Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
NETWORKED WORLD AND MAN IN THE NETWORK A creative synergetic connection network between the unique identity of man and artificial intelligence; ethical questions and the protection of human privacy and security
No full textНалазимо се на преломној тачки историје када интелигентни системи, сем што преузимају рутинске задатке који су механички, често предвидљиви и репетитивни, постају замена за многе људске комплексније функције и послове. Прогресивна примена вештачке интелигенције слична је некадашњој индустријској револуцији, која се сада претвара у дигиталну револуцију.
Друга значајна област где је ВИ нашла епохалну примену је у домену прикупљања и заштите личних података људи. Она је алат који прави базе података, анализира прикупљене податке, пореди их, укршта, даје неке нове увиде и доноси нова решења путем алгоритама.
Нажалост, све добре стране у прогресивним револуцијама пропраћене су и опасностима које носе као своје скривене негативне последице за нас као кориснике, због непаралелног развоја контроле истих. Све друштвене мреже и платформе друштвених медија користе алате вештачке интелигенције. Ово је бојно поље етичке и моралне одговорности креатора дигиталних платформи и неопходне опрезности корисника од опасности утицаја на кориснички рационални начин размишљања. Зато корисник мора бити довољно информисан тј. дигитално описмењен. Вештачка интелигенција и њен алгоритам може персонализовати и олакшати многе наше послове и задатке прилагођавајући се способностима и потребама сваког корисника, али и умањити моћ критичког размишљања, јер се можемо исувише ослонити на технологије када је у питању решавање проблема или доношење важних одлука.
Алгоритам може фаворизовати одређене садржаје и тако утицати и на нашу перцепцију, тј. опажање и мишљење, јер врши селекцију информација по свом алгоритму.
Уметност игре је интересантан медиј који користи креативност покрета на сцени као алат за слање порука о дубинским емоцијама човека у савременим друштвеним ситуацијама.
Плесна представа „Мрежа” (која је практичан део овог рада), дубоко истражује сложену умреженост човека и технологије, постављајући питања о људској природи слободе, идентитета и јединствености у ери вештачке интелигенције. Кроз комбинацију уметничког физичког покрета и дигиталних елемената, представа отвара капије новог света и поставља изазове у неистраженим димензијама новог простора. Користећи симболику и уметничку експресију игре, „Мрежа” конфронтира два света и једног човека, са његовим дубинским емоцијама у стварној и виртуелној пројекцији. Тиме се иницира и сваки гледалац да преиспита властиту везаност за технологију вештачке интелигенције и њен утицај на лични живот
Transdisciplinary Approach to Valorisation of Glycerol as a Metalworking Fluid in Developing a Technical–Experimental Model of Sustainable Industrial Waste Management
No full textИндустрија биодизела генерише стабилан вишак глицерола који се углавном третира као нуспроизвод ограничене вредности, док се сектор обраде метала и даље ослања на конвенционалне флуиде за обраду метала засноване на минералним уљима, синтетичким компонентама и адитивима, укључујући и биоциде. Такве формулације оптерећују систем управљања отпадом, отежавају рециклажу опиљака и повећавају еколошке и здравствене ризике. Иако постоји растући број објављених експерименталних радова о глицеролу као инхибитору корозије, недостају студије које би испитале инхибиторна својства у концентрацијама релевантним за примену као базичног флуида за обраду метала и интегрисане секторске анализе које истовремено сагледавају техничке перформансе, управљање отпадом и регулаторна ограничења. Циљ овог рада је развој техничко–експерименталног модела који валоризује глицерол као флуид за обраду метала, повезујући молекулски, процесни и индустријски ниво анализе. Методологија се заснива на трансдисциплинарном приступу. Примарни експериментални модул обухвата потенциодинамичка поларизациона испитивања хладновученог нисколегираног угљеничног челика у воденим растворима глицерола различитих концентрација, праћена микроскопском анализом површине узорака и претпоставком механизма адсорпције. Секундарни модул обухвата критичку анализу триболошких својстава, термичке стабилности и биостатичких својстава глицерола и система глицерол-вода, анализу токова отпадних опиљака и флуида из процеса обраде и поједностављену анализу животног циклуса. На индустријском и регулаторном нивоу спроведена је секторска анализа прозора примене и сценарија хармонизације стандарда и класификације отпада. Резултати показују да глицерол-вода системи, у одговарајућим концентрационим и pH опсезима, имају адекватна инхибиторна својства, чиме се глицерол позиционира као потенцијални носилац антикорозивне функције у флуидима за обраду метала. Секундарна анализа потврђује да глицерол омогућава повољну мазиву функцију у режимима умереног загревања, али да је температурни интервал примене релативно узак, што ограничава употребу у појединим операцијама обраде метала. Биостатичко понашање има двојак карактер. Смањена је потреба за класичним биоцидима али постоји ризик од нежељеног микробног развоја у дужем временском периоду. Анализа животног циклуса флуида за обраду метала базираних на глицеролу указује да су доминантне еколошке добити повезане престанком употребе минералних уља, олакшаним раздвајањем флуида од опиљака и повећаним потенцијалом рециклаже, док су енергетске уштеде у самом процесу обраде секундарног значаја. На основу ових налаза конструисан је техничко–експериментални модел који повезује техничке (триболошке, антикорозивне, термичке), индустријске (процесне, токови опиљака) и регулаторно–еколошке и економске параметре у јединствен оквир за подршку одлучивању о примени флуида за обраду метала на бази глицерола. Ова докторска дисертација тиме доприноси разумевању техничко–еколошких компромиса, идентификацији реалистичних прозора примене и артикулацији предуслова за системски релевантну валоризацију глицерола у оквиру индустрије обраде метала
Tectonics of the precaspian basin north margin (West Kazakhstan)
No full textSeverno od Prikaspijskog basena, u području Istočnoevropskog kratona, sedimentacija se
odvijala u uslovima pasivne kontinentalne margine od ranog devona. Međutim, u kasnom devonu
sedimenti kontinentalnog šelfa i proterozojski kristalasti fundament deformisani su intenzivnim
kontrakcionim tektonskim događajem. Duž reversnih raseda izvedena je lokalna inverzija basena,
područje je ekshumirano i delimično erodovano rezultujući uglovno-diskordantnim odnosom prema
mlađim nedeformisanim paleozojskim, mezozojskim i kenozojskim sedimentima.
Cilj disertacije je objasniti prisustvo intrakratonskih kontrakcionih deformacija utvrđivanjem
strukturnog stila, tektonskih okolnosti i mehanizma nastanka struktura. Litostratigrafski i tektonski
sklop izučavani su interpretacijom podataka iz bušotina i 3D seizmičkih podataka. Interpretirana
potpovršinska geološka građa je integrisana u 3D strukturni model i analizirana u kontekstu
sekvencione stratigrafije, strukturne geologije i tektonike.
Superpozicija stratigrafskih jedinica podine i povlate uglovne diskordancije sugeriše
intrafamensku starost tektonskog događaja. Strukturni sklop odlikuju nagnuti rasedni blokovi
separisani strmim bivergentnim reversnim i transkurentnim rasednim zonama, pružanja ZJZ-ISI do
SZ-JI. Rasede karakteriše komponenta levih transkurentnih smicanja različitih iznosa.
Karakteristike proučavanih asocijacija struktura ukazuju da je u pitanju „restraining-bend“ stil
transpresionih deformacija. Deformacije su interpretirane kao deo morfološki istaknutog
transpresionog koridora koji je razvijen reaktivacijom postojećih diskontinuiteta u kori dejstvom
kompresije orijentisane pravcem SI-JZ. Kompresija je generisana kolizijom Istočnoevropskog
kratona sa Magnitogorsk vulkanskim ostrvskim lukom, u domenu južnog Urala.To the north of the Precaspian Basin, in the area of the East European Craton, sedimentation
took place in a passive continental margin setting from the Early Devonian. However, in Late
Devonian time, continental shelf sediments and the Proterozoic crystalline basement were deformed
by an intense contractional tectonic event. The reverse faulting produced local basin inversion,
exhumation and partial erosion, resulting in angular unconformity with respect to overlying
undeformed Paleozoic, Mesozoic, and Cenozoic strata.
This dissertation aims to explain the presence of intracratonic contractional deformations by
identifying the structural style, tectonic setting, and formation mechanisms of the structures. The
lithostratigraphic and tectonic framework was analyzed by interpreting well and 3D seismic data. The
interpreted subsurface architecture was integrated into a 3D structural model and examined within
the context of sequence stratigraphy, structural geology, and tectonics.
The superposition of stratigraphic units below and above the angular unconformity indicates an
intra-Famennian age of the tectonic event. The structural framework is characterized by tilted fault
blocks, separated by steep, bi-vergent reverse and strike-slip fault zones trending WSW–ENE to NW–
SE. Fault zones are associated with variable amounts of sinistral strike-slip displacement.
The observed structural associations suggest a restraining bend style of transpressional
deformation. The deformations are interpreted as part of a morphologically prominent transpressional
range, formed by the reactivation of pre-existing crustal discontinuities under NE–SW oriented
compression. This compression is attributed to the collision of the East European Craton with the
Magnitogorsk volcanic arc, in the southern Urals
Research on the thermal stability of cycloidal reducers
No full textU oblasti robotike i industrijske automatizacije prenosnici snage velike preciznosti
su potrebni kako bi se obezbedila tačnost i ponovljivost pozicioniranja. Poslednjih godina,
pored planetarnih i talasnih reduktora, kao visokoprecizni reduktori se najčešće koriste
cikloreduktori, pre svega zahvaljujući svojim dobrim radnim karakteristikama.
Usled rada u uslovima izraženih dinamičkih opterećenja, pored povišenog nivoa
buke i vibracija, dolazi i do narušavanja termičke stabilnosti prenosnika snage. U
inženjerskoj praksi, termička stabilnost konvencionalnih zupčastih prenosnika snage
najčešće se proverava prema međunarodnom standardu ISO/TR 14179-2:2001.
Međutim, u današnje vreme ne postoji metodologija koja sistematski izučava i proverava
termičku stabilnost cikloreduktora. U okviru ove doktorske disertacije izvršena su
teorijska, numerička i eksperimentalna istraživanja termičke stabilnosti cikloreduktora.
U teorijskom delu, najpre je izvršen sveobuhvatni pregled literaturnih izvora. Zatim
su, na osnovu dostupne stručne literature i kataloga renomiranih svetskih proizvođača,
detaljno opisana i sistematizovana postojeća koncepcijska rešenja cikloreduktora. Nakon
toga je definisan matematički model za proračun kontaktnih sila. Ovaj model je potom
upotrebljen za kvantifikovanje veličine termičkih izvora (parcijalnih gubitaka snage) i
određivanje stepena iskorišćenja. Zatim je na osnovu međunarodnog standarda ISO/TR
14179-2:2001, razvijen matematički model za proveru termičke stabilnosti
cikloreduktora.
Numerički deo disertacije je realizovan u komercijalnom softveru ANSYS Workbench
2019 R2 na trodimenzionalnom geometrijskom CAD modelu cikloreduktora koji po
svojim karakteristikama gotovo u potpunosti odgovarati ispitivanom cikloreduktoru. Na
osnovu ovog modela, određena je raspodela temperaturnih polja, kao i njihov uticaj na
kontaktne sile i naponsko – deformaciono stanje vitalnih elemenata cikloreduktora.
Eksperimentalni deo disertacije je sproveden u Laboratoriji za mašinske
konstrukcije Mašinskog fakulteta u Nišu na probnom stolu koji je prilagođen potrebama
ove doktorske disertacije. Tokom ovih istraživanja, za različite kombinacije radnih uslova,
određene su vrednosti sledećih parametara: ravnotežna temperatura maziva, ukupni
gubici snage, stepen iskorišćenja, potrebno vreme za postizanje termičke stabilnosti i
raspodela temperaturnih polja na spoljašnjoj površini kućišta.
Zatim je izvršeno poređenje svih dobijenih rezultata. Uzimajući u obzir dozvoljena
odstupanja, analitički i numerički rezultati pokazuju veoma dobru usklađenost sa
eksperimentalno izmerenim vrednostima, pa se razvijena metodologija može smatrati
validnim alatom za projektovanje cikloreduktora. Na kraju su izneta zaključna
rezmatranja i pravci budućih istraživanja.High precision gear drives are needed to ensure positioning accuracy and
repeatability in the field of robotics and industrial automation. In addition to planetary
and wave reducers, cycloidal reducers have been increasingly used in recent years,
primarily due to their good operating characteristics.
Since gear drives operate under intense dynamic loading conditions, they cause not
only increased levels of noise and vibrations but also impairment of thermal stability. In
engineering practice, the thermal stability of gear drives is generally determined based
on the international standard ISO/TR 14179-2:2001. However, there are still no
established methods for systematic study and determination of the thermal stability of
cycloidal reducers. Therefore, theoretical, numerical and experimental research on the
thermal stability of cycloidal reducers were carried out as part of this doctoral
dissertation.
First, a comprehensive review of literature is given in the theoretical part of the
paper. Then, based on the available literature and catalogues of the world renowned
manufacturers, the existing conceptual solutions of cycloidal reducers are described in
detail and systematized. After that, a mathematical model for the calculation of contact
forces is defined. This model is used to quantify the size of thermal sources (partial power
losses) and determine the efficiency. Finally, based on the international standard ISO/TR
14179-2:2001, a mathematical model for determining the thermal stability of cycloidal
reducers is developed.
The numerical part of this dissertation was done using a commercial software
ANSYS Workbench 2019 R2, on a three-dimensional geometric CAD model with almost
identical characteristics as the tested cycloidal reducer. Based on this model, the
distribution of temperature fields was determined, as well as their influence on the
contact forces and the stress-strain state of the crucial elements of the cycloidal reducer.
The experimental part of this dissertation was carried out in the Laboratory for
Mechanical Structures at the Faculty of Mechanical Engineering in Niš, on a test bench
specially adapted for this experiment. The values of the following parameters were
determined for different combinations of operating conditions: lubricant stabilization
temperature, total power losses, efficiency, time required to achieve thermal stability and
distribution of temperature fields on the outer surface of the housing.
In conclusion, a comparison of the obtained results is made. Taking into
consideration allowable deviations, the analytical and numerical results are in a very good
agreement with the experimentally measured values, hence the developed methodology
can be considered a valid tool for designing cycloidal reducers. Lastly, concluding remarks
are made and directions for future research are presented
Development of high-throughput phenotyping models for the estimation of quantitative traits in soybean breeding collections
No full textU okviru oplemenjivačkog procesa koji za krajnji rezultat ima stvaranje nove sorte, prikupljanje podataka o fenotipskim karakteristikama biljnog materijala predstavlja esencijalan ali i prilično naporan posao. S obzirom da oplemenjivači soje svake godine rade na materijalu koji se sastoji od stotina i hiljada genotipova roditelja i hibridnog potomstva od F1 do F6-7 generacije, a da je raspoložive radne snage sve manje, postaje neophodno uvoditi savremene alate i tehnike za efikasniju i precizniju determinaciju kvantitativnih osobina. Imajući u vidu potencijal daljinske detekcije i fotogrametrijske obrade snimaka u oplemenjivanju biljaka, cilj ove doktorske disertacije bio je razvoj modela za visokopropusnu fenotipizaciju kvantitativnih osobina soje. Istraživanje je realizovano u četvorogodišnjim poljskim ogledima, u dve faze, pri čemu je u prvoj kreiran model za predikciju broja biljaka/m2 dok su modeli za procenu pokrovnosti, visine, biomase i prinosa soje razvijeni tokom druge faze istraživanja na divergentnoj germplazmi koja je gajena na dva tipa zemljišta, karbonantnom černozemu i peskovitom lesu (simulacija suše). Kalibrisanje modela je obavljeno na osnovu podataka izdvojenih sa digitalnih fotografija (RGB, multispektral) biljnog materijala i stvarno izmerenih vrednosti osobina za koje se modeli prave. Pored toga, analizirana je veza između podataka visokopropusne fenotipizacije i morfoloških i produktivnih svojstava soje, te mogućnost korišćenja rezultata predikcionih modela za selekciju superiornih genotipova. Kreirani modeli su pokazali visok nivo preciznosti što je potvrđeno R2 vrednostima koje su se u zavisnosti od osobine kretale od 0,76 do 0,94. Podaci dobijeni pomoću visokopropusne fenotipizacije pokazali su određen stepen povezanosti sa pojedinim morfološkim i proizvodnim karakteristikama soje (r = ±0,5) što je od posebnog značaja za ranu karakterizaciju oplemenjivačkog materijala. Konačno, rezultati predikcionih modela u kombinaciji sa podacima koji su dobijeni klasičnom fenotipizacijom, omogućili su odabir najboljih genotipova u različitim uslovima gajenja koji kao takvi mogu biti iskorišćeni u budućim oplemenjivačkim programima.In the plant breeding process, which results in the development of new varieties, phenotyping represents an essential yet demanding task. Each year, soybean breeders work with material that consists of hundreds or even thousands of genotypes from F1 to F6-7 generations. This fact, alongside the current decrease in available manpower, demands the implementation of modern tools and techniques that will enable a more efficient and precise determination of quantitative traits. Knowing the potential of remote sensing and image photogrammetry in plant breeding, this doctoral dissertation aimed to develop models for high-throughput phenotyping of quantitative soybean traits. The research was carried out in four-year field trials in two phases. The model for the prediction of soybean plant density (plants/m2) was created in the first phase, while models for canopy coverage, height, biomass and yield were developed during the second phase of the study on divergent germplasm grown on two soil types, carbonate chernozem, and sandy loess (drought simulation). The models were calibrated based on the data extracted from digital images (RGB, multispectral) of soybean plots and actual values of the traits for which the models were created. In addition, the relationship between high-throughput phenotyping data and morphological and agronomic soybean characteristics was analyzed. Also, the results obtained with the prediction models were used to select superior genotypes. The created models showed a high level of precision, which was confirmed by R2 values that ranged from 0,76 to 0,94, depending on the trait. The high-throughput phenotyping data was correlated with some morphological and productive soybean traits (r = ±0,5), which is very important for the early characterization of breeding material. Based on the data obtained with the prediction models and traditional phenotyping, the genotypes with the best performance in different growing conditions were highlighted as a great source of superior traits for future breeding programs
Integration of forensic accounting techniques into the control system
No full textPredmet ove disertacije je definisanje konceptualnog okvira za integraciju tehnika forenzičkog računovodstva u
sistem upravljačke kontrole. U središtu pažnje je istraživanje postojećih modela integracije forenzičkog
računovodstva u sistem kontrole. Mogućnosti integracije tehnika forenzičkog računovodstva u sistem upravljačke
kontrole biće istražene sa aspekta uticaja na reputaciju organizacija i sprečavanje računovodstvenih zloupotreba
i prevara.
U radu će biti predstavljen konceptualni model za integraciju tehnika forenzičkog računovodstva koji se bazira
na postojećim teorijskim modelima i iskustvu domaće i inostrane prakse, radi unapređenja sistema kontrole u
svrhu zaštite resursa organizacije. Primenom integrisanog modela interni revizori usvajaju sveobuhvatan,
konceptualni pristup reviziji, procenu rizika i upravljanje rizikom koji se proteže daleko od uskog fokusa na
kontrole.
Detaljno će biti ukazano na ključne indikatore u funkciji podrške procesu kontrole kao podrške efikasnom
upravljanju resursima preduzeća.
Konceptualni model integracije forenzičkog računovodstva u sistem kontrole može da bude implementiran u
domaćim organizacijama.The subject of this dissertation is the definition of a conceptual framework for the integration of forensic
accounting techniques into the management control system. The focus of attention is the research of existing
models of integration of forensic accounting into the control system. The possibilities of integrating forensic
accounting techniques into the management control system will be explored from the aspect of impact on the
reputation of organizations and prevention of accounting abuses and frauds.
The paper will present a conceptual model for the integration of forensic accounting techniques, which is based
on existing theoretical models and the experience of domestic and foreign practice, in order to improve control
systems for the purpose of protecting the organization's resources. By applying the integrated model, internal
auditors adopt a comprehensive, conceptual approach to auditing, risk assessment and risk management that
extends far beyond a narrow focus on controls.
The key indicators will be pointed out in detail in the function of supporting the control process as well as
supporting the efficient management of the company's resources.
The conceptual model of the integration of forensic accounting into the control system can be implemented in
domestic organizations
Susceptibility of Staphylococcus aureus to bacteriophages andunconventional chemical agents
Get PDFStaphylococcus aureus je Gram-pozitivna bakterija koja se nalazi u životnoj sredini i u sklopu mikrobioma ljudi i toplokrvnih životinja. Ova bakterija može izazvati teške infekcije kože, mekih tkiva i organa. U lečenju infekcija se koriste antibiotici, ali usled njihove neracionalne upotrebe porasla je učestalost rezistentnih sojeva. Dodatne poteškoće u lečenju stafilokoknih infekcija, kao i njihovom širenju, posledica su sposobnosti ove bakterijske vrste da formira biofilm koji je štiti od uticaja spoljašnjih faktora, pa tako i antibiotika. Cilj ove teze je bio da se pronađu novi alternativni nekonvencionalni hemijski agensi (acilfloroglucinoli, etarska ulja, bioaktivna jedinjenja etarskih ulja, tiokarbohidrazoni i žučne soli) i bakteriofagi sa antistafilokoknom i anti-biofilm aktivnošću prema meticilin-senzitivnim (MSSA) i rezistentnim sojevima (MSRA). Takođe, ispitana je kombinovana aktivnost datih agenasa i faga sa antibiotikom u cilju otkrivanja sinergističkog delovanja. Novosintetisana fenolna jedinjenja, aciloroglucinoli, pokazala su aktivnost pri MIC od 8 do 11,3 µg mL-1. Iako nije detektovan sinergizam sa antibioticima, kombinacije su pokazale aditivne i indiferentne efekte. Među ispitanim etarskim uljima najbolju aktivnost ispoljila su ulja Thymus serphyllum i Satureja hortensis, dok je etarsko ulje O. majorana imalo najslabiji efekat. Komponente timol (TYM) i karvakrol (CAR) koje su bile najzastupljenije u ova dva ulja, uticale su na njihovu bolju aktivnost u odnosu na ulje O. majorana, čija je glavna komponenta bio terpinen-4-ol. Da terpenoidna jedinjenja poput CAR i TYM pokazuju snažnu aktivnost i protiv MSSA i MRSA sojeva dokazano je ispitivanjem njihove aktivnosti mikrodilucionom metodom. Takođe je detektovan sinergizam između CAR i TYM sa antibioticima prema MSSA i MRSA sojevima, što je dokazano i time-kill metodom. Nauprot ovome, jedinjenja iz grupe terpena (sabinen, 3-karen i α-pinen) pokazuju ograničenu aktivnost prema MRSA sojevima, čak i pri višim koncentracijama. Tri bioaktivna jedinjenja, dominantna u etarskom ulju O. majorana, kombinovana su u parafinskom ulju kako bi se ispitao međusobni uticaj dominantne komponente i komponenti koje su zastupljene u nižem procentu na aktivnost etarskog ulja. Dobijeno je da ovakav model etarskog ulja ima bolju aktivnost prema MSSA i MRSA sojevima kada se sve tri komponente kombinuju u odnosu na aktivnost dominantne komonente, sa izuzetkom prema jednom MRSA soju gde je vrednost MIC ista za kombinaciju jedinjenja i dominantnu komponentu. Najaktivniji monotiokarbohidrazon je bio jedinjenje sa hlorom kao supstituentom na 4. poziciji benzenovog prstena, dok je slabiju aktivnost imalo jedinjenje sa hlorom na 3. poziciji. Jedinjenja sa metil grupom kao supstituentom delovala su na sve MRSA i MSSA sojeve. Tiokarbohidrazoni su u kombinaciji sa antibioticima pokazali aditivan i indiferentan efekat. U slučaju žučnih soli, nešto bolju aktivnost ispoljila je žučna so NaDC, ali su sve žučne soli delovale pri MIC >0,256 µg mL-1 zbog čega nisu dalje ispitane u sinergizmu sa antibioticima. Primećeno je da MSSA i MRSA sojevi bolje formiraju biofilm nakon 48 h u prisustvu 1% glukoze. Takođe, acilfloroglucinoli prve grupe su pri vrednosti MIC uklonili 40-70% formiranog biofilma. Rezultati pokazuju da CAR i TYM mogu narušiti strukturu formiranog biofilma, ali i da CAR poboljšava efikasnost antibiotika u njegovom uklanjanju. Kao dobar anti-biofilm agens pokazalo se i jedinjenje sa hlorom na 3. poziciji, iz grupe tiokarbohidrazona. Komercijalni preparati faga, MSA6 fag i SES43300 fag imaju značajnu antistafilokoknu aktivnost prema MSSA sojevima i pri najnižem multiplicitetu infekcije (10-5 MOI), dok se MSSA soj ATCC 6538 pokazao rezistentnijim. Slabija aktivnost je ispoljena prema MRSA sojevima, ali uz relativno visoke postotke inhibicije (>70%), iako najviše upotrebljeni MOI (10-1) ne inhibira u potpunosti bakterijski rast ni MSSA sojeva. Izostanak sinergizma u gotovo svim kombinacijama faga i antibiotika prema MSSA sojevima je verovatno posledica dobrog delovanja i najnižeg primenjenog MOI, što ukazuje da bi za ove sojeve bila adekvatna upotreba samo faga. Pouzdanost optimizovane čekerbord metode za sinergizam faga i antibiotika, pri kojoj je dobijen sinergizam između faga SES43300 i ciprofloksacina prema MRSA soju, potvrđena je time-kill metodom. Zaključeno je i da je istovremena primena antibiotika i faga najbolja opcija kada je u pitanju antistafilokna aktivnost, kao i da ova metoda obezbeđuje dobar temelj u ispitivanju sinergizma za potrebe kliničkih ispitivanja. Imajući u vidu da su dobijeni značajni rezultati i međusobne interakcije koje su dovele do boljeg delovanja antibiotika, buduća istraživanja bi trebalo da se fokusiraju na otkrivanje mehanizma delovanja ovih agenasa i kombinacija, ali isto tako i njihovoj optimizaciji u svrhu korišćenja u kliničkoj praksi.Staphylococcus aureus is a Gram-positive bacterium that is found in the environment and as part of the microbiome of humans and warm-blooded animals. This bacterium can cause severe infections of the skin, soft tissues, and organs. Antibiotics are used in the treatment of infections, but due to their irrational use, the frequency of resistant strains has increased. Additional difficulties in treating staphylococcal infections, as well as their spread, are the result of the ability of this bacterial species to form biofilms that protect it from the effects of external factors, including antibiotics. The aim of this thesis was to identify new alternative unconventional chemical agents (acylphloroglucinols, essential oils, bioactive compounds of essential oils, thiocarbohydrazones, and bile salts) and bacteriophages with antistaphylococcal and anti-biofilm activity against methicillin-sensitive (MSSA) and resistant strains (MRSA). Furthermore, the combined activity of these agents and phages with antibiotics was investigated in order to detect synergistic effects.The newly synthesized phenolic compounds, acylphloroglucinols, showed activity with a MIC ranging from 8 to 11.3 µg mL-1. Although no synergy with antibiotics was detected, the combinations exhibited additive and indifferent effects.Among the tested essential oils, those of Thymus serphyllum and Satureja hortensis showed the best activity, while Origanum majorana oil had the weakest effect. The components thymol (TYM) and carvacrol (CAR), which were most abundant in these two oils, contributed to their better activity compared to O. majorana oil, whose main component was terpinen-4-ol. The terpenoid compounds CAR and TYM showed strong activity against both MSSA and MRSA strains, as demonstrated by microdilution testing. Synergy between CAR and TYM with antibiotics against both MSSA and MRSA strains was also detected, confirmed by the time-kill method. In contrast, compounds from the terpene group (sabinene, 3-carene, and α-pinene) showed limited activity against MRSA strains, even at higher concentrations.Three bioactive compounds, dominant in O. majorana essential oil, were combined in paraffin oil to test the mutual influence of the dominant component and those present in lower concentrations on the activity of the essential oil. It was found that this model of essential oil exhibited better activity against both MSSA and MRSA strains when all three components were combined, compared to the dominant component alone, with the exception of one MRSA strain, where the MIC value was the same for both the combination and the dominant component.The most active monothiocarbohydrazone was compound with chlorine as a substituent at the 4th position of the benzene ring, while compound with chlorine at the 3rd position, exhibited weaker activity. Compounds with a methyl group as a substituent, acted against all MRSA and MSSA strains. Thiocarbohydrazones, when combined with antibiotics, showed additive and indifferent effects.In the case of bile salts, the bile salt Na-DC exhibited slightly better activity, but all bile salts acted at MIC values >0.256 mg mL-1, which is why they were not further tested in synergy with antibiotics.It was observed that MSSA and MRSA strains formed biofilms better after 48 h in the presence of 1% glucose. Additionally, the acylphloroglucinol derivatives of the first group removed 40-70% of the pre-formed biofilm at their MIC values. The results show that CAR and TYM can disrupt the structure of pre-formed biofilms, and that CAR also improves the efficacy of antibiotics in biofilm removal. Compound with chlorine at the 3rd position, from the thiocarbohydrazone group, also showed good anti-biofilm activity. Commercial bacteriophage preparations, MSA6 and SES43300, demonstrated significant anti-staphylococcal activity against MSSA strains even at the lowest multiplicity of infection (10-5 MOI), although the MSSA strain ATCC 6538 showed more resistance. Weaker activity was observed against MRSA strains, but with relatively high inhibition percentages (>70%), although the most higher used MOI (10-1) did not completely inhibit bacterial growth, even MSSA strains. The absence of synergy in almost all phage-antibiotic combinations against MSSA strains is likely due to the effective action of the lowest applied MOI, indicating that the use of only phages might be adequate for these strains. The reliability of the optimized checkerboard method for phage-antibiotic synergy, which demonstrated synergy between the SES43300 phage and CIP against the MRSA strain, was confirmed by the time-kill method. It was concluded that the simultaneous application of antibiotics and phages is the best option for anti-staphylococcal activity and that this method provides a solid foundation for studying synergy in clinical trials.Given the significant results and interactions that led to improved antibiotic efficacy, future research should focus on uncovering the mechanisms of action of these agents and combinations, as well as their optimization for use in clinical practice
Purification of extracellular vesicles by immunoaffinity methods and their characterization
No full textNauka i medicina obiluju najfascinantnim istorijskim otkrićima. Mnoga od njih, značajna za
čovečanstvo, dogodila su se slučajnim opažanjem. Ekstracelularne vezikule (EVs) su otkrivene u
studijama koje su u to vreme imale sasvim drugi cilj. Istraživanja u poljima hematologije, ćelijske
biologije, virusologije dovela su do otkrića malih struktura u cirkulaciji, koje nisu pripadale dotad
poznatim kategorijama. Nakon njihovog otkrivanja (1930. godine), prošlo je mnogo vremena dok šira
naučna zajednica nije prihvatila i proširila potpuno novi koncept razumevanja međućelijske
komunikacije. Zbog toga je ova oblast dugo ostala neistražena, a tek u poslednjih 30 godina doživljava
svoj procvat. Danas je poznato da su to lipidne strukture oslobođene iz ćelija, koje između ostalog
imaju ključnu ulogu u održanju homeostaze organizma. One omogućavaju komunikaciju između
ćelija, prenoseći informacije poput proteina, RNK i DNK molekula. Otkriće da sve ćelije mogu
prenositi informacije putem EVs značajno je povećalo njihov potencijal za primenu u medicini i
kliničkoj praksi. Međutim, jedan od glavnih problema rada sa EVs je njihovo izolovanje iz
heterogenih izvora. Dosadašnje metode omogućavaju izolovanje EVs, ali takvi preparati sadrže
brojne kontaminacije ne-vezikularne prirode. Cilj ove naučne disertacije bio je razvoj nove, brze,
jeftine, reproducibilne metode za izolovanje EVs iz različitih bioloških uzoraka. U prvoj fazi korišćen
je čvrsti nosač za imobilizaciju nanoantitela specifičnih za prepoznavanje EVs. Selektovana antitela
su proizvedena rekombinantno u E. coli sistemu, uz visok prinos od 3-5 mg/L medijuma, čime su
značajno smanjeni troškovi proizvodnje sistema za izolovanje EVs. Imobilizacijom nanoantitela na
nosaču razvijena je imunoafinitetna hromatografija za izolovanje EVs, koja je testirana na nekoliko
bioloških izvora. Karakterizacija EVs obavljena je kombinacijom više različitih biohemijskih i
instrumentalnih metoda. U završnom delu disertacije, praćeno je preuzimanje ovako izolovanih
vezikula obojenih lipofilnom bojom (OilRed).Science and medicine are abundant with some of the most fascinating historical discoveries.
Many of these, significant for humanity, were made through accidental observations. Extracellular
vesicles (EVs) were discovered in studies that originally had entirely different objectives. Research
in the fields of haematology, cell biology, and virology led to the discovery of small structures in
circulation that did not belong to previously known categories. After their discovery (in the 1930s), it
took a long time for the broader scientific community to accept and expand upon this completely new
concept of intercellular communication. As a result, this field remained unexplored for a long time
and has only experienced significant growth in the last 30 years. Today, it is known that EVs are lipid
structures released from cells, which, in addition to numerous roles, play a key part in maintaining
the homeostasis of the organism. They enable communication between cells, transferring information
such as proteins, RNA, and DNA molecules. The discovery that all cells can transfer information
through EVs has significantly increased their potential for applications in medicine and clinical
practice. However, one of the main challenges in working with EVs is their isolation from
heterogeneous sources. Current methods allow for the isolation of EVs, but such preparations often
contain numerous non-vesicular contaminants. The aim of this scientific dissertation was to develop
a new, fast, cost-effective, and reproducible method for isolating EVs from various biological
samples. In the first phase, a solid support was used for the immobilization of nanoantibodies specific
for EV recognition. The selected antibodies were recombinantly produced in the E. coli system, with
a high yield of 3–5 mg/L of medium, significantly reducing production costs of the EVs purification
system. By immobilizing nanoantibodies onto the support, immunoaffinity chromatography was
developed for the isolation of EVs, which was tested on several biological sources. The
characterization of EVs was performed using a combination of various biochemical and instrumental
methods. In the final part of the dissertation, uptake of the vesicles isolated using nanobody-based
system was observed after staining EVs with a lipophilic dye (OilRed)
Sociolinguistic characteristics of american commercial internet newsletters in English language Социолингвистические характеристики американских интернет-рекламных рассылок на английском языке
No full textЦиљ рада је да се установи парадигма одлика језика америчких рекламних билтена и њихов комуникативни потенцијал у социо-културолошком контексту на основу анализе Корпуса који садржи Корпус А, сачињен од наслова из мејлова које су оглашивачи Byrdie, MyDomaine, Vogue и WhoWhatWear слали од 13.10.2018. до 13.01.2019. године, и Корпус Б, који чине наслови истих оглашивача од 13.10.2019. до 13.01.2020. године.
Наслови на специфичан начин промовишу производе за негу, уређење стамбеног простора и савете како бити у тренду са актуелним дешавањима у Америци. Селектовани временски интервали пружају увид у став оглашивача према традиционалним празницима и конзумеристичким појавама. На основу хронолошки нумерисаних наслова Корпуса, сачињени су спискови примера лексичких и граматичких компоненти наслова. Поглавља рада предочавају морфолошке и синтаксичке одлике класа речи и конструкција. Статистички смо доказали да Byrdie има најдоследнију употребу језичких облика у оба периода.
Примењене су структуралистичке поставке и дескриптивизам у анализи. Методама компаративне анализе корпуса, синтезе и генерализације квантитативно и квалитативно су утврђене сличности и разлике међу профилима билтена. Теоријски оквир когнитивне социо-лингвистике је употребљен јер открива механизме креирања значења кроз пројекције међу структурама. Теорија прототипа је омогућила дефинисање чланова категорија језичког континуума. Примењена су социолошка одређења односа приватног и јавног простора у тумачењу језичких израза за исказивање предвидљивости, поузданости и фамилијарности.
Научни допринос рада лежи у сагледавању феномена брендирања језичким средствима. Рад може представљати основу за даља испитивања на пољу утврђивања карактеристика посебног регистра језика савремене комуникације преко интернета.The aim of this paper is to establish a paradigm of characteristics of American commercial newsletters and their communicative potential within the socio-cultural context based on the analysis of Corpus consisted of Corpus A, which includes titles from e-mails sent by advertizers Byrdie, MyDomaine, Vogue and WhoWhatWear from October 13th, 2018 to January 13th, 2019 and Corpus B, which contains respective e-mails sent between October 13th, 2019 and January 13th, 2020.
There is a specific way in which the titles promote health care products, interior decoration styles and advice on how to keep up with current events in the USA. Selected time intervals offer insight into advertizers’ attitude to traditional holidays and consumerism phenomena. Based on chronologically numerated Corpus titles, we have formed the lists of lexical and grammatical title components. The chapters present morphological and syntactic features of word classes and constructions. Byrdie has proven to be the most consistent advertizer regarding the use of linguistic forms in both examined periods.
Our analysis started from the postulates of structuralism and descriptivism. The methods of comparative corpus analysis, synthesis and generalization have been applied so as to determine similarities and differences in terms of quantity and quality among the newsletter profiles. Theoretical framework of Cognitive Socio-Linguistics is used since it allows linguistic continuum category members to be recognized. Sociological definitions of the relation between private and public space have been applied in the interpretation of linguistic ways to express predictability, reliability and familiarity.
Scientific contribution of this paper offers an observation of branding phenomena concerning linguistic means. The paper may serve as a foundation for further research in the field of deciphering the characteristics of a specific language register of modern communication on the Internet
Efekti visokointezivno intervalnog treninga na fitnes komponente, kvalitet života i motivaciju za vežbanje adolescenata
No full textIntroduction: Since the late 20th century, high-intensity interval training (HIIT) has primarily been used by athletes, but in the past decade, it has become increasingly popular among the general population. This training strategy is characterized by bursts of high-intensity activity, interspersed with periods of rest or low-intensity exercises for recovery.
The aim of this research was to determine the effects of HIIT on fitness components, quality of life and motivation to exercise in adolescents, lasting 12 weeks.
Methods: The total sample of respondents consisted of 60 students of the first and second year of Gymnasium "9. maj" from Niš, aged 15-17, who were randomly divided into two groups: one experimental and one control group of 30 subjects each. Measurement of parameters was divided into two stages: initial measurement (before the start of the experimental program) and final measurement (after 12 weeks of the experimental program).
The measurements were carried out in the Gymnasium "9. Maj" in Niš using measuring instruments according to standardized protocols and according to the instructions of the manufacturer of the instruments used for the measurement. The experimental part of the research was organized through a 12-week HIIT Tabata exercise program that was conducted in the introductory-preparatory part of the class, twice a week, for a total duration of 10 minutes. The training is organized in two stages: from the first to the sixth week and from the sixth to twelfth.
Results: The values of the shuttle run test (SRT) in meters and VO2max both at the initial and at the final measurement were, although not statistically significant, higher in the experimental compared to the control group. It is noted that the SRT value in meters at the final measurement is almost statistically significantly higher in the experimental compared to the control group (p=0.0580). Long jump values (LJ), squat jump values (SQJ), squat jump values with preparation (CMJ) did not differ statistically significantly between the examined groups, neither at the initial nor at the final measurement. The value of the achieved change in the long jump is statistically significantly higher in the experimental compared to the control group (p<0.001). Under the influence of HIIT, the changes in the performance of the exercise of the maximum number of abs for 30s (TRB 30s) are statistically significantly higher in subjects of the experimental group compared to the control group by 1.27 (95% CI: 0.42 to 2.11; p=0.0039; p<0.01), and 13% the variability of changes in TRB 30s was determined by the influence of HIIT.
The results of this doctoral dissertation show that with the HIIT program in the introductory preparatory part of the class, there is a possibility that the shortcomings of the exercise program in the regular physical education class can be compensated for in a very short time, and that it would be desirable to
find new models of physical education classes, that include high intensity activities