Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Moniliformin in maize: optimization of methodology for determination, occurrence analysis and reduction possibility
Get PDFIstraživanja sprovedena u okviru ove doktorske disertacije značajno su unapredila razumevanje prisustva i distribucije moniliformina u kukuruzu, kao i mogućnosti njegove detekcije i smanjenja tokom tehnoloških procesa. Razvijene su i validovane analitičke metode zasnovane na tečnoj hromatografiji sa detektorom sa nizom dioda, tečnoj hromatografiji sa tandem masenom spektrometrijom (LC-MS/MS) i elektrohemijska metoda za precizno određivanje sadržaja moniliformina u uzorcima kukuruza. Posebna pažnja posvećena je optimizaciji pripreme uzoraka, pri čemu je za LC-MS/MS metodu postignuta najjednostavnija i najefikasnija priprema, bez potrebe za dodatnim koracima prečišćavanja ili uparavanja ekstrakta. Ova metoda pokazala je visoku osetljivost, sa granicom detekcije od 1,5 μg/kg i granicom kvantifikacije od 5 μg/kg, što je omogućilo njenu primenu u analizi velikog broja uzoraka. Analiza uzoraka kukuruza iz tri regiona Autonomne pokrajine Vojvodine (Bačka, Banat i Srem) tokom četvorogodišnjeg perioda (2018–2021) pokazala je prisustvo moniliformina u svim ispitivanim uzorcima. Najviša zabeležena koncentracija iznosila je 1742,0 μg/kg u uzorku iz Banata iz 2021. godine. Statistički značajne razlike u nivoima moniliformina između različitih proizvodnih godina ukazuju na uticaj varijabilnih vremenskih uslova, gde su više temperature i niža količina padavina tokom vegetacione sezone povezane sa višim nivoima kontaminacije. U okviru tehnoloških postupaka, proces mlevenja je pokazao značajnu efikasnost u smanjenju sadržaja moniliformina. Nakon procesa čišćenja zrna, zabeleženo je smanjenje od 38,1% u sadržaju moniliformina. Međutim, frakcije namenjene ishrani životinja, poput stočnog brašna, pokazale su povećanu koncentraciju moniliformina za 34,7% u odnosu na početnu sirovinu, što ukazuje na potrebu za posebnom pažnjom u ishrani životinja. Frakcije namenjene ljudskoj ishrani, poput brašna, pivarske krupice, griza i palente, imale su značajno niže nivoe moniliformina, sa najvećim smanjenjem u palenti (do 92,9%). Proces ekstrudiranja je takođe ispitivan kao metoda za smanjenje sadržaja moniliformina. Rezultati su pokazali redukciju u opsegu od 2,1% do 11,9%, pri čemu su optimalni uslovi za najveće smanjenje sadržaja moniliformina bili sadržaj vlage od 18%, brzina obrtaja puža od 450 obrtaja/minuti i temperaturni profil duž cevi ekstrudera od 125 °C. Ovi nalazi ukazuju na to da je moniliformin relativno termostabilan i da su potrebni specifični uslovi za njegovu efikasnu degradaciju tokom termomehaničke obrade. Ova istraživanja pružaju sveobuhvatan uvid u prisustvo i distribuciju moniliformina u kukuruzu, kao i efikasnost različitih tehnoloških postupaka u njegovom smanjenju, što je od ključnog značaja za unapređenje bezbednosti hrane i hrane za životinje u regionu.The research conducted within this doctoral dissertation has significantly improved the understanding of the presence and distribution of moniliformin in maize, as well as the possibilities of its detection and reduction during technological processes. Analytical methods based on liquid chromatography with a diode array detector, liquid chromatography with tandem mass spectrometry (LC-MS/MS) and electrochemical methods for the precise determination of moniliformin content in maize samples have been developed and validated. Special attention was given to the optimization of sample preparation, whereby the simplest and most efficient preparation was achieved for the LC-MS/MS method, without the need for additional purification or evaporation steps of the extract. This method showed high sensitivity, with a detection limit of 1.5 μg/kg and a quantification limit of 5 μg/kg, which enabled its application in the analysis of a large number of samples. Analysis of maize samples from three regions of the Autonomous Province of Vojvodina (Bačka, Banat and Srem) over a four-year period (2018–2021) showed the presence of moniliformin in all tested samples. The highest detected concentration was 1742.0 μg/kg in the sample from Banat in 2021. Statistically significant differences in moniliformin levels between different production years indicate the influence of variable weather conditions, where higher temperatures and lower precipitation during the growing season are associated with higher levels of contamination. Within the technological processes, the milling process showed significant efficiency in reducing moniliformin content. After the grain cleaning process, a 38.1% reduction in moniliformin content was detected. However, fractions intended for animal feed, such as animal feed flour, showed an increased concentration of moniliformin by 34.7% compared to the initial raw material, indicating the need for special attention in animal nutrition. Fractions intended for human consumption, such as flour, brewer's grits, semolina and polenta, had significantly lower levels of moniliformin, with the highest reduction in polenta (up to 92.9%). The extrusion process was also investigated as a method for reducing moniliformin content. Results showed reductions ranging from 2.1% to 11.9%, with the optimal conditions for the greatest reduction in moniliformin content being a moisture content of 18%, a screw speed of 450 rpm and a temperature profile along the extruder barrel of 125 °C. These findings indicate that moniliformin is relatively thermostable and that specific conditions are required for its efficient degradation during thermomechanical processing. This research provides comprehensive insight into the presence and distribution of moniliformin in maize, as well as the effectiveness of various technological processes in its reduction, which is of key importance for improving food and feed safety in the region
"Преображаји мислећег срца" - Истраживање могућности и ефеката примене вежби за развој капацитета за унутрашњи доживљај глумца
No full textУ овом истраживачком раду аутор полази од претпоставке да је, у глумачком занату и уметности глуме, основно средство глумца – унутрашњи доживљај. Предмет истраживања јесу управо вежбе за развој унутрашњег доживљаја глумца али и сви они елементи који тај доживљај чине. Да би се што боље разумела природа унутрашњих елемената глумачког заната, било је потребно размотрити технике значајних глумачких педагога који су се њима нарочито бавили, пре свега – К. С. Станиславски, Михаил Чехов, Стела Адлер и Санфорд Мајзнер. Поред њих, важан утицај на хипотезе и принципе који се износе у овом раду имају и методи Јежија Гротовског, Владимира Јевтовића и Ли Стразберга. Наиме, у овом раду детаљно и прецизно су анализирани и рашчлањени сви они елементи за које се аутору чинило да имају важну улогу у стварању, развијању и употреби унутрашњег доживљаја глумца. Затим, један од основних задатака у истраживачком процесу био је сакупљање, испитивање и систематизација вежби. Њихова анализа, опис и класификација учињени су са намером да што више одговарају плану и програму предмета Глума на Катедри за Глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Истраживачки и уметнички рад ''Преображаји Мислећег срца'' има за циљ два резултата: први – монодраму тј. позоришну представу која проверава одређени број изабраних вежби, користећи се темом која се тиче уметности Глуме и глумца, и други резултат – практикум са теоријско – уметничким анализама као својеврсни допринос педагогији и уметности глуме. Изведени закључци, након студиозног петогодишњег истраживања, у складу су са почетном претпоставком да је унутрашњи доживљај основно средство у раду глумца а да се он, као и сви елементи који га чине, може и мора тренирати. У такозваном тренингу душе главне углоге имају Унутрашња (душевна/психолошка) радња, Машта и Емоционално покриће. Поступан и систематичан рад на унутрашњим средствима омогућава развој капацитета унутрашњег доживљаја, уверљивије резултате и занатско – уметничку самосвест глумца.In this research project, the author starts from the assumption that the primary tool in the actor’s craft and the art of acting is the actor’s inner experience. The subject of the research is precisely the exercises for the development of the actor’s inner experience, as well as all those elements that constitute that experience. To better understand the nature of the internal elements of the actor's craft, it was necessary to examine the techniques of notable acting pedagogues who particularly focused on them, primarily K. S. Stanislavski, Michael Chekhov, Stella Adler, and Sanford Meisner. Additionally, the methods of Jerzy Grotowski, Vladimir Jevtović, and Lee Strasberg significantly influenced the hypotheses and principles presented in this project.
Namely, in this work, all the elements that the author found important for the creation, development, and use of the actor's inner experience are thoroughly and precisely analyzed and deconstructed. Furthermore, one of the main tasks in the research process was collecting, examining, and systematizing exercises. Their analysis, description, and classification were done with the intention to best suit the curriculum of the Acting course at the Acting Department of the Faculty of Dramatic Arts in Belgrade.
The research and artistic work "Transformations of the Thinking Heart" aims to achieve two results: first – a monodrama, i.e., a theater performance that tests a certain number of selected exercises using a theme related to the art of acting and the actor; and second – a workbook with theoretical and artistic analyses as a unique contribution to the pedagogy and art of acting. The conclusions drawn after five years of meticulous research align with the initial assumption that inner experience is the fundamental tool in the actor’s work and that it, along with all its elements, can and must be trained. In the so-called soul training, the main roles are played by the Inner (emotional/psychological) Action, Imagination, and Emotional Coverage. Gradual and systematic work on internal tools enables the development of the capacity for inner experience, more convincing results, and the actor’s craft-artistic self-awareness
Determination of quasigeoid using modeled anomaly potential functional values
No full textТема дисертације је одређивање површи квазигеоида високе резолуције и центиметарске тачности у локалном подручју.
За потребе истраживања изабрана су три подручја: Р. Србија, регион Оверња (Француска) и држава Колорадо (САД).
У истраживању су постављени и испуњени кључни услови који су специфични за развијену методологију у дисертацији. Поступак одређивања квазигеоида је базиран искључиво на коришћењу јавно доступних података, помоћу којих су моделиране дуготаласне и краткоталасне карактеристике аномалије висине и елипсоидне корекције, у циљу одређивања укупног сигнала аномалије висине. При томе је остварен још један значајан услов, а то је постизање коначног циља без потребе за терестричким мерењима, као што је детаљни гравиметријски премер. На овај начин, из поступка моделирања укупног сигнала изостављена је средњеталасна компонента аномалије висине, која се иначе одређује терестричким мерењима. Ово је значајно поједноставило поступак моделирања површи квазигеоида.
У поступку је на свакој изабраној тачки која је претходно одређена помоћу геодетских координата (B, L, h), моделирана тројка параметара (ζEGM2008, ζRTM, EK) чијим сабирањем је одређена укупна вредност сигнала аномалије висине ζLMQG.
Дуготаласна карактеристика аномалије висине ζEGM2008 моделирана је коришћењем глобалног геопотенцијалног модела EGM2008. Затим је моделирана краткоталасна карактеристика аномалије висине ζRTM применом резидуалног модела топографије RTM, који је одређен из дигиталног модела терена DTM развијеног на основу података SRTM мисије. Коначно, као последњи параметар је срачуната елипсоидна корекција EK у односу на референтни елипсоид GRS80.
Прво су одређене дискретне (укупне) вредности аномалија висине на тачкама нивелмана високе тачности (GPS/dh тачке), које су затим тестиране у поступку спољашње провере на основу четворопараметарске трансформације резултата и МНК оцене параметара трансформације.
Потом је развијен грид резолуције 5′×5′ на изабраним подручјима, а избор резолуције грида био је условљен резолуцијом коришћеног глобалног геопотенцијалног модела, односно EGM2008 чија је резолуција такође 5′×5′.
Коначно, на таквом гриду су моделиране дискретне вредности аномалије висине за подручја од интереса и у поступку предикције су одређене површи локалних квазигеоида.Због различитих конфигурација терена у подручјима од интереса, њихових различитих површина, као и просторних распореда тачака нивелмана високе тачности на тим подручјима, развијена су три различита поступка спољашње провере моделираних дискретних вредности аномалија висина, што је омогућило оцену квалитета добијених резултата и осигурало репродуктивност и транспарентност поступка.
Методологија је развијена у складу са поменутим условима, чиме је добијена ефикасна, брза и економична метода за одређивање локалне површи квазигеоида за потребе топографског премера, инжењерских пројеката и сличних геодетских радова у којима је центиметарска тачност задовољавајућа.The topic of the dissertation is the determination of a high-resolution and centimeter-accuracy quasigeoid surface in a local area.
Three areas were selected for the research: the Republic of Serbia, the Auvergne region (France), and the state of Colorado (USA).
The research established and met the following key conditions specific to the methodology developed in the dissertation. Namely, the quasi-geoid determination process was based exclusively on the use of publicly available data, through which the long-wavelength and short-wavelength characteristics of the height anomaly and ellipsoidal corrections were modeled to determine the total height anomaly signal. Another significant condition was achieved – reaching the final goal without the need for terrestrial measurements, such as detailed gravimetric surveys. In this way, the medium-wavelength component of the height anomaly, which is usually determined by terrestrial measurements, was excluded from the total signal modeling process. This significantly simplified the quasi-geoid surface modeling procedure.
In the procedure, at each selected point previously determined using geodetic coordinates (B, L, h), a set of three parameters (ζEGM2008, ζRTM, EK) was modeled, whose sum provided the total value of the height anomaly signal ζLMQG.
The long-wavelength characteristic of the height anomaly ζEGM2008 was modeled using the global geopotential model EGM2008. Then, the short-wavelength characteristic of the height anomaly ζRTM was modeled using the Residual Terrain Model (RTM), derived from the Digital Terrain Model (DTM) based on SRTM mission data. Finally, the ellipsoidal correction EK was calculated relative to the GRS80 reference ellipsoid.
First, discrete (total) values of height anomalies at high-accuracy leveling points (GPS/dh points) were determined and then tested in an external checking process using a four-parameter transformation of the results and a LSM estimation of the transformation parameters.
Subsequently, a grid with a resolution of 5′×5′ was developed for the selected areas. The grid resolution was constrained by the resolution of the global geopotential model used, namely EGM2008, which also has a resolution of 5′×5′.
Finally, on such a grid, discrete values of height anomalies were modeled for areas of interest, and in the prediction process, the surfaces of local quasi-geoids were determined.
Due to the different terrain configurations in the areas of interest, their varying sizes, as well as the spatial arrangements of high-precision leveling points in those areas, three distinct external checking procedures for the modeled discrete values of height anomalies were developed. This enabled the quality assessment of the obtained results and ensured the reproducibility and transparency of the process.The methodology was developed in accordance with the mentioned conditions, resulting in an efficient, fast, and economical method for determining local quasi-geoid surfaces for topographic surveying, engineering projects, and similar geodetic works where centimeter-level accuracy is satisfactory
Influence of different litter compositions and formulations on harmful gases emission in broiler production
No full textТренд производње живинског меса је у сталном порасту последњих деценија. Бројлери се, углавном, узгајају на простирци, која има многобројне функције. Циљ ове докторске дисертације био је дефинисање састава и формулација простирке чијом применом се остварују најбољи ефекти на смањење производње штетних гасова (амонијака, угљен-диоксида и водоник сулфида) у бројлерском тову живине, водећи рачуна да иста мора бити здравствено безбедна за јединке у тову и запослене, као и еколошки прихватљива. Употребом пшеничне сламе, хобловине, тресета, зеолита и дрвеног угља припремљено је 12 простирки различитих састава и формулација. По шест простирки је припремљено у растреситој и пелетираној формулацији. Физичко-хемијске особине простирки испитане су праћењем способности задржавања воде, кондиционог стања простирки, садржаја влаге и азота, и pH вредности. Микробиолошким испитивањем су утврђене ниже вредности броја микроорганизама, Escherichia coli, ентеричних бактерија, квасаца и плесни, и Clostridium perfringens у пелетираним формулацијама простирки. Концентрације амонијака преко прописаних 20 ppm, први пут су измерене 28. дана това, док су забележене концентрације угљен-диоксида биле испод максимално прописане вредности (3000 ppm) током огледа. Водоник сулфид није детектован током огледа. Најниже концентрације суспендованих честица (PM3 и PM10), на крају това бројлера, забележене су у групи XII (пелет од мешавине пшеничне сламе (1/3), хобловине (1/3) и тресета (1/3)). Значајно највећи степен оштећења коже на табанском делу ногу бројлера забележен је код бројлера узгајаних на растреситим формулацијама простирки, изузев на хобловини. Добијени резултати указују да су пелетиране формулације простирки и хобловина погоднији за примену у бројлерском тову захваљујући њиховој структури.Poultry meat production has been steadily increasing over the past several decades. Broilers are typically raised on litter, which serves a number of important purposes for poultry. The aim of this doctoral dissertation was to define litter material mixtures and formulations that may significantly contribute to reduce harmful gas emissions (ammonia, carbon dioxide and hydrogen sulphide) in broiler production facilities, taking into account that it must be health-safe for the animals and employees, as well as environmentally friendly. Using wheat straw, wood shavings, peat, zeolite and charcoal, 12 different litter compositions and formulations were prepared, including six non-pelletised and six pelletised mixtures. The physiochemical properties were evaluated according to water-holding capacity, litter quality, moisture and nitrogen content, and pH level. Microbiological composition showed lower levels of total bacteria, Escherichia coli, enteric bacteria, yeast and mold, and Clostridium perfringens in pelletised litter. Critical level of ammonia (20 ppm) was reached for the first time on day 28, while the carbon dioxide values did not exceed the critical level (3000 ppm) during the fattening period. Hydrogen sulphide was not detected during this study. Lowest particulate matter (PM3 and PM10) content, at the end of fattening period, was in treatment XII (pellets of 1/3 wheat straw, 1/3 wood shavings and 1/3 peat). Severe footpad lesions were significantly more frequent in broilers reared on non-pelletised litter, except for wood shavings. The obtained results indicate that pellets and wood shavings are more appropiate litter materials, probably due to the softness and their structure
Motivisano rezonovanje i efekti političkog marketinga: ispitivanje moblizatorske uloge političkog ubeđivanja po modelu Vestenovog eksperimenta
No full textThe subject of this study is the identification of the role and scope of neuroscience in the field of
political marketing through the examination of the neural basis of motivated reasoning in the context of
the persuasive process. Following the model of Westen’s experiment, a neuroscientific test was
conducted of Elil’s thesis on orthopraxy, which states that successful political persuasion targets
behavioural change through irrational means. This study examines the potential of neuroscience in testing
traditional theses in political persuasion, particularly those aspects that remained on speculative level.
The research focuses on how the neural basis of motivated political reasoning can provide answers
regarding the elements and sequence of elements in the persuasive process. To test the hypotheses, a
neuroscientific experiment was conducted using EEG. The results showed that the general, specific, and
individual hypotheses were adequately formulated and essentially confirmed by empirical findings. The
results demonstrated that the persuasive effects of political messages are more conditioned by the
emotional relation of the individual to their political motives than by the content of the message, and that
successful political persuasion targets desired behaviour through irrational means. The data also
confirmed that the activation of motivated reasoning precedes the influence on attitudes and behaviour,
and that this influence is conditioned by the rationalisation of the individual’s emotional relation to their
political motive in relation to the topic of the message.Predmet istraživanja u ovoj studiji je identifikovanje uloge i dometa primene neuronauke u oblasti
političkog marketinga kroz ispitivanje neuronske osnove motivisanog rezonovanja u kontekstu
persuazivnog procesa. Po modelu Vestenovog eksperimenta sprovedeno je neuronaučno testiranje
Elilove teze o ortopraksiji, koja se odnosi na to da je uspešna politička persuazija usmerena na promenu
ponašanja iracionalnim putem. U ovoj studiji se ispituje potencijal neuronauke u testiranju tradicionalnih
teza iz oblasti političke persuazije, pogotovo u onim delovima koje su ostajale na nivou spekulativnog.
Istraživanje je usmereno na utvrđivanje toga na koji način neuronska pozadina motivisanog političkog
rezonovanja može pružiti odgovore o elementima i redosledu elemenata u persuazivnom procesu. U
svrhu testiranja hipoteza u ovom istraživanju sproveden je neuronaučni eksperiment u kom je primenjeno
ispitivanje EEG-om. Rezultati su pokazali da su opšta, posebne i pojedinačna hipoteza adekvatno
postavljene i u osnovi potvrđene emipirijskim nalazima. Rezultati istraživanja su pokazali da su
persuazivni efekti političkih poruka više uslovljeni emocionalnim odnosom pojedinca prema njegovim
političkim motivima, nego sadržajem poruke, kao i da je uspešna politička persuazija usmerena na
izazivanje željenog ponašanja iracionalnim putem. Takođe, podaci su potvrdili da aktivacija motivisanog
rezonovanja prethodi uticaju na stavove i ponašanje i da je taj uticaj uslovljen racionalizacijom
emocionalnog odnosa pojedinaca prema njegovom političkom motivu u odnosu na temu na koju se
poruka odnosi
Library public relations in serbia from 1919 to 1945 Связи библиотек с общественностью в Сербии с 1919 по 1945 гг.
No full textОсновни, општи, циљ ове дисертације је аналитичко-синтетичко сагледавање стања библиотека и библиотекарске професије у Србији 1919–1945. Прво поглавље бави се теоријским разматрањима односа с јавношћу у постојећој литератури као и еволуцијом примене ове дисциплине у библиотекама у свету и код нас. Оно даје оквир за тумачење прикупљених података о библиотекарству на територији Србије током међуратног и ратног периода. Друго и треће поглавље, кроз представљање различитих аспеката рада свих типова библиотека, показује које су се све активности из домена односа с јавношћу примењивале у библиотекама.
Основ за анализу, поред објављених студија о библиотекама, библиотекарству, култури и просвети овог периода, чине: текстови објављени у тиражнијој штампи, али и у локалним листовима и стручним гласилима; архивска грађа фондова Министарства просвете Краљевине Југославије и Централног пресбироа Председништва Министарског савета Краљевине Југославије која се чува у Архиву Југославије; Фонд Министарства просвете и вера – Београд из Државног архива Србије; архивска грађа Друштва југословенских библиотекара и Универзитетске библиотеке која се чува у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“; објављена архивска грађа Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу.
Истраживање је показало да су библиотекари били упознати са појединим методама за промоцију библиотеке и читања и да је о њима у библиотекама постојала литература на српском и страним језицима. Дошло се до закључка да се у периоду 1919–1945 у библиотекама спроводила већина активности из домена односа с јавношћу: комуникација са представницима медија, писање извештаја о раду, одржавање пословних преписки, издавање публикација за спољну циљну јавност, одржавање и промоција посебних догађаја, комуникација међу запосленима, комуникација са креаторима јавног мњења, фандрејзинг, успостављање односа са друштвеном заједницом, као и успостављање односа са финансијерима и донаторима. О библиотекама као институцијама је постојала повољна слика у јавности. Предметни период представљао је солидну основу за развој библиотекарства након Другог светског рата.The main, general goal of this dissertation is an analytical-synthetic overview of the state of libraries and the library profession in Serbia from 1919 to 1945. The first chapter deals with theoretical considerations of public relations in the existing literature, as well as the evolution of the application of this discipline in libraries. It provides a framework for interpreting the collected data on librarianship in Serbia during the given period. The second and third chapters, by presenting various aspects of the work of all types of libraries, show which public relations activities were applied by libraries.
The basis for the analysis, in addition to the published studies on libraries and librarianship, culture and education of this period, consists of: texts published in the mass press, but also in local newspapers and professional journals; archival materials of the funds of the Ministry of Education of the Kingdom of Yugoslavia and the Central Press Bureau of the Presidency of the Council of Ministers of the Kingdom of Yugoslavia, which are kept in the Archives of Yugoslavia; the Fund of the Ministry of Education and Religion - Belgrade from the State Archives of Serbia; archival materials from the Society of Yugoslav Librarians and the University Library, which are kept in the University Library "Svetozar Marković"; published archival materials from the National Library of Serbia, the Library of Matica Srpska and the National Library "Stevan Sremac" in Niš.
The research showed that librarians were familiar with certain methods for promoting libraries and reading, and that there was literature on this in libraries in Serbian and foreign languages. It was concluded that in the period 1919–1945, most of public relations activities were carried out in libraries: communication with media representatives, writing work reports, maintaining business correspondence, publishing publications for external target audiences, holding and promoting special events, communication among employees, communication with public opinion makers, fundraising, establishing relations with the social community, as well as establishing relations with financiers and donors. Libraries as institutions had a favorable image in the public. The given period represented a solid basis for the development of librarianship after World War II
Иронија као постмодернистички поступак у прози Џулијана Барнса Ирония как особенность постмодернизма в прозе Джулиана Барнса
No full textThis dissertation aims to examine the works of Julian Barnes through the lens of
postmodernism, with a particular focus on irony as a salient feature of this literary movement.
Specifically, the research addresses the question of postmodernist irony, investigating whether
Julian Barnes employs irony and, if so, to what extent. Ultimately, the dissertation seeks to
determine whether Barnes is ironically serious or seriously ironic.
This research presents Barnes’ works in the context of postmodernist irony, a
perspective that has not been thoroughly explored so far. The study aims to recognize and
affirm the key tenets of postmodernism and to delineate Barnes's distinctive use of irony within
the same.
The introductory chapter establishes a theoretical framework for this investigation,
drawing on contemporary theoretical critiques of postmodernism and irony, and situating irony
within its contemporary contexts. This foundation supports a comprehensive analysis of
selected works by Julian Barnes, including A History of the World in 10 ½ Chapters, England,
England, The Noise of Time, Elizabeth Finch, and the story collection Pulse. These works were
selected based on their showcasing the ironic authorial approach.
The methodology primarily employs a comparative approach, considering
intertextuality in postmodernism, as well as phenomenological and formal analysis of the
literary corpus. The research offers a critical overview of the aforementioned works, with
references to Barnes’ other notable writings, highlighting the postmodern and ironic elements
to define what may be termed “Barnesian irony”.
By situating Julian Barnes within the postmodernist tradition and analysing his unique
application of irony, this dissertation contributes to a deeper understanding of his literary
oeuvre and its significance within the broader context of contemporary literature.Циљ ове дисертације је да испита дела Џулијана Барнса кроз призму
постмодернизма, a са посебним освртом на иронију као истакнуту карактеристику
поменутог књижевног правца. Конкретно, истраживање се бави питањем
постмодернистичке ироније и утврђује да ли Џулијан Барнс користи иронију и у којој
мери. Њен коначни циљ је да утврди да ли је Барнс иронично озбиљан или озбиљно
ироничан.
Сâм рад нам приближава Барнсова дела кроз контекст постмодернистичке
ироније, и y перспективи у којој до сада нису детаљно истраживана. Студија има за циљ
да препозна и потврди кључне принципе постмодернизма, као и да дефинише
специфичну употребу ироније код Џулијана Барнса у оквиру истих.
Уводно поглавље представља теоријски оквир за ово истраживање, ослањајући
се на савремене теоријске критике постмодернизма и ироније. Такође, позиционира
иронију у њеном савременом контексту. Овај теоријски контекст примењен је у
свеобухватној анализи одабраних дела Џулијана Барнса, а то су: Историја света у 10 ½
поглавља, Енглеска, Енглеска, Шум времена, Елизабет Финч, као и збирка прича Пулс.
Наведена дела су препозната као репрезентативна у погледу пишчевог ироничног
приступа стваралаштву и сагледавању живота.
Методологија се примарно ослања на компаративни приступ, узимајући у обзир
интертекстуалност у постмодернизму, као и феноменолошку и формалну анализу
књижевног корпуса. Истраживање нуди критички преглед поменутих дела, уз референце
осталих значајних дела Џулијана Барнса. Истиче постмодернистичке и ироничне
елементе како би се дефинисало оно што се може назвати „Барнсовом иронијом“.
Позиционирањем Џулијана Барнса унутар постмодернистичке традиције, као и
анализом његове јединствене примене ироније, ова дисертација доприноси дубљем
разумевању пишчевог књижевног опуса и значаја истог у ширем контексту савремене
књижевности
Degradation of bisphenol A by electrochemical advanced oxidation processes
No full textBisphenol A (BPA) is an industrially significant organic compound widely used in the production
of polycarbonate plastics and epoxy resins. Its presence in aquatic ecosystems is a result of
anthropogenic input through industrial and municipal wastewater. As a proven endocrine disruptor,
BPA poses a serious environmental and health risk, which necessitates the development of effective
and sustainable methods for its removal. The aim of this doctoral dissertation is to investigate the
potential application of a tin(IV) oxide–multi-walled carbon nanotube anode on a stainless steel
substrate (SS/SnO2-MWCNT) in electrochemical advanced oxidation processes (EAOPs) for the
treatment of wastewater contaminated with bisphenol A. The research was conducted in several
phases. In the first phase, structural and morphological characterization of the synthesized
nanocomposite was performed, as well as electrochemical analysis of the SS/SnO2-MWCNT anode
using cyclic voltammetry, linear voltammetry, and electrochemical impedance spectroscopy.
The second phase of the study focused on evaluating the efficiency of anodic oxidation and the
electro-Fenton process in a model wastewater solution with a high sulfate content. Current density
was optimized as a key parameter for effective BPA degradation, and the reaction kinetics indicated
that the process follows a pseudo-first-order model. The BPA degradation mechanism was
thoroughly analyzed, including the role of reactive oxygen species (•OH, SO4
•
¯
,
1O2) involved in the
degradation process.
The oxidation of bisphenol A by EAOP methods was compared in a two-electrode undivided
electrochemical system using the SS/SnO2-MWCNT anode, with analysis of BPA degradation
efficiency, time required for complete mineralization, and energy efficiency of the processes. The
final part of the research involved an assessment of the toxicity of the formed intermediates using
software tools to evaluate potential environmental risks. These results confirm that the use of
SS/SnO2-MWCNT anodes in EAOPs is an effective and sustainable strategy for the removal of
BPA from water
Synthesis and biological activity of copper(II), silver(I) and gold(III) complexes with azoles as antifungal agents
No full textU okviru ove doktorske disertacije, sintetisani su kompleksi bakra(II), srebra(I) i
zlata(III) sa azolima koji se klinički koriste kao antifungalni agensi. U prvom delu
doktorske disertacije opisani su antifungalni agensi koji se koriste u medicini za
lečenje gljivičnih infekcija. Pored toga, dat je pregled kompleksa metala sa azolima kao
potencijalnim terapeutskim agensima. U drugom delu disertacije, opisani su postupci za
sintezu kompleksa bakra(II), srebra(I) i zlata(III) sa azolima (imidazol,
1-izopropilimidazol, 1-fenilimidazol, flukonazol, itrakonazol, mikonazol,
klotrimazol, ekonazol, tiokonazol i vorikonazol) i metode za njihovu karakterizaciju i
biološko ispitivanje. U delu disertacije koji se odnosi na Diskusiju rezultata, detaljno
su prikazani rezultati spektroskopske i kristalografske karakterizacije sintetisanih
kompleksa, rezultati dobijeni ispitivanjem njihove biološke aktivnosti (antimikrobne,
antituberkulozne i antiproliferativne), kao i in vivo embriotoksičnost ovih kompleksa
na modelu zebra ribica Danio rerio. Sintetisani kompleksi su okarakterisani primenom
spektroskopskih (NMR, IR, i UV-Vis), elektrohemijskih (ciklična voltametrija) i
kristalografskih metoda (difrakcija X-zraka sa monokristala), kao i primenom masene
spektrometrije i merenjem molarne provodljivosti. Antimikrobna i antituberkulozna
aktivnost sintetisanih kompleksa je poređena sa njihovom citotoksičnošću na zdravoj
ćelijskoj liniji fibroblasta pluća (MRC-5). Kako bi se objasnila struktura kompleksa u
rastvoru, korišćeni su DFT proračuni. Pored toga, u cilju definisanja mehanizma
antimikrobnog delovanja kompleksa, ispitivane su njihove interakcije sa ct-DNA i BSA u
odsustvu i prisustvu markera.In this doctoral dissertation, copper(II), silver(I) and gold(III) complexes with antifungal
azoles were synthesized. In the first part of this thesis, antifungal agents used in medicine for the
treatment of fungal infections are described. In addition, metal complexes with azoles as potential
therapeutic agents are reviewed. In the second part, procedures for the synthesis of copper(II),
silver(I) and gold(III) complexes with azoles (imidazole, 1-isopropylimidazole, 1-phenylimidazole,
fluconazole, itraconazole, miconazole, clotrimazole, econazole, tioconazole and voriconazole) and
methods for their structural characterization and biological evaluation are given. In the part of the
dissertation related to the Discussion of the obtained results, the spectroscopic and crystallographic
characteristics of the synthesized complexes and the results obtained by evaluation of their
biological activity (antimicrobial, antitubercular and antiproliferative) are presented in detail, as
well as their embryotoxicity in the zebrafish model Danio rerio. The synthesized complexes with
different azoles were structurally characterized by spectroscopic (NMR, IR, UV-Vis),
electrochemical (cyclic voltammetry) and crystallographic methods (single-crystal X-ray
diffraction analysis), mass spectrometry and molar conductivity measurements. The antimicrobial
and antitubercular activities of the synthesized complexes were investigated and compared with
their cytotoxicity on the healthy human lung fibroblast cell line (MRC-5). DFT calculations were
used to explain the structure of the synthesized complexes in solution. To define the mechanism of
antimicrobial action of the complexes, their interactions with ct-DNA and BSA in the absence and
presence of site markers were studied