Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Polymorphisms in the promoter of the gene for matrix metalloproteinase 9 and the acetylation status of c-Jun as potential prognostic markers for papillary thyroid carcinoma in humans
No full textPapilarni tiroidni karcinom (PTK) je najčešći karcinom štitaste žlezde, čija je incidenca u stalnom porastu. Iako je uglavnom indolentan tumor, sa visokom stopom preživljavanja i niskom rekurencom, određen broj pacijenata razvije agresivnu formu koja može dovesti do smrtnog ishoda. Trenutno raspoloživi prognostički markeri u tiroidnoj patologiji su podložni subjektivnoj proceni, zahtevaju invazivno uzorkovanje i nedovoljno su precizni za stratifikaciju, te se teži pronalasku novih, poboljšanih performansi.
Matriksna metaloproteinaza 9 (MMP9) je protein koji ima ulogu u svim fazama progresije tumora. Metodama qPCR, imunohistohemija i in situ zimografija, ispitivana je ekspresija i aktivnost MMP9 i njen potencijal u predikciji agresivnog ponašanja PTK na uzorcima malignog tkiva štitaste žlezde. Metodama PCR i imunohistohemija, ispitivani su polimorfizmi -1562 C/T i -131 (CA)n u promotoru gena za MMP9, i ekspresija transkripcionog faktora c-Jun i njegove forme acetilovane na Lys271 u korelaciji sa ekspresijom MMP9 i nepovoljnim tokom bolesti.
Rezultati pokazuju da su većina uzoraka heterozigoti za CA ponovke. Prisustvo T alela je u vezi sa enzimskom aktivnošću koja prati nivo proteina MMP9. Ekspresija acetilovanog c-Jun povezana je sa ekspresijom MMP9. Značajno je viša ekspresija MMP9 na iRNK nivou u tumorskom nego u susednom zdravom tkivu, dok nivo proteina značajno prati nivo iRNK MMP9 u tumorskom tkivu. Prisustvo T alela i povišena ekspresija ukupne i aktivne MMP9 i acetilovanog c-Jun je u vezi sa kliničkopatološkim parametrima povezanim sa agresivnom formom tumora.
Ukupni rezultati ukazuju da bi utvrđivanje prisustva T alela na poziciji -1562 i određivanje nivoa proteina MMP9 i acetilovanog c-Jun moglo biti korisno za prognostičku stratifikaciju pacijenata sa PTK.Papillary thyroid carcinoma (PTC) is the most common thyroid malignancy, with its incidence continually rising. Although it is usually an indolent tumor, with a high survival rate and low recurrence, a certain portion of patients develops a more aggressive form of disease that can lead to fatal outcomes. Currently available prognostic markers in thyroid pathology are prone to subjective assessment, require invasive sampling, and are insufficiently precise for stratification, leading to the pursuit of new markers with improved capabilities.
Matrix metalloproteinase 9 (MMP9) is a protein involved in all stages of tumor progression. Using qPCR, immunohistochemistry, and in situ zymography, the expression and activity of MMP9 were examined, as well as its potential in predicting aggressive behavior of PTC in malignant thyroid tissue samples. Using PCR and immunohistochemistry, the polymorphisms -1562 C/T and -131 (CA)n in the promoter region of the MMP9 gene were investigated as well as the expression of the transcription factor c-Jun and its acetylated form at Lys271, were examined in correlation with MMP9 expression and disease progression.
The results show that most samples were heterozygous for CA repeats. The presence of the T allele was found to be associated with enzymatic activity that mirrored to the level of MMP9 protein. Expression of acetylated c-Jun was linked to the expression of MMP9. The expression of MMP9 at the mRNA level is significantly higher in tumor tissue compared to adjacent healthy tissue, and protein levels closely follow mRNA levels in the tumor tissue. The presence of the T allele, along with elevated expression of both total and active MMP9 and acetylated c-Jun, were associated with clinicopathological parameters linked to aggressive tumor forms.
Overall, the results suggest that determining the presence of the T allele at position -1562 and assessing the levels of MMP9 protein and acetylated c-Jun could be useful for the prognostic stratification of patients with papillary thyroid carcinom
Development of methodology for the reconstruction of missing monitoring data and forecasting of the exploitation regime of groundwater sources
No full textPodzemne vode predstavljaju dragocen prirodni resurs neophodan za opstanak živog sveta i
koriste se u svim oblastima života i delovanja ljudi. Republika Srbija spada u zemlje koje su
bogate podzemnim vodama s obzirom na površinu svoje teritorije koju obuhvata i najveći deo
vodosnabdevanja stanovništa vodom za piće se obezbeđuje zahvatanjem ovog resursa. Imajući
u vidu potencijalnost Republike Srbije, glavni zadatak inženjera hidrogeologije predstavlja
plansko i održivo upravljanje ovim resursom, kako bi se omogućilo njegovo očuvanje u
kvalitativnom i kvantitativnom smislu i za buduće generacije.
S obzirom na važnost očuvanja podzemnih voda izradom doktorske disertacije razvijena je
metodologija koja uključuje primenu Sivog modela i Sivo-stohastičkog modela za rešavanje
problema nedostatka dovoljno pouzdanih ulaznih podataka za potrebe analize kvantitativnog
režima podzemnih voda, tj. nedostatka kontinuiranog monitoringa podzemnih voda, a samim
tim i rešavanje dugoročnog i stabilnog upravljanja ovim resursom. Primenom metodologije vrši
se rekonstrukcija/prognoza podataka koji nedostaju, a verifikacija dobijenih rešenja sprovodi
se upotrebom definisanih kriterijuma za ocenu tačnosti, kako bi se došlo do zaključaka o njenoj
validnosti i mogućnosti primene. Razvijena metodologija, koja predstavlja krajnji rezultat
dugogodišnjeg naučnog istraživanja, sastoji se od postupnog dolaženja do krajnjeg rešenja
primenom Autoregresivnog modela, Sivog modela, Sivo-stohastičkog modela i Biplot metode.
Rezultati naučno istraživačkog rada su u domaćoj i međunarodnoj naučnoj zajednici
verifikovani i prihvaćeni publikovanjem u dva rada.
Razvijena metodologija je primenjena u oblasti hidrogeologije koja je na primeru dva test
područja dala rezultate rekonstrukcije i prognoze kvantitativnih parametara režima
podzemnih voda visokog stepena tačnosti. Na osnovu rezultata, prikazanih u ovoj doktorskoj
disertaciji, dokazano je da razvijena metodologija ima i naučni i praktični doprinos u oblasti
hidrogeologije.Groundwater represents a valuable natural resource essential for the survival of the living
world and is used in all areas of human life and activity. The Republic of Serbia belongs to the
countries that are rich in underground water, considering the territory it covers, and the largest
part of the population's water supply with drinking water is provided by the exploitation of this
resource. Given the potential of the Republic of Serbia, the main task of hydrogeology engineers
is the planned and sustainable management of this resource in order to ensure its preservation
in both qualitative and quantitative terms for future generations.
Considering the importance of groundwater conservation, a methodology was developed
through a doctoral dissertation, which includes the application of the Grey model and the Grey-
stochastic model to address the issue of the lack of sufficiently reliable input data needed for
the analysis of the quantitative regime of groundwater, i.e. the lack of continuous groundwater
monitoring, and consequently, to solve the problem of long-term and stable management of this
resource. By applying the methodology, reconstruction/forecasting of missing data is
performed, and the verification of the obtained solutions is carried out using defined criteria
for accuracy assessment, in order to reach conclusions about its validity and the possibility of
application. The developed methodology, which represents the result of many years of
scientific research, consists of gradual approach to the final solution by applying the
Autoregressive Model, the Grey Model, the Grey-Stochastic Model and the Biplot method. The
results of the scientific research work were verified and accepted by the domestic and
international scientific community by publishing two papers.
The developed methodology was applied in the field of hydrogeology, which, on the example of
two test areas, provided the results of the reconstruction and forecasting of the quantitative
parameters of the underground water regime with a high degree of accuracy. Based on the
results presented in this doctoral dissertation, it has been proven that the developed
methodology makes both a scientific and practical contribution to the field of hydrogeology
Radiochromic film calibration based on gradient radiation fields
No full textOva disertacija istražuje razvoj alternativnog pristupa kalibraciji radiohromatskog filma, fokusirajući se na upotrebu gradijentnih radijacionih polja...This dissertation explores the development of an alternative approach to radiochromic
film calibration, focusing on the use of gradient radiation fields. Compared to uniformly
irradiated film, the advantage of the gradient is that one exposure contains a large number
of different and previously known dose values, allowing for more efficient calibration.
The methodology developed in this work includes experimental and numerical calibration
techniques with an emphasis on the application of a physical wedge filter as the basic dose
gradient. The dynamic range coefficient is defined, the evaluation of which indicates a significant
influence of parameters such as depth and field size, while the influence of beam quality
is negligible. The measurement uncertainty of the calibration for the case of the gradient field
was examined, where the maximum deviations were defined and the total uncertainty model
obtained by uncertainty propagation was presented. Taking into account the importance of
the film scanning process, the topics of spatial resolution and the effect of lateral response
artifacts were discussed in particular.
In order to extend the calibration range, the methodology shows possibilities of extrapolation
and combination of multiple gradients. Through the formalism of the described method,
the possibilities of optimizing the positioning of the gradients for a more even distribution of
calibration points were analyzed, with a demonstration of the optimization of the procedure
through a histogram of calibration points. Optimization of the gradient placement enabled
convergence for seven exposures in the range [1, 10] Gy and eight exposures in the range
[1, 20] Gy. Based on the existing results, an algorithm for the general case of gradient field
calibration is presented.
The methodology has the potential to be implemented within standard clinical settings,
enabling routine film measurement and simplifying quality control procedures. Automation
of the protocol opens the possibility of wide application, especially for complex gradient fields
characteristic of modern therapeutic sources
Изазови при дефинисању појма тероризам у 21. веку
No full textПроблем докторске дисертације се огледа у темељном истраживању и проучавању политичког и друштвеног изазова при дефинисању појма тероризам у 21. веку. Појмовно одређење и дефинисање тероризма је исто тако комплексно као и схватање самог тероризма и терористичке активности. Због тога ће се у дисертацији презентовати концепт дефинисања савременог тероризма са аспекта науке и теорије, као и његовог доприноса, али и улоге на оуту ка изградњи опште прихватљиве и универзалне дефиниције. Одувек су научници, академици и експерти влада настојали да дефинишу тероризам, али и поред свих напора овај је термин остао неухватљив и препун концептуалних потешкоћа које спречавају његово појмовно одређење. Овај појам је данас постао једна од најактуелнијих политичких тема и драма савременог доба. Све то резултирало је мноштвом алтернатива и створило својеврстан вид хаоса око исте речи, што најбоље осликава стање ствари које данас влада у вези формулисања и дефинисања тероризма. Анализираће се академске дефиниције тероризма, које су најбројније, међутим ниједна од њих није довољно заокружена, јасна и прихватљива, као јединствена и општепризната за све државе и становнике. Проучавање модерног тероризма је свакако неопходно, нарочито због догађаја који су се одиграли у последње две деценије, а консензус о јединственом одређењу овог појма до сада није постигнут, јер су присутни различити приступи у његовом одређивању.
Научни циљ истраживања јесте анализа различитих аспеката тероризма у савременом контексту, утврђивање фактора који утичу на дефинисање појма тероризам, као и недостатака у постојећим дефиницијама. Основни резултат овог истраживања биће утврђивање изазова у дефинисању појма тероризма у 21. веку и предлог нове дефиниције тероризма која ће узети у обзир промене у 21. веку и неутралисати негативне утицаје фактора окружења.
Током истраживања биће примењене различие научне методе прилагођене фазама истраживања и нивоу научног сазнања. У фази анализе биће примењена метода анализе садржаја, а прикупљени подаци биће обрађени статистичком методом. У другој фази биће примењена историјско компаративна метода, где ће бити утврђени фактори и разлике постојања промена које су утицале на промену појма тероризма од раније и сада у 21. веку. Док ће у процесу утврђивања фактора и њиховом груписању бити примењена метода класификације, а за предлагање нове дефиниције биће примењена метода дефинисања.
Рад је теоријског типа и вршиће се истраживање на основу доступне литературе из релевантних база података, како домаћих тако и иностраних. Истраживање ће бити извршено у Републици Србији
Metabolički sindrom i procena funkcionalnosti kolena u osteoartrozi kod žena u postmenopauzi
No full textObjectives: To examine the association between metabolic syndrome and its individual components with the degree of radiological and functional knee damage in osteoarthritis among postmenopausal women. To conduct a transcultural validation of the Lower Extremity Functional Scale questionnaire (LEFS) in order to obtain a valid and reliable tool that enables an adequate assessment of knee functional status for the Serbian-speaking population. Materials and Methods: A prospective cross-sectional study included 200 female participants aged 60 to 75 years, experiencing knee pain, who were treated at the Special Hospital for Rheumatic Diseases Novi Sad during 2022 and 2023. The experimental group consisted of 120 participants with radiological changes in the knees (grade II–IV according to the Kellgren–Lawrence scale), while the control group included 80 participants of the same age without radiologically confirmed knee osteoarthritis (grade 0–I according to the Kellgren-Lawrence scale). Sociodemographic data, lifestyle habits, general characteristics, as well as data obtained through physical examinations and anthropometric measurements, were analyzed. Additionally, laboratory analyses related to metabolic parameters and radiographic findings of both knees were included. Clinical symptoms and knee functionality were assessed based on the results of the LEFS, 36-Item Short Form Survey (SF-36, RAND), Lequesne index, and Numerical Pain Rating Scale. Results: Тhere is a statistically significant difference between the participants in the experimental and control groups in terms of body weight (p<0.05), body mass index (p<0.01), and waist circumference (p<0.01), as well as the prevalence of metabolic syndrome, diastolic blood pressure levels, and fasting glucose levels (p<0.05). However, the difference between the groups was not significant regarding the number of participants with previously diagnosed hypertension, diabetes, or dyslipidemia (p>0.05). Although it was initially determined that metabolic syndrome, diastolic blood pressure levels, and fasting glucose levels were associated with the degree of radiological knee damage, and that metabolic syndrome was associated with functional knee damage, after excluding the influence of body mass index, this association was lost. There is a statistically significant difference in knee functionality among participants with knee osteoarthritis, depending on the presence or absence of metabolic syndrome (p<0.05). The analyses revealed good internal consistency (α=0.95), good test-retest reliability, and a two-factor structure of the Srb-LEFS. Concurrent validity analysis confirmed a significant positive correlation between Srb-LEFS scores and the SF–36, RAND_Physical Functioning subscale (r=0.889, p<0.0001), the Lequesne index (r=−0.976, p<0,0001), and the NRS for pain (r=−0.762, p<0.0001). Convergent validity analyses revealed a statistically significant negative correlation between the Srb-LEFS scores and age (r=−0.25, p<0.01), body mass index (r=−0.31, p<0.01), and waist circumference (r=−0.37, p< 0.0001). Conclusions: MetS is not associated with structural knee impairment after including the influence of body mass index. Participants with knee OA and MetS have worse knee functionality compared to participants with knee OA but without MetS. LEFS is a simple and easy-to-use questionnaire that has proven to be reliable for assessing functional impairments in postmenopausal women with knee osteoarthritis. The Serbian version of the questionnaire, Srb-LEFS, demonstrates good internal consistency, reliability, and construct validity.Увод: Остеоартроза је дегенеративна болест зглобова која се одликује прогресивним губитком зглобне хрскавице, синовитисом, субхондралном склерозом и формирањем остеофита. Све више доказа указује да развој и напредовање остеоартрозе треба приписати комбинованим факторима, укључујући хроничну упалу ниског интензитета, гојазност, хипергликемију и нездрав начин живота. Циљеви: Испитати повезаност метаболичког синдрома и његових појединачних компоненти са степеном радиолошког и функционалног оштећења колена у остеоартрози код жена у постменопаузи. Извршити транскултуралну валидацију упитника Lower Extremity Functional Scale (LEFS) како би се добио валидан и поуздан инструмент који омогућава адекватну процену функционалног стања колена за српско говорно подручје. Материјал и методе: Проспективном студијом пресека обухваћено је 200 испитаница са болом у колену, старости од 60 до 75 година, које су лечене у Специјалној болници за реуматске болести Нови Сад током 2022. и 2023. године. Експериментална група се састојала од 120 испитаница са радиолошким променама на коленима (II–IV степена по Kellgren- Lawrence скали), док је контролна група обухватала 80 испитаница истих година без радиолошки потврђене остеоартрозе колена (0–I степена по Kellgren–Lawrence скали). Анализирани су социодемографски подаци, подаци о навикама, опште карактеристике испитаница, као и подаци добијени физикалним прегледом и антропометријским мерењима. Такође су укључене лабораторијске анализе које се односе на метаболичке параметре и радиографски налази оба колена. Клинички симптоми и функционалност колена процењивани су на основу резултата упитника LEFS, Лекејн индекса (Lequesne index), 36-Item Short Form Survey (SF-36, RAND), и Numerical rating scale (NRS) за бол. Резултати: Постоји статистички значајна разлика између испитаница у експерименталној и контролној групи у погледу телесне масе, (p< 0,05) индекса телесне масе (p< 0,01) и обима струка, (p< 0,01) као и учесталости метаболичког синдрома, нивоа дијастолног крвног притиска и нивоа глукозе наште (p< 0,05). Међутим, разлика међу групама није била значајна када су у питању број испитаница са претходно дијагностикованом хипертензијом, дијабетесом или дислипидемијом. (p>0,05) Иако је првобитно утврђено да су метаболички синдром, ниво дијастолног крвног притиска и ниво глукозе наште повезани са степеном радиолошког оштећења колена, те да је метаболички синдром повезан са функционалним оштећењем колена, након искључивања утицаја индекса телесне масе, ова повезаност се губи. Утврђено је постојање статистички значајнe разликe у функционалности колена код испитаница са ОА колена, у зависности од присуства или одсуства метаболичког синдрома (p<0,05). Анализе су показале добру интерну конзистентност (α=0.95), добру тест–ретест поузданост, као и двофакторску структуру српске верзије LEFS упитника (Srb–LEFS). Анализа конкурентне валидности потврдила је значајну позитивну корелацију између резултата Srb–LEFS и субскале за физичку функционалност SF–36, RAND упитника (r=0,889, p<0,0001), Лекејн индекса (r=−0,976, p<0,0001) и NRS за бол (r=−0,762, p< 0,0001). Анализе конвергентне валидности откриле су статистички значајну негативну корелацију између резултата Srb–LEFS и старости испитаница (r=−0,25, p<0,01), индекса телесне масе (r =−0,31, p<0,01) и обима струка испитаница (r =−0,37, p< 0,0001). Закључци: Метаболички синдром није повезан са структурним оштећењем колена након узимања у обзир утицаја индекса телесне масе. Пацијенткиње са ОА колена и метаболичким синдромом имају лошију функционалност колена у поређењу са пацијенткињама које имају ОА колена, али не и метаболички синдром. LEFS представља једноставан и лако примењив упитник који се показао поузданим за процену функционалних оштећења код постменопаузалних жена са остеоартрозом колена. Српска верзија упитника (Srb–LEFS) показује добру интерну конзистентност, поузданост и конструктивну валидност.</p
Morphological characteristics of age skin changes in different parts of the face
No full textIntroduction: The appearance of the face strongly influences our perception of age and beauty. During the aging process, the human face changes significanty, due to changes in bones, soft tissues, and skin. Facial skin is particularly exposed to environmental factors, which increases the risk of excessive exposure and consequent premature facial aging. Many scientists are interested in the factors contributing to facial attractiveness, the way one's attractiveness affects other people and their behavior, and methods one might use to improve or maintain facial attractiveness. Aims: This study aimed to determine the differences in epidermal thickness, dermal papilla length, and density of elastic fibers in the dermis of different parts of the face in the studied age groups in both genders; to determine differences in the degree of solar degeneration of the dermis; to ascertain risk factors influencing the skin aging process of different parts of the face in the studied age groups in both genders. Material and methods: The study included 360 patients (180 female and 180 male) referred to the Clinic for Plastic and Reconstructive Surgery of the Polyclinic of the University Clinical Center of Vojvodina, due to a certain pathological change on the face. Anamnestic data were obtained from the subjects (via questionnaires). Biopsy sections of facial skin that involved pathological changes were analysed alongside the adjacent unchanged (healthy) tissue, i.e. age-related changes visible in the epidermis and dermis using an optical microscope. Facial skin biopsy samples were stained using hematoxylin-eosin and Orcein histochemical technique. The subjects were divided into two age groups. The first group consisted of subjects aged 21 to 45, and the second of subjects aged 46 to 71. Each age group consisted of 90 female and 90 male subjects. In each age group, 3 parts of the face were analysed: upper, middle, and lower, on 30 female and 30 male subjects for each part. Results: In all three parts of the face, younger subjects of both genders had longer dermal papillae compared to older ones. In the upper and lower parts of the face, younger subjects had thicker viable layers of the epidermis and total epidermis. In the middle and lower parts of the face, older women displayed thicker stratum corneum of the epidermis compared to younger women and older men. Younger men had thicker epidermis in the middle part of the face compared to older men, while younger women had thicker epidermis in the lower part of the face compared to older women. In relation to the part of the face, younger subjects of both genders had the thickest viable layers of the epidermis in the middle, thinner in the lower part, and the thinest in the upper part of the face, with no statistically significant differences in other parameters. In older women, the stratum corneum of the epidermis was thickest in the middle part, while in older men, the papilla of the dermis was longest in the lower part of the face. Other parameters did not show statistically significant differences in relation to the part of the face. In the upper and middle part of the face, no statistically significant difference was found in the density of dermal elastic fibers in relation to age group and gender. In the lower part of the face, older men showed higher density of dermal elastic fibers than younger men, while younger men had a higher density of dermal elastic fibers compared to younger women. Relative to the part of the face, the density of dermal elastic fiber was highest in the lower part of the face in older men, while the remaining groups of subjects did not show any statistically significant difference. Conclusions: Increased density of dermal elastic fiber in older subjects is associated with clinical signs of photoaging, primarily due to solar elastosis. Men run a higher risk of ultraviolet skin damage and photoaging. The use of sunscreen had no significant effect on the upper and lower parts of the face. Nutrient-rich creams may positively affect the preservation of dermal papillae and may contribute to the preservation and slight increase in dermal elastic fiber density. Cigarette consumption did not affect epidermal thickness, but it did affect the length of the dermal papillae, which were shorter in younger smokers and former smokers. The effects of photoaging and solar elastosis are more pronounced in the skin of smokers than non-smokers. Alcohol consumption may adversely affect the thickness of the epidermis and the thickness of stratum corneum. It can also increase the skin's sensitivity to ultraviolet radiation. Both women and men who did not have children had longer dermal papillae compared to those who did. Men who did not have children had a thicker viable layer of the epidermis than men who had them.Увод: Изглед лица снажно утиче на наше перцепције старости и лепоте. Током процеса старења, изглед људског лица се значајно мења, услед промена костију, меких ткива и коже. Кожа лица је посебно изложена утицају фактора околине, што носи ризик од прекомерног излагања и последичног прераног старења лица. Многе научнике занимају фактори који доприносе привлачности лица, како нечија привлачност утиче на друге и њихово понашање и на то како би могли побољшати или задржати привлачност лица. Циљеви: Циљеви истраживања су били да се утврде разлике у дебљини епидермиса, дужини папиле дермиса и густини еластичних влакана дермиса различитих делова лица у испитиваним старосним групама код оба пола, да се утврде разлике у степену соларне дегенерације дермиса и фактори ризика који утичу на процес старења коже различитих делова лица у испитиваним старосним групама код оба пола. Материјал и методе: Истраживање је обухватало 360 испитаника (180 испитаника женског и 180 испитаника мушког пола) који су били пацијенти Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију и који су због одређене патолошке промене на лицу дошли на Одсек за пластичну и реконструктивну хирургију на Поликлиници Универзитетског клиничког центра Војводина. Од испитаника су узети анамнестички подаци (путем упитника), а на биопсијским исечцима коже лица који подразумевају патолошку промену, анализирано је суседно неизмењено (здраво) ткиво, односно старосне промене видљиве у епидермису и дермису помоћу оптичког микроскопа. Биопсијски узорци коже лица су били бојени хематоксилин-еозин и Оrcein хистохемијском техником. Испитаници су били подељени у две старосне групе. Прву групу чинили су испитаници старости од 21 до 45 година, а другу групу испитаници старости од 46 до 71 година. Сваку старосну групу чинило је 90 испитаника женског и 90 испитаника мушког пола. У свакој старосној групи анализирана су 3 дела лица: горњи, средњи и доњи, и то на 30 испитаника женског и 30 испитаника мушког пола за сваки део. Резултати: У сва три дела лица, млађи испитаници оба пола имали су дужу папилу дермиса у односу на старије. У горњем и доњем делу лица, млађи испитаници имали су већу дебљину живих слојева епидермиса и укупну дебљину епидермиса. У средњем и доњем делу лица, старије жене имале су дебљи орожали слој епидермиса у поређењу са млађим женама и старијим мушкарцима. Млађи мушкарци имали су дебљи епидермис у средњем делу лица у односу на старије мушкарце, док су млађе жене имале дебљи епидермис у доњем делу лица у односу на старије жене. У односу на део лица, млађи испитаници оба пола имали су највећу дебљину живих слојева епидермиса у средњем, затим у доњем, а најмању у горњем делу лица, без статистички значајних разлика у другим параметрима. Код старијих жена, орожали слој епидермиса био је најдебљи у средњем делу, а код старијих мушкараца папила дермиса је била најдужа у доњем делу лица. Остали параметри нису показали статистички значајне разлике у односу на део лица. У горњем и средњем делу лица, није пронађена статистички значајна разлика у густини еластичних влакана дермиса у односу на старосну групу и пол. У доњем делу лица, већу густину еластичних влакана дермиса имали су старији мушкарци у односу на млађе мушкарце, и млађи мушкарци у односу на млађе жене. У односу на део лица, густина еластичних влакана дермиса је била највећа у доњем делу код старијих мушкараца, док преостале групе испитаника нису показале статистички значајну разлику. Закључци: Повећана густина еластичних влакана дермиса код старијих испитаника је повезана са клиничким знацима фотостарења, пре свега због соларне еластозе. Мушкарци су под већим ризиком од ултравиолетног оштећења коже и фотостарења. Коришћење креме са заштитним фактором није имало утицаја на горњи и доњи део лица. Хранљиве креме могу позитивно утицати на очување дермалних папила и могу допринети очувању и благом повећању густине еластичних влакана дермиса. Конзумирање цигарета није утицало на дебљину епидермиса, али је утицало на дужину папиле дермиса која је била мања код млађих пушача и бивших пушача. Eфекти фотостарења и соларне еластозе израженији су на кожи пушача него код непушача. Конзумирање алкохола може негативно утицати на дебљину епидермиса и дебљину орожалог слоја епидермиса. Такође, алкохол може повећати осетљивост коже на ултравиолетно зрачење. Жене и мушкарци који нису имали децу су имали дужу папилу дермиса у односу на оне који су имали децу. Мушкарци који нису имали децу су имали дебљи живи слој епидермиса у односу на мушкарце који су имали децу.</p
Phenomenon of the forgotten and silence in the novels of J. M. Coetzee
No full textOva disertacija istražuje temu fenomena zaboravljenog i tišine koje se očituje u romanima južnoafričkog autora Dž. M. Kuci, fokusirajući se na romane Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K, Sramota i Fo. Studija ispituje kako Kuci prikazuje tišinu ne samo kao odsustvo govora, već kao složen odgovor na traumu, historijsko nasilje i neuspjehe jezika i pamćenja. U svakom od ovih romana, likovi doživljavaju različite oblike nijemosti, otuđenja i narativne isključenosti, otkrivajući dublje postkolonijalno stanje obilježeno dislokacijom i psihičkim prekidom.
U romanu Fo, Petkovo fizičko sakaćenje – jezik koji su mu izrezali robovlasnici čini ga trajno bezglasnim, dok napori Susan Barton da ga nauči jeziku postaju simbol kolonizatorovog impulsa da nametne značenje. Slično tome, Majkl K. je definiran svojim minimalnim govorom i fragmentiranim pamćenjem, oblikovanim traumom građanskog rata i društvenim odbacivanjem s kojim se suočava zbog rascjepa usne. U romanu Iščekujući varvare, pojavljuju se i individualni i kolektivni oblici zaborava, dok se neimenovana djevojka i načelnik bore da artikuliraju svoja iskustva unutar sistema kolonijalnog nasilja. Tema kolektivne amnezije ponovo se pojavljuje u romanu Sramota, gdje se profesor Dejvid Luri, njegova kćerka Lusi i drugi bore sa sjećanjem, saučesništvom i granicama narativa.
Kuci destabilizira granicu između fikcije i historije kroz metafikcionalne strategije, intertekstualnost i alegorijske okvire, dovodeći u pitanje dominantne zapadne pojmove autorstva, razuma i koherentnosti. Njegovi protagonisti su često pisci, svjedoci ili pisari čiji su tekstovi ugrađeni u same romane, a čime se naglašava čin govora i pisanja kao politički otpor i egzistencijalno istraživanje.
Ispitujući međuigru između tišine, traume i narativne forme, ova studija tvrdi da Kuci reinterpretira roman kao prostor etičke nesigurnosti, gdje se govor osporava, a tišina postaje i simptom i strategija preživljavanja
Intensification of membrane filtration process using 3D printed turbulence promoters
No full textU radu je ispitana mogućnost intenzifikacije procesa membranske filtracije složene organsko-neorganske smeše primenom 3D štampanih promotora turbulencije različite geometrije i karakterističnih dimenzija. Prvi deo doktorske disertacije posvećen je ispitivanju prljanja keramičke membrane (100 kDa) humičnom kiselinom i smešom humične kiseline i koloidnog silicijuma dok je drugi deo fokusiran na uticaj 3D štampanih uvrnutih traka na minimizovanje prljanja keramičke membrane (50 nm). Ispitivane su četiri vrste uvrnutih traka: dve klasične uvrnute trake glatkih ivica karakteristične dimenzije 2,2 i 3,2 (TT2.2. i TT3.2.) i dve nazubljene uvrnute trake sa zaobljenim zupcima, iste karakteristične dimenzije 2,2 i 3,2 (NTT2.2. i NTT3.2.). Efikasnost ovih traka analizirana je sa aspekta poboljšanja permeabilnosti i smanjenja potrošnje energije. Rezultati su pokazali da upotreba uvrnutih traka značajno povećava permeabilnost, od 66% do 313%, u zavisnosti od geometrije trake, karakterističnih dimenzija i operativnih uslova. Najveće povećanje permeabilnosti zabeleženo je sa NTT2.2. trakom pri protoku od 3 Lmin-1 i transmembranskom pritisku od 1,5 bara. Pri istom protoku, ali TMP od 0,5 bara postignuto je neznatno manje povećanje permeabilnosti, sa NTT2.2. kao i sa TT2.2. uvrnutom trakom u iznosu od 304% i 312%. Uvođenjem NTT3.2. uvrnute trake uspešno su postignute velike vrednosti permeabilnosti, približne permeabilnostima dobijenim sa uvrnutim trakama TT2.2. i NTT2.2. i istovremeno znatno veće od permeabilnosti dobijene sa uvrnutom trakom TT3.2. koja se pokazala najmanje efikasnom pri svim ispitanim radnim uslovima. Prljanje membrane je smanjeno primenom svih uvrnutih traka, delom zbog povećanja napona smicanja na zidu membrane, ali pre svega zbog pojave helikoidnog toka strujnica, stvaranja vrtloga i mešanja fluida, što rezultira smanjenju prljanja. Međutim, povećanje protoka do 5 Lmin-1 izazvalo je unutrašnje prljanje kod svih uvrnutih traka zbog velike turbulencije i struganja površinskog koloidnog sloja. Analizom energetske efikasnosti ustanovljeno je da povećanje permeabilnosti dovodi do značajne razlike u specifičnoj potrošnji energije između uvrnutih traka manje i veće karakteristične dimenzije. Ovo se može pripisati većoj razlici u padovima pritiska. Najveći padovi pritiska zabeleženi su kod TT2.2. i NTT2.2. uvrnutih traka pri protoku od 5 Lmin-1, što ograničava njihovu upotrebu. S druge strane, uvrnuta traka NTT3.2. pokazala je nešto niže permeabilnosti u poređenju sa TT2.2. i NTT2.2. trakama, dok su padovi pritiska bili za oko 45% niži. Pri nižem protoku, ustanovljeno je da su uvrnute trake, za ostvarene niže permeabilnosti, omogućile smanjenje specifične potrošnje energije, uprkos većim padovima pritiska u poređenju sa NTP režimom rada. Zaključeno je da primena nazubljenih uvrnutih traka sa zaobljenim zupcima može značajno intenzivirati turbulenciju čime se poboljšava permeabilnost, smanjuje prljanje membrane i postiže visoka retencija humične kiseline ali i veća specifična potrošnja energije u odnosu na trake glatkih ivica. Uvođenje NTT3.2 trake pokazalo se kao efikasan način za poboljšanje permeabilnosti, omogućavajući postizanje sličnih vrednosti kao kod uvrnutih traka manjih dimenzija (TT2.2 i NTT2.2), uz nižu specifičnu potrošnju energije. U poređenju sa TT3.2 trakom, nazubljena uvrnuta traka (NTT3.2) ostvarila je značajno veće vrednosti permeabilnosti u svim ispitivanim uslovima uz neznatno veću specifičnu potrošnju energije. S druge strane, NTT2.2. uvrnuta traka iako je uzrokovala veći nivo turbulencije u poređenju sa TT2.2. trakom, razlika u poboljšanju permeabilnosti između ova dva promotora je minimalna. Povećanje permeabilnosti nije bilo dovoljno da nadonadi veći pad pritiska uzrokovan primenom NTT2.2 trake, naročito pri protoku od 5 Lmin-1. Kao rezultat toga, neophodno je dalje istraživanje usmeriti na optimizaciju geometrijskih karakteristika traka kako bi se postigao optimalan balans između pobolpermeabilnosti i efikasne potrošnje energije.In this study, the intensification of the membrane filtration process of a complex organic-inorganic mixture was investigated using 3D-printed turbulence promoters of different geometry and characteristic dimensions. The first part of the doctoral dissertation is dedicated to examining the fouling of a ceramic membrane (100 kDa) by humic acid and a mixture of humic acid and colloidal silica. In contrast, the second part focuses on the impact of 3D-printed twisted tapes on minimizing the fouling of a ceramic membrane (50 nm). Four types of twisted tapes were examined: two classic twisted tapes with smooth edges of characteristic dimensions 2.2 and 3.2 (TT2.2 and TT3.2) and two serrated twisted tapes with rounded edges, of the same characteristic dimensions 2.2 and 3.2 (NTT2.2 and NTT3.2). The efficiency of these tapes was analyzed in terms of improving permeability and reducing energy consumption. The results showed that using twisted tapes significantly increases permeability, from 66% to 313%, depending on the tape geometry, characteristic dimensions, and operating conditions. The highest increase in permeability was recorded with the NTT2.2 tape at a flow rate of 3 Lmin-1 and a transmembrane pressure (TMP) of 1.5 bar. At the same flow rate but a TMP of 0.5 bar, a slightly lower increase in permeability was achieved with both the NTT2.2 and TT2.2 twisted tapes, at 304% and 312%, respectively. The introduction of the NTT3.2 twisted tape successfully achieved high permeability values, comparable to those obtained with the TT2.2 and NTT2.2 tapes, and significantly higher than the permeability obtained with the TT3.2 twisted tape, which was the least efficient under all tested conditions. Membrane fouling was reduced by the application of all twisted tapes, partly due to the increased shear stress at the membrane wall but primarily due to the formation of helical flow lines, vortices, and fluid mixing, which result in reduced fouling. However, increasing the flow rate to 5 Lmin-1 caused internal fouling with all twisted tapes due to high turbulence and the scraping of the surface colloidal layer. Depending on the operating conditions, the energy efficiency of all twisted tapes was lower compared to the NTP mode. The analysis of energy efficiency revealed that an increase in permeability leads to a significant difference in specific energy consumption between twisted tapes of smaller and larger characteristic dimensions. This can be attributed to the greater difference in pressure drop. The highest pressure drops were recorded for TT2.2 and NTT2.2 twisted tapes at a flow rate of 5 Lmin⁻¹, which limits their applicability. On the other hand, the NTT3.2 twisted tape exhibited slightly lower permeability compared to TT2.2 and NTT2.2 tapes, while the pressure drops were approximately 45% lower. At lower flow rates, it was found that twisted tapes, despite achieving lower permeability, enabled a reduction in specific energy consumption, despite exhibiting higher pressure drops compared to the NTP operating mode. It was concluded that the application of serrated twisted tapes with rounded teeth can significantly enhance turbulence, thereby improving permeability, reducing membrane fouling, and achieving high humic acid retention, albeit at a higher specific energy consumption compared to smooth-edged tapes. The implementation of the NTT3.2 tape proved to be an effective approach for improving permeability, allowing for the attainment of values similar to those achieved with smaller-dimension twisted tapes (TT2.2 and NTT2.2), while maintaining lower specific energy consumption. Compared to the TT3.2 tape, the serrated twisted tape (NTT3.2) achieved significantly higher permeability values under all tested conditions, with only a slightly higher specific energy consumption. Conversely, although the NTT2.2 twisted tape induced a greater turbulence level than the TT2.2 tape, the difference in permeability enhancement between these two turbulence promoters was minimal. The permeability increase was insufficient to compensate for the higher pressure drop caused by the NTT2.2 tape, particularly at a flow rate of 5 Lmin⁻¹. As a result, further research should be directed toward optimizing the geometric characteristics of the tapes to achieve an optimal balance between permeability enhancement and efficient energy consumption
Biologically inspired robotic eyes for research of non-verbal communication between human and humanoid robots
Get PDFDisertacija prikazuje biološki inspirisane robotske oči sa 7 i 8 stepeni slobode za istraživanje neverbalne komunikacije iz- među čoveka i robota. Ukupno su razvijena četiri univerzalna, napredna i sofisticirana rešenja robotskih očiju, od čega dva sa karakteristikama muškog i dva sa karakteristikama ženskog oka – sva rešenja su bezazorna i u potpunosti zasnovana na kinema- tičkim principima ljudskog oka. Prikazani kinematički mode- li mehaničkih sistema očiju, zajedno sa postupkom optimalne di- menzione sinteze, mogu biti od velike pomoći istraživačima prilikom razvoja robotskih očiju. Upotrebom prikazanog algoritma razvoja i postupaka optimalne sinteze zasnovanim na kinematičkim modelima, moguće je projektovati i prilagoditi oči bez obzira na oblik i zapreminu glave humanoida, što prikazana rešenja karakteriše univerzalnim, za oba pola, imajući u vidu kantalni nagib očnih kapaka. Osim toga, prikazana rešenja su jeftina, malih dimenzija i masa, jednostavna za realizaciju, implementaciju i komercijalizaciju.The thesis presents biologically inspired robotic eyes with 7 and 8 degrees of freedom for research of non-verbal communication between human and robots. In total, four universal, advanced and sophisticated robotic eye solutions have been developed, two of which have the characteristics of a male eye and two with the characteristics of a female eye – all solutions have low backlash and are completely based on the kinematic principles of the human eye. The presented kinematic models of mechanical eye systems, together with the procedure of optimal dimensional synthesis, can be of great help to researchers when developing robotic eyes. Using the shown development algorithm and optimal synthesis procedures based on kinematic models, it is possible to design and adjust the eyes regardless of the shape and volume of the humanoid head, which characterizes the presented solutions as universal, for both genders, taking into account the canthal tilt of the eyelids. In addition, the presented solutions are low cost, small in size and weight, simple to realize, implement and commercialize
The Search for a Non-anthropocentric Narratives - Scene Design Artwork
Get PDFDoktorski umetnički projekat analizira odnos čoveka i životne sredine, materije i ne-ljudskog, i kako je on prikazan u umetnosti savremenog cirkusa. Kroz teorijsko istraživanje intencija je da se stvori opšta slika o razvoju i promenama u odnosu ljudsko - neljudsko kroz različite istorijske i društvene kontekste, izdvajajući samo pojedine ključne momente koji su uticali na dalje pletenje ovog odnosa i njegovo utiskivanje u prostoru i vremenu. Bavljenje navedenom temom dovodi do identifikacije pojmova moć, kontrola i antropocentrizam koji su ukorenjeni u poredak društva i čiji ću značaj ispitivati oslanjajući se na referente autore iz oblasti filozofije, antropologije i sociologije, istovremeno osvrćući se na autore koji nude upravo drugačiji diskurs. Kroz proces teorijskog istraživanja obradiće se i tema tela i prostora tela kao intimne životne sredine koja je u stalnom procesu transformacije i pod uticajem života subjekta. Teorijsko istraživanje upotpuniće kritička analiza referentnih umetničkih dela sa fokusom na savremeni cirkus. Kreativni deo istraživanja predstavlja stvaranje predstave savremenog cirkusa Otisci koja teži ka neantropocentričnom narativu, kreirajući zajednički ekosistem između materije, prostora i izvođača.A doctoral art project analyzes the relationship between humans, the environment, matter, and non-humans, and how this relationship is presented in contemporary circus art. The theoretical research aims to create a comprehensive picture of the relationships and their transformations between humans and non-humans across different historical and social contexts. It highlights crucial moments that have shaped the evolution of this relationship and its imprints on space and time. Exploring this topic involves engaging with the concepts of power, control, and anthropocentrism, which are deeply embedded in our society. By questioning their significance, I will draw on key authors from the fields of philosophy, anthropology, and sociology who have examined these phenomena, as well as those who propose alternative discourses. Through this theoretical research, I will examine the body and the body’s space as an intimate living environment, constantly transforming under the influence of the subject's experiences. This inquiry will be enriched by analyzing referential artworks, with a particular focus on contemporary circus. The theoretical research will be complemented by an analysis of referential artworks, with a particular focus on contemporary circus. The creative part of the research resulted in the contemporary circus performance Imprints, which seeks to establish a non-anthropocentric narrative by creating a shared ecosystem between matter, space, and performer