Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Razvoj metodologije za definisanje potreba za vodom referentne kulture u urbanim uslovima
No full textThe dissertation presents an analytical framework for defining
evapotranspiration as a sustainable mechanism in the urban hydrological
cycle. Familiarity with evapotranspiration is important for a large number
of hydrological issues in cities.
Quantifying evapotranspiration in urban conditions of Niš, as well as the
efficiency of existing predictive methods and developing new equations for
defining water requirements of reference crops, represent the aims of this
study. For the analysis of the set aims, weather data were provided from the
following: local automatic stations, evaporators and meteorological
observatories in Niš.
Six empirical equations were used for the purpose of modeling reference
evapotranspiration, the accuracy of which was determined by comparing
them with the FAO-56 Penman-Monteith method. The analysis of results
has showed that the Priestley and Taylor method exhibits the best
performance, but the results have indicated the need for further adaptation
of the method to local conditions.
The equations were calibrated using optimization methods (genetic
algorithm and particle swarm optimization) to best fit the measured data.
The sensitivity of the reference evapotranspiration to meteorological
parameters was examined in order to achieve the most efficient
optimization of the methods. The sensitivity results showed that
evapotranspiration is the most sensitive, in defined urban conditions, to
changes in solar radiation and maximum air temperature. The performance
of the optimized equations was evaluated using statistical indicators that
revealed the Priestley and Taylor method and the Stephens and Stewart
method as the best optimized methods.
By applying multiple linear regression, new equations were developed for
the purpose of calculating evapotranspiration with a limited number of
data, which has especially highlighted the method based on the ratio of
minimum and maximum temperature and solar radiation
Drug-drug interactions in hospitalized urological patients
No full textUvod: Hospitalizovani urološki bolesnici tokom lečenja mogu biti izloženi većem
broju lekova, a zbog često prisutnih komorbiditeta koji zahtevaju farmakološku
terapiju kod ovih bolesnika se mora voditi računa o interakcijama između lekova.
Materijal i metode: Sprovedena je opservaciona retrospektivna kohortna klinička
studija na Klinici za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu.
Lexicomp® baza je korišćena za detekciju potencijalnih interakcija između lekova.
Statistička obrada podataka izvršena je upotrebom SPSS softverskog paketa verzija
18.
Rezultati: Ukupno je 220 bolesnika uključeno u studiju. Više od polovine bolesnika
bilo je izloženo barem jednoj potencijalnoj interakciji između lekova na prijemu
(57,3%) i otpustu (63,6%), dok je 95% bilo izloženo tokom hospitalizacije. Ukupan
broj i broj potencijalnih interakcija u okviru pojedinačnih kategorija (B, C, D, X)
bio je najveći tokom hospitalizacije, a najmanji na prijemu. Sa pojavom većeg broja
potencijalnih interakcija između lekova bez obzira na kategoriju potencijalne
interakcije u barem jednoj fazi bili su udruženi dužina hospitalizacije, aritmije,
demencija, bilo koji stepen insuficijencije bubrega, maligno oboljenje, operativno
lečenje tokom hospitalizacije, broj propisanih lekova i različite farmakološke
grupe lekova, dok su protektivan efekat u barem jednoj fazi imali starost, ishemijska
bolest srca, hipertenzija i razvoj infekcije tokom hospitalizacije. Efekat jednog
faktora (bubrežne kolike) zavisio je od faze lečenja i kategorije potencijalne
interakcije.
Zaključak: Zdravstveni radnici bi trebalo da obrate posebnu pažnju na bolesnike
kod kojih su prisutni faktori koji mogu povećati broj potencijalnih interakcija i da
kod njih redovno vrše skrining na potencijalne interakcije između lekova.Introduction: Hospitalized urological patients may be exposed to a large number of drugs
during treatment, and many of them often have other comorbidities that require
pharmacological therapy, so there is a need for vigilance regarding drug-drug interactions in
these patients.
Material and methods: An observational retrospective cohort clinical study was conducted
at the Clinic of Urology of the University Clinical Centre in Kragujevac. The Lexicomp®
database was used to detect potential drug-drug interactions. Statistical analysis was
performed using SPSS software package version 18.
Results: A total of 220 patients were included in the study. More than half of the patients
were exposed to at least one potential drug-drug interaction on admission (57.3%) and
discharge (63.6%), while 95% were exposed during hospitalization. The total number and the
number of potential drug-drug interactions within individual categories (B, C, D, X) was
highest during hospitalization and lowest on admission. Length of hospitalization,
arrhythmias, dementia, any degree of renal failure, cancer, surgery during hospitalization,
number of prescribed drugs and different pharmacological drug groups were associated with a
higher number of potential drug-drug interactions regardless of the category in at least one
stage, while age, ischemic heart disease, hypertension and development of infection during
hospitalization had a protective effect. The effect of one factor (renal colic) depended on the
treatment stage and category of potential drug-drug interaction.
Conclusion: Healthcare professionals should pay special attention to patients with factors that
may increase number of potential drug-drug interactions and regularly perform screening for
potential drug-drug interactions in these patients
Post-cold war state building - between theoretical discourse and political practice
No full textУ овом раду смо настојали да доведемо у везу концепт и политику изградње државе са праксом дуготрајног спољног интервенционизма на Балкану, са циљем да допринесемо критичком сагледавању политике и моћи као често занемареним аспектима у анализама међународних пројеката изградње државе. Упркос опште прихваћеној претпоставци да је међународна изградња државе израз нових безбедносних претпоставки које карактерише пост-хладноратовски свет, она се у овом раду разуме као нормативни оквир интервенционистичке праксе којима се остварује контрола над унутрашњим политичким и економским процесима других, мање моћних (слабих) држава. Изградња државе се као сви претходни интервенционизми самолегитимише, и тај оквир подразумева - изградњу (либералне) демократске државе и институције тржишне економије. Ипак, један од закључака рада је да, без обзира да ли је градитељски интервенционизам уобличен кроз технократске програме реформе или европеизацију држава, он увек подразумева присилно мешање једне или више држава у домаћу јурисдикцију друге, са циљем мењања њених унутрашњих претпоставки. Кроз смештање концепта у контекст постхладноратовског безбедносног превирања и потребе преостале суперсиле да обезбеди мање интрузивне облике интервенционизма, он се у овом раду разуме као средство доминације над периферним и полупериферним областима, које се огледају у преласку са механизма принуде на консензуална средства. Ова претпоставка је тестирана у случају међународне изградње државе на Косову и Метохији, као дела вишефазног, мултидимензионалног интервенисања на самом крају 20. века. То је учињено кроз увезивање концепта изградње у дискусију о спољном интервенционизму као средству решавања политичких спорова на Балкану. Опредељење за овај приступ произилази из увида у то да је интервенционизам спољних актера у процесима стварања и разарања држава константа макар од краја 19. века, те да се његово уобличавање у концепт изградње државе разуме као један део тог процеса. Заправо, представљајући три фазе интервенционизма, које су обележиле кризу на Косову, од 1998. до 2013. године, настојали смо да укажемо да је садржај интервенционизма био под утицајем политичке агенде спољних актера, у првом реду Сједињених Држава, а не нормативних претпоставки о пожељности одређеног типа владавине. То јест, указујући на то да се концепту изградње, као нормативном оквиру интервенционизма, селективно приступало, настојали смо да доведемо у питање његову аутономну употребну вредност у анализи пост-конфликтних процеса на Косову.This thesis attempts to connect the concept and policy of state-building with the practice of long-term external interventionism in the Balkans, aiming to contribute to a critical examination of politics and power as often overlooked aspects in analyses of international state-building projects. Despite the widely accepted assumption that international state-building represents new security assumptions characteristic of the post-Cold War world, this study understands it as a normative framework for interventionist practices used to control the internal political and economic processes of other, less powerful (weak) states. State-building, like all previous forms of interventionism, self-legitimizes and entails the construction of (liberal) democratic states and market economy institutions. One conclusion of the work is that whether interventionist state-building is shaped through technocratic reform programs or Europeanization, it always involves the coercive interference of one or more states into the domestic jurisdiction of another, with the goal of changing its internal assumptions. By situating the concept in the context of post-Cold War security upheavals and the remaining superpower’s need to ensure less intrusive forms of interventionism, this work views it as a means of dominating peripheral and semi-peripheral areas, reflected in the transition from coercive mechanisms to consensual means.
This assumption is tested in the case of state-building in Kosovo, as part of a multi-phase, multi-dimensional intervention at the end of the 20th century. The concept of state-building is integrated into the discussion of external interventionism as a means of resolving political disputes in the Balkans. The choice of this approach stems from the insight that external actors' interventionism in the processes of state creation and destruction has been a constant at least since the end of the 19th century, and its shaping into the concept of state-building is understood as part of that process. By presenting three phases of interventionism that marked the crisis in Kosovo from 1998 to 2013, we aimed to show that the content of interventionism was influenced by the political agenda of external actors, primarily the United States, rather than normative assumptions about the desirability of a particular type of governance. By pointing out the selective approach to the concept of state-building as a normative framework for interventionism, we aimed to question its autonomous utility in analyzing post-conflict processes in Kosovo
Adsorption of benzene derivatives from aqueous solutions on coconut shell-derived activated carbon and monitoring of residual compounds using newly synthesized graphene oxide nanocomposite sensors
No full textНитробензен (NB) и 1,3-динитробензен (DNB) су представници нитроароматичних једињења која се масовно користе у хемијској индустрији, пре свега за синтезу боја, експлозива, пестицида и фармацеутских једињења. Као последица индустријских активности, ове супстанце доспевају у животну средину, где, услед своје стабилности и слабе биоразградивости, представљају упорне органске загађиваче са израженим токсичним и потенцијално канцерогеним дејством. У циљу њиховог ефикасног уклањања и детекције, у оквиру ове дисертације испитана је адсорпциона способност активног угља добијеног од кокосове љуске (CSDAC), као и примена новосинтетисаних нанокомпозита CuAg/rGO и CoAg/rGO за електрохемијску детекцију ових једињења. Адсорпциони процеси су праћени кроз кинетичке и термодинамичке параметре, а подаци су обрађени коришћењем више изотермских модела: Лангмирове, Фројндлихове, Темкинове и Дубинин-Радушкевичеве, уз одговарајуће кинетичке моделе. Резултати су показали висок капацитет CSDAC за уклањање NB и DNB, као и термодинамичку погодност процеса. Физичко-хемијска карактеризација материјала извршена је применом SEM, EDX, FTIR, XRD, BET и UV/VIS метода. Електрохемијска карактеризација нанокомпозита обухватила је примену цикличне волтаметрије и електрохемијске импедансне спектроскопије. Развијени електрохемијски сензори показали су добру осетљивост: CoAg/rGO електрода достигла је границу детекције за NB од 6,36 μM, док иста није одређена за CuAg/rGO. За DNB су утврђене следеће границе детекције: 2,21 μM (CuAg/rGO) у опсегу 5–50 μM и 17,32 μM у опсегу 200–600 μM; док су за CoAg/rGO вредности износиле 2,47 μM (5–50 μM) и 5,25 μM (100–500 μM). Резултати истраживања потврђују да оба испитивана приступа – адсорпциони и електрохемијски – представљају поуздане и применљиве методе за анализу, праћење и уклањање нитроароматичних једињења из воде.Nitrobenzene (NB) and 1,3-dinitrobenzene (DNB) are representatives of nitroaromatic compounds widely used in the chemical industry, primarily for the synthesis of dyes, explosives, pesticides, and pharmaceutical substances. As a consequence of industrial activities, these substances enter the environment, where they persist due to their stability and low biodegradability, thus representing persistent organic pollutants with pronounced toxic and potentially carcinogenic effects. In order to enable their efficient removal and detection, this dissertation investigated the adsorption capacity of coconut shell-derived activated carbon (CSDAC), as well as the application of newly synthesized CuAg/rGO and CoAg/rGO nanocomposites for the electrochemical detection of these compounds. The adsorption processes were analyzed through kinetic and thermodynamic parameters, and the data were interpreted using several isotherm models: Langmuir, Freundlich, Temkin, and Dubinin–Radushkevich, along with appropriate kinetic models. The results confirmed the high adsorption capacity of CSDAC for NB and DNB and favorable thermodynamic behavior of the process. Physicochemical characterization of the materials was performed using SEM, EDX, FTIR, XRD, BET, and UV/VIS methods. Electrochemical characterization of the nanocomposites included cyclic voltammetry and electrochemical impedance spectroscopy. The developed electrochemical sensors exhibited good sensitivity: the CoAg/rGO electrode achieved a detection limit of 6.36 μM for NB, while the corresponding value for CuAg/rGO was not determined. For DNB, the following detection limits were recorded: 2.21 μM (CuAg/rGO) within the 5–50 μM range and 17.32 μM within the 200–600 μM range; for CoAg/rGO, the values were 2.47 μM (5–50 μM) and 5.25 μM (100–500 μM). The research results confirm that both investigated approaches – adsorption and electrochemical – represent reliable and applicable methods for the analysis, monitoring and removal of nitroaromatic compounds from aqueous environments
Sociolinguistic Status of the Bosnian Language in the Kosovo Area: A Sinchronic and Diachronic Perspective
No full textOvom tezom se istražuje sociolingvistički status bosanskog jezika na užem i širem području
Kosova, kroz sinhronijsku i dijahronijsku perspektivu. Analizirajući arhivske dokumente,
pravne propise, obrazovne programe i savremene izvore, rad prati upotrebu i društveni položaj
bosanskog jezika na datom području, još od perioda Kosovskog vilajeta pa sve do savremenog
trenutka. Poseban fokus u radu je stavljen na savremeni period kao vrijeme povratka
bosanskog jezika na društvenu scenu, u konkretnom slučaju i među Bošnjacima na području
Kosova, i to kroz analizu ključnih statusnih pitanja bosanskog jezika na području Kosova i
popratnih dešavanja sredinom devedesetih godina prošlog vijeka. Istraživanje pokazuje da
bosanski jezik ima pozitivan status unutar trenutne kosovske jezičke politike, ali je još uvijek
izazov govoriti o statusu unutar kosovskog društva u cjelini, s obzirom na bosanski jezik kao
jezik bošnjačke nacionalne manjine. Dio rada stavlja u fokus i pravni okvir i međunarodne
ugovore koji garantuju zaštitu manjinskih jezika, ali i na stvarne prakse u obrazovanju,
medijima i javnom životu. Također, rad istražuje stavove govornika bosanskog jezika i
njegovoj održivosti i važnosti za očuvanje njihovog nacionalnog identiteta. Analiza nastavnih
planova i književnih djela na bosanskom jeziku dodatno osvjetljava njegovu ulogu u
obrazovnom sistemu na području Kosova. Pored sinhronijske analize aktuelnog položaja
bosanskog jezika, u radu se detaljno ispituje i njegov historijski kontinuitet i upotreba, kroz
arhivske zapise i druge dokumente koji potvrđuju prisutnost bosanskog jezika na širem
području Kosova u posljednja dva vijeka. Prikazani rezultati doprinose boljem razumijevanju
položaja bosanskog jezika u višejezičnom i multietničkom kontekstu društvenog uređenja na
području Kosova, istovremeno naglašavajući važnost njegove afirmacije kako na lokalnoj, tako
i u regionalnoj perspektivi
Psychological aspects of scientism
No full textОпште неповерење у науку и научнике, као и различита специфична антинаучна уверења, оправдано привлаче велику пажњу истраживача због негативних последица које оваква уверења могу имати на појединце и друштво у целини. Међутим, поверење у науку такође може попримити неоправдане сразмере, тако да таква уверења о науци не одговарају њеним стварним дометима, што је се у филозофској литератури означава појмом сцијентизма, чији смо психолошки садржај и корелате испитивали у овој дисертацији. У првој фази конструисали смо Упитник сцијентистичких уверења који се односио како на науку и научни метод тако и на научнике. Нови упитник састоји се од 20 скала Терстоновог типа, како би осигурали да имамо неутралну тачку (‖критичко поверење‖) у односу на коју би могли да тврдимо да су екстремнији облици поверења некритички. Упитник је концептуално валидиран од стране стручњака из области психометрије и филозофије науке, као и од стране лаика. Показао је како конвергентну, као и предиктивну валидност, односно, очекиване везе са научним знањем, прецењивањем познавања научних концепата, те са догматизмом. У другој фази показали смо на репрезентативном узорку грађана Србије да је некритичко поверење у науку и научнике учесталије од неповерења, као и да су сцијентистичка уверења негативно повезана са антинаучним уверењима (веровањем у теорије завере, псеудонауку, паранормално, сујеверје). Показали смо, међутим, и да су сцијентистичка уверења, слично као и наведена антинаучна уверења, повезана позитивно са потребом за заокруженошћу и нетолеранцијом неизвесности, а негативно са когнитивном рефлексивношћу и когнитивним способностима. У два експеримента у оквиру треће фазе истраживали смо да ли су особе са израженијим сцијентистичким уверењима склоније да се ослањају на научне сигнале као хеуристике приликом процене квалитета објашњења и аргумената. У првом експерименту потврдили смо да испитаници објашњења психолошких феномена процењују као квалитетнија онда када су допуњена небитном неуронаучном информацијом него када нису. У другом експерименту показали смо да аргументе процењују као квалитетније када су представљени као да долазе од научних извора него од стране лаичких извора. Нисмо, међутим, нашли потврду за наша очекивања да ће сцијентистичка уверења модерирати ове ефекте. Кроз две студије у оквиру четврте фазе испитивали смо однос између сцијентистичких уверења и склоности да се подржавају мере кажњавања за особе које се не понашају у складу са научним препорукама или промовишу антинаучна уверења. Израженија сцијентистичка уверења пратила је јача подршка за предложене мере кажњавања, од медијске цензуре, преко новчаног или затворског кажњавања, па до укидања права на здравствену заштиту. У другој студији показали смо да морализовање рационалности може делимично објаснити ове везе. Коначно, у петој фази истраживали смо да ли су особе са израженијим сцијентистичким уверењима склоније да позитивно гледају на етички проблематичне експерименте. У две студије, једној на студентском узорку, а другој на пригодном узорку из опште популације, нисмо добили значајне везе између ових феномена. Резултате ових студија дискутовали смо из више теоријских перспектива као што су теорије обраде информација или идентитске теорије, као и у ширем контексту комуникације, друштвених односа, и политичке партиципације грађана.Mistrust in science and scientists, as well as various specific anti-scientific beliefs, naturally attract considerable attention from researchers due to the negative consequences such beliefs can have on individuals and society as a whole. However, trust in science can also take on unjustified proportions, so that such beliefs about science do not correspond to its actual capacities — a phenomenon referred to in the philosophical literature as scientism, whose psychological content and correlates were examined in this dissertation. In the first phase, we constructed the Scientistic Beliefs Questionnaire, which covers beliefs about science, the scientific method, and scientists themselves. The new questionnaire consists of 20 Thurstone-type scales, ensuring a neutral point ("critical trust") against which more extreme forms of trust could be identified as uncritical. The questionnaire was conceptually validated by experts in psychometrics and philosophy of science, as well as by laypeople. It demonstrated both convergent and predictive validity, i.e., expected associations with scientific knowledge, overestimation of scientific concepts familiarity, and dogmatism. In the second phase, we demonstrated on a representative sample of Serbian citizens that uncritical trust in science and scientists is more prevalent than mistrust and that scientistic beliefs are negatively associated with anti-scientific beliefs (belief in conspiracy theories, pseudoscience, paranormal phenomena, and superstition). However, we also showed that scientistic beliefs - much like the aforementioned anti-scientific beliefs - are positively correlated with the need for cognitive closure and intolerance of uncertainty, and negatively correlated with cognitive reflectiveness and cognitive abilities. In two experiments in the third phase, we examined whether individuals with stronger scientistic beliefs are more likely to rely on scientific cues as heuristics when assessing the quality of explanations and arguments. In the first experiment, we confirmed that participants evaluate explanations of psychological phenomena as more credible when they are supplemented with irrelevant neuroscientific information than when they are not. In the second experiment, we showed that participants evaluate arguments as better when they are presented as coming from scientific sources rather than from lay sources. However, we did not find evidence for our expectation that scientistic beliefs would moderate these effects. In two studies in the fourth phase, we examined the relationship between scientistic beliefs and the tendency to support punitive measures against individuals who do not adhere to scientific recommendations or who promote anti-scientific beliefs. Stronger scientistic beliefs were associated with greater support for the proposed punitive measures, ranging from media censorship and financial or prison penalties to the denial of healthcare rights. In the second study, we demonstrated that the moralization of rationality can partially explain these associations. Finally, in the fifth phase, we investigated whether individuals with stronger scientistic beliefs are more inclined to view ethically problematic experiments in a positive light. In two studies — one with a student sample and one with a convenience sample from the general population — we did not observe significant associations between these phenomena. The results of these studies were discussed from multiple theoretical perspectives, such as information processing theories and identity theories, as well as in the broader context of communication, social relations, and citizens' political participation
Lacan's mirror stage theory
No full textТеорија стадијума огледала је полазни и централни појам који лежи у основи Лакановог разумевања психоанализе. Упућујући на њега тежио је да одговори на питања којима се бави и овај рад: Ко је и како настаје субјекат самосвести? Какве импликације имају конститутивни феномени огледања на одређене клиничке ентитете? И како нам та знања помажу у психотерапијском третману? Посреди је кључни моменат психолошког конституисања субјектовог (нарцистичког и дискурзивног) Ега, ког Лакан сматра претходницом сваког потоњег психопатолошког исхода (неуротично-психотично). Лакан нуди појашњење клинички релевантних импликација стадијума огледала, те развија оригиналну концепцију о динамици психичког. Наиме, он тврди да се усвајањем имага субјекат отуђује од примарне фрагментисаности сопственог тела, чиме бива успостављена нарцистичка идентификација са тоталитетом другог. Усвајањем говора и ступањем у Симболички поредак, субјекат ће се још једном отуђити, што се догађа услед секундарне идентификације са говорећим Другим. У раду ће детаљно бити представљена L схема, јер је њено познавање од изузетне важности за разумевање Лаканове теорије. С тим у вези ће посебна пажња бити посвећена специфичној терминологији – субјекат S, објекат мало а, мало а' и велико А. Такође, биће приказан Лаканов допринос разумевању нарцизма, жеље, трансфера и психозе. У тумачењу ових, пре свега клиничких феномена, важно је имати у виду стадијум огледала, те ће с тим у вези опсежно бити образложени Граф жеље и Потпун дијаграм. Теоријски допринос овог рада је двојак: он нуди детаљно, критичко излагање Лаканове обимне и захтевне теорије уопште, са посебним освртом на његово схватање стадијума огледала; истовремено, рад настоји да пружи једну нову, првенствено клиничку перспективу разумевања Лакановог учења.The mirror stage is a central and fundamental concept that forms the basis of Lacan’s understanding of psychoanalysis. Drawing on this concept, Lacan aimed to answer the questions addressed also by this thesis: who is the subject as self-consciousness and how does it arise? What are the implications of the phenomena constituent of mirroring on certain clinical entities? How can this knowledge assist a psychotherapeutic treatment? The issue at hand here is a key point in the psychological construction of the subject’s (narcissistic and discursive) Ego, which Lacan believes to be antecedent to any latter psychopathological (neurotic-psychotic) outcome. Lacan offers a clarification of the clinically relevant implications of the mirror stage, and develops an original conceptualisation of the dynamics of the psyche. Namely, he considers the adoption of imago to form the subject’s alienation from the primary fragmentation of the subject’s own body, and a narcissistic identification with the totality of the other. Subsequently, through speech development and ascension to the Symbolic order, another form of alienation follows, this time due to the secondary identification with the speaking Other. This thesis will offer a detailed presentation of the schema-L, the knowledge of which is extremely important in understanding Lacan’s theory. Relatedly, the thesis will attend to the specificities of Lacan’s terminology: subject S, object little a, little a’ and big A. It will also illustrate Lacan’s contribution to narcissism, desire, transfer, and psychosis. In interpreting these primarily clinical phenomena, it is equally important to consider the mirror stage, thus the Graph of Desire and Complete Diagram will also be extensively explained. This thesis has a dual theoretical contribution: it offers a detailed, critical examination of Lacan’s comprehensive and challenging theory in general, with a review of his understanding of the mirror stage in particular; concomitantly, the thesis aims to provide a novel, primarily clinical, perspective through which to understand Lacan’s thought
Modeling synthetic coefficients of spherical harmonic expansion of the earth's gravitational potential for the purpose of determining the geoid in a local area
No full textУ оквиру дисертације, приказана је методологија моделирања синтетичких коефицијената сферно хармонијског развоја потенцијала Земљине теже за потребе одређивања геоида у локалном подручју, испуњавајући при том све захтјеве у погледу задатих полазних претпоставки и услова...Within the framework of the dissertation, the methodology for modeling synthetic coefficients of spherical harmonic development of the Earth's gravity potential for the purposes of determining the geoid in the local area is presented, fulfilling all the conditions of the approach within the dissertation. given initial settings and conditions..
Thermal-stress analysis of concrete gravity dams which are built in blocks
No full textУ оквиру ове дисертације извршена је дуготрајна фазна термичкo-напонскa анализа гравитационe бeтонскe бранe која сe гради мeтодом блокова. Коришћен је просторно-врeмeнски нумeрички модeл који се састоји од једне непреливне ламеле бране и припадајуће стенске масе.
За усвојене димензије блокова, уз чију примену се врши бетонирање, и редослед и динамику бетонирања ових блокова, извршена је тeрмичко - напонска анализа при чeму сe у обзир узимају: термичка и механичка својства матeријала, процeс хидратацијe цемента, почетни и гранични услови условљeни бeтонирањeм по блоковима и одговарајућа оптерећења. Термичка анализа узима у обзир временски зависан и нелинеаран процес ослобађања топлоте хидратације цемента. Анализа напонског стања разматра утицај дужине ламеле као и утицај контурног услова на месту дилатационе разделнице која не прихвата затезање („no tension joint“) на напоне затезања у конструкцији. Анализе обухватају период изградњe, пуњења акумулације и експлоатацијe у укупном трајању од око пет година.
Верификација прорачуна извршена је поређењем амплитуда прорачунских температура у карактеристичним чворовима ламеле бране, код којих је изражен утицај амбијанталне температуре, са аналитичким вредностима поједностављене методе других аутора.
Анализа утицаја дужине ламеле на термичке напоне затезања спроведена је за четири изабране дужине ламеле. Развијени модели узимају у обзир сопствeну тeжину конструкцијe и свe рeлeвантнe тeрмичкe процeсe као и одговарајуће термичке и напонско-деформацијске контурне услове. Са друге стране, модели не разматрају дeјства која би порeмeтила рeалну слику чисто термичких напона затезања (хидростатички притисак и силе од узгона). Као рeзултат, приказана су напонска стања у одговарајућим вертикалним и хоризонталним пресецима, зонe у средњој равни у којима јe прeкорачeна чврстоћа бeтона на затeзањe у правцу осe бранe, дијаграми напона у карактеристичним тачкама, као и дијаграми промена максималних вредности напона затезања у средњој равни ламеле за карактeристичнe фазe изградњe и eксплоатацијe.
Анализа утицаја контурног услова на месту дилатационе разделнице на напоне затезања спроведена je за једну изабрану дужину ламеле уз параметризацију померања потребног за активирање задатог контурног услова. Опсег вредности наведеног граничног померања изабран је искуствено, разматрајући и мерења са сличног објекта. Унутар изабраног опсега извршена је параметризација активирања контурног услова са кораком од 1,0 mm. Развијени модели, за разлику од модела који анализирају утицај дужине ламеле на термичке напоне затезања, узимају у обзир сопствeну тeжину конструкцијe, свe рeлeвантнe тeрмичкe процeсe али и скупљање бетона (које је уведено у модел преко номиналне величине карактеристичног блока ламеле), хидростатички притисак и силе од узгона као и одговарајуће термичке и напонско-деформацијске контурне услове. Као рeзултат, приказана су напонска стања у одговарајућим вертикалним и хоризонталним пресецима, зонe у средњој равни у којима јe прeкорачeна чврстоћа бeтона на затeзањe у правцу осe бранe, дијаграми напона у карактеристичним тачкама као и дијаграми промена максималних вредности напона затезања у средњој равни ламеле за карактeристичнe фазe изградњe и eксплоатацијe.
Добијeни рeзултати тeмпeратурног поља показују да на пораст тeмпeратурe у тeлу бранe највeћи утицај имају процeс хидратацијe у комбинацији са лeтњим тeмпeратурама ваздуха у пeриоду грађeња конструкцијe. Претходно навeдeно указујe на значај контролe температура бетона приликом извођења радова у условима екстремних температура. Приказан је и утицај промене дужине ламеле на изглед температурног поља у бетону.
Добијeни рeзултати напонског стања показују да наведени поступак моделирања омогућава анализу напона затезања и процену ризика од настанка прслина у бетону. Екстрeмнe врeдности напона затeзања јављају се у процeсу наглог или постeпeног хлађeња бeтона, када долази до њeговог скупљања. Приказана је могућност редукције ових напона и то избором адекватне дужине ламеле односно узимањем у обзир реалног понашања њених дилатационих разделница, чиме се, на иновативан начин, уводи нова врста разматрања проблема код ових масивних хидротехничких конструкција.
Истраживање у оквиру ове дисертације је значајно јер ће се стећи детаљнији увид у термичко-напонско понашање гравитационих бетонских брана које се граде методом блокова, а нарочито: показати значај избора оптималне дужинe ламeлe и моделирања реалног контурног услова на месту дилатационе разделнице која, према својој природи, није у стању да прихвати силе затезања између суседних ламела конструкције. Избор оптималне дужине ламеле може утицати на редукцију времена и трошкова за извођење конструкције а самим тим, посредно, и на мањи утицај на околну средину у којој се конструкција налази. Моделирање реалног контурног услова на месту дилатационе разделнице може допринети бољем предвиђању појава и развоја прслина услед напона затезања што директно утиче на бољу процену стања и трајности конструкције.Within this dissertation, a long-term phase thermal-stress analysis of a concrete gravity dam, which is built using the block method, was conducted. A spatial-temporal numerical model was used, which consists of one non-overflow monolith of the dam and associated rock mass.
For the adopted dimensions of the blocks, with the application of which pouring is carried out, the sequence and dynamics of pouring of these blocks, a thermal-stress analysis was performed, taking into account: thermal and mechanical properties of the material, the process of concrete hydration, initial and boundary conditions that are conditioned by pouring per blocks and corresponding loads. The thermal analysis takes into account the time-dependent and nonlinear process of heat release due to concrete hydration. The analysis of the stress state was carried out by considering the influence of the monolith length on the thermal tension stresses as well as the influence of the boundary condition at the place of the contraction joint that does not accept tension ("no tension joint") on the tension stresses in the construction. The analysis covers the period of construction, filling of the reservoir and exploitation for a total duration of about five years.
Verification of the model was performed by comparing the calculated temperature amplitudes in the characteristic nodes of the monolith, where the influence of the ambient temperature is expressed, with the analytical values of the simplified method of other authors.
The analysis of the influence of the monolith length on the thermal tensile stresses was carried out for the four considered monolith lengths. The developed models take into account the self-weight of the structure and all relevant thermal processes as well as the corresponding thermal and stress-deformation boundary conditions. The models do not consider effects that would disturb the real picture of thermal tensile stresses (hydrostatic pressure and uplift). As a result, the stress states are shown in the corresponding vertical and horizontal sections, zones in the midplane where the tensile strength of the concrete in the direction of the dam axis was exceeded, stress diagrams at characteristic nodes, as well as diagrams of changes in the maximum tensile stresses values in the midplane for characteristic phases of construction and operation.
The analysis of the influence of the boundary condition at the place of the contraction joint on the tensile stresses was carried out for one selected length of the monolith with the parameterization of the displacement required to activate the given boundary condition. The value range of the specified limit displacement was chosen empirically, considering measurements from similar object. Within the selected range, the parameterization of the activation of the given boundary condition was performed with a step of 1.0 mm. The developed models, unlike those analyzing the effect of monolith length on thermal tensile stresses, take into account the self-weight of the structure, all relevant thermal processes, as well as concrete shrinkage (which was introduced into the model via the nominal size of the characteristic block of the monolith), hydrostatic pressure and uplift and the corresponding thermal and stress-deformation boundary conditions. As a result, the stress states are shown in the corresponding vertical and horizontal sections, zones in the midplane where the tensile strength of the concrete in the direction of the dam axis was exceeded, stress diagrams at characteristic nodes, as well as diagrams of changes in the maximum tensile stresses values in the midplane for characteristic phases of construction and exploitation.
The obtained results of the temperature field show that the concrete hydration process combined with the summer air temperatures during the construction period have the greatest influence on the rise in temperature in the body of the dam. The above indicates the
importance of concrete temperature control in extreme temperature conditions. The effects of changing the length of the monolith on the temperature field in concrete are shown.
The obtained results of the stress state show that the mentioned modeling procedure enables the analysis of the tensile stresses in the construction and the assessment of the risk of cracks in the concrete. Extreme values of tensile stress occur in the process of sudden or gradual cooling of concrete, when it shrinks. The possibility of reducing these stresses is shown by choosing an adequate monolith length, i.e. by taking into account the real behavior of its contraction joints, which, in an innovative way, introduces a new type of consideration of the problems of these massive hydrotechnical constructions.
The research within this dissertation is significant as it provides a more detailed insight into the thermal-stress behavior of gravity concrete dams which are built in blocks, particularly: demonstrating the importance of selecting the optimal monolith length and modeling realistic boundary conditions at the location of the contraction joint, which, by its nature, cannot accommodate tensile forces between adjacent monoliths. Choosing the optimal monolith length can reduce construction time and costs, thereby indirectly minimizing the environmental impact of the structure. Modeling realistic boundary conditions at the contraction joint location can improve the prediction of crack initiation and development due to tensile stresses, directly contributing to a better assessment of the structure's condition and durability
Lifestyles as predictors of obesity in children of secondary school age in Serbi
No full textUvod: Jedan od javnozdravstvenih problema u adolescentskoj populaciji je sve veća gojaznost. Cilj ovog rada je da utvrdi kakve su navike u ishrani srednjoškolske dece uzrasta 15-19 godina, kakva im je fizička aktivnost i životni stil, da se proceni njihova uhranjenost i utvrde razlike u odnosu na socio-demografske karakteristike.
Metod: Ispitivanje je dizajnirano kao studija preseka, sprovedeno na teritoriji Republike Srbije i njime nije obuhvaćena populacija koja živi na teritoriji AP KiM. Primarna ciljna populacija su bila deca uzrasta 15-19 godina. Podaci iz četvrtog nacionalnog Istraživanja zdravlja stanovništva realizovani od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije su korišćeni za ovo istraživanje, u skladu sa metodologijom i instrumentima Evropskog istraživanja zdravlja-treći talas.
Rezultati: 74,8% ispitanika je sa normalnom uhranjenošću, predgojazno je 14,2%, gojazno 7,3%, a pothranjeno je 3,6%. Dečaci su u većem procentu predgojazni i gojazni, dok su devojčice u većem procentu pothranjene i normalno uhranjene. Sa starošću ispitanika se smanjuje učešće predgojaznih i gojaznih srednjoškolaca, a deca siromašnija po indeksu blagostanja su u većem procentu bila predgojazna i gojazna. Navike u ishrani srednjoškolaca su povezane sa nivoom uhranjenosti što je dokazano upotrebom Hi-kvadrat testa. U univarijantnom modelu kao značajni prediktori prekomerne telesne mase izdvojili su se muški pol, mlađi uzrast i region Vojvodine, što je potvrđeno multivarijantom regresijom.
Zaključak: Gojaznost predstavlja hroničnu nezaraznu bolest, epidemijskih razmera i predstavlja važno pitanje u sektoru javnog zdravlja. Prevencija gojaznosti mora otpočeti u detinjstvu.Introduction: One of the public health problems in the adolescent population is increasing obesity. The aim of this study is to determine what are the eating habits of high-school children aged 15-19 years, what are their physical activity and lifestyle, to assess their nutrition status and determine differences in relation to sociodemographic characteristics.
Method: The survey was designed as a cross-sectional study, conducted in the territory of the Republic of Serbia and did not include the population living in the territory of AP K&M. The primary target population was children aged 15-19 years. Data from the Fourth National Population Health Survey implemented by the Ministry of Health of the Republic of Serbia were used for this research, in accordance with the methodology and instruments of the European Health Survey - Third Wave.
Results: 74.8% of the respondents is with normal nutrition, 14.2% were pre-obese, 7.3% were obese, and 3.6% were underweight. Boys were more likely to be pre-obese and obese, while girls were more likely to be malnourished and normally nourished. The proportion of pre-obese and obese high school students decreases with the age of the respondents, and children who are poorer according to the well-being index are more likely to be pre-obese and obese. The dietary habits of high school students are associated with the level of nutrition, as proven by the chi-square test. In the univariate model, male gender, younger age, and the region of Vojvodina stood out as significant predictors of excess body weight, which was confirmed by multivariate regression.
Conclusion: Obesity is a chronic non-communicable disease of epidemic proportions and represents an important issue in the public health sector. Obesity prevention must begin in childhood