Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Effect of short-term overheating on mechanical properties and microstructure of centrifugal heat-resistant casting alloy - HP40 Nb
No full textNormalni projektovani radni vek cevi za reformere definisan je ARI standardom i
iznosi 100 000 sati. Stvarni radni vek cevi zavisi od mnogih mehanizama oštećenja
koji se javljaju tokom eksploatacije, može biti duži ili kraći od projektovanog radnog
veka. Kratkotrajno pregrevanje može da nastane posle nekoliko sati rada i obično se
javlja kada je cev ostala bez radnog fluida. Pregrevanje može da dovede do
mikrostrukturnih promena, pada mehaničkih osobina i na kraju do loma cevi.
Ova doktorska disertacija bazirana je na istraživanju uticaja kratkotrajnog
pregrevanja na mehaničke osobine i razvoj mikrostrukture, sadržaja primarnih i
sekundarnih karbida, mehanizama oštećenja cevi sa aspekta pregrevanja cevi za
reformere (peći za pirolizu). Za ispitivanje su upotrebljeni uzorci segmenta cevi
novog (HP40-0,63%Nb) i starog materijala (HP40-1,5%Nb) nakon više od 100 000 sati
rada. Analize su sprovedene na temperaturama pregrevanja od 950, 1050 i 1150 °C, jer
ovi materijali imaju široku primenu u petrohemijskoj industriji, posebno u uslovima
dugotrajne izloženosti temperaturama između 850 i 1150 °C. Istraživanje je
obuhvatilo analizu hemijskog sastava, metalografska i fraktografska ispitivanja,
rendgensku difrakcionu analizu, ispitivanje zateznih osobina i tvrdoće. Dobijeni
rezultati pokazali su da temperatura i trajanje pregrevanja značajno utiču na mehaničke
karakteristike i strukturu materijala.
Kod novog materijala, najveći napon tečenja zabeležen je na 950 °C, a najniži na 1150 °C.
Zatezna čvrstoća se povećala u proseku za 20 %, dok je izduženje nakon pregrevanja na
950 i 1050 °C smanjeno za 12%, a na 1150 °C povećano za 35 %. Mikrostrukturna analiza
je pokazala da viša temperatura dovodi do smanjenja količine sekundarnih karbida i
izmene morfologije primarnih karbida, koji na 1150 °C dobijaju globularni oblik.
Kod starog materijala primećen je napredak degradacije. Vrednosti izduženja su se
smanjile za 44% na 950 i 1050 °C, ali su se povećale za 67 % na 1150 °C. Zatezna čvrstoća
je u proseku porasla za 12,7 %, dok je napon tečenja blago opao (za 1,6 %) u odnosu na
stanje pre pregrevanja. Na temperaturi od 1150 °C došlo je do potpunog rastvaranja
sekundarnih karbida u mikrostrukturi.
Na kraju, primenjene su ANOVA i regresiona analiza radi optimizacije parametara
pregrevanja. Dobijene su maksimalne i minimalne vrednosti mehaničkih osobina,
poput zatezne čvrstoće, napona tečenja, izduženja i tvrdoće po Vikersu. Ovakvim
pristupom potvrđeni su rezultati eksperimentalnih istraživanja i dobijene smernice
za dalje primene u industrijskoj praksi.The normal designed service life of reformer tubes is defined by the API standard and amounts
to 100.000 hours. The actual service life of the tubes depends on numerous damage mechanisms
occurring during operation and may be either longer or shorter than the designed life. Shortterm overheating can occur after a few hours of operation and typically arises when a tube is
devoid of working fluid. Overheating can lead to microstructural changes, a decline in
mechanical properties, and ultimately, tube failure.
This doctoral dissertation is based on the study of the effects of short-term overheating on the
mechanical properties, microstructural evolution, primary and secondary carbide content, and
damage mechanisms of reformer tubes (pyrolysis furnace tubes) from the perspective of
overheating. The research was conducted on tube segment samples of both new (HP40-
0.63%Nb) and used material (HP40-1.5%Nb) after more than 100.000 hours of operation.
The analyses were performed at overheating temperatures of 950, 1050, and 1150 °C, as these
materials are widely used in the petrochemical industry, particularly under long-term exposure
to temperatures ranging from 850 to 1150 °C. The study included chemical composition
analysis, metallographic and fractographic examinations, X-ray diffraction analysis, and testing
of tensile properties and hardness. The obtained results demonstrated that both temperature and
overheating duration have a significant impact on the mechanical characteristics and structure
of the material.
In the case of the new material, the highest yield strength was observed at 950 °C, while the
lowest was noted at 1150 °C. The tensile strength increased by an average of 20 %, whereas
elongation decreased by 12 % after overheating at 950 °C and 1050 °C. However, elongation
improved by 35 % at 1150 °C. Microstructural analysis showed that higher temperatures
resulted in a reduction of secondary carbide content and altered the morphology of primary
carbides, which took on a globular shape at 1150 °C.
For the aged material, signs of degradation were evident. Elongation values decreased by 44%
at both 950 °C and 1050 °C, but increased by 67 % at 1150 °C. The tensile strength rose by an
average of 12.7 %, while the yield strength experienced a slight decrease of 1.6 % compared to
the pre-overheating condition. At 1150 °C, secondary carbides were completely dissolved
within the microstructure.
Finally, ANOVA and regression analysis were applied to optimize overheating parameters. The
study identified the maximum and minimum values of mechanical properties, including tensile
strength, yield strength, elongation, and Vickers hardness. This optimization process validated
the experimental findings and provided guidelines for further industrial applications
Contribution to the criteria and methods for the embankment dams safety evaluation including the integration of monitoring data
No full textОвај рад настоји да пружи допринос формирању доследне методологије за процену сигурности постојећих насутих брана, која се ослања на пробабилистички концепт, узимајући при томе у обзир податке техничког осматрања. Таквим приступом систематски се обухватају бројни елементи варијабилности уткани у природу геотехничких проблема, укључујући и варијабилност самих података осматрања.
Изложена је квази-бајесијанска методологија за процену сигурности постојећих насутих брана која интегрише податке осматрања, уз уважавање њиховог стохастичког карактера, у оквир пробабилистичке Монте-Карло анализе на МКЕ моделу бране, не захтевајући при томе калибрацију статистичких расподела улазних параметара модела. Оваквим приступом добијају се резултати анализе поузданости који боље одражавају стварно понашање конструкције, а истовремено омогућавају доследну процену утицаја варијабилности свих релевантних параметара на ниво сигурности.
Предложена методологија омогућава јединствену синтезу примене различитих нумеричких техника из домена теорије поузданости, напредних тродимензионалних нелинеарних МКЕ анализа и сурогат моделе засноване на машинском учењу. Примена ових техника спроведена је у овом раду у циљу побољшања ефикасности и тачности резултата пробабилистичке анализе, чиме се обезбеђује свеобухватна, поуздана и рачунски ефикасна процена сигурности постојећих насутих брана у складу са савременим инжењерским тенденцијама.
Основне идеје предложене методологије су најпре верификоване на једноставним примерима, након чега је методологија у целости примењена на студију случаја насуте бране Првонек, где је спроведена комплетна пробабилистичка анализа сигурности са интеграцијом расположивих података осматрања.
Кључни иновативни елемент методологије је увођење тежинских коефицијената за сваку симулацију Монте Карло анализе, чиме се изражава различит ниво поверења у исходе на основу њихове сличности са стварно забележеним понашањем бране. У студији случаја на примеру бране Првонек показано је да укључивање података осматрања значајно повећава индекс поузданости у односу на анализу без интеграције података осматрања, при чему расподеле резултата много боље репродукују осмотрено понашање конструкције.
Добијени резултати потврђују делотворност и применљивост предложене методологије за процену сигурности брана. На тај начин, дисертација даје допринос унапређењу теоријског оквира и инжењерске праксе у области сигурности насутих брана, пружајући поузданију основу за процену ризика и доношење одлука у погледу експлоатације и одржавања ових објеката.This study aims to contribute to a coherent methodology for evaluating the safety of existing embankment dams by creating a probabilistic approach that explicitly incorporates monitoring data. The approach systematically captures the full spectrum of uncertainties inherent in geotechnical problems, including the variability within the monitoring records themselves.
The thesis introduces a Bayesian-inspired methodology to directly integrate actual dam monitoring records, with full recognition of their stochastic character, into a Monte Carlo probabilistic safety assessment using a finite element framework, without recalibrating the original input parameters distributions. The resulting reliability estimates more faithfully reflect the actual observed behaviour of the structure while enabling a consistent appraisal of how all relevant sources of variability influence the safety.
The numerical framework established in this thesis unifies advanced reliability techniques, nonlinear 3D finite-element (FE) analyses, and machine-learning-based surrogate modelling. Their combined use improves both the efficiency and accuracy of probabilistic analyses, providing a comprehensive, reliable, and computationally tractable approach that aligns well with a modern engineering practice.
After verification on simple benchmark problems, the complete procedure is applied to a case study of the Prvonek embankment dam, where a full probabilistic safety analysis with monitoring data integration is performed.
A key innovative element of the proposed methodology is the introduction of weighting coefficients for each Monte Carlo simulation, expressing varying degrees of confidence in individual outcomes according to their similarity to the observed dam behaviour. For the Prvonek case study, incorporating monitoring data markedly increases the reliability index relative to an analysis that ignores monitoring data, while the resulting response distributions reproduce the observed behaviour much more closely.
The results demonstrate the effectiveness and practical applicability of the proposed methodology for dam safety evaluation, therefore contributing to the development of the theoretical framework and engineering practice in the field of embankment dam safety assessment. The thesis offers a more robust foundation for risk evaluation and decision-making regarding the operation and maintenance of these critical structures
Enzyme-assisted production of prebiotics for topical application and determination of their structural and functional properties
No full textU okviru ove doktorske disertacije izvršena je konvencionalna i enzimski potpomognuta ekstrakcija
fitohemikalija iz različitog bobičastog voća i tropova bobičastog voća primenom zelenih rastvarača u
cilju dobijanja ekstrakata sa dermalnim prebiotskim potencijalom. Optimizacijom uslova enzimski
potpomognute ekstrakcije dobijeni su vodeni ekstrakti koji su pored bogatog polifenolnog sastava i
izražene antioksidativne aktivnosti, imali i bolju prebiotsku aktivnost u odnosu na ekstrakte dobijene
konvencionalnom metodom ekstrakcije. Kao najbolji izdvojili su se ekstrakti crne ribizle i tropa maline,
koji su pokazali visok stepen stimulacije koagulaza negativne bakterije Staphylococcus epidermidis,
stalnog člana mikrobiote kože, uz istovremenu inhibiciju patogenih bakterija Staphylococcus aureus i
Cutibacterium acnes. Korišćenjem in vitro stratum corneum modela kože i uzorka mikrobiote kože sa
atopijskim dermatitisom, pokazano je da isti ekstrakti stimulišu rast koagulaza negativnih bakterija, čime
je potvrđena njihova sposobnost modulacije sastava mikrobiote kože u korist željenih bakterija. Ekstrakti
crne ribizle i tropa maline dobijeni enzimski potpomognutom ekstrakcijom i eutektičkim smešama na
bazi betaina i propilen glikola ili glicerola, imali su izraženiju prebiotsku aktivnost, usled združenog
delovanja sastojaka samih smeša i fitohemikalija prisutnih u ekstraktima. Eksperimenti transdermalne
difuzije polifenola ekstrakta crne ribizle iz kozmetičkih formulacija, pokazali su da je hidrogel
najpogodnija formulacija za topikalnu isporuku polifenola, jer ostaju na površini kože gde mogu ispoljiti
svoju aktivnost. Na kraju, frakcije bogate pektinima dobijene iz tropa crne ribizle zaostalog nakon
ekstrakcije fitohemikalija, pokazale su dobra tehno-funkcionalna svojstva za primenu u kozmetičkim
proizvodima, kao i prebiotski potencijal.Within this doctoral dissertation, the conventional and enzyme-assisted extraction of phytochemicals
from different berries and berry pomaces using green solvents was performed to obtain extracts with skin
prebiotic potential. Aqueous extracts obtained under the optimized condition of enzyme-assisted
extraction had higher polyphenol concentration and stronger antioxidant activity, as well as better
prebiotic activity compared to extracts obtained by the conventional extraction method. Blackcurrant and
raspberry pomace extracts stood out as the best, showing a high degree of stimulation of the coagulasenegative
bacteria Staphylococcus epidermidis, a resident member of the skin microbiota, with
simultaneous inhibition of the pathogenic bacteria Staphylococcus aureus and Cutibacterium acnes.
Using an in vitro stratum corneum skin model and a microbiota sample of skin with atopic dermatitis, it
was shown that the same extracts stimulate the growth of coagulase-negative bacteria, thus confirming
their ability to modulate the composition of the skin microbiota in favor of the beneficial bacteria.
Blackcurrant and raspberry pomace extracts obtained by enzyme-assisted extraction and eutectic
mixtures based on betaine and propylene glycol or glycerol had a more pronounced prebiotic activity,
due to the joint action of the ingredients of the mixture and phytochemicals present in the extracts.
Experiments of transdermal diffusion of polyphenols of blackcurrant extract from cosmetic formulations
showed that hydrogel is the most suitable formulation for topical delivery of polyphenols because they
remain on the surface of the skin where they can exert their activity. Finally, the fractions rich in pectin
obtained from blackcurrant pomace remaining after extraction of phytochemicals, showed good technofunctional
properties for application in cosmetic products, as well as skin prebiotic potential
Visual representations of Jews in Serbian visual culture of the 18th century
No full textУ средишту истраживања докторске дисертације Представе Јевреја у српској
визуелној култури XIX века сагледане су представе Јевреја настале и присутне у Србији
током XIX века. Представе Јевреја треба издвојити као засебан феномен у оквиру
истраживања српске визуелне културе XIX века. С обзиром да је однос визуелне културе
и Јевреја у XIX веку једна од актуелних тема која је везана за поступке њихове
самопрезентације и репрезентације у различитим визуелним медијима- у фотографији,
сликарству и скулптури. Ту се издвајају слике Јевреја које су настале у оквирима српске
јеврејске заједнице, везане за колективни и индивидуални идентитет, али и слике
настале изван ње, засноване на одређеним стереотипима који су посебно били изражени
током XIX века. Тема дисертације има за циљ доношење систематичних приказа Јевреја,
који се пре свега односе на поступке њихове самопрезентације, затим дела настала у
оквиру идеје о толеранцији и на крају кроз конструкцију слике другог. Изложена теза
има за циљ да истражи наведене визуелне представе Јевреја зарад добијања јасне и
прегледне слике, у оквиру корпуса који означавамо као српска визуелна култура XIX
века. Посматрано тако свеобухватно представе Јевреја до сада нису биле предмет
систематичних истраживања. У српској визуелној култури представе Јевреја нису биле
једнозначне, већ су настале у функцији различитих приватних, политичких и
друштвених збивања, те их тако и треба посматрати кроз хронолошки оквир који
обухвата период османске империје, потом Кнежевине и Краљевине Србије.Representation of Jews created and present in Serbia during the 19th century were
mapped in the center of this thesis named Visual Representation of Jews in Serbian visual
culture of the 19th century. Representation of Jews should be singled out as a separate
phenomenon within the research of Serbian visual culture of the 19th century. Given that the
relationship between visual culture and Jews in the 19th century is one of the current topics
that are related to the processes of Jew’s self-presentation and representation in different visual
media - in photography, painting and sculpture. Images of Jews created within the framework
of the Serbian Jewish community, related to collective and individual identity, based on certain
stereotypes that were particularly expressed during the 19th century, are distinguished. This
also includes artwork created outside of it. The topic of thesis aims at bringing systematic
representations of Jews, which primarily refer to the procedures of their self-presentation, then
the works created within the framework of the idea of tolerance and finally through the
construction of the image of the other. Presented thesis aims to investigate the mentioned visual
representations of Jews in order to obtain a clear and transparent picture, individual segments
and the overall corpus that we designate as Serbian visual culture of the 19th century. From the
author’s point of view, representation of Jews has not been the subject of systematic research
until now. Representation of Jews was not unambiguous in the Serbian visual culture, but arose
as a function of various private, political and social events, and thus it should be viewed through
a chronological framework that includes the period of the Ottoman Empire, then the
Principality and the Kingdom of Serbia
Identification and optimization of working and constructive parameters of piston axial water hydraulic pumps
No full textDoktorska disertacija pod nazivom „Identifikacija i optimizacija radnih i
konstruktivnih parametara klipno aksijalnih pumpi vodne hidraulike“ je
sveobuhvatno istraživanje koje ima za cilj poboljšanje karakteristika i stepena
korisnosti klipno aksijalnih pumpi za vodu. Istraživanje obuhvata različite faze,
počevši od uvoda u predmet i detaljnog pregleda postojećih studija kako bi se
ustanovio kontekst i identifikovali istraživački nedostaci.
Tokom izrade disertacije razvijen je matematički model radnih procesa koji su
svojstveni klipnim aksijalnim hidrauličkim pumpama za vodu. Ovaj pristup omogućava
detaljnu analizu i razumevanje rada pumpi u različitim radnim uslovima. U okviru
disertacije, razvijaju se matematički modeli koji predstavljaju faze rada pumpe. Ovi
modeli obezbeđuju teorijske osnove za analize i optimizaciju rada pumpe. Pored toga,
razvijeni matematički modeli su podvrgnuti eksperimentalnoj proveri rada pumpi pod
različitim uslovima rada, što omogućava validaciju modela. Ovako kompleksan
pristup omogućava detaljnu analizu radnih procesa pumpe i identifikaciju
parametara koji najviše utiču na njen rad.
Značajan aspekt disertacije je primena specijalizovanog kompjuterskog
programa za identifikaciju, eksperimentalno ispitivanje i optimizaciju radnih i
konstruktivnih parametara pumpe. Struktura i organizacija programa su detaljno
razmotreni, naglašavajući njegovu korisnost u simulaciji i analizi različitih
scenarija u vezi sa klipno aksijalnim pumpama za vodu.
Rezultati optimizacije pružaju dragocen uvid u optimalne uslove rada klipno
aksijalnih pumpi za vodu. Ključni nalazi optimizacije sadrže parametre kao što su
broj klipova, prečnik klipa i zazor između klipa i cilindra.
U zaključku doktorske disertacije prikazani su rezultati istraživanja koji
doprinose unapređenju projektovanja klipno aksijalnih pumpi za vodu. Rezultati
istraživanja omogućuju dalja istraživanja i razvoj u ovoj oblasti, sa implikacijama za
poboljšanje stepena korisnosti i pouzdanosti pumpi u različitim industrijskim
primenama.The doctoral dissertation entitled "Identification and Optimization of Working and
Constructive Parameters of Axial Piston Water Hydraulic Pumps" is a comprehensive research
aimed at improving the performance and efficiency of axial piston water pumps. The research
consists of different phases, starting from an introduction to the topic and a detailed review of
the existing studies in order to establish the context and identify research gaps in the field of
water hydraulics.
The core of the dissertation is mathematical modelling of the work processes that are
inherent in axial piston hydraulic water pumps. This approach enables a detailed analysis and
understanding of the pump performance under different operating conditions. As part of the
dissertation, mathematical models were developed to represent different stages of the pump
operation. These models provide the theoretical basis for analysis and optimization of the pump
operation. In addition, the developed mathematical models were experimentally tested under
different operating conditions, which made it possible to validate the model. This complex
approach enables a detailed analysis of the working processes of the pump as well as the
identification of the parameters with the greatest effect on its operation.
An important aspect of the dissertation is the use of specialized computer software for
identification, experimental testing and optimization of the working and structural parameters
of the pump. The structure and organization of this software are discussed in detail, highlighting
its usefulness in simulating and analyzing various scenarios related to axial piston water pumps.
The optimization results provide a valuable insight into the optimal operating conditions
of axial piston water pumps. The key findings concerning optimization include parameters such
as number of pistons, piston diameter and piston-to-cylinder clearance.
The conclusion part of the doctoral dissertation presents the research results that
contribute to the improvement of the design of axial piston water pumps. The research results
enable further research and development in this area, potentially leading to improvement in
efficiency and reliability of pumps in various industrial applications
Improvement of particle swarm algorithms for classification and regression problems with application examples
No full textПредстављени рад jе настао као истраживање алгоритама интелигенциjе роjева (енгл. - swarm intelligence - SI ) и експеримената коjи их примењуjу за решавање проблема из стварног света. Главни циљ овoг истраживања jесте проналажење побољшаних верзиjа алгоритма оптимизациjе роjевима честица (енгл. - particle swarm optimization - PSO) коjи ефикасниjе решаваjу проблеме из стварног живота. Примењени су различити принципи хибридизациjе са другим метахеуристикима и стратегиjама инициjализациjе са циљем проналажења бољег баланса фаза експлорациjе и експлоатациjе приликом решавања проблема поjединачно. Поред овог алгоритма примењени су и различити метахеуристички оптимизатори како би се перформансе предложених решења за два различита проблема стварног живота могле потврдити. Прва примена предложене методологиjе се односи на проблеме поморског саобраћаjа, односно идентификациjу и праћење пловила. Друга примена се бави другачиjим али не мање важним проблемом предикциjе грешке у програмском коду. За оба случаjа jе поред компаративне анализе са постоjећим алгоритмима високих перформанси примењена статистичка валидациjа резултата и анализа. Резултат истраживања су две нове верзиjе PSO коjе су представљене и обjављене у престижним научним часописима
Legal protection of intangible cultural heritage : with a special focus on performing arts
No full textОсновна намера рада јесте потрага за адекватним начинима правне заштите
нематеријалног културног наслеђа, а посебно облика из домена извођачких уметности, без
уплитања у креативност практиканата. Наведено се постиже превасходно путем анализе
међународноправне регулативе. Имајући у виду специфичне потребе и осетљивост
нематеријалног наслеђа биће комбиновани и увиди у постигнуте резултате неформалних
политичких приступа. Наиме, уочено је да је lex culturalis одвећ кројен за заштиту и очување
материјалног културног наслеђа, а чак и оне норме окренуте нематеријалном су састављане по
узору на пређашње помињаног парњака, што не одговара у потпуности нарочитостима његових
облика. Скретање пажње на ограничене домете инкорпориране правне заштите, те упитне
културне политике применљиве на нематеријално наслеђе кључно је за стварање тако неопходне
сигурности носилаца. Поменуто је пак предуслов за наставак практиковања постојећих облика,
опстанак угрожених, али и успехе у покушајима ревитализације пређашње изгубљених
елемената.
На основу постављене основне хипотезе, анализом релевантних правних правила,
међународног права, уз посебно указивање на позитивно право пореклом са тла Унескових
региона, као резултат тамошњих јавних политика, у раду се изводи закључак да је неопходно
унапређење тренутно актуелног правног оквира, које би ваљало спровести уз паралелно
коришћење свих инструмената културне политике. Шта више, остваривање блиских и трајних
међународних сарадњи овом приликом би било више него добро дошло, с обзиром да нису ретки
случајеви да се исти елементи практикују у више држава. Препоручене акције би требало
симултано спровести, како би носиоци, односно само наслеђе што мање били изложени могућим
негативним последицама током имплементирања промена.This study actually represents a quest for adequate ways of legal protection of intangible cultural
heritage with a special focus on performing arts, while at the same time trying not to interfere with the
creativity of its practitioners. Considering specific and sensitive nature of intangible cultural heritage,
the analysis of the international legal framework is combined with an examination of informal political
approaches. Namely, it seems that the lex culturalis, in general, focuses on the protection and
safeguarding of tangible cultural heritage. Even the few legal acts that regulate intangible cultural
heritage are drafted using the aforementioned legal norms as a model, which is not always best solution
for the intangible cultural heritage domains. Raising awareness of the limitations of existing legal
protections and the debatable solutions of various cultural policies is a key factor in providing safe space
for practitioners to continue with their legacy, revitalize long-lost elements, and safeguard practices
threatened with extinction.
Based on the initial hypothesis and after analyzing all relevant international legal documents and
of UNESCO regions (which are mostly product of its cultural policies), this doctoral dissertation asserts
the necessity of strengthening the current legal framework while employing other cultural policies
instruments. To build adequate and effective legal protection for intangible cultural heritage, countries
as the main actors, must establish close and permanent relations, considering that multiple practices are
shared. Ideally, the recommended improvements would be implemented simultaneously in order to
mitigate the possible negative effects of the transition.
Keywords
The Institute of parliamentary diplomacy in maintaining international relations : achievements and institutionalization at the level of relations between the European parliament and the Parliament of Montenegro
No full textСавремени међународни односи, обиљежени потребом за промоцијом демократских принципа и све већом међузависношћу држава, условили су примјену атипичних инструмента за преговарање и представљање. Иако су теоријске расправе о нетрадиционалним облицима дипломатије ријетке, пракса држава показује да се дипломатија све више примјењује и мимо традиционалних начина које спроводе извршни актери власти. Улога парламента у спољној политици посљедњих деценија у континуитету јача, што је довело до развоја парламентарне дипломатије. Недостатак теоријских расправа отвара дилеме у вези са концептом парламентарне дипломатије, њеноj ефикасности у пракси и чини је мање видљивим начином представљања. Циљ аутора је да концептуализује институт парламентарне дипломатије на два нивоа - као међународну парламентарну сарадњу, оличену кроз интерпарламентарни дијалог, али и као инструмент за контролу спољне политике влада. Област споњне политике традиционално је мање подложна демократској контроли од области унутрашње политике, па ангажовање парламентараца у дипломатији може имати конкретне импликације на дешавања унутар међународне заједнице. Аутор намјерава да испита значај парламентарне дипломатије и да ли постоји потреба за даљом анализом и евентуалним нормирањем парламентарне дипломатије. Истраживање се заснива на пракси држава чланица Европске уније, као и држава које теже чланству.Contemporary International Relations, considered as a need to promote democratic principles and the increasing interdependence of states, have stipulated the application of atypical instruments for negotiation and representation. Although theoretical discussions about non-traditional forms of diplomacy are rare, the practice of states has shown that diplomacy applied increasingly beyond the traditional ways implemented by the executives. The role of the parliament in Foreign Policy has continuously strengthened in recent decades, which has led to the development of parliamentary diplomacy. The lack of theoretical discussions has introduced dilemmas regarding the concept of parliamentary diplomacy, its effectiveness in practice and has made it a less visible way of representation. The author's goal is to conceptualize the institute of parliamentary diplomacy on two levels: as international parliamentary cooperation, embodied through interparliamentary dialogue, but also as an instrument for controlling the Foreign Policy of governments. The field of Foreign Policy is traditionally less tentative to democratic control than the field of Internal Policy, so the involvement of parliamentarians in diplomacy can have concrete implications for events within the International Community. The author intends to examine the importance of parliamentary diplomacy and need for further analysis and eventual normative standardization of parliamentary diplomacy. The research has been based on the practice of the Member States of the European Union, as well as the acceeding countries
The beneficial ownership concept in the international law of tax treaties : doctoral dissertation
No full textПредмет докторске дисертације је анализа концепта стварног власника прихода из пореских уговора у вези са члановима уговора који регулишу дивиденде, камате и ауторске накнаде. Аутор у оквиру истраживања најпре наводи разлоге због којих постоји неуједначено разумевање појма, односно концепта стварног власника прихода, а што доприноси неуједначеној примени одредбе о стварном власнику прихода у оквиру пореских уговора, чиме се ствара правна несигурност. Осим тога, аутор указује и на постојање проблема интеракције теста основног циља и клаузула о ограниченим погодностима са једне стране и концепта стварног власника прихода из пореских уговора са друге стране. Циљ истраживања јесте изналажење јединственог међународног значења појма сварног власника прихода, као и давање препорука домаћем законодавцу у вези ефикасније примене домаће одредбе о стварном власнику прихода. Полазећи од претпоставке да је концепт стварног власника прихода потребно прилагодити, а његову дефиницију ускладити са савременим пореским трендовима које је првенствено успоставила OECD, а у циљу превенције злоупотребе пореских уговора, аутор је у раду применио историјски, упоредноправни, метод анализе садржаја, правно догматски, као и аксиолошки метод. У закључним разматрањима, аутор износи став да је одређене делове дефиниције OECD Коментара потребно додатно разјаснити и ускладити са глобалним променама у домену пореског права, а како би се примењивало јединствено међународно значење. На крају, како би се успоставила правна сигурност, и избегло преклапање са тестом основног циља и клаузулама о ограниченим погодностима, аутор препоручује да се усвоји концепт стварног власника прихода у антиабузивном светлу, тумачен формално-правно, односно рестриктивно, или алтернативно, да се прихвати, и додатно у том правцу продуби, концепт стварног власника као правило за приписивање прихода.The subject of this dissertation is the analysis of the beneficial owner of income concept in double tax treaties, specifically regarding provisions that regulate dividends, interest, and royalties. The author presents the reasons for the inconsistent understanding of the term, or concept of the beneficial owner of income, which leads to uneven application of the provision on beneficial ownership in tax treaties, thereby creating legal uncertainty. Additionally, the author addresses the issue of the interaction between the principal purpose test and limitation on benefits clauses on one hand, and the concept of the beneficial owner of income in tax treaties on the other. The goal of the research is to establish a unified international meaning of the term "beneficial owner of income" and to provide recommendations to domestic lawmakers for the more effective application of the domestic provision on beneficial ownership in tax treaties. Based on the assumption that the concept of the beneficial owner of income needs to be adapted and the definition aligned with modern tax trends established by the OECD, with the aim of preventing the abuse of tax treaties, the author applied historical, comparative legal, content analysis, legal-dogmatic, and axiological methods in the research. In the concluding considerations, the author argues that certain parts of the OECD Commentary definition require further clarification and alignment with global changes in tax law, primarily initiated by the OECD, in order to implement a unified international meaning. Finally, to establish legal certainty and avoid overlap with the principal purpose test and limitation on benefits clauses, the author recommends adopting the concept of beneficial ownership in an anti-abuse context, interpreted in a formal (restrictive) manner. Alternatively, the concept of beneficial ownership could be accepted and further developed as an attribution of income rule