Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Tamburitza music in Novi Sad: the relationship between music and place from an anthropological perspective
No full textОва дисертација почива на схватању да тамбурашка музика носи одређена значења која указују на њено место у културном идентитету града Новог Сада. Са тим у вези, основна хипотеза овог рада је да музика има капацитет и моћ да утиче на стварање представе о месту, што је покушано да се прикаже кроз релацију тамбурашке музике и идентитета града Новог Сада. Дисертација се базира на резултатима истраживања спроведеног у Новом Саду у периоду од 2018. до 2025. године. Основни истраживачки метод коришћен за потребе рада је квалитативни приступ, који је подразумевао интервјуе спроведене са наменски одабраним испитаницима. Њихови ставови и поимања изнесени у разговорима употребљени су као главни материјал за реконструкцију односа тамбурашке музике и једне димензије идентитета Новог Сада. Осим квалитативног, за потребе израде дисертације обављено је и квантитативно истраживање у виду анкете, чији су резултати послужили као пропратни (помоћни) материјал. Лично учествовање у животу испитане заједнице и тамбурашке музике у Новом Саду дало ми је иницијалну идеју за основну хипотезу овог истраживања, која релацију тамбурашке музике и идентитета града Новог Сада смешта у контекст теорије о улози музике у конструкцији локалног идентитета, тј. идентитета места. Такође, ангажованост и активно учешће у животу заједнице послужило је као добар повод за праћење, маркирање и документовање оних ситуација, мишљења и ставова који су препознати као интегрални део основне теме истраживања и тако настали материјал – посматрањем са учествовањем, употребљен је као пропратна грађа и још један аспект приступа перцепцијама позиције тамбурашке музике у изградњи локалног идентитета. У раду је, поред перцепција односа музике и места, анализирана сва грађа која садржи поимање тамбурашке музике као културног феномена у различитим облицима. Све димензије перципирања овог музичког облика као културне појаве – емоције, жанр, колективни идентитет, међусобно су испреплетене и рад не претендује да их у потпуности раздвоји, већ да их анализира као целину и на тај начин пружи нека виђења улоге тамбурашке музике у конструкцији идентитета града Новог Сада из антрополошке перспективе.This dissertation is grounded in the understanding that tamburitza music carries specific meanings that indicate its place within the cultural identity of the city of Novi Sad. In this regard, the central hypothesis of this study is that music possesses the capacity and power to shape representations of place, a perspective examined here through the relationship between tamburitza music and the identity of Novi Sad.The dissertation is based on the findings of research conducted in Novi Sad between 2018 and 2025. The primary research method applied was a qualitative approach, involving interviews with purposefully selected participants. Their perspectives and interpretations, articulated in these conversations, served as the primary material for reconstructing the relationship between tamburitza music and one dimension of Novi Sad’s identity. In addition to the qualitative component, a quantitative survey was also carried out, the results of which served as supplementary material. Participation in the everyday life of the studied community and in the practice of tamburitza music in Novi Sad provided the initial inspiration for the central hypothesis of this research. This hypothesis situates the relationship between tamburitza music and the identity of Novi Sad within the theoretical framework concerning the role of music in the construction of local identity, i.e., the identity of place. Furthermore, active engagement in community life created an opportunity to observe, identify, and document situations, opinions, and attitudes recognized as integral to the core theme of this study. Such material—gathered through participant observation—was employed as supporting data and as an additional perspective on how tamburitza music is positioned in the construction of local identity. In addition to exploring the nexus between music and place, this dissertation analyzes material that represents tamburitza music as a multifaceted cultural phenomenon. The interconnections among emotions, genre, and collective identity are complex and inseparable. This study does not isolate these elements but considers them holistically to gain a better understanding of tamburitza music’s contribution to identity construction in Novi Sad from an anthropological perspective
The role of intercultural communication in english language teaching for specific purposes: students` of vocational studies needs analysis
No full textПредмет овог истраживања јесте утврђивање става студената струковних студија и наставника енглеског језика на високим струковним школама у Србији о потреби да се у наставу енглеског језика на високим струковним школама интегрише интеркултурални приступ. Наиме, у истраживању смо кренули од претпостaвке да се у данашњем мултикултуралном окружењу, које намеће сталну интеракцију и комуникацију са људима различитог културолошког порекла, подучавање и учење енглеског језика више не може свести на подучавање искључиво лингвистичких вештина, без уважавања културе као виталне компоненте језика. Такође, почели смо од претпоставке да развој искључиво лингвистичких вештина не може допринети потпуном овладавању енглеског језика те да успешна комуникација студената у будућем пословном окружењу и професионални развој зависе од развоја интеркултуралне комуникативне компетенције, паралелно са развојем језичких вештина. Први део истраживања представља теоријску потпору за истраживачки део дисертације и темељи се на бројним истраживањима и теоријама из домена примењене лингвистике, интеркултуралне комуникације и културе. С тим у вези, теоријско упориште за наше истраживање пронашли смо управо у теоријама неких од главних заговорника интеркултуралног приступа у настави енглеског језика, попут Бајрама (Byram, 1997), Корбета (Corbett, 2003), Лидикота и Скарина (Liddicoat & Scarino, 2014) и Кремшове (Kramsch, 2013). Поред тога, теоријски оквир овом истраживању чини и културни модел „леденог брега“, „главице лука“ и „руксака“, као и Холов модел културних разлика, односно теорија Хофштедових културних димензија и Трoмпeнарcове културне димензије, које представљају стожер за разумевање културе на основу ког се могу предвидети и превазићи изазови у настави енглеског језика у мултикултуралном окружењу. Уз то, природа спроведеног истраживања нас је подcтакла да теоријски ослонац и упориште путем којег се главна хипотеза постулирана овим истраживањем може боље разумети потражимо у бројним интеркултуралним моделима. Тако смо главно питање проблематизовано овим радом о томе да ли развој интеркултуралне комуникативне компетенције студената може да допринесе успешнијој комуникацији студената у будућем пословном окружењу сагледали кроз Фантинијев модел интеркултуралне компетенције, Бенетов развојни модел интеркултуралне осетљивости, Бајрамов мултидимензионални модел интеркултуралне компетенције, Лидикотов модел интеркултуралне комуникације, Гудикунстов модел управљања неизвесношћу и анксиозношћу, Дијердорфин процесни модел интеркултуралне компетенције и Бенксовy типологију етничког идентитета. Наведени модели омогућавају да код студената развијемо способност примене адекватних модела понашања и комуницирања путем којих се културне разлике у интеркултуралној комуникацији лако могу превазићи и који директно доприносе успешнијој комуникацији на енглеском језику у пословном и приватном мултикултуралном окружењу, па су изузетно значајни за сам предмет истраживања. Емпиријски део дисертације се састоји од три комплементарна истраживања. Првим квантитативним истраживањем смо, у оквиру студије пресека, испитивали став студената струковних студија о потреби интегрисања интеркултуралног приступа у наставу енглеског језика пре билo каквих њихових сазнања о томе шта појам интеркултуралне комуникације подразумева и шта интеркултуралне стратегије, вежбања и технике обухватају, док смо другим квантитативним истраживањем испитивали став студената према истом питању након праћења 20 часова наставе енглеског језика која интегрише интеркултурални приступ. С тим у вези, урађена је и компаративна анализа ставова студената према главном питању постулираном овим истраживањем пре и после праћења наставе енглеског језика интеркултуралним приступом. На крају, ставове наставника о потреби да се интеркултурални приступ интегрише у наставу енглеског језика, њихову перцепцију вредности које овај иновирани приступ може имати на исход учења, али и потешкоће које уочавају у спровођењу наставе енглеског језика интеркултуралним приступом испитали смо у оквиру трећег истраживања – квантитативног (путем теста самопроцене ставова наставника) и квалитативног (путем интервјуа). Резултати првог квантитативног истраживања су показали да студенти испољавају афирмативан став према потреби да учења о култури (британској и америчкој) буду укључена у наставу енглеског језика. Међутим, резултати другог квантитативног истраживања су показали да студенти поседују значајно позитивнији и афирмативнији став у односу на главно и споредна питања овог истраживања након што им је било омогућено да на основу практичног модела наставе енглеског језика интеркултуралним приступом увиде утицај иновираног приступа на исход учења. Поред тога, резултати квантитативног и квалитативног истраживања која су спроведена међу наставницима енглеског језика на високим струковним школама у Србији показали cy да су сви анкетирани наставници позитивног става према потреби да се интеркултурални приступ интегрише у наставу енглеског језика, да овај приступ може допринети успешнијој комуникацији студената на енглеском језику у будућем пословном окружењу, али и да интеркултурални приступ није увек најједноставније спроводити у пракси због, како су наставници уочили, неадекватности уџбеника, непознавања активности и стратегија за спровођење интеркултуралних приступа, недостатка времена за припрему и спровођење интеркултуралних активности, непознавања начина за оцењивање знања стечених интеркултуралним приступом, непостојања могућности за усавршавање, непостојања повезаности између стручних и културних садржаја, као и непостојања институционалног оквира за интегрисање интеркултуралног приступа у наставу енглеског језика. На крају, упркос уоченим потешкоћама у вези са интегрисањем интеркултуралног приступа у наставу енглеског језика, резултати истраживања упућују на општи закључак да смо успели не само да, на основу ставова студената и наставника, докажемо главну и споредне хипотезе постулиране овим истраживањем већ и да на практичном моделу наставе енглеског језика интеркултуралним приступом дамо конкретан предлог како се настава енглеског језика може унапредити и осавременити, а исход наставе побољшати стварањем нових генерација студената који ће умети да превазилазе културне разлике и остварују успешну комуникацију на енглеском језику у будућем глобалном пословном окружењу
Biodegradation of tobacco waste leaves under different composting conditions
No full textCilj ove studije bio je da se ispitaju mogućnosti razvoja prihvatljive tehnike kompostiranja duvanskog otpada mešanjem sa različitim vrstama organskog otpada, za dobijanje proizvoda koji bi imao upotrebnu vrednost u biljnoj proizvodnji. Korišćeni su listovi duvana tipa Virdžinija, koji su na osnovu Merila za klasifikaciju duvana odbačeni kao otpad. Dva eksperimentalna uzorka su formirana mešanjem duvanskog otpada sa ovčijim i kokošijim stajnjakom za kompostiranje u nekontrolisanim uslovima. Četiri eksperimentalna uzorka su formirana su mešanjem duvanskom otpada sa otpadom iz domaćinstva (krompir, mrkva i crni luk) za kompostiranje u nekontrolisanim, polukontrolisanim i kontrolisanim uslovima, sa i bez dodavanja bakterija. Referentni uzorak je bio od čistog duvanskog otpada. Brevibacillus sp. kao soj koji razgrađuje nikotin, prethodno izolovan iz duvanskog otpada, prvi put je korišćen u procesu kompostiranja.
Brzina razgradnje nikotina direktno je zavisila od početnog sastava mešovitih kompostnih gomila, prisustva nikotinofilnih bakterija, temperature i vlage u kompostnim gomilama, kao i temperature i vlage okoline. Sadržaj nikotina u finalnim proizvodima nastalih kompostiranjem referentnog uzorka je bio znatno veći od propisane granice (500 mg/kg), čime je onemogućeno njegovo korišćenje. U finalnim proizvodima kod svih mešovitih kompostnih gomila sadržaj nikotina bio je manji od 10 mg/kg. Sadržaj makrohraniva u svim finalnim proizvodima čini ih adekvatnim za poljoprivrednu primenu. Sadržaj toksičnih elemenata kod komposta dobijenih mešanjem duvanskog otpada i životinjskog organskog otpada je ispod referentnih granica. Finalni proizvodi dobijeni kompostiranjem čistog duvanskog otpada, kao i komposti dobijeni mešanjem duvanskog otpada sa otpadom iz domaćinstva, nisu pokazali prihvatljive rezutate u pogledu sadržaja kadmijuma (>3 mg/kg). Najbolje karakteristike imali su finalni proizvodi dobijeni kompostiranjem duvanskog otpada i ovčijeg i kokošijeg stajnjaka u nekontrolisanim uslovima, što je značajno i sa ekološkog i sa ekonomskog aspekta.The aim of this study was to investigate the possibilities for developing an acceptable technique for composting tobacco waste by mixing it with different types of organic waste to obtain a product that has useful value for crop production. Virginia tobacco leaves that were disposed of as waste according to tobacco classification criteria were used. Two experimental samples were formed by mixing tobacco waste with sheep and chicken manure for composting under uncontrolled conditions. Four experimental samples were formed by mixing tobacco waste with household waste (potatoes, carrots and onions) for composting under uncontrolled, semi-controlled and controlled conditions with and without the addition of bacteria. The reference sample consisted of pure tobacco waste. Brevibacillus sp. as a nicotine-degrading strain, which had previously been isolated from tobacco waste, was used for the first time in the composting process.
The rate of nicotine degradation directly depended on the initial composition of the mixed compost piles, the presence of nicotinophilic bacteria, the temperature and humidity in the compost piles, as well as the temperature and humidity of the environment. The nicotine content in the final products obtained by composting the reference sample was significantly higher than the prescribed limit (500 mg/kg), which made their use impossible. In the final products of all mixed compost piles, the nicotine content was less than 10 mg/kg. The content of macronutrients in all final products makes them suitable for agricultural use. The content of toxic elements in composts obtained by mixing tobacco waste and animal organic waste is below the reference limits. The final products obtained by composting pure tobacco waste, as well as compost obtained by mixing tobacco waste with household waste, did not show acceptable results in terms of cadmium content (>3 mg/kg). The best properties were shown by the final products obtained by composting tobacco waste and sheep and chicken manure under uncontrolled conditions, which is important from both an environmental and an economic point of view
Prevention of corruption the public administration : with special emphasis of the Republic of North Macedonia
No full textОва докторска дисертација мотивисана је тежњом да допринесе бољем разумевању фактора корупције у јавној управи у Републици Северној Македонији, односно жељом да се открију неки од основних ризика корупције у јавној управи Македоније. Такође, у овој докторској дисертацији неминовно је пажња посвећена институционалном оквиру за превенцију корупције у Републици Северној Македонији, односно Државној комисији за спречавање корупције. Дисертација је заснована на основној хипотези да је корупција у јавној управи у Републици Северној Македонији, између осталог, резултат ниског квалитета закона, недоследне примене закона, али и неуспеха превентивног деловања антикорупцијске институције.This doctoral dissertation is motivated by the desire to contribute to a better understanding of the factors of corruption in the public administration in the Republic of North Macedonia, that is, by the desire to reveal some of the basic risks of corruption in the Macedonian public administration. Also, in this doctoral dissertation attention is inevitably paid to the institutional framework for the prevention of corruption in the Republic of North Macedonia, i.e. the State Commission for the Prevention of Corruption. The dissertation is based on the basic hypothesis that corruption in public administration in the Republic of North Macedonia is, among other things, the result of low quality laws, inconsistent application of laws, but also the failure of preventive actions of the anti-corruption institution
Labour law position of employees in public services
No full textРадноправни положај запослених у јавним службама одаје утисак да се, као такав, налази на граници најмање две гране права, на који великог утицаја (могу да) имају разне друштвене, економске и друге околности. Задобивши облик јавне службе, управном делатношћу почињу да се сматрају све оне активности путем којих држава може да, на (не)посредан начин, остварује своје социјалне циљеве. Са друге стране, управна организација се разматра као она организација која за свој циљ има управо вршење поменутих делатности. Експанзија делатности које (ће) управа (да) има у својој надлежности, неминовно доводе до све вишег степена интервенционизма државе у разне сфере друштвеног живота. Држава, у таквој поставци ствари, више не може да се своди тек на принуду и на ограничења, односно на пуко вршење власти, будући да су сада у надлежности управе и бројне делатности за чије извршење није неопходна примена силе. Реформе кроз које је управа пролазила су, између осталог, резултирале позитивноправним одређењем управе као јавне службе, која се састоји из два организациона дела – јавних предузећа и јавних установа. Јавне службе, тако, временом постају погодан простор за радно ангажовање других лица за обављање послова из њихове делатности, те могу да се сматрају једним од субјеката радног права – послодавцем. Са друге стране, као нарочито интересантна фигурира чињеница да се запослени у разматраномрадном односу налазе у општем, односно посебном правном режиму радних односа. Упркос томе што постоји приличан број заједничких особености између запослених у јавним службама и запослених у неком другом сектору (државна управа или тзв. приватни сектор), уочљиве су и поједине различитости, чак и унутар организационих делова јавних служби. Штавише, у првом реду би и требало да се трага за том differentia specifica која недвосмислено одваја запослене у јавним службама од запослених у другим секторима.
Она се, понајвише, може уочити у појединим институтима радног права, који на недвосмислен начин, одвајају радноправни положај запослених у јавним службама, од радноправног положаја запосленог у ма којем другом сектору. Нема сумње да на радни однос у јавним службама друштвене и економске (не)прилике имају утицаја, те је значајно потражити одговор, пре свега, на питање импликација кризе на искуство запослених у погледу квалитета њиховог посла, а са тим у вези и на (не)посредан утицај тог квалитета на друге аспекте живота, попут личног благостања, породичног живота. Осим тога, ту је и (не)поверење у релевантне институције, које би, између осталог, требало да пруже одређени степен заштите запосленима. Разматрана криза је неминовно имала утицаја на квалитет рада запослених у јавним службама, те је са тим у вези, између осталог, неопходно да се преиспита и контрола, као и интензитет рада, али и сигурност запослења.
Промена начина савременог живота, дакле, неминовно има утицаја на све аспекте радајавних служби и запослених у овим радним срединама. Ово је, понајвише, видљиво у оквиру института субјеката радног односа, будући да се, осим поделе на послодавца и запослене, јавља, условно речено, својеврсни „хибрид“, оличен у институту директора јавних служби, који се, сходно својим карактеристикама, налази на граници између запосленог и руководећег радника, који се у пракси, неретко, назива послодавцем. Промене су, такође,
прилично лако уочљиве и у институту радног времена и плата запослених.The position of employees in public services gives the impression that, as such, it is located at the border of at least two branches of law, on which various social, economic and other circumstances can have a great influence. Having acquired the form of Public Service, administrative activity begins to be considered all those activities through which the state can (in)indirect way achieve its social goals. On the other hand, an administrative organization is considered as an organization that has as its goal precisely the performance of these activities. The expansion of the activities that the administration (will) have in its jurisdiction inevitably leads to an increasing degree of interventionism of the state in various spheres of social life. The state, in such a setting of things, can no longer be reduced only to coercion and restrictions, i.e. to the mere exercise of power, since they are now in the jurisdiction of the administration and numerous activities for the execution of which the application of force is not necessary. The reforms that the administration went through, among other things, resulted in a positive and just designation of the administration as a public service, consisting of two organizational parts – public companies and public institutions. Public services, thus, over time, become a suitable space for the work of other persons for the performance of their activities, and can be considered one of the subjects of labor law – employer. On the other hand, as particularly interesting is the fact that the employees in the considered employment relationship are in the general, i.e. special legal regime of employment relations. Despite the fact that there are quite a number of common features between employees in public services and employees in another sector (state administration or so – called private sector), some differences are also noticeable, even within the organizational parts of public services. Moreover, in the first place, there should be a search for that differentia specifica that unambiguously separates public service employees from employees in other sectors.
Most of all, it can be observed in certain labor law institutes, which, in an unambiguous way, separate the employment status of employees in public services, from the employment status of an employee in any other sector. There is no doubt that social and economic circumstances have an impact on the employment relationship in public services, and it is important to seek an answer, first of all, to the question of the implications of the crisis on the experience of employees in terms of the quality of their work, and in this regard to the indirect impact of this quality on other aspects of life, such as personal well – being, family life. In addition, there is (non)trust in relevant institutions, which, among other things, should provide a certain degree of protection to employees. The discussed crisis inevitably had an impact on the quality of work of employees in public services, and in this regard, among other things, it is necessary to review the control, as well as the intensity of work, but also the security of employment.
Changing the way of modern life, therefore, inevitably has an impact on all aspects of the work of public services and employees in these working environments. This is, most of all, visible within the Institute of subjects of employment, since, in addition to the division into employer and employee, there arises, conditionally speaking, a kind of "hybrid", embodied in the Institute of Directors of public services, which, according to its characteristics, is located on the border between the employee and the managerial worker, who in practice, often, it's called an employer. Changes are also quite easily noticeable in the Institute of working hours and salaries of employees. In this regard, proposals to carry out a kind of intervention in these areas are increasingly appearing, with the aim of shortening working hours, i.e. solving the problem of the introduction of pay grades, and the introduction of the system of
pay per performance and the tendency of harmonization of salaries in public services with salaries in the economy, as a step closer to establishing a kind of equality among employees, which makes in practice increasingly noticeable attempts to find the most appropriate approach to the stated goal
Valorization of zinc and other usefull components from the electric arc furnace dust
No full textU doktorskoj disertaciji je ispitivana mogućnost razvoja i primena efikasnog i ekološki prihvatljivog postupka za tretman prašine iz elektrolučne peći (EAF prašine), koja je klasifikovana kao opasan industrijski čvrsti otpad, u cilju valorizacije cinka i drugih korisnih komponenti. Nakon izvršene detaljne karakterizacije EAF prašine, koja je uključivala fizičko-hemijsku i mineralošku karakterizaciju, kao i procenu uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, potvrđeno je prisustvo vrednih metala, poput cinka, ali i drugih neželjenih elemenata, olova, kadmijuma, hroma. Detaljno je proučen i razmatran tehnološki proces za tretman ove vrste otpada.
U disertaciji je izvršeno ispitivanje i definisanje optimalnih parametara dvofaznog hidrometalurškog postupka luženja EAF prašine - predtretmana vodom i kiselinskog luženja, koje je imalo za cilj selektivno izdvajanje korisnih komponenti, prevashodno cinka. U fazi predtretmana definisani su optimalni uslovi za izdvajanje vodorastvornih komponenata, dok je u drugoj fazi, fazi kiselinskog luženja, postignuto izdvajanje više od 90% cinka u lužnom rastvoru. Primenom predloženog dvofaznog hidrometalurškog postupka luženja EAF prašine dolazi do značajnog smanjenja mase ove vrste otpada, kao i smanjenja sadržaja toksičnih elemenata koji se u njemu nalaze. Time se ostvaruje mogućnost daljeg tretmana, u cilju valorizacije ostalih vrednih komponenata EAF prašine ili njihovo dalje bezbedno odlaganje.
Predloženi hidrometalurški postupak je energetski i ekonomski efikasniji od do sada industrijski primenjenih pirometalurških postupaka, a dodatna stabilizacija čvrstog ostatka nastalog u procesu luženja omogućava njegovo bezbedno odlaganje na deponiju neopasnog otpada, bez negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, predložene su mogućnosti za dalju valorizaciju izdvojenog cinka, u vidu proizvoda na bazi cinka, što otvara nova polja budućih istraživanja.
U doktorskoj disertaciji su ispitani i kinetički modeli procesa izluženja cinka iz istraživane EAF prašine. Analiza dobijenih kinetičkih parametara omogućila je utvrđivanje modela koji najbolje opisuje proces rastvaranja cinka, čime je postignuto bolje razumevanje mehanizma procesa njegovog izluženja, kao i optimizacija uslova procesa kiselinskog luženja.
Na osnovu sprovedenih ispitivanja u disertaciji, može se reći da EAF prašina ne predstavlja isključivo opasan industrijski čvrsti otpad, već da je i vredan sekundarni resurs. Primenom optimizovanog hidrometalurškog, dvostepenog tretmana, omogućena je efikasna valorizacija korisnih komponenti, uz istovremeno smanjenje negativnog uticaja istraživane EAF prašine na životnu sredinu. Rezultati dobijeni u disertaciji potvrđuju da je primenom odgovarajućeg tretmana opasnog otpada, moguće istovremeno postići i ekološke i ekonomske benefite.The doctoral dissertation investigated the possibility of developing and implementing an efficient and environmentally friendly process for the treatment of electric arc furnace dust (EAF dust), which is classified as hazardous industrial solid waste, in order to valorize zinc and other useful components. After a detailed characterization of the EAF dust, which included physico-chemical and mineralogical characterization, as well as an assessment of the impact on the environment and human health, the presence of valuable metals, such as zinc, but also other undesirable elements, lead, cadmium, chromium, was confirmed. The technological process for the treatment of this type of waste was studied and discussed in detail.
The dissertation investigated and defined the parameters of a two-phase hydrometallurgical process of leaching the EAF dust – pretreatment with water and acid leaching, which aimed to selectively separate useful components, primarily zinc. In the pretreatment phase, the optimal conditions for the separation of water-soluble components were defined, while in the second phase, the acid leaching phase, the separation of more than 90% of zinc into the pregnant leaching solution was achieved. The application of the proposed two-phase hydrometallurgical process for leaching the EAF dust results in a significant reduction in the mass of this type of waste and a reduction in the content of toxic elements contained in it. This enables the possibility of further treatments to valorize other valuable components of the EAF dust or their further safe disposal.
The proposed hydrometallurgical process is more energy and economically efficient than the pyrometallurgical processes used so far in industry, and additional stabilization of the solid residue obtained in the leaching process enables its safe disposal in a non-hazardous waste landfill, without negative impact on the environment and human health. Also, the possibilities for further valorization of the separated zinc in the form of zinc-based products, are proposed, which opens up new fields of future research.
Kinetic models of the leaching process of zinc from the examined EAF dust were also investigated in the doctoral dissertation. Analysis of the obtained kinetic parameters enabled the determination of the model that best describes the zinc dissolution process, which achieved a better understanding of the leaching process mechanism, as well as optimization of the acid leaching process conditions.
Based on the research conducted in the dissertation, it can be said that the EAF dust is not only a hazardous industrial solid waste, but also a valuable secondary resource. The application of optimized hydrometallurgical, two-phase treatment, efficient valorization of useful components is enabled, while simultaneously reducing the negative impact of the investigated EAF dust on the environment. The results obtained in the dissertation confirm that by applying appropriate treatment of hazardous waste, it is possible to achieve both environmental and economic benefits
Influence of pre-mortem conditions on stress indicators and beef quality
No full textОсновни циљ истраживања је утврђивање услова пре клања говеда - од фарме, током транспорта, истовара и боравка у депоу и њиховог утицаја на показатеље стреса и одабране параметре квалитета меса, укључујући и испитивање зрења меса и мутација гена одговорних за размекшавање меса говеда. Истраживање је спроведено, на укупно 345 бикова, расе домаће шарено говече у типу сименталца, у две кланице комбинованог типа, намењене за клање говеда и свиња (А и Б) и једној кланици само за клање говеда (Ц). Преваленција трупова са повредама, као индикатора нарушене добробити је износила 40,6% (95% интервал поверења, ИП = 35,4-46,0). Утврђен је 2,94 пута већи ризик од појаве повреда код говеда која су купљена на пијаци у односу на говеда која су транспортована директно са фарми (P = 0,0001). Узимајући у обзир тип кланице, уочена је 6,86 вероватноћа присуства повреда код говеда на кланици А (P = 0,0001) и 4,76 вероватноћа на кланици Б (P = 0,0001) у односу на кланицу Ц, као референтну категорију. Од укупног броја утврђених повреда, 40,7% су биле тешке, захватајући мишићне делове и углавном локализоване на задњим деловима трупа. Вероватноћа појаве тежег облика повреде је била већа код говеда која су имала повреде веће од 16 cm у односу на говеда која имају мање повреде на трупу (однос вероватноће, OВ = 3,10, 95% ИП = 1,42-6,78, P = 0,005).
Присуство типичног тамног, тврдог и сувог (DFD) меса је износило 34,1% (95% ИП = 27,8-40,8) и утврђено је на кланици А и Б, уз потпуно одсуство на кланици Ц. Фактори ризика који су утицали на развој DFD меса су били дужина транспорта, сезона и присуство повреда на трупу. Говеда транспортована на релацији краћој од 100 km, са боравком у депоу краћим од 3 часа су имала 2,67 пута већи ризик за развој DFD меса у односу на говеда чији је транпорт био дужи од 100 km, са боравком у депоу дужим од 3 сата (P = 0,004). Вероватноћа појаве DFD меса је била 5,01 пута већа током зиме (P = 0,0001) и 3,45 пута већа током пролећа (P = 0,008) у односу на летњу сезону. Као трећи препознати фактор ризика, са повредама на трупу шансе за развој DFD меса су биле 2,59 пута веће у односу на говеђе трупове без присутних повреда (P = 0,003). Утврђен је интерактивни ефекат дужине транспорта и сезоне на концентрацију глукозе (P = 0,02), лактат дехидрогеназе (LDH) (P = 0,01), аспартат аминотрансферазе (AST) (P = 0,05), протеина топлотног стреса (Hsp 70) (P = 0,02), магнезијума (Мg) (P = 0,01), Ц-реактивног протеина (CRP) (P = 0,01) и укупних протеина (P = 0,01) у крви говеда. Није потврђен заједнички ефекат дужине транспорта и сезоне са присуством повреда на трупу, као једног од показатеља нарушене добробити, на биохемисјке показатеље крви (P > 0,05). Концентрација глукозе (P = 0,0001), лактата (P = 0,0001), креатин киназе (CK) (P = 0,02), Мg (P = 0,0001), као и однос неутрофила и лимфоцита у крви (P = 0,05) су били повећани код говеда транспортованих на релацији краћој од 100 km са мање од 3 сата боравка у депоу у односу на говеда транспортована дуже од 100 km и веременом проведеним у депоу дужим од 3 сата. С друге стране, утврђене су веће вредности аланин аминотрансферазе (ALT) (P = 0,02), AST (P = 0,0001), кортизола (P = 0,0001) и фибриногена (P = 0,05) у крви бикова чији је транспорт био дужи од 100 km. Toком зиме, концентрација глукозе (P = 0,001), лактата (P = 0,02) и албумина (P = 0,0001) у крви је била највећа, док је концентрација фибриногена била најмања (P = 0,0001). Током лета вредности хематокрита (P = 0,001) и укупних протеина (P = 0,0001) крви испитиваних говеда су биле највеће. Током јесени, говеда су имала највећу концентрацију Mg (P = 0,0001) и кортизола (P = 0,02) у крви...The main objective of the research was to determine the conditions before the slaughter of cattle - from the farm, during transport, unloading, and lairage and their impact on stress indicators and selected parameters of meat quality, including the examination of meat aging and mutations of genes responsible for tenderisation of beef meat. The research was conducted on 345 bulls, domestic Simmental crossbreed, in two combined slaughterhouses intended for slaughtering cattle and pigs (A and B) and one slaughterhouse only for cattle (C). The prevalence of bruised carcasses, as an indicator of impaired welfare, was 40.6% (95% confidence interval, CI = 35.4-46.0). A 2.94-fold risk of bruising was found in cattle bought at the market than in cattle transported directly from the farm (P = 0.0001). Considering the type of slaughterhouse, a 6.86 likelihood of bruising was observed in cattle at slaughterhouse A (P = 0.0001) and a 4.76 likelihood at slaughterhouse B (P = 0.0001) compared to slaughterhouse C, as the reference category. Of the total number of bruises found, 40.7% were severe, affecting muscular parts and mainly localized in the hindquarters. The likelihood of developing a more severe bruise was higher in cattle with bruises greater than 16 cm than those with more minor injuries (odds ratio, OR = 3.10, 95% CI = 1.42-6.78, P = 0.005).
The occurrence of typical dark, firm, and dry (DFD) meat was 34.1% (95% CI = 27.8-40.8) and was found in slaughterhouses A and B, with a complete absence in slaughterhouse C. Risk factors that influenced the development of DFD meat were the transport length, season and the presence of bruises on the carcass. Cattle transported less than 100 km, with a lairage time less than 3 hours, had a 2.67-fold higher risk of developing DFD meat than cattle whose transport was longer than 100 km, with lairage longer than 3 hours (P = 0.004). The probability of DFD meat was 5.01 times higher during the winter (P = 0.0001) and 3.45 times higher during the spring (P = 0.008) compared to the summer season. As a third identified risk factor, carcasses with bruises were 2.59 times more likely to develop DFD meat than those carcasses without bruises (P = 0.003). An interactive effect of transport length and season on the concentration of glucose (P = 0.02), lactate dehydrogenase (LDH) (P = 0.01), aspartate aminotransferase (AST) (P = 0.05), heat shock protein (Hsp 70) (P = 0.02), magnesium (Mg) (P = 0.01), C-reactive protein (CRP) (P = 0.01) and total protein (P = 0.01) in the blood of cattle was determined. The interactive effect of transport length and season with bruises on the carcasses, as the indicator of impaired welfare, on biochemical blood parameters was not confirmed (P > 0.05). The concentration of glucose (P = 0.0001), lactate (P = 0.0001), creatine kinase (CK) (P = 0.02), Mg (P = 0.0001), and the ratio of neutrophils to lymphocytes in the blood (P = 0.05) were increased in cattle transported less than 100 km with less than 3 hours of lairage compared to cattle transported more than 100 km and with lairage time longer than 3 hours. On the other hand, higher values of alanine aminotransferase (ALT) (P = 0.02), AST (P = 0.0001), cortisol (P = 0.0001), and fibrinogen (P = 0.05) were found in the blood of bulls whose transport was longer than 100 km. During winter, the concentration of glucose (P = 0.001), lactate (P = 0.02), and albumin (P = 0.0001) in the blood was the highest, while the concentration of fibrinogen was the lowest (P = 0.0001). During summer, the values of hematocrit (P = 0.001) and total protein (P = 0.0001) in the blood of the examined cattle were the highest. During autumn, the cattle had the highest concentration of Mg (P = 0.0001) and cortisol (P = 0.02) in the blood..
The market-oriented party model in political marketing: theoretical controversies and problems of empirical research: Case study – party system of the Republic of Serbia 2008-2020
No full textПолитички маркетинг се не своди само на своје појавне и комуникационе облике и аспекте у изборним кампањама већ се као врло важно поставља питање како је до њих дошло (организациони аспект политичког маркетинга и изборних кампања), зашто се политичке странке и актери понашају баш на одређен начин у комуникацији и изборним кампањама (позиционирање странака) и колико политички маркетинг и његова унутрашња логика утичу не само на понашање, већ и на ставове актера (маркетизација политике). У потрази за теоријском основом за истраживање овог ширег оквира политичког маркетинга и понашања партија у процесу креирања стратегија политичког маркетинга у овој дисертацији смо представили неколико експланаторних модела, те највише пажње посветили Моделу тржишно оријентисане партије, као моделу најчешће коришћеном у низу компаративних истраживања, a који је установила професорка Џенифер Лис-Маршмент (Jennifer Lees-Marshment).
Основна истраживачка питања од којих смо пошли су: 1) Које теоријске контроверзе и проблеми емпиријског истраживања прате примјену Модела тржишно оријентисане партије? 2) Да ли се прилагођавањем и примјеном Модела тржишно оријентисане партије може објаснити понашање и позиционирање партија на политичком тржишту у Србији у периоду наведеном у наслову рада?
У том смислу и сама дисертација има две цјелине. Прву, теоријску, чине прва четири поглавља у којима представљамо основе самог истраживања, елементе Модела тржишно оријентисане партије, те дајемо критички осврт. Након тога утврђујемо који су то ендогени и егзогени фактори који утичу на могућност примјене модела. Као кључне ендогене факторе издвајамо лидера и руководство партије, структуру партије, организацију кампање и друге факторе попут ресурса. Као кључне егзогене факторе издвајамо изборни систем, медијски систем, партијски систем и политичку културу. На основу компаративног истраживања разматрамо њихов утицај на примјену модела и на сам процес креирања стратегија политичког маркетинга актера, те на основу тога надограђујемо Модел тржишно оријентисане партије и прецизирамо индикаторе и питања.
У другом, емпиријском дјелу дисертације испитујемо могућност примјене тако надограђеног модела на уобличавање понуде и позиционирање партија на политичком тржишту у Републици Србији. Поред анализе садржаја и компаративне анализе закона, партијских статута, изборних материјала, доступних истраживања јавног мњења, извјештаја о медијској заступљености у кампањи и сл., значајан дио истраживања за потребе ове докторске дисертације чинили су дубински интервјуи. Једну групу интервјуа спровели смо са лидерима и функционерима Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Нове Демократске странке Србије, Странке слободе и правде, Демократске странке, Покрета слободних грађана, те некадашњег Г17+. Приликом одабира странака за дубинске интервјуе водили смо се подјелом на „четири партијске структуре” у Србији
7
(Bešić, 2020: 180) и намјером да обухватимо релевантне репрезенте сваке од тих групација. Питања смо подијелили у две групе, она везана за њихов однос према политичком маркетингу и истраживањима јавног мњења и она везана за њихово практично искуство из изборних кампања у периоду од 2008. до 2020. године. Другу групу интервјуа спровели смо са релевантним истраживачима јавног мњења и консултантима за кампање, са циљем да сазнамо које, како и колико странке у Србији наручују истраживања јавног мњења и на који начин користе њихове резултате.
Коначно, након потврђивања хипотезе да је примјена Модела тржишно оријентисане партије на маркетиншко уобличавање понуде и позиционирање партија на политичком тржишту у Републици Србији ограничена дјеловањем егзогених (партијски, изборни и медијски систем и политичка култура) и ендогених фактора (лидер, страначка структура и интерна комуникација), покушали смо да редефинишемо аналитички оквир и кроз њега истражимо понашање партија у Србији у погледу политичког маркетинга од 2008. до 2020. године. Аналитички оквир смо свели на питања истраживања јавног мњења, обликовања политичког производа/изборне понуде, стратегије комуникације и изборне кампање, и питање евалуације и цикличног маркетинга. Кроз тај оквир истражили смо: однос лидера и руководства партија у Србији према истраживањима јавног мњења и улогу истраживања и консултаната у процесу политичког маркетинга странака; начин на који се у странкама у Србији бира изборни програм, теме и кандидата за изборе; како се креирају и спроводе стратегије кампање и колико се ослањају на истраживања јавног мњења, и коначно да ли се раде евалуације кампање.Political marketing is not reduced only to its appearance and communication forms and aspects in election campaigns, but the very important question is how they came about (organizational aspect of political marketing and election campaigns), why political parties and actors behave in a certain way in communication and election campaigns (positioning of parties) and how much political marketing and its internal logic affects not only the behavior, but also the attitudes of actors (marketization of politics). In search of a theoretical basis for researching this broader framework of political marketing and party behavior in the process of creating political marketing strategies, in this dissertation we have presented several explanatory models, and paid most attention to the Market-Oriented Party Model, as the model most frequently used in a series of comparative studies, established by Professor Jennifer Lees-Marshment.
The basic research questions we started with are: 1) What theoretical controversies and empirical research problems follow the application of the Market-Oriented Party Model? 2) Can the behavior and positioning of parties on the political market in Serbia be explained by adapting and applying the Market-Oriented Party Model in the period mentioned in the title of the paper?
In this sense, the dissertation itself has two parts. The first, theoretical, consists of the first four chapters in which we present the foundations of the research itself, the elements of the Market-Oriented Party Model, and provide a critical review. After that, we determine which endogenous and exogenous factors affect the possibility of applying the model. As key endogenous factors, we highlight the leader and leadership of the party, the party structure, the organization of the campaign and other factors such as resources. As key exogenous factors, we highlight the electoral system, the media system, the party system and political culture. Based on comparative research, we consider their impact on the application of the model and on the process of creating political marketing strategies of actors, and on this basis, we upgrade the Market-Oriented Party Model and specify indicators and questions.
In the second, empirical part of the dissertation, we examine the possibility of applying such an upgraded model to shaping the offer and positioning of parties on the political market in the Republic of Serbia. In addition to content analysis and comparative analysis of laws, party statutes, election materials, available public opinion surveys, reports on media coverage of the campaign, etc., a significant part of the research for the purposes of this doctoral dissertation consisted of in-depth interviews. We conducted one group of interviews with leaders and officials of the Serbian Progressive Party, the Socialist Party of Serbia, the New Democratic Party of Serbia, the Party of Freedom and Justice, the Democratic Party, the Movement of Free Citizens, and the former G17+. When selecting parties for in-depth interviews, we were guided by the division into “four party structures” in Serbia (Bešić, 2020: 180) and the intention to include relevant representatives of each of these groups. We divided the questions into two groups, those related to their attitude towards political marketing and public opinion research, and those related to their practical
9
experience from election campaigns in the period from 2008 to 2020. We conducted the second group of interviews with relevant public opinion researchers and campaign consultants, with the aim of finding out which, how and how many parties in Serbia commission public opinion research and how they use its results.
Finally, after confirming the hypothesis that the application of the Market-Oriented Party Model to the marketing shaping of the offer and the positioning of parties on the political market in the Republic of Serbia is limited by the action of exogenous (party, electoral and media system and political culture) and endogenous factors (leader, party structure and internal communication), we attempted to redefine the analytical framework and through it to investigate the behavior of parties in Serbia in terms of political marketing from 2008 to 2020. We reduced the analytical framework to the issues of public opinion research, shaping the political product/electoral offer, communication and election campaign strategies, and the issue of evaluation and cyclical marketing. Through this framework, we investigated: the attitude of party leaders and management in Serbia towards public opinion research and the role of research and consultants in the process of political marketing of parties; the way in which parties in Serbia choose their election programs, topics and candidates for elections; how campaign strategies are created and implemented and how much they rely on public opinion research, and finally whether campaign evaluations are conducted
ǂThe ǂinfluence of perceived similarity between humans and animals on intergroup relations
No full textIdeja generalizovanih predrasuda empirijski je potvrđena postojanjem zajedničke osnove predrasuda ukazujući da ljudi koji imaju predrasude prema jednoj grupi, imaju predrasude i prema drugim nepripadničkim grupama i životinjama. Istraživanja pokazuju da ljudi imaju pozitivnije stavove prema pripadnicima nepripadničkih grupa koje opažaju kao sebi sličnim. Stoga bi društvena poređenja zasnovana na opažanju sličnosti trebalo da vode zarad pozitivnijim međugrupnim odnosma. Cilj istraživanja bio je da ispitamo uticaj isticanja sličnosti ljudi i životinja na odnose prema etničkim manjinama i životinjama. Rezultati su pokazali da učesnici (N= 255) koji vide više sličnosti između ljudi i životinja imaju višu: empatiju prema ljudima i životinjama, inkluzivniji identitet prema životinjama i niži nivo vrstizma i osećaja pretnje životinjskom prirodom. Nije bilo značajnih korelacija sa socijalnom distancom, dehumanizacijom, ni inkluzivnošću etničkog identiteta. U obe eksperimentalne studije (Nekp1 = 214, Nekp2 = 265) učesnici u okviru eksperimentalne grupe koji su čitali o sličnosti ljudi i životinja imali su niži nivo vrstizma, osećanja pretnje životinjskom prirodom i veće opažanje sličnosti između životinja i ljudi od učesnika koji su čitali neutralan tekst u okviru kontrolne grupe. Nije bilo značajnih razlika između učesnika u pogledu empatije prema životinjama i inkluzivnosti identiteta životinja. U drugom eksperimentu, učesnici eksperimentalne grupe su imali više empatije, inkluzivniji identitet prema etničkim manjinama i niže nivoe dehumanizacije. Dve grupe se nisu razlikovale u pogledu socijalne distance. Ukoliko želimo da poboljšamo odnose prema životinjama, podstaknemo empatiju i inkluzivniji etnički identitet, ali i da smanjimo dehumanizaciju, potrebno je isticati da su životinje osećajna bića sposobna da misle, vole, tuguju, brinu o drugima i imaju mnogo sličnosti sa ljudima.The idea of generalized prejudice is empirically confirmed by the existence of a common basis of prejudice, indicating that people who are prejudiced against one group are also prejudiced against other non-belonging groups and animals. Research shows that people have more positive attitudes towards members of outgroups that they perceive as similar to themselves. Therefore, social comparisons should be based on the perception of similarity for the sake of positive intergroup relations. The research aimed to examine the impact of highlighting the human-animal similarity on relations towards ethnic minorities and animals. The results showed that participants (N= 255) who perceive more human-animal similarity have higher: empathy towards humans and animals, a more inclusive identity towards animals and a lower level of speciesism and a sense of threat to animal nature. There were no significant correlations with social distance, dehumanization, or inclusiveness of ethnic identity. In both experimental studies (Nexp1 = 214, Nexp2 = 265), participants in experimental group read about the similarity between humans and animals had a lower level of speciesism, animal nature threat and a higher human-animal similarity perception than participants in control group who read a neutral text. There were no significant differences between participants regarding animal empathy and inclusiveness of animal identity. In the second experiment, participants in the experimental group had more empathy, a more inclusive identity toward ethnic minorities, and lower levels of dehumanization. The two groups did not differ in terms of social distance. If we want to improve relations towards animals, encourage empathy and a more inclusive ethnic identity, but also reduce dehumanization, it is necessary to emphasize that animals are sentient beings, very similar to humans, capable of thinking, loving, grieving, caring for others
Оptimization of Wastewater Treatment Models in Decentralized Systems Using Multi-Criteria Analysis for Rural Settlements in Serbia
No full textОва докторска дисертација бави се идентификацијом и анализом оптималних и
одрживих решења за децентрализовани третман отпадних вода у руралним и мање
насељеним подручјима. Циљ истраживања је развој модела који ће истовремено бити
еколошки прихватљиви, економски оправдани и социјално одрживи, у складу са
принципима одрживог развоја. Посебан акценат стављен је на примену природних
биљних система – фиторемедијационих постројења – који користе природне процесе
за филтрацију и уклањање загађујућих материја из отпадних вода.
Истраживање обухвата вишекритеријумску анализу која је примењена за избор
оптималних технолошких решења у складу са локалним условима и ресурсима. Кроз
анкету спроведену у руралним заједницама, анализирана је и спремност становништва
да учествује у доношењу одлука и примени иновативних решења. Студија случаја у
Специјалном резервату природе Засавица коришћена је за практичну проверу
применљивости предложеног модела.
Постављене хипотезе указују на то да је неконтролисан третман отпадних вода
директно повезан са деградацијом квалитета животне средине и људског здравља, да
су природна решења економски оправдана и енергетски ефикасна, као и да је активно
учешће локалних заједница кључно за успех оваквих система.
Научни допринос рада огледа се у развоју модела за оптимизацију система третмана
отпадних вода који обједињује техничке, еколошке, економске и друштвене аспекте.
Резултати истраживања могу допринети бољој регулацији и планирању у сектору
водопривреде, подстичући примену децентрализованих приступа као одрживих
решења за руралне области. / This doctoral dissertation addresses the identification and analysis of optimal and sustainable
solutions for decentralized wastewater treatment in rural and sparsely populated areas. The
aim of the research is to develop models that are environmentally friendly, economically
viable, and socially sustainable, in accordance with the principles of sustainable development.
Special emphasis is placed on the application of natural plant-based systems—
phytoremediation treatment facilities—that utilize natural processes to filter and remove
pollutants from wastewater.
The research includes a multi-criteria analysis applied to select optimal technological
solutions in line with local conditions and resources. Through a survey conducted in rural
communities, the study also examines the willingness of the population to participate in
decision-making and the implementation of innovative solutions. A case study in the Special
Nature Reserve Zasavica was used to practically test the applicability of the proposed model.
The formulated hypotheses suggest that uncontrolled wastewater treatment is directly linked
to the degradation of environmental quality and human health, that nature-based solutions
are economically justified and energy-efficient, and that active participation of local
communities is crucial for the success of such systems.
The scientific contribution of the dissertation lies in the development of a model for
optimizing wastewater treatment systems that integrates technical, environmental,
economic, and social aspects. The research findings can contribute to better regulation and
planning in the water management sector, promoting the adoption of decentralized
approaches as sustainable solutions for rural areas