobijanja materijala unapređenih fizičko-hemijskih karakteristika za uklanjanje jona nikla iz vode (IX-L, IX-P, IX-R, IX-L-MNp, IX-P-MNp, IX-R-MNp, MNp, MNp-E1 i MNp-E2). Fokus istraživanja bio je na unapređenju fizičko-hemijskih karakteristika materijala kako bi se poboljšala njihova sorpciona efikasnost, selektivnost i održivost. Materijali su dalje podvrgnuti karakterizaciji morfoloških, teksturalnih i hemijskih osobina primenom niza analitičkih tehnika: Brunauer-Emet-Teler (BET) metoda, skenirajuća elektronska mikroskopija sa energetskom disperzijom X zraka (SEM/EDS), rendgenska difrakciona analiza (XRD), Ramanova spektroskopija, određivanje tačke nultog naelektrisanja (pHpzc) i magnetna susceptibilnost. Prema rezultatima karakterizacije, uočene su morfološke razlike između nemodifikovanih (IX-L, IX-P i IX-R) i modifikovanih smola (IX-L-MNp, IX-P-MNp i IX-R-MNp), što potvrđuje uspešnost modifikacije, kao i razlike između nanočestica magnetita (MNp) i funkcionalizovanih nanočestica magnetita (MNp-E1 i MNp-E2). Sistematska ispitivanja kinetike i izotermi sorpcije pokazala su da magnetni materijali imaju znatno veći kapacitet i bržu kinetiku u poređenju sa nemodifikovanim sorbentima. Komercijalne smole postigle susorpcionu ravnotežu za 6 sati, dok su magnetno modifikovane smole postigle ravnotežu za 4 sata, uz veće sorpcione kapacitete. Sorpcija Ni(II) na komercijalnim i modifikovanim smolama najbolje odgovara Langmirovom modelu, što ukazuje na dominantan mehanizam monomolekulskog vezivanja na homogenim površinama. Pri primeni adsorbenata na bazi Fe3O4, Frojndlihov model bolje opisuje sorpciju na nemodifikovanim nanočesticama, što sugeriše heterogenu površinu i višeslojnu sorpciju, dok je Langmirov model bolje odgovarao za modifikovane nanočestice, ukazujući na homogenu funkcionalizaciju površine i izražen helatni mehanizam.Primena definitive screening design (DSD) statističke metode omogućila je identifikaciju ključnih faktora koji utiču na efikasnost uklanjanja jona Ni(II) iz vode, uključujući pH, vreme kontakta, koncentraciju sorbenta i prisustvo konkurentnih jona. Takođe, izvršena je optimizacija eksperimentalnih uslova kako bi se postigla maksimalna efikasnost uklanjanja jona nikla, uz identifikaciju mogućih mehanizama njihovog uklanjanja. Na osnovu dobijenih rezultata zaključuje se da su svi adsorpcioni procesi optimizovani sa maksimalnom efikasnošću uklanjanja jona Ni(II) za komercijalne smole: IX-L (33,0–99,8%) > IX-P (13,6–97,4%) > IX-R (3,8–88,2%), za namagnetisane smole: IX-L-MNp (68,0–99,4%) > IX-R-MNp (43,7–99,5%) > IX-P-MNp (18,9–98,7%) i za nanočestice magnetita i funkcionalizovane nanočestice magnetita: MNp-E2 (51,7–97,2 %) > MNp-E1 (34,2–91,8 %) > MNp (3,2–76,1 %). Optimizovani procesi verifikovani su primenom statističkog modela, pri čemu su dobijeni rezultati pokazali da predviđene efikasnosti uklanjanja visoko koreliraju sa eksperimentalnim vrednostima unutar intervala poverenja od 95%. Time je potvrđena pouzdanost i validnost izabranog modela za opis adsorpcionog procesa uklanjanja jona nikla. Ispitivanja u realnim vodenim uzorcima potvrdila su stabilnost i visoku efikasnost sorbenata IX-L-MNp i MNp-E2, uz postizanje rezidualne koncentracije Ni(II) ispod zakonski propisanih vrednosti. Regeneracioni eksperimenti pokazali su mogućnost višestruke upotrebe sorbenata bez značajnog smanjenja performansi istih, gde je efikasna regeneracija sorbenata moguća primenom kiselina (0,1 mol/l HCl i 0,1 mol/l H2SO4), dok je 0,1 mol/l NaOH bio najmanje delotvoran. Ostvareni rezultati ukazuju na značajnu primenljivost ispitivanih sorbenata u uklanjanju jona Ni(II) iz vode, kako u sintetičkim vodenim matriksima, tako i u realnim vodenim matriksima. Modifikacija komercijalnih smola sa nanočesticama magnetita, kao i funkcionalizacija samih nanočestica, dovela je do značajnog unapređenja sorpcionih svojstava i poboljšanja selektivnosti prema jonima Ni(II). Istovremeno, primena statističkih metoda u optimizaciji uslova procesa omogućila je bolje razumevanje međuzavisnosti parametara i doprinela unapređenom projektovanju sorpcionih sistema. Dobijeni rezultati ne samo da potvrđuju značaj naučnog istraživanja, već pružaju i čvrstu osnovu za dalji razvoj efikasnih, selektivnih i održivih tehnologija za tretman vode kontaminirane teškim metalima, s posebnim osvrtom na primenu u realnim sistemima.</p
Residual shear strength of overburden sediments from the open-pit mine Drmno
No full textОва докторска дисертација истражује резидуалну чврстоћу смицања непродуктивних (јаловинских) средина са површинског копа Дрмно, са циљем побољшања разумевања стабилности косина у површинским коповима. Испитивања су фокусирана на дефинисање резидуалних параметара чврстоће смицања (кохезија и угао унутрашњег трења) различитих типова тла (песак, алеврит, сива глина и песковита прашина) коришћењем два типа апарата: апарата за директно смицање и апарата за кружно смицање.
Експериментални део дисертације обухвата резултате лабораторијских испитивања физичких и механичких својстава тла, коришћењем Bromhead-овог апарата за кружно смицање и апарата за директно смицање са константном брзином деформације. Испитивања су извршена при константној брзини смицања од 0,02 mm/min и са различитим вертикалним оптерећењем (50, 100, 200 и 400 kPa). Поређење резултата добијених из ова два апарата, показује јасне разлике у вредностима резидуалних параметара, нарочито код глиновитих типова тла. На пример, код сиве глине, резидуални угао унутрашњег трења одређен апаратом за кружно смицање био је у просеку 1,7 - 2,3° нижи него код директног смицања, што указује на већу поузданост апарата за кружно смицање у дефинисању резидуалне чврстоће у оваквим условима. Слично, код алеврита су разлике биле мање изражене (1,2 - 1,9°). За песковите прашине разлика je била од 1,6 - 2,6° између резултата добијених ова два апарата. Овакве разлике указују на утицај величине хоризонталне деформације узорка на добијене вредности резидуалних параметара и наглашавају значај избора одговарајуће методе испитивања у зависности од типа тла.
У дисертацији су спроведене детаљне корелационе анализе између резидуалних углова унутрашњег трења и садржаја глиновитих (R² = 0,758-0,898) и песковитих (R² = 0,979 - 0,993) фракција, затим индекса пластичности (R² = 0,767- 0,921), граница течења (R² = 0,816 - 0,823) и комбинованог индекса CALIP (R² = 0,798-933). Резултати показују постојање јаких (R² > 0,7) корелација између ових параметара, што омогућава поуздану процену резидуалне чврстоће тла на основу индетификационо класификационих испитивања и индексних вредности.
Верификација добијених резултата је изведена поређењем са подацима из литературе и анализом стабилности косина на површинском копу Дрмно користећи Бишопову методу граничне равнотеже. Резултати анализе указују на задовољавајућу сагласност између фактора сигурности добијених коришћењем резидуалних параметара из апарата за директно и кружно смицање. Резултати овог истраживања доприносе бољем разумевању понашања различитих типова тла при великим деформацијама, пружајући смернице за прецизнију процену стабилности косина у инжењерској геотехници.This doctoral dissertation investigates the residual shear strength of overburden materials from the Drmno open-pit mine to enhance the understanding of slope stability in open-pit operations. The research focuses on defining residual shear strength parameters (cohesion and angle of internal friction) of various soil types (sand, alevrite, gray clay, and sandy silt) using two distinct apparatus: direct shear and ring shear devices.
The experimental component of the dissertation encompasses laboratory testing of soil physical and mechanical properties using a Bromhead ring shear apparatus and a constant-rate-of-strain direct shear device. Testing was conducted at a constant shear rate of 0.02 mm/min and various normal stresses (50, 100, 200, and 400 kPa). Comparison of results from both apparatus reveals distinct differences in residual parameter values, particularly for clayey soils. For instance, for gray clay, the residual angle of internal friction determined using the ring shear apparatus was, on average, 1.7 - 2.3° lower than that obtained using the direct shear apparatus, suggesting higher reliability of the ring shear apparatus in defining residual strength under these conditions. Similar, albeit less pronounced, differences (1.2 - 1.9°) were observed in alevrite, while sandy silts exhibited differences ranging from 1.6 - 2.6°. These discrepancies highlight the influence of sample horizontal deformation on residual parameter values and emphasize the importance of selecting appropriate testing methods based on soil type.
The dissertation further includes detailed correlation analyses between residual angles of internal friction and the content of clay (R² = 0.758 - 0.898) and sand (R² = 0.979 - 0.993) fractions, plasticity index (R² = 0.767 - 0.921), liquid limit (R² = 0.816 - 0.823), and the combined CALIP index (R² = 0.798 - 0.933). Results indicate strong (R² > 0.7) correlations among these parameters, enabling reliable estimation of residual soil strength based on index properties and classification testing.
Verification of the obtained results was achieved by comparing them with literature data and performing back-analysis of slope stability at the Drmno open-pit mine using Bishop's method of limit equilibrium. The analysis results indicate satisfactory agreement between the factors of safety obtained using residual parameters from the direct and ring shear apparatus. The results of this research contribute to a better understanding of the behavior of various soil types under large deformations, providing guidance for more precise slope stability assessment in geotechnical engineering