Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
The application of heterogeneous systems based on layered double hydroxides for efficient pollutant removal from aqueous solutions: analysis of photocatalytic and adsorptive performance
Get PDFKonstantni zahtevi tržišta za unapređenjem sistema koji se koriste za prečišćavanje otpadnih voda diktiraju njihov ubrzan razvoj. Cilj istraživanja je razvoj heterogenih sistema na bazi slojevitih hidroksida sa fotokatalitičkim i adsorpcionim performansama uz poseban osvrt na karakterizaciju i sintezu uzoraka, radi što efikasnije primene u tretmanu otpadnih voda. Slojeviti hidroksidi su sintetisani metodom koprecipitacije niskog prezasićenja u serijama: ZnM3+ (M = Al, Cr, Fe), ZnCuAl, ZnCrAl, MgCuAl i MgAl. Sintetisani uzorci slojevitih hidroksida su termički tretirani na 100, 300, 500, 700 i 900°C. Izvršena je detaljna fizičko-hemijska karakterizacija sledećim metodama: XRD, FTIR, niskotemperaturna adsorpcija azota, SEM i EDS. Strukturnom analizom (XRD i FTIR) je potvrđena uspešna sinteza slojevitih hidroksida, kao i kolaps slojevite strukture nakon termičkog tretmana na 300°C. Teksturalna analiza je pokazala da nakon termičkog tretmana na 300 i 500°C dolazi do porasta BET specifične površine, usled pojave mezopora manjih prečnika, detektovanih BJH i NLDFT metodama. Kod uzoraka serije ZnCr i ZnFe nakon termičkog tretmana na 300°C dolazi do smanjenja BET specifične površine, usled nestanka pora manjih prečnika. Termički tretman na temperaturama višim od 500°C je kod svih uzoraka uticao na veliko smanjenje specifične površine i pojavu mezopora velikih prečnika. Sistemi sa Al3+ jonima slojevitih hidroskida i njihovih mešovitih oksida tretiranih na 500°C su se pokazali veoma efikasnim u adsorpcionim procesima uklanjanja metil oranža i kongo crvene boje iz vodenih rastvora. Uočen je trend porasta adsorpcione efikasnosti svih uzoraka pri adsorpciji obe boje nakon kalcinacije. Kinetika adsorpcije prati kinetički model pseudo-drugog reda brzine adsorpcije. Komparativna ispitivanja fotokatalitičke efikasnosti razgradnje model polutanata (rodamin B, metilensko plavo i brilijant krezil plava) su pokazala da su najefikasniji uzorci iz serije ZnAl, ZnCr i ZnFe. U zavisnosti od strukturnih i teksturalnih osobina ispitivanih serija uzoraka, brzine fotokatalitičkih reakcija odgovaraju kinetičkim modelima za pseudo-prvi, pseudo-drugi ili nulti red reakcije. Analize fotoindukovane antibakterijske efikasnosti sistema na bazi ZnCr mešovitih oksida su pokazale da je izabrani sistem pogodan za primenu u antibakterijskom tretmanu otpadnih voda zbog postignutog baktericidnog efekta. Istraživanja u okviru doktorske disertacije su doprinela boljem razumevanju uticaja karakteristika sistema baziranih na slojevitim hidroksidima i mešovitim oksidima na njihove fotokatalitičke i adsorpcione performanse u procesima prečišćavanja otpadnih voda.Constant pursuit for the improved systems used for wastewater treatment cause their accelerated development. The aim of the research is the development of heterogeneous systems based on layered double hydroxides with enhanced photocatalytic and adsorptive performances, with a special focus on the characterization and synthesis of samples for the most efficient application in wastewater treatment. Samples of layered double hydroxides were synthesized using the low supersaturation coprecipitation method in series: ZnM3+ (M = Al, Cr, Fe), ZnCuAl, ZnCrAl, MgCuAl, and MgAl. The synthesized samples of layered double hydroxides were thermally treated at 100, 300, 500, 700, and 900°C and were extensively analyzed using characterization methods: XRD, FTIR, low-temperature nitrogen adsorption, SEM, and EDS. Structural analysis (XRD and FTIR) confirmed the successful synthesis of the layered hydroxides, as well as the collapse of the layered structure after thermal treatment at 300°C. Textural analysis showed that after thermal treatment at 300 and 500°C, there was an increase in BET specific surface area due to the appearance of mesopores with smaller diameters, detected by BJH and NLDFT methods. However, for the ZnCr and ZnFe series samples, after thermal treatment at 300°C, there was a decrease in BET specific surface area due to the disappearance of pores with smaller diameters. Thermal treatment at temperatures above 500°C led to a significant reduction in specific surface area for all samples and the appearance of mesopores with larger diameters. Systems with Al3+ ions in layered double hydroxides and their mixed oxides treated at 500°C proved to be highly effective in the adsorption processes of removing methyl orange and Congo red dyes from aqueous solutions. A trend of increasing adsorption efficiency of all samples was observed after calcination for both dyes. The adsorption kinetics followed the pseudo-second-order adsorption rate kinetic model. Comparative studies of the photocatalytic efficiency in the degradation of model pollutants (rhodamine B, methylene blue, and brilliant cresyl blue) showed that the most efficient samples were from the ZnAl, ZnCr, and ZnFe series. Depending on the structural and textural properties of the investigated sample series, the rates of photocatalytic reactions corresponded to kinetic models for pseudo-first, pseudo-second, or zero-order reactions. Photo-induced antibacterial efficiency analysis of the ZnCr mixed oxide-based system showed that the selected system is suitable for application in the antibacterial treatment of wastewater due to the achieved bactericidal effect. Research within the doctoral dissertation contributed to a better understanding of the impact of the characteristics of systems based on layered hydroxides and mixed oxides on their photocatalytic and adsorption performances in wastewater treatment processes
The impact of different strategies utilization on the outcome of biomedical assisted reproduction in women with reduced ovarian response
No full textУ поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње (БМПО), највећи изазов представљају жене са смањеном резервом јајника и смањеним одговором јајника на примену егзогених гонадотропина. Код ових жена долази до смањења броја јајних ћелија доступних за оплодњу и броја ембриона доступних за враћање, што доводи до мање стопе рађања. Популација ових пацијенткиња је веома хетерогена, те њихова класификација у хомогене групе представља први корак у индивидуализованом приступу у лечењу и одређивању стратегија које су најоптималније за одређену категорију жена. Предложено је неколико модела за повећање броја јајних ћелија и повећања стопе рађања, али до данас стандардна стратегија није дефинисана. Циљ овог истраживања је да се утврди: валидност Poseidon класификације ради идентификације пацијенткиња са најлошијом прогнозом за успешан исход БМПО, ефекат протокола контролисане хормомске стимулације јајника на исход БМПО код Poseidon група, ефекат повећања дозе егзогених гонадотропина на исход БМПО код Poseidon група, ефекат акумулације ембриона на исход БМПО код појединих Poseidon група и ефекат донације јајних ћелија на исход БМПО код појединих Poseidon група. Извршена је ретроспективна анализа 1323 пацијенткиње које су биле подвргнуте процесу БМПО у Специјалној гинеколошкој болници "Ферона" у Новом Саду током периода од јануара 2020. до јануара 2023. године. Пацијенткиње су биле подељене на контролну групу (201 пацијенткиња) и Poseidon групе (1122 пацијенткиње). Анализирани су примарни (број добијених јајних ћелија, број зрелих јајних ћелија у MII фази, број квалитетних јајних ћелија, број оплођених јајних ћелија, број развијених ембриона, број развијених ембриона А квалитета, број развијених бластоциста) и секундарни (стопа позитивног бета хуманог хорионског гонадотропина, стопа клиничких трудноћа, стопа рађања и стопа побачаја као и кумулативне стопе клиничких трудноћа, рађања и побачаја) исходи БМПО. Утврђено је да пацијенткиње које припадају популацији са смањеном резервом јајника и смањеним одговором јајника на хормонску стимулацију имају значајно лошију прогнозу БМПО поступка у односу на пацијенткиње које имају нормалну резерву јајника и оптималан одговор јајника на хормонску стимулацију. Класификација пацијенткиња према Poseidon класификацији представља валидан приступ у идентификовању пацијенткиња са лошијом прогнозом. Примена агонистичког и антагонистичког протокола хормонске стимулације је подједнако ефикасна у свим Poseidon групама пацијенткиња. На основу добијених резултата, неопходна су даља испитивања фаворизовања агонистичког протокола код старијих жена са смањеном резервом јајника у циљу могућег побољшања кохорте јајних ћелија и стопe рађања. Примена већих стартних доза гонадотропина нема утицаја на исход БМПО ни у првом стимулисаном циклусу а ни у наредним поступцима код млађих Poseidon пацијенткиња без обзира на резерву јајника. Код старијих Poseidon пацијенткиња и са нормалном и са смањеном резервом јајника утврђено је да веће стартне дозе гонадотропина могу значајно повећати кохорту јајних ћелија и стопе рађања. Примена акумулације ембриона кроз неколико узастопних БМПО са модификованим протоколом хормонске стимулације није имала утицај на побољшање стопе рађања код старијих пацијенткиња са смањеном резервом јајника, док је код ових пацијенткиња примена донације јајних ћелија имала утицај на значајно повећање стопе рађања. Резултати добијени у овом истраживању могу допринети правовременом одређивању стратегија лечења код пацијенткиња са смањеном резервом јајника и смањеним одговором јајника на хормонску стимулацију, што је од велике важности за економски, етички и психолошки аспект биомедицински потпомогнуте оплодње.In assisted reproduction, women with diminished ovarian reserve and reduced ovarian response to the administration of exogenous gonadotropins, present the greatest challenge. Those patients face a reduced number of available oocytes for fertilization and embryos for transfer, leading to lower live birth rates. Since the population of those patients is very heterogenous, classifying patients into homogeneous groups is the crucial step towards an individualized approach and the most optimal treatment strategy. Several models for increasing the number of oocytes and live birth rates are proposed, with no generally accepted strategy. The aims of this research were to determine the validity of the Poseidon classification for identification of the most adverse prognosis patients; the effect of controlled ovarian stimulation protocol at all Poseidon groups; the effect of gonadotropin dose increasing at all Poseidon groups; the effect of embryo accumulation at particular Poseidon group; the effect of oocyte donation at particular Poseidon group.The retrospective analysis was performed and the study included 1323 patients who underwent assisted reproduction at the Ferona Fertility Clinic, Novi Sad from January 2020 to January 2023. Patients were stratified into the control group (201 patients) and Poseidon groups (1122 patients). Primary (the number of retrieved oocytes, mature oocytes, good quality oocytes, fertilized oocytes, developed embryos, A quality embryos, and developed blastocysts) and secondary (positive β hCG, clinical pregnancy, live birth, and miscarriage rates, as well as cumulative clinical pregnancy, live birth, and miscarriage rates) IVF outcomes were estimated.It was determined that patients with diminished ovarian reserve and reduced ovarian response had significantly poorer prognosis compared to the patients with normal ovarian reserve and ovarian response. Classification of the patients according to the Poseidon criteria is a valid approach in the identification of poor prognosis patients. Both GnRH agonist and antagonist stimulation protocols were equally efficient among all Poseidon patients. However, according to the obtained results, further investigations are required towards favoring GnRH agonist protocol in older patients with reduced ovarian reserve to achieve a higher number of retrieved oocytes and live birth rates. The increased gonadotropin dose had no impact on the IVF outcome neither in the first nor repeated IVF cycle at younger Poseidon patients regardless of ovarian reserve. Among older Poseidon patients with normal or reduced ovarian reserve, a higher gonadotropin dose could significantly increase the number of retrieved oocytes and live birth rates. The embryo accumulation through several consecutive modified stimulation cycles was unsuccessful in increasing live birth rates in older Poseidon patients with diminished ovarian reserve, while the oocyte donation strategy significantly increased live birth rates in this Poseidon group.</p
Synergistic effects of corporate social responsibility and corporate governance on organizational performance
No full textSavremeno poslovno okruženje zahteva održivo poslovanje uz uvažavanje interesa relevantnih stejkholdera, što nedvosmisleno ukazuje na značaj primene korporativne društvene odgovornosti (KDO). Društveno odgovorna kompanija treba da primenjuje principe korporativnog upravljanja, koji predstavljaju osnovu za unapređenje organizacionih performansi. Predmet istraživanja u disertaciji je povezanost KDO i korporativnog upravljanja i njihovi sinergijski efekti na organizacione performanse. Fokus je stavljen i na analizu odnosa između kvaliteta korporativnog upravljanja i dimenzija KDO - interne i eksterne društvene odgovornosti. Istovremeno je ispitana moderatorska uloga zadovoljstva poslom u odnosu između KDO i organizacionih performansi.
Nakon detaljne teorijske analize obuhvaćenih koncepata i izgrađenog teorijskog okvira, sprovedeno je empirijsko istraživanje, primenom metode ankete i adekvatnih statističkih tehnika analize podataka. Rezultati su pokazali pozitivnu povezanost između KDO i kvaliteta korporativnog upravljanja, odnosno postojanje sinergijskih efekata na organizacione performanse. Kako nemaju svi principi korporativnog upravljanja značajan uticaj na dimenzije KDO, potrebno je unapređenje određenih oblasti korporativnog upravljanja. Utvrđeno je da eksterna društvena odgovornost pozitivno utiče na organizacione performanse. Dodatno, zadovoljstvo poslom nije moderator u odnosu između KDO, odnosno interne i eksterne društvene odgovornosti i organizacionih performansi.
Ključni doprinos ogleda se u obezbeđivanju holističkog okvira za istraživanje sinergijskih efekata KDO i korporativnog upravljanja na organizacione performanse, uz identifikovanje posebnih efekata dimenzija KDO na organizacione performanse, kao i moderatorske uloge zadovoljstva poslom u odnosu između KDO i organizacionih performansi.The contemporary business environment requires companies to operate sustainably,
taking into account the interests of relevant stakeholders, which highlights the importance of
implementing corporate social responsibility (CSR). A socially responsible company must
adhere to the principles of corporate governance, which serve as the basis for improving
organizational performance. The dissertation examines the relationship between CSR and
corporate governance, as well as their synergistic effects on organizational performance. The
focus is also on analyzing the connection between the quality of corporate governance and the
dimensions of CSR – internal and external social responsibility. Additionally, the study
explores the moderating role of job satisfaction in the relationship between CSR and
organizational performance.
After a detailed theoretical analysis of the concepts and the development of theoretical
framework, an empirical study was conducted using a survey method and appropriate statistical
data analysis techniques. The results revealed a positive relationship between CSR and the
quality of corporate governance, indicating the existence of synergistic effects on
organizational performance. Since not all corporate governance principles significantly affect
internal and external social responsibility, the improvement in certain areas are necessary.
External social responsibility positively affects organizational performance. In addition, job
satisfaction is not a moderator CSR (both internal and external)-organizational performance
relationship.
The key contribution lies in providing a holistic framework for examining the
synergistic effects of CSR and corporate governance on organizational performance, while also
identifying the distinct effects of CSR dimensions on performance and the moderating role of
job satisfaction in the CSR-performance relationship
Efekti programiranog treninga na motoričke sposobnosti odbojkaša
No full textVolleyball is a sport characterized by a variety of complex movements. Due to this complexity and applicability, it is essential to develop all motor skills; however, both scientific research and practical experience have demonstrated that certain skills play a more significant role in the success of athletes in this sport. Plyometric training is commonly employed in volleyball to enhance explosiveness. In light of this, the goal of this doctoral dissertation was to evaluate the effect of a six-week structured training program on the motor abilities of volleyball players. The study involved a sample of 40 junior volleyball players, with an average age of 15,47 ± 1,96 years, from two clubs: OK ,,Topličanin” from Prokuplje (n=20), who formed Experimental Group 1 (E1), and OK ,,Niš” from Niš (n=20), who comprised Experimental Group 2 (E2). Experimental Group 1 participated in additional plyometric training twice per week, alongside their regular sport-specific situational training, for six weeks, while Experimental Group 2 only participated in the regular situational training throughout this period. Testing was conducted both before and after the experimental intervention. The motor abilities assessed in this study included explosive strength, speed, agility, and specific motor skills, with standardized test batteries utilized for their evaluation. Descriptive statistics were used to interpret and present the results. A T-test for independent samples was conducted to identify differences between the initial and final measurements of the groups. Additionally, multivariate analysis of covariance (MANCOVA) and univariate analysis of covariance (ANCOVA) were employed to assess the impact of the experimental program. The statistical analysis of the collected data was performed using IBM SPSS Statistics. The results of the study, along with the conclusions drawn, indicate that the additional plyometric training had a significant positive effect on the motor abilities of Experimental Group 1 (E1), particularly when compared to Experimental Group 2 (E2), who only underwent regular training. This improvement was most notable in the specific motor skills assessed, especially in jump height during blocking
Mera sličnosti između modela Gausovih smeša zasnovana na kompaktnoj reprezentaciji komponenti u primeni na kompjutersku viziju
No full textU ovoj tezi predlaže se nova mera sličnosti između Gausovih smeša (GMM), zasnovana na sličnostima između niskodimenzionalnih reprezentacija pojedinačnih Gausovih komponenti, dobijenih korišćenjem dubokih arhitektura autoenkodera. Istražuju se i koriste dva različita pristupa zasnovana na ovim arhitekturama kako bi se dobile niskodimenzionalne reprezentacije Gausovih komponenti u GMM-ovima. Prvi pristup se oslanja na klasični autoenkoder, pri čemu se koristi funkcija troška zasnovana na euklidskoj normi. Kao ulazi u autoenkoder koriste se vektorizovane gornje trouglaste simetrične pozitivno definitne matrice (SPD) koje predstavljaju Gausove komponente u konkretnim GMM-ovima. Niskodimenzionalni euklidski vektori dobijeni iz srednjeg sloja autoenkodera zatim se koriste za računanje rastojanja između originalnih GMM-ova. Drugi pristup koristi duboki konvolucioni neuronski autoenkoder, pri čemu SPD reprezentacije služe za generisanje ulaganja reprezentacija koje odgovaraju multivarijantnim Gausovim komponentama datim kao ulaz. Kao funkcija troška prilikom treniranja autoenkodera koristi se Frobenijusova norma između ulaznog i izlaznog sloja takve mreže, kombinovana sa regularizacionim članovima u vidu različitih informacija, kao i rastojanjima zasnovanim na Rimanovoj mnogostrukosti između SPD reprezentacija koje odgovaraju izračunatim mapama karakteristika autoenkodera. Ovo se izvodi uz pretpostavku da su osnovne funkcije gustine verovatnoće (PDF) posmatranja mapa karakteristika multivarijantne Gausove distribucije. Korišćenjem predložene metode postiže se značajno bolji kompromis između tačnosti prepoznavanja i računarske složenosti u poređenju sa drugim merama koje računaju rastojanja između SPD reprezentacija originalnih Gausovih komponenti. Predložena metoda je znatno efikasnija u zadacima mašinskog učenja koji koriste GMM-ove i obrađuju velike skupove podataka koji zahtevaju veliki ukupan broj Gausovih komponenti.In this thesis, a new similarity measure between Gaussian mixture models (GMMs) is proposed, based on similarities between the low-dimensional representations of individual Gaussian components obtained using deep autoencoder architectures. Two different approaches based on these architectures are explored and applied to obtain low-dimensional representations of Gaussian components in GMMs. The first approach relies on a classical autoencoder, using a cost function based on the Euclidean norm. The inputs to the autoencoder are vectorized upper-triangular symmetric positive definite (SPD) matrices that represent Gaussian components in specific GMMs. The low-dimensional Euclidean vectors obtained from the middle layer of the autoencoder are then used to calculate distances between the original GMMs. The second approach uses a deep convolutional neural network (CNN) autoencoder, in which SPD representations serve to generate embedded representations corresponding to multivariate Gaussian components provided as input. The cost function used for training the autoencoder is the Frobenius norm between the input and output layers of the network, combined with regularization terms in the form of various types of information, as well as Riemannian manifold-based distances between SPD representations corresponding to the computed feature maps of the autoencoder. This is performed under the assumption that the underlying probability density functions (PDFs) of the feature map observations follow multivariate Gaussian distributions. By using the proposed method, a significantly better trade-off between recognition accuracy and computational complexity is achieved compared to other measures that calculate distances between the SPD representations of the original Gaussian components. The proposed method is considerably more efficient in machine learning tasks involving GMMs and large datasets requiring a high total number of Gaussian components.</p
Female characters in the novels of Dobrica Ćosić Женские персонажи в романах Добрицы Чосич
No full textОвај рад настоји да пружи увид у анализу женских ликова у романсијерском опусу
једног од највећих српских писаца 20. века Добрице Ћосића. Дисертација се бави
карактеризацијом и психологизацијом женских ликова од романа Далеко је сунце (1951), Корени
(1954), Деобе (1961), Време смрти (1972-1978), Време зла, Грешник (1985), Отпадник (1986),
Верник (1990), па до последњег романа Време власти (1996), Време власти – друга књига
(2007).
Градећи женске ликове, Ћосић је покушао да прикаже различите нивое људске свести и
несвести, успео да разуме и схвати женску природу, по ономе што она представља као таква,
тежећи при томе да је сагледа на објективан начин. У анализи сагледавамо доминантне мотиве
у опису жена и њихових поступака, у односу на које их види писац, затим, начин на који себе
доживљавају, начин на који их виде мушки јунаци, и на крају, какве су њихове конкретне
акције у времену и простору, односно, какви су њихови међусобни односи. Стварајући женске
ликове у одређеном друштвеном и историјском контексту, писац различитим начинима
уметничког обликовања разоткрива многобројне сфере живота, богатство њихових социјалних
улога, што нам пружа ширу слику у разумевању женског идентитета.
Анализирајући женске ликове у Ћосићевим романима покушаћемо да допремо до
суштине њихових унутрашњих сукоба, да препознамо њихова животна уверења и стремљења,
односно, како на животном путу савладавају конфликте са другима и са собом. Писац је
психолошким понирањем ушао у интимни свет својих јунакиња, ослушнуо девојачке заносе,
мајчинске бриге и немире, женске љубавне фантазије и нагоне, сликајући жену, Ћосић је успео
да изрази сва људска неспокојства, потребе, жеље и немире душе. То унутрашње, скривено и
интимно психичко стање код женских ликова покушаћемо да осветлимо ишчитавајући
Ћосићеве романе, јер је писац своје јунакиње уметнички приказао кроз многобројне
психолошке успоне и падове. Психолошка мотивација њихових поступака одређује Ћосићеве
јунакиње као живе карактере, које различито реагују на дешавања из спољне средине.
Посматрајући жену у светлу дубинске психологије, покушаћемо да укажемо на најтананије
слојеве женског бића, доказујући при томе да је Добрица Ћосић писац са изузетним
сензибилитетом за комплексну женску аниму. Овакво психолошко нијансирање женских ликова
омогућило је писцу да нам своје јунакиње представи готово као стварне жене.
Карактеризацијом и индивидуализацијом уочавамо прототипове српских жена с краја 19. и
током читавог 20. века. У Ћосићевим романима налазимо различите профиле жена, различитих
друштвених класа и нивоа образовања. Свака јунакиња доказује своју величину у достојанству
и жртвовању зарад вишег циља – спасењу и очувању породице. Духовни идентитет Ћосићевих
јунакиња налази у суштинским вредностима, љубави, посвећености једном човеку, породици,
партији. Добрица Ћосић своје јунакиње изграђује као динамичне ликове, које од почетка до
краја романа пролазе кроз промену физичких, психолошких, социјалних и етичких
карактеристика. Покушаћемо да покажемо како је у романима овога писца жена суштина
мушког постојања, инкарнација мушке чежње у трагичним временима, односно, како је жена
мушка покретачка снага и магијска опчињеност, сексуална преокупација и потреба. Очекује се да рад покаже да се духовни идентитет Ћосићевих јунакиња налази у суштинским вредностима,
љубави, посвећености једном човеку и породици.
Дисертација се састоји из петнаест делова: увода, тринаест поглавља, од којих се у десет
појединачно анализирају женски ликови у романима Добрице Ћосића и закључка.
Прва два поглавља нашег рада имају за циљ указивање на предмет, циљ и задатке
истраживања, као и општи осврт на живот и романе овога писца, са циљем да покажемо да
Добрица Ћосић јесте традиционални писац у погледу сагледавања традиционалних вредности,
али у погледу сагледавања сложених психолошких и друштвених односа међу ликовима
изразито је модеран. На споју ова два аспекта у пишчевом опусу тражимо кључ за боље
разумавење његове поетике. Треће поглавље овог рада посвећено је разумевању појма
књижевног лика и карактеризације, са освртом на дефиницију ових појмова у познатим
теоријама књижевности. Такође, следећи део рада посвећен је и објашњењу психолошког
приступа у анализи неког књижевног дела, који ћемо у нашем раду посебно примењивати
приликом карактеризације и психологизације ликова.
Осталих десет поглавља, чине срж докторске дисертације, у којима су појединачно
анализиране јунакиње по хронолошком редоследу објављивања Ћосићевих романа. У њима је
посебна пажња усмерена на главне јунакиње, које су својим судбинама исписале најлепше и
најемотивније странице романа. И поред тога, у анализи нисмо запоставили ни оне књижевне
јунакиње које припадају категорији споредних и епозодних ликова. Лични, морални и
психолошки печат који носи свака жена у романима овога писца, краси сваку од њих и издаваја
из средине у којој живи. Стога, аналитички приступ карактеризацији женских ликова има за
циљ да осветли и испита суштинске особености и карактеристике главних и споредних ликова
жена у романима Добрице Ћосића.
Закључни део рада резимира резултате истраживања, који доказују да Добрица Ћосић
ниједног тренутка није престао да трага за суштином женског бића и да њену душу подвргава
дубокој психолошкој анализи.This paper exists to provide an insight into the analysis of female characters in the novelistic
work of one of the greatest Serbian writers of the 20th century, Dobrica Ćosić. The dissertation deals
with the characterization and psychology of female characters from the novels Daleko je sunce (1951),
Koreni (1954), Deobe (1961), Vreme smrti (1972-1978), Vreme zla, Grešnik (1985), Otpadnik (1986).
Vernik (1990), until the last novel Vreme vlasti (1996), Vreme vlasti II (2007).
By building female characters, Ćosić tried to show different levels of human consciousness and
unconsciousness. He managed to understand and understand female nature, according to what it
represents as such, striving to be objective. In the analysis, we look at the dominant motives in the
description of women and their actions, in relation to which the writer sees them, then, the way they
perceive themselves, the way the male heroes see them, and finally, what are their concrete actions and
concrete actions in the room . That is, what are their mutual relations their mutual relationships are. By
creating female characters in a certain social and historical context, the writer reveals many spheres of
life, the wealth of their social roles, through different types of artistic design, which provides us with a
broader picture in an understandable picture.
Analyzing the female characters in Ćosić's novels, we will try to get to the essence of their
internal conflicts, to recognize their life beliefs and aspirations, that is, how they overcome conflicts
with others and with themselves on their way through life. Through psychological immersion, the
writer entered the intimate world of his heroines, listening to girlish ecstasies, maternal worries and
anxieties, female love fantasies and urges. By painting a woman, Ćosić managed to express all human
unrest, aspirations, desires and unrest of the soul. We will try to shed light on that inner, hidden and
intimate psychological state of female characters by reading Ćosić's novels, because the writer
artistically portrayed his heroines through numerous psychological ups and downs. The psychological
motivation of their actions determines Ćosić's heroines as living characters, who react differently to
events in the external environment. Observing the woman in the light of depth psychology, we will try
to point out the most subtle layers of the female being, proving that Dobrica Ćosić is a writer with an
exceptional sensibility for the complex female anima. This psychological nuance of female characters
allowed the writer to present his heroines to us almost as real women. Through characterization and
individualization, we observe the prototypes of Serbian women from the end of the 19th and
throughout the 20th century. In Ćosić's novels, we find different profiles of women from different
social classes and levels of education. Each heroine proves her greatness in dignity and sacrifice for the
sake of a higher goal - saving and preserving the family. The spiritual identity of Ćosić's heroines is
found in essential values; love, commitment to one person, family, party. Dobrica Ćosić builds her
heroines as dynamic characters, who undergo changes in physical, psychological, social and ethical
characteristics from the beginning to the end of the novel. We will try to show how, in the novels of
this writer, women are the essence of male existence, the incarnation of male longing in tragic times,
that is, how women are the male driving force and magical fascination, sexual preoccupation and need.
It is expected that the work will show that the spiritual identity of Ćosić's heroines is found in essential values, love, commitment to one person and family. The dissertation consists of fifteen parts: an introduction, thirteen chapters, ten of which
individually analyze female characters in Dobrica Ćosić's novels, and a conclusion.
The first two chapters of our work aim to indicate the subject, goal and tasks of the research, as
well as a general review of the life and novels of this writer, with the aim of showing that Dobrica
Ćosić is a traditional writer in terms of looking at traditional values, but also in terms of looking at
complex psychological and social relations between the characters is distinctly modern. At the junction
of these two aspects in the writer's oeuvre, we are looking for a key to a better understanding of his
poetics. The third chapter of this work is dedicated to understanding the concept of literary character
and characterization, with reference to the definition of these concepts in known theories of literature.
Also, the next part of the work is dedicated to the explanation of the psychological approach in the
analysis of a literary work, which we will especially apply in our work when characterizing and
psychologizing the characters.
The other ten chapters form the core of the doctoral dissertation, in which the heroines are
individually analyzed according to the chronological order of the publication of Ćosić's novels. In
them, special attention is focused on the main heroines, who wrote the most beautiful and emotional
pages of the novel with their destinies. In addition, in the analysis, we did not neglect those literary
heroines who belong to the category of secondary and episodic characters. The personal moral and
psychological stamp that each woman wears in the novels of this writer, adorns each of them and
emanates from the environment in which she lives. Therefore, the analytical approach to the
characterization of female characters aims to illuminate and examine the essential peculiarities and
characteristics of the main and secondary female characters in the novels of Dobrica Ćosić.
The concluding part of the paper summarizes the results of the research, which prove that
Dobrica Ćosić never stopped searching for the essence of the female being in his novels and subjected
her soul to a deep psychological analysis
Health risk assessment for students in an urban school environment due to particulate matter-bound harmful chemical substances in the air
No full textLoš kvalitet vazduha u školama ne samo da negativno utiče na kognitivne sposobnosti učenika, već može imati i dugoročne štetne efekte na zdravlje. Uzimajući u obzir neophodnost očuvanja i praćenja kvaliteta vazduha zbog sve većeg broja antropogenih aktivnosti koje smanjuju kvalitet vazduha, cilj istraživanja ove doktorske disertacije bio je kvantifikacija zagađujućih supstanci u vazduhu, pre svega toksičnih elemenata i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) prisutnih na finim česticama (PM2,5) u učionici i dvorištu škole u hladnom i toplom periodu godine, određivanje izvora zagađenja i procena rizika po zdravlje učenika kombinacijom metoda faktorizacije pozitivne matrice (PMF) i Monte Karlo simulacije (MCS) sa posebnim osvrtom na rizike povezane sa različitim izvorima zagađenja. Dobijeni rezultati su pokazali da su koncentracije PM2,5 bile u opsegu 5,33-47,5 μg/m³ u zatvorenom prostoru i 8,22-83,1 μg/m³ u spoljašnjoj sredini. Koncentracija elemenata prisutnih na PM2,5 u učionici je bila približno 1,5 puta manja u poređenju sa vrednostima iz spoljašnje sredine. Ca i Fe su bili najzastupljeniji elementi, dok su kod teških metala Zn, a zatim Cr, Pb, Cu, Mn i Ni imali najviše koncentracije. Takođe je pokazano da su koncentracije Cr i Ni bile veće od graničnih vrednosti. Prosečna koncentracija ukupnih PAH je bila veća u spoljašnjoj sredini nego u unutrašnjem prostoru. Acenaften, benzo[b]fluoranten i benzo[k]fluoranten bili su najzastupljeniji PAH u unutrašnjem prostoru i u spoljašnjoj sredini. Odnos unutrašnjih i spoljašnjih koncentracija PM2,5 i većine elemenata i PAH bio je ispod jedan, što ukazuje na veći doprinos spoljašnjih izvora. PMF analiza je pokazala složenu interakciju između prirodnih i antropogenih izvora elemenata. Identifikovano je šest primarnih izvora elemenata, pri čemu su saobraćaj i resuspendovana prašina bili dominantni izvori. Dijagnostički odnosi PAH i PMF su pokazali da su emisije iz vozila i sagorevanje fosilnih goriva i biomase bili glavni izvori PAH tokom grejne sezone, dok je saobraćaj bio primarni izvor PAH u negrejnom periodu. Procena zdravstvenog rizika usled izloženosti elementima prisutnim na PM2,5 putem inhalacije, pokazala je da su Ni, Cr i Mn najviše doprineli nekancerogenom riziku, dok su Cr i u manjoj meri As imali najveći kancerogeni potencijal. Ukupan nekancerogeni i kancerogeni rizik za elemente je bio u prihvatljivim granicama, pri čemu je emisija elemenata iz vozila imala najveći zdravstveni rizik. Procena kancerogenog rizika usled izloženosti učenika PAH putem inhalacije ukazala je na prihvatljiv nivo u unutrašnjem prostoru, pri čemu su benzo[a]piren i dibenz[a,h]anthracen imali najveći kancerogeni doprinos. Srednja vrednost rizika od karcinoma pluća tokom života je bila unutar prihvatljivog nivoa u učionici, ali su pojedine dnevne vrednosti prevazilazile granične vrednosti. Međutim, 2D MSC analiza je pokazala da je vrednost dugotrajnog rizika od raka pluća u unutrašnjem prostoru bila ispod granične vrednosti od 1,0×10-4. Takođe, pokazano je da su emisije PAH iz vozila i iz saobraćajne prašine i isparavanja naftnih derivata, najviše doprineli ukupnom kancerogenom riziku. Rezultati ove doktorske disertacije ukazuju da su na distribuciju elemenata i PAH prisutnih na PM2,5 u učionici dominantan uticaj imali izvori iz spoljašnje sredine. Uprkos potencijalnim zdravstvenim rizicima, rezultati ukazuju da je izloženost elementima i PAH prisutnim na PM2,5 bila u prihvatljivim granicama.Poor air quality in schools not only has a negative impact on students' cognitive abilities, but can also have long-term negative effects on health. Recognizing the need to maintain and monitor air quality as the number of anthropogenic activities affecting air quality increases, the aim of this PhD thesis was to quantify of air pollution, especially toxic elements and polycyclic aromatic hydrocarbons (PAHs) bound to fine particulate matter (PM2,5) in classrooms and schoolyards during the heating and non-heating periods, the determination of the pollution source and the assessment of the health risk for students through a combination of positive matrix factorization (PMF) and Monte Carlo simulations (MCS) with particular attention to the assessment of source-specific risks. The results obtained showed that PM2,5 concentrations were in the range of 5.33-47.5 μg/m³ for indoor areas and 8.22-83.1 μg/m³ for outdoor areas. The concentration of elements bound to PM2,5 in the classroom was about 1.5 times lower compared to outdoor values. Ca and Fe were the most abundant elements, while among the heavy metals Zn, followed by Cr, Pb, Cu, Mn and Ni had the highest concentrations. In addition, the concentrations of Cr and Ni were above the limit values. The average concentration of total PAHs was higher outdoors than indoors indoor. The most frequently occurring PAHs were acenaphthene, benzo[b]fluoranthene and benzo[k]fluoranthene both indoors and outdoors. The ratio of PM2,5 and most elements and PAHs indoors to outdoor air was less than one, indicating a larger contribution from outdoor air sources. The PMF analysis showed a complex interaction between natural and anthropogenic sources of elements. Six primary sources of elements were identified, with traffic and airborne dust recognized as dominant sources. The analyzes of the diagnostic ratio and PMFs for PAHs showed that motor vehicle emissions and the combustion of fossil fuels and biomass are the main sources of PAHs during the heating season, while traffic is the main source of PAHs during the non-heating season. The health risk assessment of inhalation exposure to PM2,5-bound elements showed that Ni, Cr and Mn contributed most to the non-carcinogenic risk, while Cr and, to a lesser extent, As had the greatest carcinogenic potential. The overall non-carcinogenic and carcinogenic risk for elements was within acceptable limits, with elements originating from vehicles contributing the most to health risk. The assessment of carcinogenic risk from exposure of students to PM2,5-bound PAHs by inhalation showed an acceptable level indoors, while benzo[a]pyrene and dibenz[a,h]anthracene contributed the most. The average lifetime lung cancer risk was within the acceptable range in the classroom, but some daily levels exceeded the safety limit. However, the 2D MSC analysis showed that the lifetime indoor lung cancer risk was below the limit of 1.0×10-4. It also showed that PAH emissions from vehicles and traffic dust, as well as volatilization of petroleum products on roads contributed most to the overall carcinogenic risk. The results of this dissertation indicate that the distribution of PM2,5-bound elements and PAHs in the classroom was predominantly influenced by outdoor sources. Despite the potential health risks, the results show that exposure to elements and PAHs was within acceptable limits
Metaekphrasis as transcultural and transmedial phenomenon in the Classical and later periods
No full textПредмет овог истраживања је посебна варијанта екфразе, која је уједно и њен најкомплекснији вид – метаекфрази. Самеравајући више како књижевних текстова, тако и „текстова” у другим знаковним системима, који настају у продукцији различитих култура и времена, желимо да проникнемо до онога што је заједничко свима њима и што, као такво, може конституисати оно што сматрамо метаекфрастичким. Унутар дела која узимамо за анализу уочавамо дијалог који је трансгресиван на културалном и медијалном нивоу, те се отуда две карактеристике истичу као иманентно метаекфрастичке: транскултуралност и трансмедијалност. Да бисмо се уопште упустили у херменеутичко испитивање, крећемо првобитно од успостављања теоријског и естетичког апарата, илуструјући одређење метаекфразе до ког долазимо кроз типологију екфразе, као и феноменологију њихове рецепције. Потом испитујемо видове у којима се метаекфраза јавља у стваралаштву Филострата Млађег („10. Пир или о Мижанима”), Ивана В. Лалића („Грчка грнчарија”), В. С. Најпола (Енигма доласка) и Мишиме Јукија (Златни павиљон), у екранизацијама дела Оскара Вајлда (Слика Доријана Греја) и Елене Феранте (Напуљска тетралогија), али и у процесу генерисања садржаја помоћу вештачке интелигенције. У свим овим текстовима тражимо заједничке црте, али нужно проналазимо и оне уникатне, које са сваким уобличењем придоносе комплексности поливалентног семиотичког феномена какав је метаекфраза. Као сопствено одређење метаекфразе нудимо следеће: метаекфраза је енаргејична и наративизујућа евокација друге енаргејичне и наративизујуће евокације дела просторних уметности.The subject of this research is a special variant of ekphrasis, which is also its most complex form – meta-ekphrasis. By comparing both literary works and “texts” in other sign systems, produced within different cultures and at different times, we aim to fathom what is common to all of them and what, as such, can constitute what we consider meta-ekphrastic. Within the works we take for analysis, we observe a transgressive dialogue on a cultural and medial level, and hence two characteristics stand out as immanently metaekphrastic: transculturality and transmediality. To engage in a hermeneutic examination, we initially establish the theoretical and aesthetic apparatus, illustrating the notion of meta-ekphrasis, which we arrive at through the typology of the concept it is based upon – ekphrasis – as well as the phenomenology of their reception. Then, we explore the forms in which meta-ekphrasis appears in the works of the Younger Philostratus (“Pyrrhus or the Mysians”), Ivan V. Lalić (“Greek Pottery”), V. S. Naipaul (The Enigma of Arrival) and Mishima Yukio (The Temple of the Golden Pavilion), in the adaptations of works by Oscar Wilde (The Picture of Dorian Gray) and Elena Ferrante (The Neapolitan Novels), as well as in the process of content generation through artificial intelligence. In all these texts, we seek common traits. Still, we inevitably find unique ones, too, which, with each new embodiment, add to the complexity of the polyvalent semiotic phenomenon that is meta-ekphrasis. We offer the following as our own definition of meta-ekphrasis: meta-ekphrasis is a enargeic and narrativizing evocation of another enargeic and narrativizing evocation of spatial arts
The effect of semaglutide on the progression of murine breast cancer
No full textSemaglutid, agonista receptora za glukagonu-sličan peptid 1, predstavlja
antidijabetik koji pokazuje obećavajuća imunomodulatorna i antitumorska svojstva.
Karcinom dojke predstavlja najčešći oblik maligniteta kod žena širom sveta. Cilj
ovog istraživanja bio je da se ispita uticaj semaglutida na rast i progresiju tumora,
kao i na antitumorski imunski odgovor u 4T1 mišjem modelu karcinoma dojke. Nakon
indukcije tumora, BALB/C miševi su intraperitonealno tretirani semaglutidom.
Primena semaglutida odložila je pojavu palpabilnog tumora i usporila rast
primarnog tumora, kao i smanjila pojavu udaljenih metastaza u plućima i jetri. Lek
nije ispoljio direktno citotoksičko dejstvo na ćelijske linije mišjeg i humanog
karcinoma dojke in vitro, niti je značajno uticao na neoangiogenezu u tumorskom tkivu.
Takođe, deplecija NK ćelija nije uticala na rast tumora kod miševa tretiranih
semaglutidom, što ukazuje na mehanizam nezavisan od NK ćelija. Aplikacija
semaglutida povećala je zastupljenost i sazrevanje CD11c⁺ dendritskih ćelija u
slezini i tumorskom tkivu, istovremeno smanjujući zastupljenost CD4⁺CD25⁺FoxP3⁺
regulatornih T limfocita i njihovu produkciju IL-10. Dodatno, semaglutid je povećao
zastupljenost i citotoksičku aktivnost CD8⁺ T limfocita, što se ogleda u smanjenoj
ekspresiji PD-1 i produkciji IL-10, a povećanju ekspresije CD69, NKG2D, CD107a i
granzima B. Deplecijom CD8⁺ T limfocita neutralisan je antitumorski efekat
semaglutida, čime se potvrđuje da su ove ćelije ključna meta dejstva semaglutida.
Rezultati ukazuju da semaglutid podstiče stečeni antitumorski imunski odgovor i
predstavlja potencijalno efikasan dodatni imunoterapijski agens u lečenju
karcinoma dojke.Semaglutide, a glucagon-like peptide-1 receptor agonist, is an antidiabetic that has
demonstrated promising immunomodulatory and antitumor properties. Breast cancer is the
most common form of malignancy among women worldwide. The aim of this study was to
investigate the effects of semaglutide on tumor growth and progression, as well as on the
antitumor immune response in the 4T1 murine model of breast cancer. Following tumor
induction, BALB/C mice were treated intraperitoneally with semaglutide. Semaglutide
administration delayed the onset of palpable tumors and slowed the growth of primary
tumors, while reducing the occurrence of distant metastases in the lungs and liver. The drug
did not exhibit direct cytotoxic effects on murine or human breast cancer cell lines in vitro,
nor did it significantly affect neovascularization in tumor tissue. Furthermore, NK cell
depletion did not influence tumor growth in semaglutide-treated mice, indicating an NK cellindependent mechanism of action. Semaglutide treatment increased the presence and
maturation of CD11c⁺ dendritic cells in the spleen and tumor tissue, while simultaneously
reducing the percentage of CD4⁺CD25⁺FoxP3⁺ regulatory T cells and their production of IL10. Additionally, semaglutide enhanced both the presence and cytotoxic activity of CD8⁺ T
cells, reflected in reduced expression of PD-1 and IL-10 production, alongside increased
expression of CD69, NKG2D, CD107a, and granzyme B. Depletion of CD8⁺ T cells
neutralized the antitumor effect of semaglutide, confirming that CD8⁺ T cells are the key
target of semaglutide’s action. These results suggest that semaglutide promotes an adaptive
antitumor immune response and represents a potentially effective adjunct immunotherapeutic
agent in breast cancer treatment
Metaphorical conceptualization of the domain of mind in English and Serbian
No full textIstraživanje ima za cilj da primenom korpusne analize kontrastivno ispita
proces metaforizacije ciljnog domena UMA u engleskoj i srpskoj građi. Um se
sagledava onako kako je definisan u psihologiji i filozofiji, odnosno kao skup
viših kognitivnih funkcija. Stoga se tema disertacije ograničava na kogniciju, te
istu sagledava iz ugla kognitivne semantike. Teorijske osnove analize podrazumevaju
Teoriju pojmovne metafore Lejkofa i Džonsona (1980) i Teoriju pojmovne metonimije
Radena i Kevečeša (2007). Opis slikovnoshematskih odnosa oslanja se na Džonsonov
(1987) rad. Odabrani teorijski okvir primenjuje se na građu ekscerpiranu iz
elektronskih korpusa engleskog (COCA) i srpskog jezika (SrpKor2013). Obim
analizirane građe podrazumeva 14000 preuzetih primera po jeziku, među kojima je
zabeleženo 7316 metaforičkih jezičkih izraza u engleskoj i 5367 izraza u srpskoj
građi. Rezultati su sagledani kvalitativno, uz osvrt na frekventnost upotrebe
izvornih domena. Metaforičnost se određuje prema proceduri MIPVU (Sten i dr.
2010) i njenoj dopuni (Bogetić i dr. 2019), ali je zbog učestale personifikacije
primenjena i klasifikacija personifikacija (Dorst i dr. 2011). Metaforički izrazi
razvrstani su u odgovarajuće izvorne domene, nakon čega su formulisane pojmovne
metafore. Opis atestiranih metafora vrši se na osnovu stepena konvencionalnosti,
jezičke forme, signalizovanosti, nivoa opštosti i prirode znanja. Nalazi dobijeni
za dva jezika se potom porede ne bi li se uvidele sličnosti i razlike u metaforama
generičkog i specifičnog nivoa.
Sprovedena analiza pokazuje da se u slučaju obe građe na najvišem nivou
apstrakcije izdvajaju metaforičke reprezentacije UMA kao SADRŽATELjA, POJAVE i
MATERIJE. Njihova razgranata struktura ista je u obe građe, te je hipoteza o
zajedničkim izvornim domenima validna. Generički nivo apstrakcije je isti u oba
jezika, dok specifični nivo otkriva preklapanja u mnogim slučajevima. Broj
slikovnoshematskih odnosa pokazao se kao znatno širi od onog koji je trenutno
dostupan u literaturi.The study offers results of a corpus analysis that compares metaphorical
representations of the target domain of MIND in English and Serbian data sets. The mind is
understood as a general term for higher cognitive processes. The focus of this research is thus
directed to cognition, and the framework used to explicate it is the field of cognitive
semantics. The study is based on Lakoff and Johnson’s (1980) Conceptual Metaphor Theory
and The Theory of Conceptual Metonymy by Radden and Köevecses (2007). The treatment of
underlying image schemas is aided by Johnson’s work (1987). The chosen theoretical
framework is applied to the set of 14000 examples per language taken from COCA and
SrpKor2013. English data set contains 7316 metaphorical linguistic expressions while
Serbian data set contains 5367 expressions. The study takes the qualitative approach and
reports the frequency of the source domains. The material is analyzed according to MIPVU
(Steen et al. 2011) and the guidelines regarding its application to Serbian given in Bogetić et
al. (2019). The examples containing personification are classified following the typology
offered by Dorst et al. (2011). The descriptions of the mappings involve several parameters:
cognitive function, degree of conventionality, linguistic form, presence of signals, level of
generality and the type of information that is mapped. The results obtained for the two data
sets are compared in order to see if there are any correspondences in generic and specific-
level metaphors.
At the highest level of abstraction, the MIND is understood as a CONTAINER,
PHENOMENON or MATTER, their specific realizations were confirmed in both sets, which
means that the domain of MIND is structured by the same source domains in English and
Serbian. While the generic-level metaphors are the same and consistent with prior
observations, the specific-level challenges the accepted views, since similarities were found
at this level. The number of image schemas observed in the study exceeds the number in
existing cognitivist literature