Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Cultural policies of Russian émigrés in Belgrade and Prague: (1921–1941)
No full textОвај рад бави се анализом културних политика пост-октобарске руске емиграције
насељене у престоницама Краљевине СХС/Југославије и Чехословачке Републике. На
актуелизацију културних политика интеграционог и изолационог типа, третираних као
основних модела у обликовању избегличке стварности, утицала су два фактора. Са једне
стране стајале су званичне мањинске политике и специфично формулисани државни
програми намењени руским избеглицама пост-октобарског таласа земаља пријемница, а са
друге стране самоорганизована руска емиграција окупљена око релевантних
самоиницијативно формираних организација, савеза и удружења.
Структура рада и истраживачка питања у поступку израде овог културолошког
истраживања израђени су применом историјског метода, док је применом анализе
наратива артикулисана и објашњена манифестација претходно дефинисаних културних
политика руске емиграције, рефлектована у написима водећих руских друштвених и
јавних делатника, како у локалним, тако и у емигрантским публикацијама.
Узимајући у обзир да се културни, јавни и политички живот руске емиграције
истовремено одвијао у оквиру локалне средине, али и као затворена културна целина, у
раду је извршена систематицазија актуелизованих културних политика и идентификација
њихових релевантних актера. Проучавање корпуса емигрантских текстова и њихова
дубинска анализа дали су допринос бољем разумевању појединих културних појава
унутар „Заграничне Русије“, која се у овом раду не сагледава као хомогена целина, већ као
комплексна културна форма, у својој бити раслојена по многим политичко-идеолошким и
социо-културним параметрима.This study analyzes the cultural policies of post-October Russian émigrés settled in the
capitals of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes/Yugoslavia and the Czechoslovak
Republic. The formation of integrationist and isolationist cultural policies, treated as
fundamental models in shaping the refugee experience, was influenced by two key factors. On
one hand, there were official minority policies and state programs specifically formulated by host
countries to accommodate Russian refugees of the post-October wave. On the other hand, there
was the self-organized Russian émigré community gathered around independently established
organizations, associations, and alliances.
The structure of this study and the research questions in this cultural analysis were
developed using the historical method. Additionally, narrative analysis was employed to
articulate and explain the manifestation of the previously defined cultural policies of the Russian
émigré community, as reflected in the writings of prominent Russian social and public figures
published in both local and émigré periodicals.
Considering that the cultural, public, and political life of the Russian émigré community
unfolded both within the local environment and as a distinct, self-contained cultural entity, this
study systematizes the prevailing cultural policies and identifies their key actors. The
examination of émigré texts and their in-depth analysis contribute to a deeper understanding of
various cultural phenomena within the framework of the "Russia Abroad." In this study, "Russia
Abroad" is not viewed as a homogeneous entity but rather as a complex cultural formation,
inherently stratified along multiple political-ideological and socio-cultural dimensions
Inflammatory markers and qualitative and quantitave high density lipoprotein particle characterization in preeclampsia risk assessment
No full textHipertenzivne komplikacije u trudnoći, uključujući i preeklampsiju, predstavljaju najčešće
uzročnike morbiditeta i mortaliteta, kako majke, tako i fetusa. Prema preporukama Američkog društva
za ginekologiju i akušerstvo (engl. American College of Obstetricians and Gynecologists – ACOG)
dijagnoza hipertenzije u trudnoći postavlja se ukoliko je sistolni pritisak ≥140mmHg i/ili dijastolni
pritisak ≥90mmHg kod trudnica koje nisu do tada imale dijagnozu hipertenzije. Preeklampsija (PE) se
dijagnostikuje sa pojavom de novo hipertenzije (≥140/90 mmHg) nakon 20. nedelje gestacije, sa ili bez
proteinurije (≥300 mg/24 h), ali uz kliničke znake edema, hematoloških poremećaja, renalne,
pulmonarne ili hepatične disfunkcije. Prosečna globalna incidenca PE iznosi oko 4,6%.
Prema Internacionalnom udruženju za ispitivanje hipertenzivnih oboljenja u trudnoći (engl.
International Society for the Study of Hypertension in Pregnancy ISSHP), rana PE nastupa pre 34.
nedelje gestacije i karakteriše je teža klinička slika češće udružena sa intrauterusnim zastojem u rastu
ploda (engl. Intrauterine growth restriction, IURG) i prevremenim porođajem, dok se dijagnoza kasne
PE postavlja nakon 34. nedelje gestacije, karakteriše je blaža klinička slika i u ređem broju slučajeva je
praćena prevremenim porođajem. PE je multisistemska bolest čija etiologija i patogeneza još uvek
intrigira kako stručnu, tako i naučnu javnost.
Prema NICE (The National Institute for Health and Care Excellence) preporukama, trudnica je u
riziku da razvije PE ukoliko ima više umerenih ili jedan faktor visokog rizika za razvoj PE, pri čemu su
faktori visokog rizika: hipertenzija ili PE u prethodnoj trudnoći, hronična hipertenzija, bolesti bubrega,
dijabetes mellitus tip 1 ili 2, autoimune bolesti i višeplodne trudnoće. Faktori umerenog rizika su : prva
trudnoća, starost preko 40 godina, ITM ≥ 35 kg/m2, pozitivna porodična anamneza i period između
trudnoća duži od 10 godina.
Skrining koji NICE i ACOG vodiči preporučuju za ranu selekciju i tretman trudnica koje su u
riziku ima nisku stopu detekcije, međutim u kombinaciji sa merenjem srednjeg arterijskog pritiska i
pulsatilnog indeksa krvnih sudova materice, poboljšava se stepen predikcije. FMF (The Fetal Medicine
Foundation) jedini preporučuje pristup procene rizika u prvom trimestru na osnovu faktora rizika majke,
ultrazvučnih merenja, merenja protoka kroz arterije materice (UtA-Pi) i merenja biohemijskih markera
angiogenze (placentalnog faktora rasta-PlGF, plazma proteina A udruženog sa trudnoćom-PAPP-A)...Hypertensive complications during pregnancy, including preeclampsia (PE), are among the most
common causes of morbidity and mortality for both the mother and fetus. According to the guidelines
from the American College of Obstetricians and Gynecologists (ACOG), the diagnosis of pregnancyinduced
hypertension is made when the systolic blood pressure reaches ≥140 mmHg and/or diastolic
blood pressure ≥90 mmHg in women who had not previously been diagnosed with hypertension.
Preeclampsia is diagnosed when de novo hypertension (≥140/90 mmHg) arises after 20 weeks of
gestation, with or without proteinuria (≥300 mg/24 h), accompanied by clinical signs such as edema,
hematological disorders, and dysfunction in renal, pulmonary, or hepatic systems. The global average
incidence of PE is around 4.6%.
According to the International Society for the Study of Hypertension in Pregnancy (ISSHP),
early-onset preeclampsia occurs before 34 weeks of gestation and is characterized by more severe
clinical manifestations, often associated with intrauterine growth restriction (IUGR) and preterm birth.
Late-onset preeclampsia, diagnosed after 34 weeks of gestation, typically presents with milder symptoms
and is less frequently linked to preterm delivery. Preeclampsia is a multisystemic disorder, and its
etiology and pathogenesis remain a subject of ongoing interest within both clinical and scientific
communities.
The National Institute for Health and Care Excellence (NICE) recommends that pregnant women
at risk of developing PE should be identified based on the presence of multiple moderate risk factors or
a single high-risk factor. High-risk factors include previous hypertension or preeclampsia, chronic
hypertension, kidney disease, type 1 or type 2 diabetes, autoimmune diseases, and multiple pregnancies.
Moderate risk factors include primigravida status, age over 40 years, body mass index (BMI) ≥35 kg/m²,
a positive family history, and a gap of more than 10 years between pregnancies.
Although individual screenings are available, both NICE and ACOG guidelines continue to
recommend screening for early selection and management of pregnant women at risk. Such screenings
have a low detection rate, but when combined with measurements of mean arterial pressure and the
uterine artery pulsatility index (UtA-PI), the detection rate improves. The Fetal Medicine Foundation
(FMF) advocates for a first-trimester risk assessment approach based on maternal factors, ultrasound
measurements, uterine artery blood flow (UtA-PI), and biochemical markers of angiogenesis (placental
growth factor - PlGF and pregnancy-associated plasma protein A - PAPP-A)..
Plant use and agricultural practices in the Early Neolithic of Pelagonia (North Macedonia)
No full textOva disertacija imala je za cilj da pruži sveobuhvatnu sliku o ulozi biljaka u životu ranoneolitskih zajednica u Pelagoniji (Severna Makedonija). Fokus istraživanja bio je na ispitivanju poljoprivrednih praksi, prehrambenih navika i šire upotrebe biljnih resursa u svakodnevnom životu na naseljima na tri nalazišta: Vlaho, Veluška Tumba i Vrbjanska Čuka. Kotlina u kojoj se nalaze ima kontinentalnu klimu i predstavlja jedno od najranijih područja u ovoj klimatskoj zoni gde se razvio neolitski način života počevši od 6400. godine p.n.e, gde je naseljavanje trajalo oko sedam vekova do 5700. p.n.e. Analiza arheobotaničkog materijala potvrdila je da su se ranoneolitske zajednice Pelagonije u velikoj meri oslanjale na poljoprivredu. Usevne vrste dominiraju među pronađenim biljnim ostacima, pri čemu su jednozrna pšenica i ječam bile najznačajnije žitarice, dok su sočivo i grašak imali ključnu ulogu među mahunarkama. Ima naznaka o upotrebi lana i opijumskog maka. Uočeno je odsustvo pojedinih useva koji su prisutni u jugozapadnoj Aziji, kao i regionalne razlike unutar Pelagonije, što ukazuje na prilagođavanje lokalnim ekološkim uslovima i kulturnim preferencama. Rezultati ukazuju na to da je zemljoradnja u ranom neolitu Pelagonije bila ekstenzivna, što se razlikuje od generalnog shvatanja o visokom intenzitetu neolitske zemljoradnje u susednim regionima. Funkcionalne ekološke karakteristike korovskih vrsta ukazuju na prilagođavanje uzgoja useva dostupnim prirodnim resursima, pri čemu su plavna i močvarna područja igrala značajnu ulogu u strategijama uzgoja biljaka. Takođe, zabeležena je inovacija u vidu prolećne setve, što predstavlja ključnu promenu u odnosu na dominantnu jesenju setvu u jugozapadnoj Aziji.
Zabeleženi su brojni ostaci divljih jestivih biljaka koje su činile značajan deo ishrane ranoneolitskih zajednica odražavajući oslanjanje na prirodne resurse iz uže i šire okoline naselja, uprkos velikom značaju poljoprivrede. Sakupljani su drenjina, lešnik, kupina, trnjina, jabuka/kruška, zova i drugo voće sa jestivim plodovima, dok su nesumnjivo upotrebljavane i zeljaste biljke poput pepeljuge u ishrani. Biljke su imale ključnu ulogu i u mnogim drugim svakodnevnim aktivnostima, i smatra se da su upotrebljavane i za prehranu životinja, u medicinske svrhe, u zanatstvu i građevini i za održavanje vatre, što ukazuje na dobro poznavanje različitih svojstava biljnih materijala. Sveukupnim podacima ova disertacija doprinosi razumevanju ranih poljoprivrednih praksi u kontinentalnim delovima jugoistočne Evrope, naglašavajući specifičnosti i prilagodljivost neolitskih zajednica u Pelagoniji kroz analizu dijahronih promena u odabiru useva, zemljoradničkih strategija i kulturnih izbora. Rezultati potvrđuju da su se ranoneolitske zajednice Pelagonije oslanjale na upotrebu biljnih resursa, koji su odražavali dinamičan odnos između poljoprivrede, prirodnih uslova i kulturnih izbora.This dissertation aimed to provide a comprehensive picture of the role of plants in the life of early Neolithic communities in Pelagonia (North Macedonia). The focus of the research was on the examination of agricultural practices, food habits and wider use of plant resources in everyday life in settlements at three sites: Vlaho, Veluška Tumba and Vrbjanska Čuka. The basin in which they are located has a continental climate and represents one of the earliest areas in this climatic zone where the Neolithic way of life developed starting from 6400 BC, and was occupied for approximately seven centuries until 5700 BC. Analysis of the archaeobotanical material confirmed that the early Neolithic communities of Pelagonia relied heavily on agriculture. Crop species dominate the archaeobotanical assemblages, with einkorn wheat and barley being the most important cereals, while lentils and peas played a key role among pulses. There are indications of the use of flax and opium poppy. The absence of certain crops that are present in Southwest Asia, as well as regional differences within Pelagonia, was observed, indicating adaptation to local ecological conditions and cultural preferences. The results indicate that crop husbandry in the early Neolithic of Pelagonia was extensive, which differs from the general understanding of the high intensity of Neolithic agriculture in neighbouring regions. Functional ecological traits of weed species indicate adaptation of crop cultivation to available natural resources, with floodplains and wetlands playing a significant role in crop husbandry strategies. Also, there was an innovation in the form of spring sowing, which represents a key change in relation to the dominant autumn sowing in Southwest Asia.
A large number of remains originating from wild edible plants were also recorded, which undoubtedly had a great importance in the diet of early Neolithic communities, reflecting the reliance on natural resources from the immediate and wider surroundings of the settlements, despite the great importance of agriculture. Dogwood, hazelnut, blackberry, thorn, apple/pear, elder and other species with edible fruits were collected, while herbaceous plants such as fat-hen were undoubtedly used in the diet. Plants also played a key role in many other everyday domestic activities, and were probably used as fodder, for medicinal purposes, crafts and construction, and fire maintenance, indicating a good understanding of various properties of plant materials. Overall, this dissertation contributes to the understanding of early agricultural practices in the continental parts of Southeast Europe, emphasizing the specificities and adaptability of Neolithic communities in Pelagonia through the analysis of diachronic changes in crop choice, agricultural strategies, and cultural preferences. The results confirm that the Early Neolithic communities of Pelagonia relied on the use of plant resources, which reflects a dynamic relationship between agriculture, natural environment and cultural choices
Archaeological sites as cultual heritage and subject of scientific research: Roman period heritage in the urban space of Čačak
No full textКонвенција о заштити археолошког наслеђа дефинише археолошке локалитете као предмете историјског и научног проучавања и као наслеђе. Теоријски и истраживачки концепти овог рада креирани су са циљем да се тестирају поставке Конвенције и осветли положај археолошких локалитета у савременој заједници и преиспита њихово место у оквиру расправе о наслеђу. Посебна пажња посвећена је историји развоја појма наслеђа и правним оквирима који га дефинишу у савременом друштву. За студију случаја изабрана је једна локална самоуправа на територији Србије која има значајне археолошке трагове из римског периода у свом урбаном језгру, град Чачак. Истраживање обухвата документарну грађу од 1970. до 2024. године, са посебним фокусом на Римске терме, као јединим презентованим археолошким локалитетом у граду. Методологија истраживања обухвата анализу докумената насталих радом институција, проучавање медијских садржаја, као и испитивање ставова савремене заједнице кроз анкете и интервјуе. Истраживање, различитих облика документарне грађе, треба да укаже на однос различитих делова друштва према археологији и њеном предмету изучавања. Уочене појаве и закључци додатно ће бити потврђени проучавањем положаја археолошких локалитета у Нишу. Иако су локалитети наслеђе по сили закона, истраживање ће показати да у процесима настајања и дефинисања наслеђа главну улогу имају заједнице. Очување и брига за материјалне остатке прошлости производ је неговања одређених вредности и значења која им приписује заједница. Чињеница да су Римске терме у Чачку, у претходних 50 година, биле занемарене од стране заједнице сведочи о одсуству вредносног односа према њима. Међутим однос према простору није непроменљив и заједнице су константно у процесима трансформације или усвајања нових вредности. Основа за квалитативне промене према археолошким локалитетима може бити њихово повезивање са постојећим и доживљеним елементима простора.European Convention on the Protection of the Archaeological Heritage defines archaeological sites as objects of historical and scientific study and as heritage. The theoretical and analytic concepts of this work were created to test the articles of the Convention and define the position of archaeological sites in contemporary society and to reconsider their place within the heritage debate. Special attention is dedicated to the history of the development of the concept of heritage and the legal frameworks that define it in modern society. The municipality Čačak which has significant archaeological traces from the Roman period in its urban core was selected for the case study. The research covers documentary material from 1970 to 2024, with a special focus on the site Rimske terme, as the only visible archaeological site in the city. The research methodology includes the analysis of documents created by the institutions, the study of media content and the analysis of the attitudes of the contemporary community through surveys and interviews. The research of various forms of documentary material should reveal the relationship that different parts of society have towards archaeology and its subject of study. The observed phenomena and conclusions will be additionally confirmed by evaluating the position of archaeological sites in Niš. Although sites are considered heritage by law, the research will show that communities play a key role in the processes of creating and defining heritage. The preservation and care for the material remains of the past are products of cultivating certain values and meanings attributed to them by community. The fact that the site Rimske terme in Čačak has been neglected by the community in the past 50 years testifies to the absence of value. However, the relationship towards place is not immutable, and communities are constantly in processes of transformation or adoptation of new values. The basis for qualitative changes towards archaeological sites can be in creating connection with existing and valued elements of place
The lexiconof the Serbo-Slavonic translation of Matthew Blastares' syntagma. The terms of kinship and social structure
No full textЗборник византијског црквеног и грађанског права S ýntagma tôn kanónōn саставио је 1335 монах Матија Властар а убрзо потом, током следеће деценије, спис је преведен на српскословенски, за владе цара Душана и вероватно по његовом налогу. Превод је издао 1907. Стојан Новаковић на основи једног рукописа из 1453. До данас остају текстолошки проблеми како са грчким оригиналом тако и са српскословенским преводом, о којима је реч у првом, уводном делу дисертације.
Новаковићево издање послужило је као основни извор за ово истраживање, усредсређено на терминологију сродства и друштвеног устројства. Селективна ексцерпција дала је око шесто речи релевантих за тему – термина и њихових изведеница, који су приказани у виду речника са 575 азбучно поређаних одредница. Свака насловна реч бива глосирана својим еквивалентима у грчком оригиналу и синонимима у савременом српском језику; следи збир њених потврда у преводу Синтагме, које су све граматички одређене и илустроване својом употребом у ужем контексту, словенском и грчком. Леме су по правилу пропраћене (филолошким, етимолошким) коментаром.
На том синтетичком прегледу грађе који чини други, средишњи део студије, заснива се њен трећи, аналитички део. Издељен је у поглавља, која се баве семантичким категоријама сродства (крвног, путем женидбе, усвајањем), чинова (у држави, војсци, цркви) и професија, пореклом и историјском раслојеношћу разматраних термина (старосрпске речи наслеђене из прасловенског; позајмљенице из црквенословенског, грчког, латинског, старотурског, преведенице) и морфолошким типовима (именска и придевска деклинација, творба речи).The collection of Byzantine church and civil laws S ýntagma tôn kanónōn was compiled in 1335 by a monk named Matthew Blastares and soon thereafter, in the following decade, translated into the Serbian recension of Church Slavonic, under the rule of the Emperor Dušan and probably at his request. The translation was edited in 1907 by Stojan Novaković on the basis of a manuscript from 1453. To the present day there are textological problems with both Greek and Slavonic version, that are discussed in the first, introductory part of the dissertation.
Novaković’s edition served as the primary source for the present research, which focuses on the terminology of kinship and social structure. A selective extraction resulted in аround six hundreed items relevant to the subject – terms and their derivatives, that are presented in the form of a dictionary with 575 alphabetically arranged lemmata. Each headword is glossed by its equivalent(s) in the Greek original and synonym(s) in modern Serbian, followed by the sum of its attestations in the Serbo-Slavonic Syntagma, all of them gramatically defined and illustrated by their usage in a narrow context, both Slavic and Greek. A lemma regularly ends with a (philological, etymological) commentary.
This synthetic overview of materials makes the second, central part of the study, on which its third, analytical part is based. It is segmented into several chapters, dealing with semantic categories (kinship (by blood, by marriage, adoption), ranks (in state, army, church), professions, with the origin and historical stratigraphy of the terms taken into consideration (Old Serbian words inherited from Common Slavic; loanwords from Church Slavonic, Greek, Latin, Turkic; calques) and with their morphological types (nominal and adjectival declension, word formation)
European spiritualism and the reception of the works of Camille Flammarion in Serbian literature and culture Европеийский спиритуализм и рецепция произведений Камю Фламариона в сербской литературе и культуре
No full textУ раду се разматра књижевно стваралаштво француског популаризатора астрономије Камија Фламариона и посебно се наглашава улога спиритизма у обликовању његовог књижевног и филозофског погледа на свет. Смештање Фламарионових дела у контекст деветнаестовековног и двадесетовековног занимања за спиритистичке појаве омогућава нам да потпуније сагледамо његов књижевни и културно-историјски значај у Француској, као и одјеке његовог стваралаштва у српској култури и књижевности. Осим тога, оваква контекстуализација дела чија се езотериjска димензија често умањује или сасвим занемарује доприности бољем разумевању спиритизма и езотеризма као важних, а запостављених појава у европској и српској култури позног 19. и раног 20. века. Проучавање ове тематике такође отвара питање коришћења и преображавања езотеријских извора у књижевности, а значај који се приликом читања даје спиритистичкој поруци утиче на интерпретацију текста и покреће питање односа фикције, веровања и фантастике.
Истраживање се састоји из четири целине. Прво поглавље у кратким цртама предочава контест настанка спиритистичког феномена, описује његово присуство у француској култури и књижевности, као и Фламарионово дугогодишње занимање за спиритизам и промене ставова у вези с њим.
Друга и трећа целина посвећене су опису књижевног и филозофског света Камија Фламариона, најпре кроз анализу тематских, а потом и поетичких и жанровских особености његових књижевних текстова. Проучавање поетичких обележја текстова заснива се, пре свега, на Фламарионовим фикционалним текстовима, нешто мање на његовој научнопопуларној литератури. Анализирани корпус обухвата дела Лумен (Lumen, 1873), Уранија, (Uranie, 1889) Смак света (La Fin du monde, 1894), Стела (Stella, 1897), као и збирке приповедних и есејистичких текстова Приче о бескрају (Les Récits de l’Infini, 1873), Звездани снови (Rêves étoilés, 1888), Месечине (Clairs de Lune, 1894), Филозофске приче (Contes philosophiques, 1891). Жанровска анализа описује начин на који поменута дела комуницирају с традицијама утопије, филозофске и научнопопуларне књижевности, као и различитим формама научнофантастичне књижевности, као што је научно-чудесни роман (roman merveilleux-scientifique)
Четврти сегмент истраживања бави се компаративним приказом Фламарионовог присуства у српској књижевности и периодици и настоји да пружи увид у рецепцију и наслеђе које је овај француски аутор имао на нашим просторима.This thesis discusses the literary works of the French popularizer of astronomy, Camille Flammarion, and emphasizes the role of spiritualism in the shaping of his literary and philosophical worldview. Placing Flammarion's works in the context of the nineteenth and twentieth-century interest in spiritualist phenomena allows us to fully appreciate his literary, cultural and historical significance in France and its echoes in Serbian literature and culture. In addition, this kind of contextualization of literary texts with a clear, but often ignored or deliberately downplayed esoteric dimension, can contribute to a better understanding of spiritualism and esotericism as important but frequently overlooked phenomena in European and Serbian culture of the late 19th and early 20th centuries. The study of this topic also opens up questions about the use and transformation of esoteric sources in literature and the degree to which the readers' belief in spiritualist messages informs and shapes their interpretation, raising further and more general questions about the relationship between fiction, belief, reality, and fantasy.
The research consists of four chapters. The first chapter outlines a framework for studying the emergence and development of the spiritualist movement in French literature and culture, Flammarion's long-term interest in spiritualism and shifting attitudes towards this phenomenon.
The second and third chapters are dedicated to the description of the literary and philosophical universe of Camille Flammarion, through the analysis of the thematic, poetic and generic features of his literary texts. This analysis is primarily based on the corpus of Flammarion's fictional works, occasionally aided by insights derived from his scientific and popular texts as well. The analyzed corpus includes Lumen (Lumen, 1873), Urania (Uranie, 1889), The End of the World (La Fin du monde, 1894), Stella (Stella, 1897), and collections of stories and essays Tales of the Infinite (Les Récits de l'Infini, 1873), Starry Dreams (Rêves étoilés, 1888), Moonlights (Clairs de Lune, 1894), Philosophical Stories (Contes philosophiques, 1891). The subsequent generic analysis describes how these works communicate with the traditions of utopia, philosophical and scientific popular literature, and different forms of science fiction, such as the “scientific-marvelous” novel (roman merveilleux-scientifique).
The fourth chapter offers a comparative overview of Flammarion's presence in Serbian literature and periodicals and provides insight into the reception and heritage of his works and ideas in Serbia and Yugoslavia
ǂThe ǂeffect of Pb(II), Cd(II) and Pd(II) ions on the conformational changes of ovalbumin
No full textProteinske strukture su prirodno dinamičke i fleksibilne. Ova univerzalna karakteristika je apsolutno neophodna za biološku funkciju i relativnu stabilnost nativnih proteina. U bilo kom trenutku, proteini zauzimaju odgovarajuću strukturu, odnosno konformaciju. Promene u ovoj strukturi su krajnje odreĎene od strane faktora sredine u kojoj se dati proteini nalaze. Ove promene mogu biti minorne i funkcionalno neophodne, dok neke promene mogu biti drastične, krajnje izazivajući gubitak nativne strukture i prirodne funkcije polipeptida. Iako je gubitak nativne konformacije proteina u većini bioloških slučajeva nepogodan, sami konformacioni prelazi u termodinamički stabilniju formu predstavljaju potpuno prirodnu pojavu i osnovu za mnoge biohemijske procese.
Glavni cilj ove disertacije je dalje rasvetljenje uticaja faktora koji utiču na konformacione prelaze proteina, konkretno dejstva jona teških metala i organometalnih kompleksa primenom ovalbumina kao model sistema. Radi ostvarenja ovog cilja, izvedena je strukturna analiza ovalbumina primenom izvesnih metoda poput FTIR spektroskopije za praćenje promena sekundarnih struktura, uključujući DLS i AFM metode za analizu dimenzija i morfologije novonastalih struktura. Spektrofluorimetrijske probe su primenjene za analizu hidrofobnosti ovalbumina, kao i za praćenje formiranja amiloidnih struktura.
Rezultati analize su pokazali da je stepen formiranja amiloidnih fibrila srazmeran sa koncentracijom prisutnih jona teških metala, čije nespecifične interakcije su različito uticale na krajnju morfologiju fibrila. Dobijeni rezultati strukturne analize su takoĎe pokazali da ovalbumin predstavlja adekvatan model sistem za predviĎanje dejstva univerzalnih protein-ligand interakcija sa potencijalno novim hemoterapeuticima na bazi metala
Sinteza efikasnih izvora zajedničke slučajnosti za potrebe generisanja i distribuciju tajnih kriptografskih ključeva
No full textU ovoj disertaciji razvijen je novi teorijski okvir i praktično primenljiv model za autonomnu destilaciju tajnog ključa (SKD), koji se zasniva na deterministički oblikovanoj zajedničkoj slučajnosti. Za razliku od klasičnih pristupa koji se oslanjaju na fizičke izvore entropije ili složene protokole razmene informacija, predloženi model kombinuje determinističke generatore pseudoslučajnih nizova, inicijalizovane zajedničkim tajnim ključem (GPSN(K)), sa lokalno generisanim Bernulijevim šumom kao dodatnim izvorom nesimetrične entropije. Ova arhitektura omogućava sintezu izlaznih sekvenci koje su statistički neodvojive od izlaza u Mauerovom satelitskom modelu, uz mogućnost precizne kontrole nad bezbednosnim metrikama kao što su Shannon-ova entropija, nivo ekvivokacije i brzina curenja informacija.
Ključni teorijski doprinos rada ogleda se u izvođenju zatvorene forme donje granice ekvivokacije, kojom se određuje bezbedna operativna oblast sistema. U toj oblasti nije neophodno koristiti dodatne procedure za predobradu kao što je destilacija prednosti AD, što dodatno pojednostavljuje implementaciju. Takođe, disertacija predlaže i optimizovanu primenu Winnow protokola prilagođenu za veoma kratke blokove podataka (N = 8), čime se postiže visok stepen rekonsilijacije uz minimalnu stopu greške i optimalno korišćenje resursa.
Analitičkom evaluacijom identifikovana su dva funkcionalna režima rada: režim idealne i režim perfektne tajnosti, u kojima sistem ostvaruje brzine generisanja tajnog ključa i do 22%, istovremeno zadovoljavajući stroge uslove bezbednosti – stopu greške u rekonsilijaciji KDR < 10⁻⁵ i stopu curenja informacija LR < 10⁻¹⁰. Ovim se omogućava dizajn potpuno samostalnih SKD sistema koji ne zavise od fizičke složenosti komunikacionog kanala niti od spoljnih izvora entropije, što predstavlja značajan napredak u oblasti bezbedne razmene informacija
Stochastic inventory management model as a basis for procurement planning of process materials in the mineral processing
No full textУправљање и финансијска стабилност предузећа у савременом и веома динамичном пословном окружењу неизоставна је и тешко остваривa уколико не поседује залихе. Немогуће је наћи људску активност која нема потребу за стварањем и коришћењем залиха. Појам залиха обухвата велики број формулација. Честа дефиниција је слична оној којом се ускладиштени материјали, употребљени у сврху осигурања нормалне производње и задовољења потреба купаца назива залихама, док је најкраћа дефиниција она која каже да су залихе неактивни ресурси који поседују економску вредност...The management and financial stability of a company in a modern and very dynamic business environment is indispensable and difficult to achieve if it does not have inventories. It is impossible to find a human activity that does not need to create and use inventories. The term stock includes a large number of formulations. A common definition is similar to the one in which stored materials, used for the purpose of ensuring normal production and meeting the needs of customers, are called inventories, while the shortest definition is the one that says that inventories are inactive resources that possess economic value..
Decarbonization of food production and processing
No full textPrehrambena industrija u proizvodnim procesima koristi znatnu količinu
energije koja konstantno raste sa daljim trendovima u sektoru proizvodnje hrane što
neminovno vodi do povećanja emisija gasova sa efektom staklene bašte (eng. greenhouse
gases, GHG) i njihovog uticaja na životnu sredinu.
Centralna tema ove doktorske disertacije je dekarbonizacije tehnološkog procesa
proizvodnje i prerade hrane. Dekarbonizacija i ostvarivanje tzv. ugljenično neutralne
proizvodnje, koja se odlikuje neto-nultom emisijom CO2, brzo postaju glavni prioriteti u
današnjem korporativnom okruženju. Davanjem značaja ovim principima, preduzeća za
preradu hrane mogu pomoći u izgradnji pozitivne reputacije i negovanju poverenja u svojoj
bazi kupaca. Stoga je cilj rada definisanje metodologije za postizanje održive,
ugljenično neutralne proizvodnje u sektoru prehrambene industrije. Pristup se sastoji
od pažljivo planiranih i formulisanih koraka koji omogućavaju donosiocima odluka da
efikasno postignu željeni cilj. Predložena metodologija uključuje sistematski pristup
sprovođenja energetskog pregleda preduzeća radi određivanja bazne vrednosti ugljeničnog
otiska, definisanje, prioretizaciju i implementaciju različitih mera i aktivnosti
smanjenja ugljeničnog otiska i na kraju, kompenzaciju preostalog ugljeničnog otiska, radi
postizanja neto nulte ugljenične proizvodnje. Pošto na emisije GHG preduzeća utiče i
obim proizvodnje, metodologija uključuje procenu budućih emisija GHG na osnovu
planiranog obima proizvodnje.
Predložena metodologija za implementaciju dekarbonizacije primenjena je kroz
studiju slučaja na jedno preduzeće prehrambene industrije koje posluje u Republici
Srbiji u kome se proizvode margarini, biljne masnoće, pekarski i poslatičarski
poboljšivači i smeše. Primena predloženih prioritetnih mera i aktivnosti smanjenja
ugljeničnog otiska mogla bi značajno uticati na dekarbonizaciju tehnološkog procesa
proizvodnje, ali su rezultati studije pokazali da postizanje ugljenično neutralne
proizvodnje neizostavno zahteva razmatranje scenarija nadoknade zaostalog ugljeničnog
otiska, jer se on ne može u potpunosti eliminisati samo primenom tehničko
tehnoloških mera i aktivnosti. Ova kompenzacija ugljeničnog otiska je ostvariva putem
nabavke ugljeničnih kredita i suštinski ne predstavlja ozbiljan finansijski rizik za
preduzeće niti ugrožava njegovu tržišnu održivost.
Rezultati i preporuke ove doktorske disertacije mogu poslužiti kao osnova za
razvoj odgovarajućih strategija i politika u prehrambenoj industriji, ali i širom
industrijskog sektora.The food industry uses a considerable amount of energy, and that amount has been
constantly growing with further developments in the food production sector, which inevitably
leads to an increase in greenhouse gas emissions (GHG) and impact on the environment.
The central topic of this thesis is implementation of the decarbonization with a focus on
food production and processing. Decarbonisation and ultimately net-zero production are quickly
becoming top priorities in today's corporate environment. By giving importance to these
principles, food processing companies can help build a positive reputation and foster trust within
their customer base. Therefore, the objective of this thesis is to define a methodology for
achieving sustainable, carbon-neutral production in the food industry. The approach consists of
carefully planned and formulated steps that enable decision makers to achieve desired goal
effectively. The proposed methodology includes a systematic approach for energy audit to
determine carbon footprint baseline, defining, prioritizing, and implementing carbon footprint
reduction opportunities and finally, carbon offsetting of the remained carbon footprint, to achieve
net-zero carbon production. Since the greenhouse gas emissions from a production facility are
affected by the production volume, the methodology also includes the assessment of future
emissions based on forecasted production volume.
The proposed methodology was applied in a case study company from food production
sector, operating in the Republic of Serbia, which produces margarines, vegetable fats, bakery and
patisserie improvers and mixes. The implementation of the proposed carbon footprint reduction
opportunities could significantly affect the decarbonization of food processing and results of this
study demonstrated that achieving carbon neutrality requires considering a carbon offsetting
scenario and can’t be achieved solely by the implementation of carbon footprint reduction
opportunities. Besides, carbon offsetting does not represent a serious financial risk to the company
or jeopardise its market viability.
The results and recommendations of this thesis can be used as the basis for the
development of appropriate strategies and policies in the food production sector and throughout
the industrial sector