Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Possibilities of improving standards and procedure of supervision and control of security services in Republic of Serbia : doctoral dissertation
No full textСагледавањем рада служби безбедности у контексту заштитника националне безбедности,
кроз овлашћење да примењују посебне мере и поступке тајног прикупљања података којима
се задире у људска права и слободе, у истраживању се указује на апсолутну неопходност
адекватне контроле и надзора над њима. Надзор и контрола рада служби безбедности за
предмет најчешће има контролу законитости, али и контролу обучености и опремљености
припадника, контролу у области родне равноправности, контролу наменског трошења
опредељених средстава, као и контролу ажурног извештавања јавности. Надзор и контролу
служби безбедности најпре врше специјализоване организационе јединице унутар самих
служби безбедности (тзв. унутрашња контрола). Даље, то чине и специјализована тела
законодавне, извршне и судске власти. Најзад, контролу над службама безбедности врше и
независни органи и тела, као што су Заштитник грађана, Повереник за информације од
јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности,
Координационо тело за родну равноправност, Агенција за спречавање корупције, Државна
ревизорска институција, Државно правобранилаштво, као и медији, јавност и стручна
јавност и научно-истраживачке институције (тзв. спољна контрола). Унакрсном анализом
предмета, носилаца и начина спровођења контроле и надзора, података који су добијени од
релевантних тела националног система безбедности, али и резултата спроведене анкете о
ставовима и мишљењима припадника полиције о надзору и контроли, изведени су извесни
закључци и на основу њих, препоруке за унапређивање постојећих механизама надзора и
контроле служби безбедности у Републици Србији.By looking at the work of the security services in the context of the protector of national security
through the authority to apply special measures (technics) and secret data collection procedures
that encroach on human rights and freedoms, the research indicates the absolute necessity of
adequate control and supervision over them. Supervision and control of the work of the security
services for the subject usually includes control of legality, but also control of the training and
equipment of members, control in the field of gender equality, control of the intended use of
allocated funds and control of public reporting. Supervision and control of the security services is
primarly carried out by specialized organizational units in security services (as known as iternal
control). In addition to this, supervision and control are carried out by the legislative, executive
and judicial authorities. Control over the security services is also exercised by independent bodies
and bodies, such as the Ombudsman, The Commissioner for Access to Information of Public
Importance and the Protection of Personal Data, The Commissioner for the Protection of Equality,
Coordinating Body for Gender Equality, The Agency for the Prevention of corruption, The State
Audit Institution, the State Attorney's Office, as well as the media, the public and professional
public, and scientific and research institutions (as known as external control). By exhaustively
looking at the subjects, the carriers and the way in which control and supervision are undertaken,
as well as by empirical research, by presenting the data obtained from the relevant bodies, but also
by conducting a survey on the attitudes and opinions of members of the police on supervision and
control, certain conclusions are reached and based on them, a recommendation for improving the
existing mechanisms of supervision and control of the security services in the Republic of Serbia
Examination of predictors for the occurrence and outcome of covid-19 in a cohort of hospitalized patients during the circulation of the alfa, delta, and omicron variants of sars cov-2 in 2021 – 2022
No full textОд 15.02.2021. до 31.12.2022. године спроведена је ретроспективна кохортна студија, у коју су укључени хоспитализовани пацијенти са индикацијом за тестирање на SARS-CoV-2 током доминације различитих варијанти – Алфа, Делта и Омикрон. Пацијенти са позитивним су упоређени са пацијентима са негативним (енгл. Polymerase Chain Reaction) PCR тестом. У кохортну је угнежђена анамнестичка студија у којој су болнички лечени пацијенти оболели од COVID-19 који су се опоравили упоређени са пацијентима са смртним исходом лечења унутар 14 дана од лабораторијски потврђене инфекције. Прикупљени су подаци о пацијенту, коморбидитетима, тестирању, симптомима и знаковима болести и вакцинацији. Ова студија наглашава динамичну природу ВЕ и залаже се за стратегије примене бустер доза вакцине у борби против COVID-19, посебно код хоспитализованих пацијената. Такође указује на значајне факторе ризика за смртни исход у популацији болнички лечених пацијената са дијагнозом COVID-19
Uloga investicionih fondova u razvoju tržišta kapitala
Get PDFЕкономска теорија разликује два основна типа финансијских система: први, које одређује доминантна позиција банака (bank-based) и други, са развијеним тржиштем хартија од вредности (market-based). Међутим, еволуција финансијских система након Другог светског рата и нарочито у последњим деценијама, учинила је да се ова дихотомија може прихватити само условно. Наиме, поједини савремени финансијски системи исказују извесне специфичности, при чему су у великој мери интегрисани и глобализовани, што често искључује могућност стриктног одређења. Период најдинамичнијег развоја финансијских система, у последњим деценијама двадесетог и у првим деценијама двадесет првог века, коинцидира са растућим тржишним значајем институционалних инвeститора, међу њима и инвестиционих фондова. С обзиром да сектор инвестиционих фондова данас располаже активом која се мери хиљадама милијадри долара, не изненађује да је поред инвеститора, заинтересованих за улагање посредством ових финансијских посредника, за изучавање ефеката њиховог пословања заинтересована и економска наука. Објављене су бројне емпиријске студије које настоје да установе везу између пословања институцоналних инвеститора, развоја тражишта капитала и економског раста. Сектор инвестиционих фондова у земљама централне и источне Европе, креиран у периоду свеобухатних системских реформи често као инструмент спровођења приватизационих процеса, донео је различита искуства не само у домену власничке консолидације већ и погледу утицаја на развој тржишта капитала. У Републици Србији се каснило са отпочињањем транзиције, први инвестициони фондови основани су тек 2007. године, у предвечерје Светске финансијске кризе. Након почетног ентузијазма, уследио је драматичан секторски пад који је фондовску индустрију суочио са проблемом преживљавања и потом у великој мери оријентисао на инвестирање на тржишту новца. У овом раду, који настоји да установи везу између инвестиционих фондова и развоја тржишта капитала, спроведено је истраживање на узорку друштава за управљање инвестиционим фондовима регистрованим у Републици Србији, те банака и брокерско-дилерских друштава чланова Београдске берзе, слањем упитника електронским путем. Добијени подаци су статистички обрађени у IBM SPSS 26 и SAS JMP Pro 16 програму. Рад идентификује Јачање конкуренције на тржишту капитала, Јачање регулаторног оквира, Подстицање ефикасности система трговања, клиринга и салдирања и Унапређење корпоративног управљања као ефекте пословања инвестиционих фондова, те истражује да ли ефекти појединачно и заједно, утичу на Развој тржишта капитала.Ekonomska teorija razlikuje dva osnovna tipa finansijskih sistema: prvi, koje određuje dominantna pozicija banaka (bank-based) i drugi, sa razvijenim tržištem hartija od vrednosti (market-based). Međutim, evolucija finansijskih sistema nakon Drugog svetskog rata i naročito u poslednjim decenijama, učinila je da se ova dihotomija može prihvatiti samo uslovno. Naime, pojedini savremeni finansijski sistemi iskazuju izvesne specifičnosti, pri čemu su u velikoj meri integrisani i globalizovani, što često isključuje mogućnost striktnog određenja. Period najdinamičnijeg razvoja finansijskih sistema, u poslednjim decenijama dvadesetog i u prvim decenijama dvadeset prvog veka, koincidira sa rastućim tržišnim značajem institucionalnih investitora, među njima i investicionih fondova. S obzirom da sektor investicionih fondova danas raspolaže aktivom koja se meri hiljadama milijadri dolara, ne iznenađuje da je pored investitora, zainteresovanih za ulaganje posredstvom ovih finansijskih posrednika, za izučavanje efekata njihovog poslovanja zainteresovana i ekonomska nauka. Objavljene su brojne empirijske studije koje nastoje da ustanove vezu između poslovanja instituconalnih investitora, razvoja tražišta kapitala i ekonomskog rasta. Sektor investicionih fondova u zemljama centralne i istočne Evrope, kreiran u periodu sveobuhatnih sistemskih reformi često kao instrument sprovođenja privatizacionih procesa, doneo je različita iskustva ne samo u domenu vlasničke konsolidacije već i pogledu uticaja na razvoj tržišta kapitala. U Republici Srbiji se kasnilo sa otpočinjanjem tranzicije, prvi investicioni fondovi osnovani su tek 2007. godine, u predvečerje Svetske finansijske krize. Nakon početnog entuzijazma, usledio je dramatičan sektorski pad koji je fondovsku industriju suočio sa problemom preživljavanja i potom u velikoj meri orijentisao na investiranje na tržištu novca. U ovom radu, koji nastoji da ustanovi vezu između investicionih fondova i razvoja tržišta kapitala, sprovedeno je istraživanje na uzorku društava za upravljanje investicionim fondovima registrovanim u Republici Srbiji, te banaka i brokersko-dilerskih društava članova Beogradske berze, slanjem upitnika elektronskim putem. Dobijeni podaci su statistički obrađeni u IBM SPSS 26 i SAS JMP Pro 16 programu. Rad identifikuje Jačanje konkurencije na tržištu kapitala, Jačanje regulatornog okvira, Podsticanje efikasnosti sistema trgovanja, kliringa i saldiranja i Unapređenje korporativnog upravljanja kao efekte poslovanja investicionih fondova, te istražuje da li efekti pojedinačno i zajedno, utiču na Razvoj tržišta kapitala
(Bio)polymer Powders for the Detection and Visualization of Latent Fingerprints : doctoral dissertation
No full textЛатентни трагови папиларних линија настају приликом контакта прстију, шаке или стопала
са површинама, када за подлогу приањају остаци зноја и себума. Њихова детекција и
визуализација важни су за полицију и правосуђе као поуздан метод за идентификацију
особа. Док хемијске и физичке методе показују задовољавајуће резултате на одређеним
површинама (стаклене, папирне, гумене, дрвене, пластичне, лакиране површине, итд.),
многе површине (нпр. оружје, шарене тканине и људска кожа) и даље представљају изазов.
Такође, многи системи су штетни и токсични по здравље људи и животну средину, те
постоји велико интересовање за проналажење нових система (нпр. на бази (био)полимера)
за визуализацију латентних трагова. Одабир система који није деструктиван за биолошки
материјал који се налази у траговима је кључан, будући да ће у случају лошег квалитета
отиска и/или недостатка других трагова/предмета, ДНК молекул из контактног трага бити
једини извор за идентификацију донора.
У оквиру ове докторске дисертације синтетисани су и окарактерисани (био)прахови на бази
широко распрострањених биополимера хитозана и декстрана, након чега је испитана
могућност њихове примене за детекцију и визуализацију латентних трагова папиларних
линија. Четири различите експерименталне поставке су коришћене за оптимизацију састава
прахова, након чега су формулације које су показале најбоља својства и резултате
визуализације латентних трагова детаљније испитане и потом визуелно и софтверски
упоређене са резултатима постигнутим рутински коришћеним прахом. Системи су
окарактерисани применом ултраљубичасте-видљиве спектрофотометрије, инфрацрвене
спектроскопије са Фуријеовим трансформацијама, оптичке и скенирајуће електронске
микроскопије. Испитивана је и деструктивност прахова на ДНК молекул и могућност
екстракције, квантификације и амплификације ДНК из отисака, те могућност
идентификације донора контактног трага. Резултати су показали да (био)прахови имају
одлична својства за развој латентних трагова, а формулација (У7) на бази хитозана показује
велики потенцијал да замени комерцијалне прахове који се рутински користе у
свакодневној форензичкој пракси. Ова формулација не инхибира екстракцију и
амплификацију ДНК молекула који је присутан у латентним траговима, чиме омогућава
несметано ДНК профилисање и идентификацију донора контактног трага.Latent fingerprints are formed when a fingertip, palm or foot come in contact with the surface,
leaving behind sweat and sebum residues that adhere to the substrate. The detection and
visualization of these prints are important for law enforcement agencies, as a reliable method for
identifying individuals. Although chemical and physical methods provide satisfying results on
particular substrates (glass, paper, rubber, wood, plastic, varnished surfaces, etc.), many surfaces
still pose significant challenge (e.g. firearms, multi-colored fabrics, and human skin). Additionally,
many existing systems are harmful and toxic to human health and the environment, so there is
considerable interest among researchers in finding new (e.g. biopolymer-based) systems for
visualizing latent prints. The selection of a system that is not destructive to the biological material
found in fingerprints is crucial, as in cases of poor print quality and/or lack of other traces/objects,
the DNA molecule from the contact trace may be the only source for identifying the donor.
In this doctoral dissertation, (bio)powders based on widely distributed biopolymers chitosan and
dextran were synthesized and characterized. The possibility of their application for the detection
and visualization of latent fingerprints was also examined. Four different experimental setups were
used to optimize the composition of the powders, after which the formulations that showed the
best properties and latent prints visualization were thoroughly examined. These were then
compared (visually and using software) with the results obtained by routinely employed powder.
The systems were characterized using UV-Vis spectrophotometry, Fourier-transform infrared
spectroscopy, optical and scanning electron microscopy. The destructiveness of the powders to the
DNA molecule, as well as the possibility of DNA extraction, quantification and amplification from
fingerprints were also examined. Furthermore, identification of the donor of the contact trace was
assessed. The results showed that prepared (bio)powders exhibited excellent properties in
developing latent prints, with the chitosan-based formulation (У7) showing great potential to
replace commercial powders routinely used in everyday forensic practice. It was also demonstrated
that the formulation У7 did not inhibit the extraction and amplification of DNA present in latent
prints, enabling unhindered DNA profiling and identification of the donor of the contact trace
ǂThe ǂidea of public reason in the history of political thought and Rawls’s political liberalism
No full textU disertaciji se analizira nastanak i razvoj ideje javnog uma u teoriji društvenog ugovora i u Rolsovom političkom liberalizmu. Doktrine predstavnika teorije društvenog ugovora koje se uzimaju u razmatranje su Hobsova, Rusoova i Kantova politička teorija, dok će Rolsova doktrina o javnom umu biti izložena kao savremeno stanovište o javnom umu i omogućiće jasnu komparativnu analizu sa klasičnim doktrinama. Prvi cilj u disertaciji je sistematski prikazati istorijski pregled nastanka i razvijanja ideje javnog uma, koja svoju konačnu formu i teorijsku potpunost dobija u aktuelnim političkim raspravama. Polazeći od nekih osnovnih problema, legitimiteta, saglasnosti, kao i pitanja javnog opravdanja koje se javlja u modernim političkim doktrinama, definisanog od strane klasičnih liberalnih filozofa i predstvnika teorije društvenog ugovora poput Hobsa i Rusoa, preko perioda prosvetiteljstva u kojem dominira Kantovo tumačenje slobode, jednakosti i načela publiciteta, opisaću razvitak ideje javnog uma sve do savremene liberalne doktrine Džona Rolsa, gde ideja javnog uma dobija potpuno novo tumačenje i značaj, ali takođe pokazuje svoju punu važnost i razumevanje. Drugi cilj disertacije je kritičkog karaktera i odnosi se na prepispitivanje koherentnosti ideje javnog uma, kao i njenih filozofskih implikacija u vezi sa pitanjima koja se tiču političkog opravdanja, stabilnosti i legitimnosti. Nastoji se preispitati da li je potrebno odbaciti određene tradicionalne pretpostavke u vezi sa idejom javnog uma, kao i da li savremeni liberalizam javnog uma može odgovoriti na izazove koji se uočavaju u nekim ranijim teorijama. Moj zaključak glasi da se ideja o javnom umu implicitno i u određenim oblicima javljala kod svih razmatranih predstavnika teorije društvenog ugovora, kao i da savremeno tumačenje koje je predstavljeno u Rolsovom političkom liberalizmu može plauzibilno biti opravdano u svetlu osnovnih pretpostavki na kojima se temelje savremene liberalne političke doktrine, poput slobode, jednakosti i uvažavanja činjenice razložnog pluralizma.The dissertation analyzes the origin and development of the idea of public reason in the social contract theory and in Rawls's political liberalism. The representative doctrines of the social contract theory that are taken into consideration are Hobbes', Rousseau's and Kant's political theories, while Rawls's doctrine of public reason will be exposed as a contemporary viewpoint on the public reason and will enable a clear comparative analysis with traditional doctrines. The first goal of the dissertation is to systematically present a historical overview of the origin and development of the idea of public reason, which gets its final form and theoretical completeness in current political debates. Starting from some basic problems, legitimacy, agreement, as well as the issue of public justification that appears in modern political doctrines, defined by classical liberal philosophers and representatives of the social contract theory, such as Hobbes and Rousseau, through the Enlightenment period dominated by Kant's interpretation of freedom, equality and publicity, I will describe the development of the idea of the public reason up to the contemporary liberal doctrine of John Rawls, where the idea of public reason gets a completely new interpretation and significance, but also shows its full importance and understanding. The second goal of the dissertation is of a critical nature and refers to the reconsideration of the coherence of the idea of public reason, as well as its philosophical implications in relation to issues related to political justification, stability and legitimacy. It tries to reconsider whether it is necessary to reject certain traditional assumptions regarding the idea of public reason, as well as whether the contemporary public reason liberalism can respond to the challenges noticed in some earlier theories. My conclusion is that the idea of public reason implicitly and in certain forms appeared in all considered representatives of the social contract theory, as well as that the modern interpretation presented in Rawls's political liberalism can plausibly be justified in the light of the basic assumptions on which modern liberal political doctrines are based, such as freedom, equality and respect for the fact of reasonable pluralism
Rheological-dynamical aspects of concrete porosity and its influence on structural damage
No full text Normal 0 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable{mso-style-name:"Table Normal";mso-tstyle-rowband-size:0;mso-tstyle-colband-size:0;mso-style-noshow:yes;mso-style-priority:99;mso-style-parent:"";mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;mso-para-margin-top:0in;mso-para-margin-right:0in;mso-para-margin-bottom:8.0pt;mso-para-margin-left:0in;line-height:107%;mso-pagination:widow-orphan;font-size:11.0pt;font-family:"Calibri","sans-serif";mso-ascii-font-family:Calibri;mso-ascii-theme-font:minor-latin;mso-hansi-font-family:Calibri;mso-hansi-theme-font:minor-latin;mso-bidi-font-family:"Times New Roman";mso-bidi-theme-font:minor-bidi;mso-ansi-language:BS-LATN-BA;}The long-term effects of load on a structure can alter the inital porosity of hardened concrete. By correlating the porosity of concrete with its mechanical properties based on the extent of damage, it becomes possible to reliably predict the stress-strain behaviour of the structure using purely theoretical principles. This dissertation investigates a theoretical model for porous viscoelastoplastic (VEP) materials in their dry state. The model explores the relationship between changes in the porosity of VEP materials and their mechanical properties. It is based on fundamental theoretical principles, i.e. the conservation of mass and energy, using the rheological-dynamical analogy (RDA). The model provides expressions for creep coefficient, Poisson 's ratio, modulus of elasticity, damage variable, and strength, as functions of porosity or void volume of fractions (VVF). In this context, porosity is defined as the void volume of fractions representing pores and newly formed cavities together resulting from applied loads. The degradation of mechanical properties is characterized using rheological dynamics through non-destructive methods, by measuring the velocities of P and S waves. Porosity is determined by analyzing changes in the density of deformation energy, and limit values of porosity, i.e. limits of measurable porosity, and maximum porosity are defined. In the first part of the paper, the expressions proposed by D.D.Milašinović are analyzed, and compared with the available expressions from the literature. The reliability of the proposed model is further assessed by comparing numerical results with experimental results obtained on hardened concrete. The numerical model was developed and analyzed using the commercial software Abaqus, and its accuracy was confirmed by comparison with experimental data obtained from geodetic measurements on a composite beam made of lightweight concrete and wood. The deflections and stresses of the beam were both observed at the initial time and after a period of 6 years. The models included considerations for creep as well as VVF (Void Volume of Fractions). For the purposes of the analysis, Python scripts for Abaqus were created that incorporate expressions according to RDA, and a computer program was created in Wolfram Mathematica with the implementation of RDA. The results demonstrated that the RDA provides a reliable model for estimating the stress-strain state after long-term loading of a structure when the VVF is defined depending on the stress state for different positions on the structure. The VVF defined through stress provides new elastic moduli, the incorporation of which in the finite element model yields more accurate results compared to those obtained when only creep is considered.Usljed dugotrajnog djelovanja opterećenja na konstrukciji dolazi do promjene početne poroznosti očvrslog betona. Uspostavljanje veze između poroznosti betona i njegovih mehaničkih karakteristika u zavisnosti od stepena oštećenja omogućava pouzdano predviđanje naponsko – deformacijskog stanja u konstrukciji
Геоеколошке и функционалне промене у микрорегији Висок
No full textThe Visok micro-region is a peripheral and isolated area on the border between Serbia and Bulgaria, which has influenced the specific approach used to research its eographical characteristics. The doctoral dissertation "Geoecological and functional changes in the Visok micro-region" analyzes the region's physicalgeographical, regional-geographical, historical, ecological and socio-economic aspects in a multidisciplinary manner. The micro-region is rich in natural resources, including mountainous terrain, abundant clean water, karst springs, waterfalls and specific flora and fauna. The results show the importance of these characteristics for the development of geotourism and ecological activities. Demographic analysis highlights intensive depopulation and population aging, while economic development relies on agriculture and livestock farming, with the potential for the development of sustainable tourism. Proposed measures include improving infrastructure, branding products and establishing tourist centers. An integral part of the research is the development of models for landslide monitoring and erosion analysis, as well as methods for measuring air ionization around the waterfall. The dissertation points to the urgent need for revitalization of the Visok micro-region through the preservation of tradition and sustainable development, focusing on connecting the local population and potential settlers.Микрорегија Висок представља периферан и изолован простор на граници Србије и Бугарске, што је утицало на специфичан приступ у истраживању њених географских карактеристика. Докторска дисертација „Геоеколошке и функционалне промене у микрорегији Висок“ на мултидисциплинаран начин анализира физичко-географске, регионалногеографксе, историјске, еколошке и друштвено-економске аспекте региона. Микрорегија је богата природним ресурсима, укључујући планински рељеф, обиље чистих вода, карстне изворе, водопаде и специфичну флору и фауну. Резултати показују значај ових карактеристика за развој геотуризма и еколошких активности. Демографска анализа истиче интензивну депопулацију и старење становништва, док се економски развој ослања на пољопривреду и сточарство, са потенцијалом за развој одрживог туризма. Предложене су мере ревитализације простора које се ослањају на побољшање инфраструктуре, брендирање производа и оснивање туристичких центара. Интегрални део истраживања је развој модела за праћење клизишта SML и анализу ерозије, као и методе мерења јонизације ваздуха око водопада. Дисертација указује на хитну потребу за ревитализацијом микрорегије Висок кроз очување традиције и одрживи развој, са фокусом на повезивање локалног становништва и потенцијалних досељеника.</p
Uticaj različitih modela organizovanja nastave fizičkog vaspitanja na antropološki status učenika srednje škole
No full textNa grupnom uzorku sastavljenom od tri odeljenja četvrtog razreda gimnazije, tokom jednog polugodišta, sproveden je eksperiment u trajanju od 14 nedelja sa ciljem da se proveri uticaj dva specifična modela nastave fizičkog vaspitanja na antropološki status učenika. Uzorak od 48 ispitanika (25 dečaka i 23 devojčice), starosti 18,5 godina (±6 meseci), podeljen je u tri grupe koje su izložene različitim tretmanima. Prvoj grupi (9 dečaka i 8 devojčica) jedan standardni čas fizičkog vaspitanja zamenjen je jednim časom teorijske nastave i uvršten u redovni raspored. Na ovim časovima učenici su slušali teme o zakonitostima funkcionisanja ljudskog tela, zdravog vežbanja, zdrave ishrane i o bazičnim sportovima. Na drugom času isti učenici imali su nastavne jedinice iz atletike i gimnastike koji se nalaze u nastavnom planu i programu škole i podrazumevaju usvajanje sportsko-tehničkih znanja. Druga eksperimentalna grupa (8 dečaka i 7 devojčica) imala je dva časa fizičkog vaspitanja u suprotnoj smeni i ovi časovi su bili produženi sa standardnih 45 na 60 minuta. Na ovim časovima, umesto redovnih tema iz nastavnog plana, realizovani su različiti kretni programi u kojima su primenjeni sadržaji savremenih fitnes programa, a akcenat je stavljen na razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. Treće odeljenje bilo je kontrolna grupa (8 dečaka i 8 devojčica) koji su tokom eksperimentalnog perioda imali uobičajen školski režim i dva standardna časa fizičkog vaspitanja nedeljno. Pre i posle eksperimenta svim ispitanicima su prikupljeni podaci o 4 telesne dimenzije (visina, masa, BMI i postotak masti u telu), 8 motoričkih varijabli (pokrivene testovima EURIFIT baterije), VO2max i stavovima prema fizičkom vaspitanju. Efekti ostvareni eksperimentalnim tretmanima valorizovani su upoređivanjem prosečnih vrednosti sa inicijalnog i finalnog merenja. Rezultatu statističke analize su otkrili da su grupe na početku eksperimenta bile veoma homogene i da se nisu međusobno razlikovale ni u jednom antropološkom obeležju. U obe eksperimentalne grupe formirani su pozitivniji stavovi prema fizičkom vaspitanju. Značajno poboljšanje telesnog statusa, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti ostvareno je samo u drugoj eksperimentalnoj grupi koja je imala dva produžena časa u suprotnoj smeni. Istovremeno, u kontrolnoj grupi nije došlo do statistički značajnih promena ni u jednoj opserviranoj varijabli. Sve statistički značajne promene pripisane su uticaju eksperimentalnih tretmana
Projects of Sustainable Development and Green Financing - Impact on Poverty Reduction in Serbia and the Region
No full textУ данашњем турбулентном и осетљивом времену, врло је важно да се глобално делује на развој пројеката који доприносе одрживости и то у свакој земљи, не узимаjући у обзир колико је и да ли је довољно економски јака или слабија. С обзиром на свеопште кризне ситуације и на многобројне последице које кризе (еколошке, политичке, економске, ратне, здравствене) остављају за собом, свака држава би морала да формулише циљеве одрживог развоја и начине на који ће те циљеве достићи. У разматрање се мора узети и временска категорија, период за који је потребно имплементирати бројне мере у сврху остварења постављених циљева. Ниједна држава у свету није ентитет за себе, гледано у ширем контексту, већ припада светској, као и географској заједници свих земаља, на које међународни утицаји имају широку конотацију од политичких, преко економских, еколошких и осталих многобројних утицаја. Добро осмишљеном стратегијом која диктира привредни развој, многобројни проблеми садашњице, могли би се јасно дефинисати и решавати. При разматрању глобализације као феномена који је од света направио глобално село, неретко се поставља питање да ли је могуће да једна земља осмисли и имплементира властиту и јединствену стратегију одрживог привредног развоја. Модерно друштво, као и сваки појединац у њему, има своја правила понашања, која би се морала променити ради неког вишег циља, односно ради добробити свих, што је уствари и најтежи део промена. Одрживост као термин је постао део сваке савремене активности, стављајући пред извршиоце тих активности одређена ограничења и нове начине како рада, тако и поступања са свим овоземаљским добрима. Дугорочно планирање, стратегијске одлуке, као и штедња свих постојећих ресурса, представљају суштину одрживог развоја. Човек је друштвена компонента одрживог развоја и носећи стуб, јер без здравог појединца не може постојати никакав смислени ток ствари на Земљи. Сваки појединац мора имати основне и базичне компоненте за свој опстанак и развој, да буде сит, да има приступ здравственом систему, да може да ради у заједници са осталим људима и да се може бринути о свом потомству. Везано за друштвену или социјалну компоненту одрживог развоја, сиромаштво представља један од горућих проблема савременог друштва. Сиромаштво може бити условљено разним факторима, попут неразвијене економије, политичке нестабилности, ратова, проузроковано неравномерним коришћењем прирoдних ресурса и другим елементима. Потребно је инкорпорирати разне зелене активности и њихов утицај у мере за смањење сиромаштва. Под зеленим активностима се могу сврстати и пројекти зеленог финансирања, који ће бити у фокусу докторске дисертације. Дисертација ће ставити акценат на конкретне примере зеленог финансирања, како у Србији тако и у региону, са намером аутора да се остваре циљеви одрживог развоја који се односе на сиромаштво уз примену адекватних мера и активности у регијама где је сиромаштво доминантно
