Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Use of GnRH superagonist implants for longterm reversible contraception and its effect on oestrus occurrence and hormonal status in prepuberal bitches
No full textOvariektomija, ovariohisterektomija i orhidektomija su najčešće hirurške intervencije koje
se rutinski izvode u veterinarskoj praksi kod malih životinja. Incidencija komplikacija nakon
ovariektomije ili ovariohisterektomije je relativno visoka i kreće se između 12% i 32%.
Komplikacije neposredno nakon ovariektomije ili ovariohisterektomije uključuju krvarenje,
vaginalno krvarenje, infekciju ili dehiscenciju rane, formiranje seroma, komplikacije usled
anestezije, apsces grlića materice, reakciju tkiva na materijal za šivenje što može dovesti i do
stvaranja granuloma ili fistula. Dugoročne komplikacije uključuju sindrom zaostalog jajnika,
piometru, piometru zaostalog dela cerviksa "patrljka", fistule ili granulom patrljka, ozlede
uretera, opstipaciju, uretro-, veziko-, enterovaginalne, kao i vaginoperitonalne fistule,
opstrukcije kolona, pijelonefritis, urinarnu inkontinenciju, pararenalne pseudociste,
hidronefrozu, a neretko i preteranu gojaznost. Poslednjih godina, na tržištu se pojavio veliki
broj preparata, od kojih mnogi imaju više od jedne indikacije i mogućnosti primene. Kod
potrebe za dugotrajnim ili permanentnim sprečavanjem polnog žara preporučuje se
hirurška sterilizacija ženki i mužjaka, kao metod izbora, međutim sve više se govori o
negativnim efektima rane (prepubertalne) sterilizacije i njihovim mogućim komplikacijama.
Osnova za efikasnost u izazivanju infertilnosti kod određene vrste je razumevanje
reproduktivnog ponašanja i fiziologije date vrste, i korišćenje tog znanja za odabir
najpodesnije metode kontracepcije. Kontraceptivno sredstvo mora biti efikasno u
izazivanju infertilnosti. Supresija estrusa kod kuja se postiže aplikacijom, uglavnom,
progesteronskih preparata (gestagena), mada se mogu koristiti i sintetski anabolički steroidi
(miboleron), međutim, sa navedenim sredstvima nisu postignuti zadovoljavajući rezultati.
Deslorelin preparati, GnRH agonisti imaju veliku perspektivu u menadžmentu i kontroli
estrusa kuja. Implantati GnRH agonista su subkutane insercije sporo-otpuštajućeg GnRH,
kao što su implanti sa 4,7 mg i 9,4 mg deslorelin acetata, i predstavljaju odličnu alternativu
reverzibilne kontrole ovarijalne aktivnosti. Ubacivanjem implantata sporo-otpuštajućeg
GnRH agoniste, prirodno pulsativno otpuštanje hormona hipotalamusa i hipofize je
blokirano. Posledično dolazi do bazičnog otpuštanja gonadotropina, koje se reperkutuje na
smanjenu sintezu i otpuštanje folikulostimulirajućeg i luteinizirajućeg hormona
prevenirajući folikularno razviće, odnosno dovodi do privremenog dugotrajnog odlaganja
polnog ciklusa i problema koji su vezani za polni ciklus. Vrlo malo studija je opisalo
odlaganje puberteta korišćenjem deslorelin implantata kod kuja, ali postoje literaturni
navodi koji su potvrdili efikasnost ove metode kontracepcije. Starost kuja igra važnu ulogu
u odgovoru na implantat .
Cilj ovog istraživanja jeste određivanje dužine kontraceptivnog perioda nakon aplikacije
agoniste GnRH kod juvenilnih kuja u prepubertetnom periodu i utvrđivanje efekata na
hormonski status (estrogen, progesteron, melatonin), kao i na pojavu normalnog
fiziološkog estrusa nakon perioda supresije...Ovariectomy, ovariohysterectomy and orchidectomy are the most common surgical
interventions routinely performed in small animal practice. The incidence of complications
after ovariectomy and ovariohysterectomy is relatively high and ranges between 12% and
32%.. Complications immediately after ovariectomy or ovariohysterectomy include
bleeding, vaginal bleeding, wound infection or dehiscence, seroma formation,
complications from anesthesia, cervical abscess, tissue reaction to suture materials that can
lead to granuloma or fistula formation. Long-term complications include residual ovary
syndrome, pyometra, "stump" cervical residual pyometra, fistula or granuloma of the
stump, ureteral injuries, constipation, urethro-, vesico-, enterovaginal, as well as
vaginoperitoneal fistulas, colonic obstruction, urination, paralysis, hydronephrosis, and
often excessive obesity. In recent years, a large number of contraceptive medications have
appeared on the market, many of which have more than one indication and possibility of
application. When there is a need for long-term or permanent prevention of sexual
behavior in dogs, surgical castration is recommended as the method of choice, however,
the negative effects of early (prepubertal) castration and their possible complications are
being discussed. The basis of effectiveness in inducing infertility in certain species is
understanding the reproductive behavior and physiology of a given species, and using that
knowledge to select the most suitable method of contraception. The contraceptive must be
effective in causing infertility. Suppression of estrus in bitches is achieved by the
application, mainly, of progesterone preparations (gestagen), although synthetic anabolic
steroids (mibolerone) can also be used, but satisfactory results have not been achieved.
Deslorelin, a GnRH agonist, have a great perspective in the management and control of
estrus in bitches. GnRH agonist implants are subcutaneous insertions of slow-release
GnRH, such as the 4,7 mg and 9,4 mg deslorelin acetate implants, and are an excellent
alternative for reversible control of ovarian activity. By inserting a slow-release GnRH
agonist implant, the natural pulsatile release of hormones from the hypothalamus and
pituitary gland is blocked. This leads to a basal release of gonadotropins, after which there
is a reduced synthesis and release of follicle-stimulating hormone and luteinizing hormone
preventing follicular development, therefore, it leads to a temporary long-term delay of the
sexual cycle and problems related to the sexual cycle. Very few studies have described the
delay of puberty using the deslorelin implant in bitches, but there are literature reports that
have confirmed the effectiveness of this method of contraception in adult bitches. Age
plays an important role in implant response.
The aim of this study was to determine the length of the contraceptive period after the
application of deslorelin implant (4,7 mg) in juvenile, prepubertal bitches and assess the
effects on the hormonal status (etrogen, progesterone and melatonin), as well as on the
occurrence of normal physiological estrus..
Sekundarni metaboliti odabranih vrsta jetrenjača rodova Porella L. (PORELLACEAE) i conocephalum HILL. (CONOCEPHALACEAE)
No full textIn this doctoral dissertation, the chemical composition of essential oils and extracts from three liverworts, two species from the Porellaceae family (Porella platyphylla and Porella cordaeana), as well as the species Conocephalum conicum from the Conocephalaceae family, was investigated. The essential oils were obtained by hydrodistillation, and their analysis was performed by GC-MS. Preparative chromatographic separations of the essential oils and extracts led to the isolation of pure compounds, whose structures were determined by combining spectral methods (1D- and 2D-NMR, GC-MS, FTIR, HRMS, etc.) and chemical transformations. Special attention was given to new natural products, including two derivatives of the pinguisanе skeleton (α-furanopinguisanol and furanopinguisanone), a compound of the lepidozane skeleton ((1Z,4E)-lepidoza-1(10),4-dien-14-ol), and a sesquiterpene diol of the germacrane skeleton with the structure rel-(1(10)Z,4S,5E,7R)-germacra-1(10),5-dien-11,14-diol. Detailed analysis of the NMR spectra identified another new compound, rel-(1(10)Z,4S,5E,7R)-humula-1(10),5-dien-7,14-diol. The biological activity and pharmacological potential of selected secondary metabolites were investigated by various methods on rat lymphocytes
Nano-composites based on three network precursors: NR, BR, and SBR rubbers
No full textПредмет истраживања ове докторске дисертације је вишескално структурирање еластомерних нано-композита добијених од различитих прекурсора: природног каучука (NR), стирен-бутадиен каучука (SBR) и полибутадиена (BR) као и њихове смеше (NR/BR/SBR) уз испитивање утицаја садржаја и типа пунила (чађи, рециклиране гуме и рециклираног гуменог праха) као и удела различитих прекурсора мреже, температуре и у- зрачења на својства умрежених еластомера. Циљ је да се укаже на суштину ојачања NR/BR/SBR еластомерних материјала употребом чађи (CB), рециклиране гуме (RR) и рециклираног гуменог праха (RP). Код замешаних умрежавајућих система одређене су реолошке карактеристике, својства бубрења као и механичка својства пре и после термооксидативног и радијационог старења. Термичка стабилност умрежавајућих система одређивана је термогравиметријском анализом (TGA). Израчунате су енергије активације умрежавања и реверзије за композите на бази NR/BR/SBR/CB/RR и NR/BR/SBR/CB/RP бленди каучука употребом реометарских кривих снимљених на различитим температурама (180 и 190оС). Скенирајућом електронском микроскопијом (SEM) потврђена је расподела честица употребљених пунила, док је инфрацрвеном спектроскопијом (FTIR) потврђена хемијска структура умрежених материјала пре и након у-зрачења. За практичну примену бленди каучука где су битне карактеристике: тврдоћа, прекидна чврстоћа и прекидно издужење, пожељно је додавање RR-a и RP-a у CB пунилу. На тај начин делимично се решава нагомилани гумени отпад, смањује цена коштања готовог производа при чему се перформансе композита битно не мењају
Улога јавности у спољној и безбедносној политици: oднос одлучилаца и јавног мњења из конструктивистичке перспективе
No full textThe overarching aim of this dissertation is to deepen the understanding of why, when, and how public opinion constrains policymakers in foreign and security policy. Adopting a constructivist approach within Foreign Policy Analysis, this study integrates insights from Ontological Security Studies (OSS) to offer a novel theorisation of the role of the public and the public-elite nexus in foreign policy. Existing OSS explanations of foreign policy, which posit that a state’s behaviour is driven by its need to maintain a stable self-identity over time (Mitzen 2006a), largely rest on the assumption that elites can manipulate the public’s ‘sense of self.’ Seeking to further theorise the mechanisms and scope of elite influence on the public’s ontological security, particularly in shaping whether and what proposed foreign policies are perceived as ‘sensible’ (Berenskoetter 2014), this dissertation introduces the concept of ‘common sense’ as the ultimate ontological security device.
Building on common-sense constructivism in International Relations (Hopf 2013) and further unpacking the complex interplay between the cognitive and affective dimensions of the common sense interpretive scheme (e.g., Dewey 1948; Damasio 1994; Holmes 2015; Prodanović 2022), the dissertation develops a novel theoretical model of foreign policy stickiness. It argues that the stickiness of foreign policies – the likelihood and easiness of them being accepted, rejected, or abandoned by the public – depends on their cognitive and affective resonance with the public’s common sense about international relations. The proposed typology of sticky, semi-sticky, and unsticky policies captures the varying degrees of difficulty in introducing or abandoning specific foreign policies, thereby illuminating the ways in which the public constrains elites in foreign policy decision-making both in regular and times of profound crises.
The model is empirically tested through a mixed-method case study of Serbia’s multifaceted foreign policy on security and defence cooperation in the period from 2000 to 2022, focusing on four key policies: cooperation with the EU, NATO, Russia, and military neutrality. The first phase examines elite’s common sense regarding international relations and Serbia’s position within them, employing qualitative methods such as discourse and content analysis of Serbia’s strategic framework, alongside semi-structured interviews with foreign policy officials. The second phase investigates the Serbian public’s common sense on international relations, drawing on original data from a purpose-designed opinion poll. Finally, the third phase employs quantitative methods, including correlation analysis, linear regression, and if-then analysis, to assess the impact of public common sense on international relations and the stickiness of the four examined foreign policies.
The empirical findings support the proposed theoretical model, elucidating the puzzling uneven stickiness of Serbia’s multifaceted security and defence cooperation policy among the public – characterised by sticky military neutrality and cooperation with Russia, semi-sticky cooperation with the EU, and unsticky cooperation with NATO. The findings suggest that studying common sense as an ontological security device not only contributes to the much-needed discussion on the concept of ‘sense’ in OSS but also underscores the overall importance of constructivist perspectives for a more nuanced understanding of the public’s role in shaping foreign and security policy. Additionally, it provides valuable empirical evidence for analysing Serbia’s foreign policy, as well as that of other small states and divided societies – particularly in times of crises that disrupt various taken-for-granted orders in the international arena.Ова дисертација има за циљ да продуби разумевање околности под којима јавно мњење ограничава доносиоце одлука у спољној и безбедносној политици, те разлога и начина на који то чини. Како би понудила нову теоризацију улоге јавности, као и односа јавности и елита у спољној политици, дисертација усваја конструктивистички приступ спољнополитичкој анализи, ослоњен на студије онтолошке сигурности у међународним односима. Постојећа објашњења спољне политике из угла ове школе, која полази од претпоставке да је понашање држава вођено потребом за одржавањем осећаја стабилног сопства и идентитета кроз време (Mitzen 2006a), умногоме се заснивају на ставу да елите могу релативно лако манипулисати осећајем онтолошке сигурности код јавности. Ова дисертација, стога, тежи да додатно теоретизује механизме и домете утицаја елита на онтолошку сигурност јавности, расветљавајући зашто и када се предложене спољне политике перципирају као „смислене“ (Berenskoetter 2014). У том циљу, дисертација уводи концепт „здравог разума“ као кључног механизма онтолошке сигурности.
Ослањајући се на конструктивизам здравог разума у међународним односима (Hopf 2013) и додатно разлажући сложен однос когнитивних и афективних димензија интерпретативне шеме здравог разума (нпр. Dewey 1948; Damasio 1994; Holmes 2015; Prodanović 2022), дисертација развија теоријски модел „лепљивости“ спољне политике. Основна претпоставка је да лепљивост спољних политика – односно вероватноћа и лакоћа њиховог прихватања, одбацивања или напуштања од стране јавности – зависи од њихове когнитивне и афективне сагласности са здравим разумом јавности о међународним односима. Предложена типологија лепљивих, полу-лепљивих и нелепљивих политика осветљава различите нивое лакоће или тешкоће увођења и напуштања одређених спољнополитичких оријентација. На тај начин, указује се на различите механизме којима јавност ограничава елите у доношењу одлука у области спољне и безбедносне политике – како у уобичајеним околностима, тако и у временима дубоких криза.
Емпиријска провера модела спроведена је кроз мешовиту студију случаја вишедимензионалне спољне политике Србије у области безбедносне и одбрамбене сарадње у периоду од 2000. до 2022. године, са фокусом на четири кључне политике: сарадњу са ЕУ, НАТО-ом и Русијом, као и политику војне неутралности. У првој фази анализирана је интерпретативна здраворазумска шема која преовлађује код доносилаца одлука у погледу међународних односа и позиције Србије у њима, коришћењем квалитативних метода, као што су анализа дискурса и анализа садржаја стратешког оквира Србије, као и полу-структурисани интервјуи са спољнополитичким одлучиоцима. У другој фази, анализиран је здрав разум јавности у Србији о међународним односима, ослонцем на оригиналне податке из наменски дизајниране анкете јавног мњења. Коначно, у трећој фази су примењене квантитативне статистичке методе, укључујући корелациону анализу, линеарну регресију и „ако-онда“ анализу, како би се проценио утицај здравог разума јавности о међународним односима на „лепљивост“ четири анализиране спољнополитичке оријентације. Емпиријски налази потврђују валидност предложеног теоријског модела, расветљавајући неравномерну лепљивост различитих аспеката безбедносне и одбрамбене сарадње Србије међу јавним мњењем – од лепљиве војне неутралности и сарадње са Русијом, преко полу-лепљиве сарадње са ЕУ, до нелепљиве сарадње са НАТО-ом. Ови налази указују на то да проучавање здравог разума као механизма онтолошке безбедности не само да доприноси преко потребној расправи о концепту ‘осећаја сопства’ у студијама онтолошке
безбедности, већ и наглашава општу важност конструктивистичких перспектива за боље разумевање улоге јавности у обликовању спољне и безбедносне политике. Осим тога, дисертација пружа вредне емпиријске увиде за анализу спољне политике Србије, али и других малих држава и подељених друштава – посебно у временима криза које нарушавају различите подразумеване поретке у међународној арен
Развој вештина и способности критичког мишљења у настави енглеског језика на универзитетском нивоу Развитие навыков и способностей критического мышления в процессе преподавания английского языка на университетском уровне Development of critical thinking skills and abilities in English language teaching at the university level
No full textIstaknuto mesto kritičkog mišljenja u savremenom obrazovanju nije teško razumeti; ono je
ključni činilac intelektualnih veština neophodnih za pragmatički duh vremena koji zahteva samostalnost
u razmišljanju, kontinuirano učenje i rešavanje kompleksnih problema. Smatra se obrazovnim
imperativom današnjice jer je održanje istinski demokratskog poretka nezamislivo bez svesnih
pojedinaca koji samostalno razmišljanju i u stanju su da prepoznaju verodostojne izvore informacija od
lažnih. Takođe, kritičko mišljenje je postalo jedna od najvrednijih veština na tržištu rada, pa je iz svih
ovih razloga široko prihvaćen stav teoretičara i stručnjaka za kritičko mišljenje da ono predstavlja
najvažniji cilj savremenog obrazovanja (McPeck 1981; Paul 1987; Brookfield 1987; Siegel 1988;
Facione 1990; Ennis 1996; Barnett1997; Davies 2015; Freire 2000/1970; Lipman 2003; Hamby 2015).
Kritičko mišljenje sa složenim kognitivnim operacijama, dispozicijama i motivacionim
strukturama se najuspešnije razvija i primenjuje na univerzitetskom nivou. Učenici i studenti u kasnoj
adolescenciji sa zrelijim intelektualnim sposobnostima, posebno su otvoreni za usvajanje i primenu
kritičkog mišljenja u procesu učenja (King & Kitchener 1981).
Istraživačko polje kritičkog mišljenja karakteriše izrazita brojnost i heterogenost teorijskih
koncepcija kojima je zajednička težnja da kritičko mišljenje postave u središte obrazovnih ciljeva,
naročito na univerzitetskom nivou (Davies 2015). Međutim, izrazita heterogenost ovog naučnog polja i
zasićenost koncepcijama i definicijama kritičkog mišljenja često otežavaju razvoj odgovarajućih
pedagoških praksi usmerenih ka uključenju kritičkog mišljenja u obrazovni proces.
Cilj ove teze je dvostruk: prvi cilj je analiza različitih koncepcija kritičkog mišljenja i kritičko
promišljanje njihovih realizacija u savremenom obrazovanju, koje se u ovom radu posmatraju kao dve
različite koncepcije razvoja kritičkih kapaciteta studenata. Jedna je fokusirana na logičko-psihološke
karakteristike procesa kritičkog mišljenja, a druga na njegov vrednosni i emancipatorni potencijal.
Drugi cilj ove teze teži da ponudi model razvoja kritičkog mišljenja u nastavi engleskog jezika
na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, koji teži da premosti razlike u dvema ključnim
koncepcijama kritičkog mišljenja koje se ogledaju u nasleđu Pokreta za kritičko mišljenje, sa jedne
strane, i kritičke pedagogije, sa druge.
U tezi će biti prikazan model razvoja kritičkog mišljenja integrisan u nastavu predmeta Savremeni
engleski jezik G3 i G4 na drugoj godini Anglistike, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Model
je nazvan „kritička perspektivizacija“ jer podrazumeva da je za razvoj kritičkog mišljenja od najvećeg
značaja sagledavanje problema iz različitih perspektiva. Ovaj model zasnovan je na teorijskoj koncepciji
kritičkog mišljenja kao refleksivnog mišljenja koje se odvija u dijaloško-dijalektičkom kontekstu i koje
teži razvoju kritičke refleksije sa transformativnim i emancipatornim ciljevima. Teorijska osnova modela
kritičke perspektivizacije zasniva se na stanovištima filozofa obrazovanja Ričarda Pola (Paul 1982),
jednom od ključnih teoretičara Pokreta za kritičko mišljenje, kao i teorijskim koncepcijama Paula Freirea
(Freire 2000/1970), Mišela Fukoa (Foucault 2007) i Džeka Mezirova (Mezirow 1991).
U radu će biti prikazana metodologija implementacije modela kritičke perspektivizacije u nastavi
izvođenoj na kursu Pismene i usmene vežbe u toku akademske 2022/23. godine sa studentima druge
godine na Katedri za anglistiku. Model kritičke perspektivizacije obuhvata sistem tema i zadataka koji
na kursu Pismene i usmene vežbe teže razvoju jezičkih kapaciteta studenata uporedo sa razvojem veština
i dispozicija za kritičko mišljenje. Time drugi cilj ove teze predstavlja prikaz i ispitivanje uspešnosti
modela koji obuhvata implementaciju u nastavi i metode evaluacije kritičkih kapaciteta studenata
razvijenih u okviru ovog modela.The prominent place of critical thinking in contemporary education is easy to understand; it is a
key component of the intellectual skills necessary for the pragmatic spirit of the age, demanding
independent thought, continuous learning, and complex problem-solving. It is considered an educational
imperative today because the maintenance of a truly democratic order is unthinkable without conscious
individuals who think independently and are able to distinguish true information from false. Furthermore,
critical thinking has become one of the most valuable skills in the labor market. For all these reasons, it
is a widely accepted view among theorists and experts that critical thinking represents the paramount
goal of contemporary education (McPeck 1981; Paul 1987; Brookfield 1987; Siegel 1988; Facione 1990;
Ennis 1996; Barnett1997; Davies 2015; Freire 2000/1970; Lipman 2003; Hamby 2015).
Critical thinking, with its complex cognitive aspects, dispositions, and motivational structures, is
most successfully developed and applied at the university level. Students in late adolescence possessing
more mature intellectual capabilities, are particularly receptive to adopting and applying critical thinking
in the learning process (King & Kitchener 1981).
The research field of critical thinking is characterized by a remarkable number of diverse
theoretical conceptions, sharing the common aspiration to position critical thinking at the core of
educational objectives, particularly at the university level (Davies 2015). However, the marked
heterogeneity of this academic field and the saturation of concepts and definitions often impede the
development of suitable pedagogical practices for integrating critical thinking into the educational
process.
This thesis has a twofold aim: the first is to analyze different conceptions of critical thinking and
critically reflect on their implementation in contemporary education, viewed herein as two distinct
approaches to developing students' critical capacities. One approach focuses on the logical and
psychological characteristics of the critical thinking process, while the other emphasizes its value-based
and emancipatory potential.
The second aim is to propose a model for developing critical thinking in English Language
Teaching at the Department of English Studies, at the Faculty of Philology, University of Belgrade. This
model seeks to bridge the gap between two key conceptions of critical thinking, reflected in the legacies
of the Critical Thinking Movement, on one hand, and critical pedagogy, on the other.
The thesis presents a model for developing critical thinking, integrated into the curriculum of the
Contemporary English Language G3 and G4 courses for second-year students of English Studies. The
model, termed “critical perspectivization,” posits that examining issues from multiple perspectives is
paramount for fostering critical thinking. It is grounded in the theoretical conception of critical thinking
as reflective thought occurring within a dialogic-dialectical context, striving for the development of
critical reflection with transformative and emancipatory objectives.
The theoretical foundation of the critical perspectivization model draws upon the views of the
philosopher of education Richard Paul, a key theorist of the Critical Thinking Movement, as well as the
theoretical concepts of Paulo Freire (Freire 2000/1970), Michel Foucault (Foucault 2007), and Jack
Mezirow (Mezirow 1991).
The thesis details the methodology for implementing the model within the Speaking and Writing
course during the 2022/23 academic year, involving second-year students at the Department of English
Studies. The critical perspectivization model comprises a system of topics and tasks designed to foster
students’ language proficiency, simultaneously developing their critical thinking skills and dispositions.
The thesis details the model’s development, its classroom implementation, and the methods used to assess
students’ critical capacities. Finally, this research assesses the success of the proposed methodology in
achieving its aims
Elektronska svojstva perovskitnih nanokristala
No full textHalide perovskite materials have been investigated in detail
experimentally over the years due to their exceptional optoelectronic
properties. However, many questions remained open which call for
appropriate theoretical research. Theoretical investigations were
mainly focused on crystalline perovskite materials and were based on
the application of ab initio methods for calculation of electronic
structure of materials. These methods cannot be applied in practice to
nanocrystals which contain a large number of atoms and hence the
calculation cannot be performed in reasonable timeframe. The
methods that enable investigation of electronic states in perovskite
nanocrystals are developed in this thesis.
The first subject of this work is the development of method that uses
the result of ab initio calculation of crystalline material in bulk phase
to construct the symmetry-adapted Hamiltonian. The parameters from
such Hamiltonian can be used to construct a Hamiltonian in the
envelope function representation, which can be applied to
nanocrystals. Second, the electronic structure of halide perovskite
materials is investigated in detail, taking into account all relevant
effects. This includes the electron exchange and correlation effects, as
well as temperature effects that stem from electron-phonon
interaction. The exchange and correlation is included using hybrid
PBE0 functional modified to meet the Koopmans' condition within
DFT framework. The temperature effects are obtained using modified
Allen-Heine-Cardona method: transition matrix elements due to
phononic perturbation are obtained using density functional
perturbation theory, phonon frequencies are obtained from selfconsistent
phonon method that takes anhаrmonic effects into account,
while broadening and renormalization of the bands is treated
simultaneously using self-consistent procedure based on Migdal
approximation. Finally, the temperature dependent electronic states in
perovskite nanocrystals are computed for quantum wells, wires and
dots of various sizes
Statistical Analysis and Modeling of Construction Waste in the Republic of Serbia, with a Proposal for its Management
No full textOdrzivi razvoj u skladu sa cirkularnom ekonomijom predstavlja nov pristup koji integriše ekonomiju i upravljanje otpadom. Privreda i industrija Republike Srbije, bogata je resursima koji mogu biti ponovo iskorišćeni, doprineti razvoju cirkularne ekonomije. U procesu integracija Republike Srbije ka EU, donet je veliki broj zakona. Većina njih je
sasvim primenljiva, ali postoje oni koji nisu usklađeni sa potrebama i potencijalom koji ima naša zemlja. Takav je slučaj sa građevinskom industrijom koja je izvor otpadnog materijala, koji može biti kvalitetan resurs za ponovnu upotrebu. Predmet istraživanja ove disertacije su zapravo spomenute procedure, predlozi izmena zakona ovog sektora, uređenje sistema rušenja, prerade otpada od rušenja, njegova ponovna upotreba, kreiranje radnih mesta koja su predviđena za
stručna lica koja bi bila edukovana adekvatnim znanjima u cilju sprovođenja regulativa. Ovako uređen sistem stvoriće potrebu za otvaranje novih radnih mesta. Sve zajedno doprinosi zaštiti životne sredine, razvoju cirkularne ekonomije, poboljšanju kvaliteta života stanovnika Republike Srbije
Standardization of photon correlation spectroscopy as a method for determining the size of immunocomplexes for diagnostic purposes
No full textУ овој докторској дисертацији испитана је применa фотон корелационе
спектроскопије за одређивање величине колоидних честица имунокомплекса у
дијагностичке сврхе.
Након потврде да је фотон корелационом спектроскопијом могуће анализирати
величину тј. хидродинамички пречник колоидних честица у in vitro формираним
имунокомплексима, овом методом је анализирана величина честица у циркулишућим
имунокомплексима (CIC) 30 особа са реуматоидним артритисом (РА) и 30 здравих особа.
И у контролним CIC узорцима и CIC узорцима особа са РА је на основу величине
детектовано 50 типова честица. За CIC узорке особа са РА је, у односу на контролу, била
карактеристична значајно већа заступљеност честица пречника 28,2, 531, 712 и 1718 nm
и мања заступљеност честице пречника 78,8 nm. Промене у нивоу садржаја
имуноглобулина у CIC узорцима особа са РА се нису подударале са обрасцем расподеле
величина детектованих честица. Значајно повећан ниво IgA у CIC узорцима особа са РА
у поређењу са контролом је повезан са 28 типова честица. Значајно повишен ниво
укупних IgG у CIC узорцима особа са РА је повезан са честицама пречника 7,5, 18,2,
21,0, 24,0, 220, 396, 712, и 812 nm, а повећан ниво IgM је повезан са честицама пречника
32,7, 43,8, 220, 396, 531 и 1281 nm. Истовремено повећање нивоа све три класе
имуноглобулина у CIC узорцима особа са РА, у поређењу са контролом, показано je само
у CIC узорцима који садрже честице од 220 и 396 nm.
Добијени резултати су показали да се фотон корелационом спектроскопијом може
одредити величина колоидних честица у CIC у физиолошким и патолошким стањима и
ти подаци би се, након потврде у студијама већег обима, могли користити за дијагнозу,
праћење прогресије болести и тестирање ефикасности терапијских протокола болести у
чију патогенезу су укључени имунокомплекси.This doctoral dissertation investigates the application of photon correlation
spectroscopy (PCS) for determining the size of colloidal particles in immune complexes in
diagnostic.
After validating PCS as a method for analyzing the hydrodynamic diameter of the
particles in vitro-formed immune complexes, it was applied to study the particle size in
circulating immune complexes (CICs) from 30 individuals with rheumatoid arthritis (RA) and
30 healthy controls. In both control and RA CIC samples, 50 distinct particle size types were
identified. Notably, CICs from individuals with RA exhibited a significantly higher prevalence
of particles with diameters of 28,2, 531, 712, and 1718 nm, and a lower prevalence of particles
with a diameter of 78,8 nm, compared to controls. This particle distribution pattern did not
reflect the changes in the CIC immunoglobulin level. A marked increase in IgA levels in RA
CIC samples was associated with 28 particle types. Furthermore, elevated total IgG levels in
RA CIC samples were linked to particles with diameters of 7,5, 18,2, 21, 24, 220, 396, 712, and
812 nm, while increased IgM levels corresponded to particles with diameters of 32,7, 43,8, 220,
396, 531, and 1281 nm. Concurrent elevations in all three immunoglobulin classes were
observed only in CIC samples containing particles of 220 and 396 nm.
These findings demonstrate that PCS is capable of accurately determining the size
distribution of colloidal particles in CICs under both physiological and pathological conditions.
With further validation in larger studies, this method could be employed for diagnostic
purposes, monitoring disease progression, and evaluating the effectiveness of therapeutic
interventions in diseases where immune complexes play a key role in pathogenesis
Supplementation of cholecalciferol in the treatment of chronic ulcerative colitis - impact on clinical, laboratory, endoscopic, and histological activity of the disease
Get PDFUvod: Hronični ulcerozni kolitis (UK) zajedno sa Kronovom bolešću spada u grupu hroničnih inflamatornih bolesti creva (IBC). Bolest ima hroničan tok sa egzacerbacijama i remisijama. Pored konvencionalne terapije u lečenju UK, aktuelna istraživanja usmerena su na ispitivanje novih terapijskih modaliteta i na ispitivanje drugih faktora koji učestvuju u patogenezi ili su činioci koji doprinose neuspehu terapije. Jedan od mogućih faktora je i deficit vitamina D. Prema postojećim podacima iz literature, vitamin D pored svoje osnovne uloge u metabolizmu kosti i regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora, ima u odgovarajućim koncentracijama i imunomodulatorno dejstvo, te utiče na patogenezu i tok pojedinih autoimunih i imunoposredovanih bolesti gde spada i IBC. Takođe, poznato je da D vitamin utiče na postojanost intestinalne barijere i na crevnu mikrobiotu. Nedostatak vitamina D se javlja češće kod obolelih od IBC nego u opštoj populaciji i kreće se od 16% do 95%. Iako ne postoje jasne kliničke smernice, preporuka je da se nivo vitamina D kod obolelih od UK održava na nivou iznad 75 nmol/l. Ciljevi rada: 1. Utvrditi da li postoji, i u kom stepenu je prisutan nedostatak vitamina D kod obolelih od UK koji su u kliničkoj remisiji; 2. Utvrditi kliničku, laboratorijsku, endoskopsku i histološku aktivnost bolesti kod obolelih od UK u zavisnosti od nivoa vitamina D; 3. Utvrditi kliničku, laboratorijsku, histološku i endoskospku aktivnost bolesti 9-12 meseci nakon suplementacije vitaminom D; 4. Utvrditi da li postoji razlika u kliničkoj, laboratorijskoj, endoskopskoj i histološkoj aktivnosti bolesti u zavisnosti od postignutog nivoa vitamina D i/ili primenjene dnevne doze. Materijal i metode: U istraživanje je uključeno 62 ispitanika obolela od UK u stanju kliničke remisije SCCAI (engl. Simple clinical colitis activity index) ≤2, od kojih je 38 muškog, a 24 ženskog pola, koji nisu lečeni kortikosteroidima u poslednjih 6 meseci niti uzimali suplemente vitamina D. Istraživanje je sprovedeno kao interventna, prospektivna, randomizirana kontrolisana studija u periodu od 18 meseci. Ispitanici su randomizirani u dve grupe u odnosu 1:1. Na početku ispitivanja je svim ispitanicima evaluirana aktivnost bolesti određivanjem SCCAI, Mejo endoskopskog skora (MES), Nensi indeksa (NI), C-reaktivnog proteina (CRP) i fekalnog kalprotektina (FKP), kao i nivo vitamina 25(OH)D u serumu. U šestoj, dvanaestoj i dvadesetšestoj nedelji određivan je vitamin D, FKP i CRP, a nakon 9- 12 meseci određivani su i SCCAI, MES i NI. Eksperimentalnu grupu je činilo 32 ispitanika kojima je uključena suplementacija holekalciferolom u dozi ≥ 1000 i.j. na dan, uz korekciju doze za 6, 12 i 26 nedelja sa ciljnim nivoom vitamina D od 75 nmol/l. Maksimalna doza suplementacije bila je 4000 i.j. na dan. Kontrolna grupa od 30 ispitanika nije dobijala suplementaciju holekalciferolom. Rezultati: Nedostatak vitamina D u serumu je zastupljen kod 90,32% ispitanika. Analizom varijanse za ponovljena merenja ustanovljeno je da postoji značajna razlika SCCAI, MES, NI i CRP u odnosu na grupu, koja nije utvrđena za FKP. Linearni mešoviti modeli ukazuju na postojanje razlike u odnosu na datu dozu holekalciferola. Daljom analizom pokazano je da nivo vitamina D u serumu ne koreliše značajno sa SCCAI, MES, NI, CRP i FKP osim negativne korelacije srednjeg intenziteta u kontrolnoj grupi u četvrtom merenju sa MES. Analizom medijacije pokazan je značajan efekat doze holekalciferola na SCCAI, MES, NI, CRP i FKP. Sa druge strane rezultati ukazuju samo na marginalno statistički značajnu povezanost doze i nivoa vitamina D, što ukazuje na složen mehanizam delovanja prediktora i medijatora na kriterijsku varijablu. Zaključci: 1. Kod obolelih od UK u kliničkoj remisiji postoji nedovoljan nivo vitamina D u serumu kod 90,32 % ispitanika. 2. Nivo vitamina D u serumu nije u korelaciji sa kliničkom, endoskopskom, laboratorijskom i histolopškom aktivnosti bolesti u stanju kliničke remisije. 3. Suplementacija vitaminom D u trajanju od 9-12 meseci povoljno utiče na smanjenje aktivnosti UK u odnosu na kliničku, endoskopsku, histološku aktivnost, kao i na nivo CRP-a, ali ne i FKP. 4. Suplementacija holekalciferolom nije uticala na prevenciju relapsa. 5. Postoji razlika u kliničkoj, laboratorijskoj, endoskopskoj i histološkoj aktivnosti bolesti u zavisnosti od primenjene dnevne doze holekalciferola. 6. Na osnovu rezultata, kao i literaturnih podataka, mogla bi se formulisati preporuka suplementacije holekalciferolom od 2.000 do 4.000 i.j. na dan pacijentima sa UK u stanju kliničke remisije bez obzira na nivo vitamina D u serumu i telesnu masu.Introduction: Chronic ulcerative colitis (UC), together with Crohn's disease, belongs to the group of chronic inflammatory bowel diseases (IBD). The disease has a chronic course with exacerbations and remissions. In addition to conventional therapy in the treatment of UC, current research is focused on examining new therapeutic modalities and other factors that participate in pathogenesis or contribute to therapy failure. One possible factor is vitamin D deficiency. According to existing literature data, vitamin D, in addition to its primary role in bone metabolism and regulation of calcium and phosphorus metabolism, has an immunomodulatory effect at appropriate concentrations, influencing the pathogenesis and course of certain autoimmune and immune-mediated diseases, including IBD. It is also known that vitamin D affects the integrity of the intestinal barrier and the gut microbiota. Vitamin D deficiency occurs more frequently in individuals with IBD than in the general population, ranging from 16% to 95%. Although there are no clear clinical guidelines, the recommendation is that vitamin D levels in individuals with UC should be maintained above 75 nmol/l. Objectives: 1. To determine the prevalence and degree of vitamin D deficiency in UC patients in clinical remission 2. To assess clinical, laboratory, endoscopic, and histological disease activity in UC patients according to vitamin D levels. 3. To evaluate changes in clinical, laboratory, histological, and endoscopic disease activity 9-12 months after vitamin D supplementation. 4. To investigate differences in clinical, laboratory, endoscopic, and histological disease activity based on achieved vitamin D levels and/or daily supplementation dose. Materials and Methods: The study included 62 participants with UC in a state of clinical remission (SCCAI (Simple Clinical Colitis Activity Index) ≤2), of which 38 were male and 24 female, who had not been treated with corticosteroids in the last 6 months nor had taken vitamin D supplements. The research was conducted as an interventional, prospective, randomized controlled study over a period of 18 months. Participants were randomized into two groups in a 1:1 ratio. At the beginning of the study, all participants were evaluated for disease activity by determining SCCAI, Mayo Endoscopic Score (MES), Nancy Index (NI), C- reactive protein (CRP), and fecal calprotectin (FCP), as well as serum 25(OH)D vitamin levels. At the sixth, twelfth, and twenty-sixth weeks, vitamin D, FCP, and CRP levels were determined, and after 9-12 months, SCCAI, MES, and NI were also assessed. The experimental group consisted of 32 participants who received cholecalciferol supplementation at a dose of ≥ 1000 IU per day, with dose adjustments at 6, 12, and 26 weeks, aiming for a target vitamin D level of 75 nmol/l. The maximum dose of suplementation was 4000 IU per day. The control group of 30 participants did not receive cholecalciferol supplementation. Results: Vitamin D deficiency in serum was present in 90.32% of the participants. Analysis of variance for repeated measures established that there was a significant difference in SCCAI, MES, NI, and CRP in relation to the group, which was not found for FCP. Linear mixed models indicated a difference concerning the given dose of cholecalciferol. Further analysis showed that serum vitamin D levels did not significantly correlate with SCCAI, MES, NI, CRP, and FCP, except for a negative moderate correlation in the control group at the fourth measurement with MES. Mediation analysis showed a significant effect of the cholecalciferol dose on SCCAI, MES, NI, CRP, and FCP. On the other hand, the results indicate only a marginally statistically significant association between the dose and vitamin D levels, suggesting a complex mechanism of action of the predictors and mediators on the criterion variable. Conclusion: 1. Vitamin D deficiency is prevalent in 90.32% of UC patients in clinical remission. 2. Serum vitamin D levels do not correlate with clinical, endoscopic, laboratory, or histological disease activity in clinical remission. 3. Vitamin D supplementation for 9-12 months beneficially affects UC activity, reducing clinical, endoscopic, histological activity, and CRP levels, but not FCP. 4. Cholecalciferol supplementation did not prevent relapse. 5. Differences in clinical, laboratory, endoscopic, and histological disease activity were observed depending on the daily dose of cholecalciferol administered. 6. Based on the results and existing literature, supplementation with cholecalciferol ranging from 2,000 to 4,000 IU/day is recommended for UC patients in clinical remission, irrespective of serum vitamin D levels and body mass index
Creating Relationship to Inherited Female Patterns – Scene Design Artwork
Get PDFУ раду се бавим испитивањем наслеђених и научених образаца понашања жена на Балкану некад и сад, као и препознавањем аутентичних женских принципа. Након прикупљања података у вези са породичним стаблом и разумевања образаца кроз теорију (етнологију, антропологију, литературу) и праксу – уметничка и сценска дела, осмислила сам неколико уметничких радова. Крајњи резултат је перформативна просторна инсталација „Матера-повратак“.U radu se bavim ispitivanjem nasleđenih i naučenih obrazaca ponašanja žena na Balkanu nekad i sad, kao i prepoznavanjem autentičnih ženskih principa. Nakon prikupljanja podataka u vezi sa porodičnim stablom i razumevanja obrazaca kroz teoriju (etnologiju, antropologiju, literaturu) i praksu – umetnička i scenska dela, osmislila sam nekoliko umetničkih radova. Krajnji rezultat je performativna prostorna instalacija „Matera-povratak“.I examine the inherited and learned behavioral patterns of women in the Balkans, both past and present, as well as identify authentic female principles. After collecting data related to the family tree and understanding the patterns through theory (ethnology, anthropology, literature) and practice—artistic and scene works—I have conceived several artistic works. The final result is the performative spatial installation 'Ma-terra-Return,' through which I aimed to share the experience with other women