Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Milena Marković's plays Пьесы Милены Маркович
No full textСажетак: Предмет истраживања је драмски опус Милене Марковић. Дисертацијом је обухваћен целокупан досадашњи драмски корпус Милене Марковић, укупно десет објављених драма (од Павиљони до Ливада пуна таме). Поред драмских дела, анализом је обухваћен и поетски опус ауторке у оном смислу у којем кореспондира (тематски и идејно) са наведеним драмама. Такође, успостављене су и везе са текстовима који се налазе у подтексту драме Наход Симеон, уз осврт на митске и архетипске одреднице присутне у свим драмама. Научно истраживање се фокусира на структуралне, али и на тематске одлике драмског опуса Милене Марковић, те се бави како драмским елементима читаним и постављеним у постдрамском кључу, тако и проблемским питањима која извиру из драмских текстова. Проучавања су вршена и са освртом на социологију уметности, на филозофске проблеме питања зла и слободе, те међуљудских односа, питања моћи, идентитета, потом на теорију рода и места трагичког, односно комичког дискурса у постмодерном свету. Циљ истраживања је био да се проникне у драматуршку поетику Милене Марковић, са резултатом у виду прве монографије о драмском делу ауторке. У тематским и проблемским оквирима драмских текстова, препознати су простори универзалних, архетипских, симболичких и семантичких вредности, преко којих се може претендовати достизање целине људског искуства, његове репрезентативности која се очитује у активирању универзалних митских значења и општељудских вредности. Истраживање је донело један свеукупни приказ драматуршких особености дела Милене Марковић, као и приказ статуса њеног дела у оквиру историје српског драмског стваралаштва. Приликом истраживања служили смо се различитим методама, херменеутичком, биографском (нови позитивизам), социолошком, затим текстолошком, компаративном, структуролошком.Abstract: The subject of the research is Milena Marković's dramatic oeuvre. The dissertation covers the 10 dramas published by Milena Marković to date (from Paviljoni to Livada puna tame). In addition to her dramas, the analysis covers the poetic works of the author in the sense in which it corresponds (thematically and conceptually) with her dramas. Furthermore, a relation was established with the texts found in the subtext of the play Nahod Simeon, with reference to the mythical and archetypal determinants present in all plays. Scientific research focuses on the structural, as well as on the thematic features of Milena Marković's dramatic oeuvre, and deals with both dramatic elements read and set in a post-dramatic key, as well as problematic issues arising from dramatic texts. The research was also carried out with reference to the sociology of art, to the philosophical problems of evil and freedom, interpersonal relations, issues of power, identity, then to gender theory and the place of tragic and comic discourse in the postmodern world. The goal of the research was to delve into Milena Marković's dramatic poetics, with the result being the first monograph on the author's dramatic work. Universal, archetypal, symbolic and semantic values are recognized in the thematic and problematic frameworks of dramatic texts, through which one can aspire to reach the entirety of human experience, its representativeness, which is manifested in the activation of universal mythical meanings and universal human values. The research compiled a comprehensive presentation of the dramaturgical peculiarities of the work of Milena Marković, as well as a presentation of the status of her work within the history of Serbian drama. Different methods were used during this research – hermeneutic, biographical (new positivism), sociological, textological, comparative, and structural
Literary critic and anthologist Zoran Mišić Литературный критик и антологист Зоран Мишич
No full textДело Зорана Мишића, критичара, есејисте и антологичара, представља један од кључних ослонаца развоја српске књижевне критике и поезије у другој половини 20. века. Мишић је својим есејима, критикама, полемикама и антологијама пресудно допринео утврђивању модернистичког песничког обрасца, истовремено га повезујући са традицијом српског песништва, чиме је открио поетичке континуитете који превазилазе периодизацијске поделе српске књижевности. Циљ нашег истраживања био је да се хронолошко-аналитичким приступом целокупном опусу прикаже развојни пут његовог модернистичког програма и књижевнокритичког ангажмана, као и однос који је временом његово дело успостављало према актуелној књижевној продукцији, националној традицији, европским литературама и теорији књижевности.
Да бисмо ово постигли, било је неопходно да тематски приступ његовом делу, заснован на ауторским изборима тема и текстова у његовим књигама, заменимо хронолошко-књижевноисторијским. Зато наше истраживање обухвата целокупан корпус објављених текстова Зорана Мишића у хронолошком поретку од раних радова пре Другог светског рата, преко соцреалистичке фазе након рата, па све до његове модернистичке и финалне фазе педесетих и шездесетих година. Примењени су методи књижевноисторијске, упоредне и иманентне и анализе. Због специфичног идеолошког контекста у ком је стварао, применом историјско-биографске методе указали смо и на контекстуална ограничења која су утицала на његов рад, у оним фазама његовог дела које карактеришу уочљив дисконтинуитет и инкохеренција ставова који се другачије не могу објаснити.
Утврђено је да је Мишић врло рано, текстовима у Српском књижевном гласнику засновао своја најшира књижевнотеоријска и књижевнокритичка становишта, али да је њих систематски развијао тек од 1950. године. У својој модернистичкој фази савремену поезију сагледавао је као иновативну по форми и синтетичку по суштини, која одговара духовним потребама савременог човека чије искуство је обележено траумом светског рата и претњом атомским сукобом. Након састављања Антологије српске поезије, он се пресудно окренуо испитивању односа модерне поезије и најдубље традиције, доказавши да је за аутентично књижевно стварање неопходан однос према митском искуству.
Спој традиције и модерности представља кључни елемент његових књижевнотеоријских погледа. На основу њега анализирао је однос поезије и фантастике, хумора и технике, што му је била полазна тачка да у својој позној фази артикулише и ставове од ширег културолошког значаја. Тиме је индуктивним путем временом досегао најшире могуће степене филозофско-културолошке синтезе која је била у складу са европском мисли његовог доба. Због тога је могуће уочити снажан утицај књижевнотеоријских ставова Томаса Стернса Елиота на његова становишта, као и структурну сличност његових идеја са егзистенцијалистичком филозофијом.The work of Zoran Mišić – as a literary critic, essayist, and anthologist – represents one of the foundational pillars in the development of Serbian literary criticism and poetry in the second half of the twentieth century. Through his essays, reviews, polemics, and anthologies, Mišić made a decisive contribution to the establishment of the modernist poetic model while grounding it in the tradition of Serbian poetry. In doing so, he revealed poetic continuities that transcend conventional literary periodizations. This dissertation aims to trace, through a chronological and analytical approach, the development of Mišić’s modernist program and critical engagement, as well as the evolving relationship his work maintained with contemporary literary production, national tradition, European literatures, and literary theory.
To this end, the study replaces the thematic approach – based on Mišić’s own selection and arrangement of texts in his published volumes – with a literary-historical and chronological methodology. It encompasses his entire published corpus, from early writings before World War II and his postwar socialist realist phase, to the mature modernist and final phases of the 1950s and 1960s. The research employs literary-historical, comparative, and immanent methods of analysis. Given the specific ideological context in which he wrote, historical-biographical methods were also applied to account for contextual constraints that shaped his work – especially in phases marked by discontinuities or inconsistencies in critical stance that cannot be explained otherwise.
The findings show that Mišić formulated his broad theoretical and critical positions as early as his contributions to Srpski književni glasnik, but developed them systematically only after 1950. In his modernist phase, he understood contemporary poetry as formally innovative and essentially synthetic—capable of responding to the spiritual needs of a postwar subject living under the shadow of trauma and the nuclear threat. Following the publication of his Anthology of Serbian Poetry, Mišić increasingly turned to exploring the relationship between modern poetry and deep-rooted tradition, demonstrating that genuine literary creation must involve a sustained engagement with mythic experience.
The fusion of tradition and modernity emerges as the central axis of his theoretical views. From this foundation, he explored the relationship between poetry and fantasy, humor, and technology—topics that later enabled him to articulate broader cultural positions. Over time, through an inductive process, he achieved a wide-ranging philosophical and cultural synthesis aligned with the dominant currents of European thought. His work reveals the strong influence of T. S. Eliot’s literary theory and shows clear structural affinities with existentialist philosophy
Synthesis of polymer nanomaterials by the electrospinning method and application in the field of tissue engineering
No full textIstraživanje sprovedeno za potrebe izrade ove disertacije je imalo za cilj dobijanje
polimernih nanovlakna pomoću elektrospining tehnologije, sa ciljem razvoja
naprednih materijala za primenu u biomedicinskom polju. Ispitivane klase polimera
u okviru ovog istraživanja su uključivale sintetičke polimere, kao što su poli(εkaprolakton) (PCL), polietilen glikol (PEG), i prirodne biološki aktivne polimere,
kao što su proteini (želatin) i polisaharidi (hitozan). Osnovni cilj istraživanja se
bazirao na optimizaciji hemijskog sastava polimernih rastvora kako bi se dobila
nanovlakna (skefoldi) pogodna za primenu u tretmanima ubrzanog zarastanja rana.
Uslovi eksperimenta su bili kontrolisani i praćeni kako bi se uočila njihova
promena na uticaj parametara dobijenih nanovlakana. Nakon toga, prikupljeni podaci
su upotrebljeni za obuku modela neuronske mreže, sa ciljem definisanja optimalnih
uslova za dobijanje željenih karakteristika nanovlakana.
Nanovlakna dobijena iz svih testiranih klasa polimera analizirana su kroz in vitro i
in vivo metode. Kao dodatan korak, nanovlakna su bila impregnirana komercijalnim
antibiotskim agensima, kao što su ciprofloksacin hidrohlorid i gentamicin sulfat,
radi poboljšanja terapeutskih svojstava materijala za primene u regeneraciji kože.
Karakterizacija nanovlakana je izvršena korišćenjem različitih tehnika,
uključujući skenirajuću elektronsku mikroskopiju (SEM), energetsku disperzivnu
spektroskopiju (SEM/EDS), mikroskopiju atomskih sila (AFM) i infracrvenu
spektroskopiju Furijeove transformacije (FTIR), da bi se procenila morfologija,
struktura i tekstura vlakna. In vitro testovi su uključivali toksikološke i
mikrobiološke analize, merenja apsorpcije vode i degradacije u fiziološkim
uslovima, dok in vivo testovi su bili primenjeni na modelima pacova i kokošijih jaja
za procenu biokompatibilnosti, regenerativnih i neoangiogenih svojstava. Rezultati
su pokazali da sintetisana nanovlakna poseduju osobine biokompatibilnosti, značajnu
antibakterijsku aktivnost prema ispitivanim patogenima, kao i sposobnost da ubrzaju
zarastanje rana i regeneraciju tkiva uz sprečavanje infekcija. Dobijene karakteristike
ukazuju na značajan potencijal sintetisanih nanovlakana za razvoj inovativnih
materijala sa primenom u tkivnom inženjeringu.
U izradu ove doktorske disertacije bile su uključene i institucije: Institut za
virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, Beograd; Institut za molekularnu genetiku
i genetičko inženjerstvo, Beograd; Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Beograd;
Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu; Institut za lake
konstrukcije i strukturnu biomehaniku, Tehnički univerzitet u Beču, Austrija;
Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu; Prirodno-matematički
fakultet Univerziteta u Kragujevcu;.The research conducted for this dissertation aimed to obtain polymer nanofibers using
electrospinning technology, aiming to develop advanced materials for biomedical applications.
The polymer classes examined in this research included synthetic polymers, such as poly(εcaprolactone) (PCL), polyethylene glycol (PEG), and natural biologically active polymers,
such as proteins (gelatin) and carbohydrates (chitosan). The main goal of the research was to
optimize the chemical composition of polymer solutions in order to obtain nanofibers
(scaffolds) suitable for use in accelerated wound healing treatments. The experimental
conditions were controlled and monitored to observe their influence on the parameters of the
obtained nanofibers. After that, the data were collected and used to train a neural network
model to set the experimental conditions further to obtain the desired characteristics of the
nanofibers.
Nanofibers obtained from all tested polymer classes were analyzed through in vitro and in vivo
methods. As an additional step, the nanofibers were impregnated with commercial antibiotic
agents, such as ciprofloxacin hydrochloride and gentamicin sulfate, to improve the therapeutic
properties of the materials for applications in skin regeneration. Characterization of the
nanofibers was performed using various techniques, including scanning electron microscopy
(SEM), energy dispersive spectroscopy (SEM/EDS), atomic force microscopy (AFM), and
Fourier transform infrared spectroscopy (FTIR), to evaluate the morphology, structure, and
texture of the nanofibers. In vitro tests included toxicological and microbiological analyses,
water absorption and degradation measurements under physiological conditions, as well as in
vivo tests in rat and egg models to assess biocompatibility, regenerative, and neoangiogenic
properties. The results showed that the synthesized nanofibers possess biocompatibility
properties, significant antibacterial activity against the tested pathogens, as well as the ability
to accelerate wound healing and tissue regeneration while preventing infections. These
characteristics indicate the high potential of synthesized nanofibers for the development of
innovative materials with applications in tissue engineering.
The following institutions were also involved in the development of this doctoral dissertation:
the Institute of Virology, Vaccines and Sera "Torlak", Belgrade; the Institute of Molecular
Genetics and Genetic Engineering, Belgrade; the Vinča Institute of Nuclear Sciences,
Belgrade; the Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade; the Institute of
Lightweight Design and Structural Biomechanics, Vienna University of Technology, Austria;
the Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac; and the Faculty of Science,
University of Kragujevac
Factors predisposing to serious adverse drug reactions in clinical practice among hospitalized patients
No full textUvod: Zbog svog potencijala da značajno povećaju morbiditet, smrtnost i ekonomsko
opterećenje, ozbiljna neželjena dejstva (OND) lekova predstavljaju ozbiljan problem za
javno zdravlje. Incidencija ozbiljnih neželjenih reakcija kreće se oko 6,7% kod
hospitalizovanih pacijenata. Cilj je bio utvrditi faktore povezane sa pojavom OND
lekova koji se javljaju u bolničkom okruženju, kao i identifikovati faktore, posebno
grupe lekova, koji doprinose pojavi gastrointestinalnog dismotiliteta (GID).
Metod: Ovo istraživanje je sprovedeno kroz dve studije. Prva je bila retrospektivnoprospektivna klinička opservaciona studija po tipu studije slučaj-kontrola. Druga
studija je bila retrospektivna studija preseka. Odnos između nezavisnih, zbunjujućih
faktora i ishoda istražen je multivarijantnom binarnom logističkom regresijom.
Rezultati: U prvoj studiji je obuhvaćeno 147 hospitalizovanih pacijenata u UKCKG.
Bilo je 49 pacijenata sa OND i 98 kontrola. Značajni faktori povezani sa OND lekova
u studiji bili su ukupan broj konsultacija, Charlson-ov indeks komorbiditeta, Creaktivni protein, propisani antihistaminici, antihipertenzivi. Druga studija je
obuhvatila 185 kritično obolelih pacijenata lečenih u jedinici intenzivnog lečenja
UKCKG. Značajni faktori rizika povezani sa nekim oblikom GID bili su akutna
bubrežna insuficijencija, nedavne operacije abdomena, mehanička ventilacija,
starost, upotreba određenih lekova kao što su opioidi, antidepresivi i
antidijabetici. Međutim, Charlson-ov indeks komorbiditeta je imao divergentan
efekat u zavisnosti od oblika GID: povećavao je rizik od gastroezofagealnog refluksa,
ali je štitio od ileusa, mučnine i povraćanja.Introduction: Due to their potential to significantly increase morbidity, mortality, and
economic burden, serious adverse drug reactions (SADRs) represent a major public health
concern. The incidence of SADRs is approximately 6.7% among hospitalized patients. The aim
of this study was to determine the factors associated with the occurrence of SADRs in a hospital
setting and to identify specific contributing factors, particularly drug groups, that lead to the
development of gastrointestinal dysmotility (GID).
Method: This research was conducted through two studies. The first was a retrospectiveprospective clinical observational case-control study. The second study was a retrospective
cross-sectional study. The relationship between independent and confounding factors and
outcomes was analyzed using multivariate binary logistic regression.
Results: The first study included 147 hospitalized patients at the University Clinical Center
Kragujevac (UCCKG). There were 49 patients with SADRs and 98 controls. Significant factors
associated with SADRs in the study included the total number of consultations, the Charlson
Comorbidity Index, C-reactive protein, prescribed antihistamines, and antihypertensives. The
second study included 185 critically ill patients treated in the intensive care unit of UCCKG.
Significant risk factors associated with some form of GID included acute kidney injury, recent
abdominal surgery, mechanical ventilation, advanced age, and the use of certain drugs such as
opioids, antidepressants, and antidiabetics. However, the Charlson Comorbidity Index had a
divergent effect depending on the type of GID: it increased the risk of gastroesophageal reflux
disease but was protective against ileus, nausea, and vomiting.
Conclusion: The identified risk factors can be implemented in clinical practice as an important
supplementary element in the prevention of SADRs and GID
Mogućnosti i efekti primene Montesori materijala pri obradi sadržaja o prirodi u razrednoj nastavi
No full textThe main objective of this study is to provide a comprehensive examination of one of the most widespread and popular pedagogical concepts, defined by the Italian educational reformer Maria Montessori. This involves an in-depth analysis of the theoretical foundations of her method, the historical and social context in which it was developed, comparisons with other alternative pedagogical approaches from the late 19th and early 20th centuries, and a comparison between Maria Montessori's developmental theory and those of other authors. Additionally, the study focuses on the practical application and educational effects of this alternative teaching approach.
At the core of this research are Maria Montessori’s materials and the opportunities they provide in working with students, specifically the three-part Montessori cards in teaching nature-related content within the subject Social, Environmental and Scientific Education. While there is a vast number of studies worldwide confirming the effectiveness of Montessori materials and methods, there is a noticeable lack of extensive research on this method in our country. Therefore, this study aims to highlight the scope, aspirations, and achievements of Maria Montessori, primarily through its practical application in primary education.
The research methodology involves defining the problem, which pertains to determining the effects of using Montessori materials in acquiring nature-related content in the third grade of primary school. The subject of the research focuses on assessing the effects of Montessori materials in acquiring knowledge about nature in the third
grade through three thematic units. A descriptive method and an experimental method with a rotation of the experimental factor were used in the study.
To assess the quantity, quality, and retention of students’ acquired knowledge, tests specifically designed for this research were applied, as they examine the exact curriculum content under study. The research sample consisted of six third-grade classes from two primary schools in Vranje, “Branko Radičević” Primary School and “Jovan Jovanović Zmaj” Primary School. After a detailed analysis of the research results, the main hypothesis—that using three-part Montessori cards in acquiring nature-related content positively affects the quantity, quality, and retention of students' knowledge—was fully confirmed.
These findings pave the way for future research on the effectiveness of Montessori materials in primary education and serve as an invitation for practitioners/primary classroom teachers to consider implementing the didactic tools designed by Maria Montessori to enhance teaching quality
The influence of crushed recycled rubber on the frost resistance of concrete
Full text linkУ дисертацији су приказани резултати сопственог експерименталног истраживања могућности примене дробљене гуме, добијене рециклирањем аутомобилских гума, као замене дела ситног агрегата у бетонским мешавинама, на којима ће бити истражена трајност очврслог бетона на дејство мраза без и уз присуство соли за одмрзавање. Истраживање је засновано на компаративној анализи 20 врста бетона, референтни бетон, бетон са хемијским додатком аерантом, и три врсте бетона са запреминском заменом ситног агрегата дробљеном гумом која је варирана у корацима од 2.5%, 5% и 7.5%. На очврслом бетону испитивани су упијање воде, скупљање при сушењу, чврстоћа при притиску, водонепропустљивост, отпорност на дејство мраза без и уз присуство соли за одмрзавање, карактеризација ваздушних пора, коефицијент миграције хлорида и статички модул еастичности. Истакнуто је да се применом дробљене гуме као замене дела ситног агрегата могу добити конструкцијски бетони, односно бетони са задовољавајућим физичким и механичким карактеристикама.U disertaciji su prikazani rezultati sopstvenog eksperimentalnog istraživanja mogućnosti primene drobljene gume, dobijene recikliranjem automobilskih guma, kao zamene dela sitnog agregata u betonskim mešavinama, na kojima će biti istražena trajnost očvrslog betona na dejstvo mraza bez i uz prisustvo soli za odmrzavanje. Istraživanje je zasnovano na komparativnoj analizi 20 vrsta betona, referentni beton, beton sa hemijskim dodatkom aerantom, i tri vrste betona sa zapreminskom zamenom sitnog agregata drobljenom gumom koja je varirana u koracima od 2.5%, 5% i 7.5%. Na očvrslom betonu ispitivani su upijanje vode, skupljanje pri sušenju, čvrstoća pri pritisku, vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza bez i uz prisustvo soli za odmrzavanje, karakterizacija vazdušnih pora, koeficijent migracije hlorida i statički modul eastičnosti. Istaknuto je da se primenom drobljene gume kao zamene dela sitnog agregata mogu dobiti konstrukcijski betoni, odnosno betoni sa zadovoljavajućim fizičkim i mehaničkim karakteristikama.The dissertation describes the findings of an own experimental investigation exploring the feasibility of employing rubber crumbs derived from recycled vehicle tires as a partial volumetric replacement for fine aggregate in concrete mixtures. The durability of the hardened concrete against frost, both with and without the presence of de-icing salts, was thoroughly examined. The research is founded on a comparative analysis of 20 different concrete types, including reference concrete, concrete with a chemical air-entraining admixture, and three variations of concrete where fine aggregate was partially replaced with crumb rubber in increments of 2.5%, 5%, and 7.5% by volume. The hardened concrete was tested for various properties, including water absorption, drying shrinkage, compressive strength, water impermeability, frost resistance with and without de-icing salt, air pore characterization, chloride migration coefficient, and static modulus of elasticity. The study revealed that incorporating rubber crumbs as a partial replacement for fine aggregate in concrete can yield a material with acceptable physical and mechanical properties, making it suitable for structural applications
Interaction of ultrashort laser pulses with hemoglobin molecule and application of advanced nonlinear microscopy in imaging of erythrocytes
No full textОва докторска дисертација испитује интеракцију ултракратких ласерских импулса са молекулима хемоглобина који се налазе унутар еритроцита, као и са молекулима хемоглобина ван еритроцита, са аспекта генерисања флуоресцентног фотопродукта. Након оптимизације протокола за генерисање фотопродукта, извршена је његова фотофизичка карактеризација применом TPEF и SPEF микроскопије, UV/VIS апсорпционе спектроскопије и TPEF емисионе спектроскопије.
Добијени резултати указују на то да се приликом интеракције хемоглобина с ултракратким ласерским импулсима формира флуоресцентни фотопродукт уз фотодеградацију хемоглобина. Показано је за формирање фотопродукта потребан порфирин, али не и Fe2+ јон, и да оксидација тј. третирање хемоглобина H2O2 доводи до формирања флуоресцентних молекулских врста. Установљено је да је могуће извршити просторно локализовано формирање фотопродукта ласерском скенирајућом микроскопијом на танком филму хемоглобина.
Флуоресцентни фотопродукт је показао високу фотостабилност и искоришћен је и за селективно ласерско обележавање еритроцита у пуној крви, чиме је омогућено одређивање просторне расподеле хемоглобина. In vitro индуковани оксидативни стрес код еритроцита довео је до јасних промена у параметрима расејане светлости и флуоресценције у анализи проточном цитометријом, као и деформабилности у анализи ектацитометријом. Интегрисани оптички приступ иницијално је валидиран на еритроцитама пацијената са дијабетесом.
Резултати ове докторске дисертације, чија је окосница добијање флуоресцентног фотопродукта хемоглобина, доприносе унапређењу техника нелинеарне ласерске микроскопије у анализи еритроцита, уједно пружајући нове могућности за интегрисану дијагностику засновану на оптичким методама без коришћења обележивача код различитих патофизиолошких стања еритроцита.This doctoral dissertation examines the interaction of ultrafast laser pulses with hemoglobin molecules inside erythrocytes and with hemoglobin molecules outside erythrocytes from the perspective of generating fluorescent photoproducts. After optimizing the protocol for generating photoproducts, their photophysical characterization was performed using TPEF and SPEF microscopy, UV/VIS absorption spectroscopy, and TPEF emission spectroscopy.
The results indicate that when hemoglobin interacts with ultrafast laser pulses, a fluorescent photoproduct is formed alongside the photodegradation of hemoglobin. It was shown that the photoproduct formation requires porphyrin but not Fe2+ ion and that oxidation, or treatment of hemoglobin with H2O2, leads to the formation of fluorescent molecular species. It was established that spatially localized formation of photoproducts is possible using laser scanning microscopy on a thin film of hemoglobin.
The fluorescent photoproduct demonstrated high photostability and was also used for selective laser labeling of erythrocytes in whole blood, which allowed for determining the spatial distribution of hemoglobin. In vitro induced oxidative stress in erythrocytes led to clear changes in light scattering and fluorescence parameters in flow cytometry analysis, as well as deformability in ektacytometry analysis. The integrated optical approach was initially validated on erythrocytes from diabetic patients.
The results of this doctoral dissertation, centered around obtaining fluorescent hemoglobin photoproducts, contribute to advancing nonlinear laser microscopy techniques in erythrocyte analysis while also providing new possibilities for integrated diagnostics based on optical methods for various pathophysiological states of erythrocytes
Resilience of critical infrastructure to non-routine risks
No full textСвет у којем живимо је све комплекснији, како са становишта безбедности, тако и
са становишта зависности друштвених заједница од технологије и технолошких система који
су и међусобно повезани комплексним везама. Неуобичајени, „нерутински“, ризици,
окарактерисани ниском вероватноћом, а великим утицајем или последицама, као што су
природне катастрофе, рат, терористички напад или пандемије могу узроковати значајне
прекиде пословања критичне инфраструктуре, као и њихов спори или отежани опоравак, што
угрожава националну безбедност и добробит грађана. Отпорности смо у овој дисертацији
пришли кроз приступ Вилдавског (Wildavsky) према којем су антиципација (тј.
традиционални, пробабилистички менаџмент ризиком) и отпорност две могуће стратегије
менаџмента ризиком, од које је потоња адекватнија у условима високе неизвесности.
Отпорност критичне инфраструктуре у овом раду посматрамо кроз призму организационе
отпорности појединачних оператора критичне инфраструктуре у Републици Србији,
Републици Хрватској и Босни и Херцеговини. Такође, сматрали смо да је неопходан темељни
осврт на анализу односа концепата отпорности, кризног менаџмента и менаџмента
континуитетом пословања, будући да су њихова разграничења магловита и да у литератури до
сада није успостављен консензус о њиховим односима. За потребе истраживања креиран је
интегративни аналитички модел организационе отпорности, комбинацијом постојећих
аналитичких модела капацитета отпорности и модела „рибље кости“. У овом моделу
анализирали смо четири капацитета отпорности (антиципативни, ресорптивни, рестораторни
и адаптациони) кроз индикаторе који припадају тврдом (активности, „шта се ради“ у циљу
унапређивања отпорности) и меком (карактеристике, „како се те активности спроводе“)
аспекту. Модел је пилотиран кроз теренско истраживање које је обухватило петнаест
полуструктурисаних интервјуа са доносиоцима одлука, менаџерима безбедности и
континуитета пословања у операторима критичне инфраструктуре у Републици Србији,
Републици Хрватској и Босни и Херцеговини. Пилот студија резултирала је теоријским
препорукама о могућим даљим токовима истраживања, као и практичним препорукама за
операторе критичних инфраструктура у Републици Србији и региону.The world we live in is becoming increasingly complex, both in terms of security and in
terms of the dependence of social communities on technology and technological systems, which are
interconnected through complex relationships. Unusual, "non-routine" risks, characterized by low
probability but severe impact or consequences, such as natural disasters, war, terrorist attacks, or
pandemics, can cause significant disruptions to the operations of critical infrastructure and impede or
delay their recovery, thereby threatening national security and citizen welfare. In this dissertation, we
approached resilience using Wildavsky's perspective, which posits that anticipation (i.e., traditional,
probabilistic risk management) and resilience are two possible risk management strategies, with the
latter being more appropriate under conditions of high uncertainty. This paper examines the resilience
of critical infrastructure through the lens of organizational resilience of individual critical
infrastructure operators in the Republic of Serbia, the Republic of Croatia, and Bosnia and
Herzegovina. A combined analytical model of organizational resilience was created for research
purposes by combining existing resilience capacity models and the "herringbone" model. In this
model, we analyzed four resilience capacities (anticipatory, absorptive, restorative, and adaptive)
through indicators belonging to both the hard (activities, "what is done" to enhance resilience) and
soft (characteristics, "how these activities are implemented") aspects. The model was piloted through
field research that included fifteen semi-structured interviews with decision-makers, security
managers, and business continuity managers in critical infrastructure operators in the Republic of
Serbia, the Republic of Croatia, and Bosnia and Herzegovina. The pilot study resulted in theoretical
recommendations for potential further research directions, as well as practical recommendations for
critical infrastructure operators in the Republic of Serbia and the region
Povezanost mehaničkih karakteristika stiska šake ispoljenih u različitim modulima izometrijskog naprezanja i psiholoških karakteristika kod odraslih osoba
No full textThis dissertation examines the quantitative relationship between handgrip strength parameters (maximal force, rate of force development, endurance, and time-related variables) and adults' psychological characteristics (Big Five, mental toughness, dark triad, and empathy). It was assumed that a higher result on the handgrip tests would be accompanied by a more positive psychological profile, i.e., a more pronounced presence of characteristics that are desirable from the point of view of functioning in stressful situations (extraversion, agreeableness, conscientiousness, openness, mental toughness, interpersonal reactivity), and a lower degree of expression of undesirable characteristics (neuroticism, positive valence, negative valence, and the dark triad). The research was conducted on a convenience sample of 205 participants, among whom 93 females and 112 males, students of the Faculty of Sport and Physical Education, University of Belgrade, University of Criminal Investigation and Police Studies in Belgrade, Academy for National Security in Belgrade and members of the general student population, as well as the working population of different professional orientations. The total sample was divided into general adult, police students, security, and athletic subsamples. Criterion variables of the Big Five personality traits, mental toughness, the dark triad, and empathy, were assessed by psychological questionnaires Big Five plus Two, Mental Toughness Index, Dark Triad Dirty Dozen and Interpersonal Reactivity Index. The predictor variables of maximal force, rate of force development, and endurance in the manifestation of force were measured using isometric dynamometry. For categorical and control variables, information was collected on gender, age, education and field of work, years of study and work experience, sports experience and achievements, as well as body weight and height. Correlation, multiple regression, and multivariate variance analysis were performed on the collected data. Numerous significant correlations were obtained between the mechanical characteristics of the handgrip and psychological characteristics and differences between members of different groups within the total and subsamples. The MANOVA for factors of mechanical characteristics of handgrip revealed significant differences in psychopathy on factor maximum rate of force development, significant interactions of maximal muscular force and maximum rate of force development with mental toughness and narcissism, as well as maximal muscular force and force impulse attained in handgrip endurance test with psychopathy. The obtained results also revealed gender-specific patterns in the research relationships. Numerous effective regression models, which can explain a significant percentage of the variance of psychological characteristics with mechanical characteristics of handgrip expressed in both impulse and classical mode of isometric contraction within general adult population subsample were obtained [initially: aggression (R2=0.95), extraversion (R2=0.74), neuroticism (R2=0.82), negative valence (R2=0.75), openness (R2=0.62), positive valence (R2=0.62), mental toughness (R2=0.75), Machiavellianism (R2=0.56), psychopathy (R2=0.56), narcissism (R2=0.78), Dark triad (R2=0.69]...Cilj ove doktorske disertacije je bio da se istražite kvantitativne karakteristike povezanosti maksimalne sile, brzine razvoja sile, izdržljivosti u ispoljavanju sile, vremenskih parametara ispoljavanja zadatih karakteristika sile kao i indeksnih parametara stiska šake merenih u izometrijskom režimu, sa velikih pet osobina ličnosti, mentalnom čvrstinom, tamnom trijadom i empatijom kod odraslih, kao i određivanje specifičnosti ovih odnosa u različitim populacijama, zajedno sa metrološkim karakteristikama novoformiranih indeksnih varijabli. Pretpostavljeno je da će veći rezultat na testovima stiska šake biti praćen pozitivnijim psihološkim profilom, odnosno izraženijim prisustvom karakteristika koje su poželjne sa stanovišta funkcionisanja u stresnim situacijama (ekstraverzija, saradljivost, savesnost, otvorenost, mentalna čvrstina, empatija) odnosno manjim stepenom izraženosti nepoželjnih karakteristika ličnosti (neuroticizam, potitivna valencija, negativna valencija i tamna trijada). Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 205 ispitanika, među kojima 93 ženskog i 112 muškog pola, studenata Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Kriminalističko-policijskog Univerziteta i Akademije za nacionalnu bezbednost, pripadnici opšte studentske populacije, kao i radno aktivno stanovništvo različitih profesionalnih orijentacija. Ukupni uzorak je takođe podeljen na sledeće subuzorke: opšta odrasla populacija, studenti policijiskih studija, bezbednostna populacija kao i sportisti. Kriterijumske varijable velikih pet crta ličnosti, mentalna čvrstina, tamna trijada i empatija procenjivane su psihološkim upitnicima Velikih 5+2, Inventar mentalne čvrstine, Prljavih dvanaest tamne trijade i Indeks intrepersonalne reaktivnosti. Prediktorske varijable maksimalne sile, maksimalne brzine stvaranja sile i izdržljivosti u ispoljavanju sile biće merene uz pomoću metode izometrijske dinamometrije. Kao kategoričke i grupišuće varijable prikupljene su informacije o: polu, uzrastu, obrazovnom i profesionalnom usmerenju, godini studija i radnom stažu, sportskom iskustvu i postignućima, kao i telesnoj masi i visini. U obradi podataka korišćena je korelaciona analiza, analiza višestruke regresije i multivarijantna analiza varijanse. Na osnovu rezultata dobijene su brojne značajne korelacije između mehaničkih karakteristika stiska šake i psiholoških karakteristika, kao i razlike između pripadnika različitih grupa u ukupnom uzorku kao i u poduzorcima. Rezultati MANOVA za faktore mehaničkih karakteristika stistka šake pokazali su da postoje značajne razlike u psihopatiji na faktoru maksimalne brzine razvoja sile, značajne interakcije maksimalne mišićne sile i maksimalne brzine razvoja sile sa mentalnom čvrstinom i narcizmom, kao i maksimalne mišićne sile i postignutog impulsa sile u testu izdržljivosti stiska šake sa psihopatijom. Dobijeni rezultati su takođe pokazali rodno specifične obrasce istraživanih odnosa. Otkriveni su brojni efikasni regresioni modeli, koji mogu objasniti značajan procenat varijanse psiholoških karakteristika sa mehaničkim karakteristike stiska šake izražene u pulsnom i klasičnom modusu izometrijske kontrakcije kod poduzorka opšte odrasle populacije [inicijalno: agresivnost (R2=0,95), ekstraverzija (R2=0,74), neuroticizam (R2=0,82), negativna valencija (R2=0,75), otvorenost (R2=0,62), pozitivna valencija (R2=0,62), mentalna čvrstina (R2=0,75), makijavelizam (R2=0,56), psihopatija (R2=0,56), narcizam (R2=0,78), tamna trijada (R2=0,69]..
Kulturni i socijalni kapital porodice kao faktori obrazovnog postignuća dece: studija slučaja srednjoškolaca iz jugoistočne Srbije
No full textContrary to the dominant narrative about meritocracy, i.e. the
existence of equal chances for all citizens of a society, some
theoretical viewpoints in the scientific discourse point to numerous
factors that differently determine the possibilities of individuals and
influence their educational achievement. Family and the capital it
owns stand out as one of the most important factors. Therefore, this
doctoral dissertation attempts to understand how family's cultural and
social capital influence the educational achievements of high school
students in Southeastern Serbia. To understand this relationship, the
influence of cultural and social capital on the achieved results in high
school education was comparatively analyzed.
In the theoretical conceptualization of cultural capital, the central part
represents understandings of Pierre Bourdieu (1986, 1991, 2013
[1979]), which were supplemented and expanded mainly by authors
who follow his basic propositions: Paul DiMaggio (1982, 2007),
Fiona Devine (2004), etc. The cultural capital of families was
analyzed through four dimensions: embodied, objectified and
institutionalized cultural capital, as well as cultural participation.
On the other hand, the three most important theorists were used in the
theoretical conceptualization of social capital: Pierre Bourdieu, James
Coleman and Robert Putnam. In accordance with Coleman's
approach, which is the most suitable for the needs of this research,
two dimensions of this concept are analyzed. The first dimension is
social capital within the family; the second, social capital outside the
family.
The research itself was designed as a multi-case study. Two students
were selected from ten schools in Southeastern Serbia, one from the
best and one from the group of the weakest students of a particular
school. Therefore, the sample comprised twenty students and their
families (student and his/her family representing one case).
The main data collecting technique was a semi-structured interview -
with students, their parents/guardians and professional school staff or
class teachers. Additionally, an analysis of the documentation was
conducted, that is, the collection of data from grade books and other
available documentation about students.
The results show that the influence of family on students' educational
achievement is very pronounced. Family's cultural and social capital
largely determine student's educational outcomes. Regarding all
dimensions of cultural and social capital and most of their indicators,
differences can be observed between the two groups of students.
In the case of cultural capital, in cases with students with exceptional
educational achievement, a larger volume of institutionalized (higher
level of parents' education), embodied (developed speech patterns and
educational ethos) and objectified cultural capital (possession of a
large number of books, etc.) is observed, as well as cultural
participation (visiting the theater, participating in cultural production,
etc.).
With regard to social capital, in cases with students with exceptional
educational achievement, a greater volume of social capital is
observed within the family (closer relations between parents and
children, the existence of discussions about schooling, standard
families in structure, etc.) and social capital outside the family (better
connection between parents and the school, closure of social
networks, participation of students in extracurricular activities).
Students with a large amount of family’s social and cultural capital
had the best achievement, and those with a small amount of family’s
social and cultural capital had the lowest achievement. However, it
has been shown that in cases where the extent of these capitals differ,
the dimension of social capital within the family can have a decisive
effect on educational achievement