Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Synergistic effect of cysteine and its derivatives with lanthanoids as green corrosion inhibitors of aluminium alloys
No full textЦиљ ове тезе је испитивање инхибиторског понашања цистеина и његових деривата у
комбинацији са неорганским солима лантаноида (CeCl3, LaCl3, NdCl3) у погледу заштите од
корозије алуминијумских легура серије 7ххх (АА7075 и АА7049). Кроз детаљно истраживање
анализирани су различити инхибиторски системи као што су и цистеин и његов дериват цистин
и новосинтетисани комплекс церијум-цистеин (Ce-Cys), као и синергетско дејство цистеина са
церијум-хлоридом (Се-цистеин), лантан-хлоридом (La-цистеин) и неодијум-хлоридом (Nd-
цистеин).
Примијењене су различите методе анализе укључујући инфрацрвену спектроскопију са
Фуријеовом трансформацијом (FTIR), нуклеарну магнетну резонанцу (NMR) и елементарну
анализу како би се одредила тачна хемијска структура синтетисаног Ce-Cys комплекса.
Да би се пронашао најефикаснији инхибитор, његова оптимална концентрација и вријеме
инхибиције испитиван је широк опсег концентрација инхибитора, током дужег времена
дјеловања, примјеном следећих електрохемијских техника: линеарна поларизациона отпорност
(LPR), спектроскопија електрохемијске импеданције (СЕИ) и поларизациона мјерења (LSV).
За анализу структуре и морфологије инхибитора и површинe испитиваних
алуминијумских легура примијењене су различите аналитичке методе као што су скенирајућа
електрохемијска спектроскопија опремљена са енергетски дисперзионом атомском
спектроскопијом (SEM/EDS), микроскопија атомских сила (AFM) и рендгенска фотоелектронска
спектроскопија (XPS). При томе, анализе морфологије површине алуминијумских легура и
квантитативни параметри су пружили важне увиде у механизам инхибиције и ефикасности
предложених инхибитора корозије. Теоријски прорачуни, уз термодинамичке и кинетичке
студије, допуњују експерименталне резултате.
Ова теза даје увид у механизме дејства различитих инхибитора на испитиване
алуминијумске легуре серије 7ххх (АА7075 и АА7049) и развија нове стратегије за њихову
заштиту примјеном предложених инхибитора. Сва испитивана једињења су показала
задовољавајући проценат инхибиторске ефикасности, а на основу добијених резултата,
синергетско дејство цистеина са церијумом (Ce-цистеин) показало се као најефикаснији
инхибитор корозије, што је потврђено и електрохемијским мјерењима и микроскопском
анализомThis thesis aims to investigate the inhibitory behaviour of cysteine and its derivatives in
combination with inorganic lanthanoid salts (CeCl3, LaCl3, NdCl3) in terms of corrosion protection of
aluminium alloys series 7xxx (AA7075 and AA7049). Various inhibitory systems, such as cysteine and
its derivates cystine, the newly synthesized complex cerium-cysteine (Ce-Cys), and the synergistic
effect of cysteine with cerium-chloride (Ce-cysteine), lanthanum-chloride (La-cysteine) and
neodymium-chloride (Nd-cysteine), were analysed in detail.
Different analytical methods, including Fourier-transform infrared spectroscopy (FTIR),
nuclear magnetic resonance (NMR) and elemental analysis, were applied to determine the exact
chemical structure of the synthesized Ce-Cys complex.
In order to find the most effective inhibitor, its optimal concentration and inhibition time,
inhibitor concentration was analysed within a broad range, during prolonged exposure time, using
various electrochemical methods: linear polarization resistance (LPR), electrochemical impedance
spectroscopy (EIS) and polarization measurements (LSV).
To analyse the structure and morphology of the inhibitors and the surfaces of the examined
aluminium alloys several analytical methods were used, such as scanning electrochemical spectroscopy
equipped with energy dispersive atomic spectroscopy (SEM/EDS), atomic force microscopy (AFM),
and X-ray photoelectron spectroscopy (XPS). At the same time, analyses of the surface morphology of
aluminium alloys and quantitative parameters provided important insights into the inhibition
mechanism and effectiveness of the proposed corrosion inhibitors. Theoretical calculations along with
thermodynamic and kinetic studies complement the experimental results.
This thesis offers a deep insight into the mechanisms of the inhibitory effect of different
inhibitors on the examined aluminium alloys series 7xxx (AA7075 and AA7049) and develops new
strategies for their protection by applying the proposed inhibitors. All tested compounds showed a
satisfactory inhibitory efficiency, and based on the obtained results, the synergistic effect of cysteine
with cerium (Ce-cysteine) proved to be the most effective corrosion inhibitor, which was confirmed by
electrochemical measurements and microscopy
Elements of composition in the written assignments of students in the second cycle of mandatory education
No full textОпште међупредметне компетенције ученика подразумевају да ученик ефикасно комуницира на матерњем језику усмено и писано. Писмено изражавање на матерњем језику се изучава на часовима језичке културе у свих осам разреда обавезног образовања. Формални писмени задаци су ученички текстови који настају у току наставе и показатељи су репрезентативне писмености ученика. Писмени задатак би требало да буде написан у складу са свим захтевима композиционог јединства и да у својој структури има три обавезна елемента: увод, разраду и закључак. Да би прикупљени материјал о теми о којој се пише био на одговарајући начин распоређен, потребно је ученике благовремено упутити у израду плана композиције писменог задатка. У раду смо се кроз пет поглавља (Увод, Преглед досадашњих теоријских разматрања о писменим задацима, Истраживање наставне праксе и анализа резултата, Предлози за унапређење наставне праксе и Закључак) бавили композицијом у писменим задацима ученика другог циклуса у три основне школе у Републици Србији. Предмет истраживања рада су били писмени задаци, композиција у писменим задацима и план композиције, тако да смо прецизно одредили те појове, затим смо описали обавезне и најучесталије облике изражавања у писменим задацима, пратили смо заступљеност садржаја о копозицији писмених задатака у акредитованим уџбеницима од петог до осмог разреда основне школе. У раду је представљено истраживање реализовао у наставној пракси које је обухватало анализу 480 писмених задатака из основних школа „Станислав Сремчевић“, Крагујевац, „Свети Сава“, Косовска Митровица и „Петефи бригада“, Кула. У завршном делу рада дати су предлози за унапређење наставне праксе на часовима припреме за писмени задатак и путем специјализованих вежбанки. Природа теме је захтевала методолошки плурализам, те смо примењивали анализу педагошке теорије и педагошке документације, дескриптивну и компаративну методу, као и методе анализе и синтезе. Основна хипотеза од које смо кренули је гласила да су у писменим задацима ученика другог циклуса обавезног образовања ретко присутни сви елементи композиције, најчешће је то само формално навођење свих елемената композиције и поштовање композиционог јединства без суштинске повезаности између делова текста. Одступања у писању и функционалности композиционих целина у писменим задацима ученика другог циклуса обавезног образовања има, а најфреквентнији су недостаци у писању функционалног увода и закључка. Добром припремом и сталним упућивањем ученика од стране наставника на израду задатака и вежби за израду плана композиције, могућа су боља ученичка постигнућа у овој области и достизање дефинисаних стандарда. Одобрени уџбеници би требало одговарајућим садржајима да прате захтеве за израду писменог задатка, те да описују и дају примере за обавезујуће облике изражавања у писменим задацима. Пожељно би било да се у наставну праксу уведу нови облици изражавања и функционалних стилова те да све то прати коришћење специјализованих вежбанки
Diet and meat supply of the Roman army at the Danube limes. Case study of the fort of Diana-Karataš
No full textPredmet istraživanja disertacije su ishrana i snabdevanje mesom rimske vojske stacionirane na dunavskom limesu između 1. i 6. veka, na primeru utvrđenja Diana – Karataš, koje se nalazi u blizini Kladova. Osnovu istraživanja predstavlja analiza i interpretacija životinjskih ostataka sa ovog lokaliteta. U pitanju je najveći auksilijarni logor u ovom delu Podunavlja, u kome su različite trupe bile stacionirane tokom čitavog istraživanog perioda. Osim vojne funckije, a usled geografskog položaja na samom izlazu iz Đerdapke klisure, predstavljao je i važan trgovinski punkt. Cilj istraživanja disertacije je rekonstrukcija značaja različitih domaćih i divljih životinja u ishrani vojnih jedinica u utvrđenju kroz vreme, kao i upoređivanje sa istovremenim nalazištima civilnog karaktera na teritoriji centralnog Balkana, odnosno sa drugim vojnim logorima na širem prostoru Evrope.
Rezultati su pokazali da tokom vremena dolazi do značajnih promena u ishrani stacioniranih vojnika. Tokom najranije faze, krajem 1. i početkom 2. veka, ostaci domaće svinje najbrojniji su u analiziranom materijalu. Vremenom dolazi do promena, pa od 4. do 6. veka primat preuzimaju ostaci govečeta. Ovakve promene u zastupljenosti domaće svinje mogu biti rezultat pritiska koji dolazak rimske vojske predstavlja za lokalnu populaciju, koja nije bila u mogućnosti da odmah odgovori na značajno veću potražnju hrane. Vojne trupe redovno su dopunjavale ishranu divljim sisarima i ribama, što je posebno izraženo u periodu od 4. do 6. veka, za šta uzroke treba tražiti u društveno–političkim promenama do kojih u ovom periodu dolazi. Vojnici su se u najvećoj meri snabdevali lokalno, s obzirom da podaci govore su životinje kasapljene unutar utvrđenja, odnosno da su u njega stizale žive. Takođe, prisustvo veoma mladih jedinki pokazuje da je barem deo domaćih svinja i kaprina uzgajan u samom utvrđenju. Iako rezultati sugerišu izvesne promene u veličini domaćih životinja, što je u skladu sa sličnim istraživanjima u drugim delovima Evrope, detaljna analiza je pokazala da one nisu statistički značajne, odnosno da ne postoje jasni trendovi promena u veličini tokom perioda trajanja utvrđenja. Istraživanje je takođe pokazalo postojanje razlika u ishrani vojske i civilnog stanovništva na prostoru centralnog Balkana tokom ispitivanih perioda, što može biti rezultat geografskih odlika Đerdapske klisure, ali i činjenice da su vojne trupe imale mogućnost praktikovanja jedne vrste „povlašćene“ ishrane. Dodatno, upoređivanje dobijenih rezultata sa podacima iz vojnih logora u drugim delovima Evrope pokazuje da nije postojao uniformni vid „vojne ishrane“, već da je ona u mnogome zavisila od geografskih specifičnosti određene regije. Ova disertacija predstavlja pionirsko istraživanje kada su teme ishrane i snabdevanja rimske vojske u Srbiji u pitanju i kao takva polsužiće kao osnova za otvaranje novih istraživačih pitanja u budućnosti.This dissertation examines the diet and meat supply of the Roman army stationed along the Danube Limes between the 1st and 6th centuries, using the example of the Diana – Karataš fort, located near the city of Kladovo. The research is based on the analysis and interpretation of animal remains from this site, which represents the largest auxiliary fort in this part of the Danube region, where various troops were stationed throughout the entire studied period. In addition to its military function, due to its geographical position at the exit of the Iron Gates Gorge, it also served as an important trade center. The aim of the dissertation is to reconstruct the significance of domestic and wild animals in the diet of military units, over time, and to compare the findings with contemporary civilian sites in the central Balkans, as well as with other military sites across Europe.
The results indicate significant changes when it comes to the diet of the soldiers stationed at Karataš. During the earliest phase, at the end of the 1st and the beginning of the 2nd century, domestic pig remains were the most abundant in the analyzed material. Changes occured over time, with cattle remains becomimng the most dominant between the 4th and 6th centuries. These changes may be the result of the pressure exerted by the arrival of the Roman army on the local population, which may not have been able to meet the increased food demand. The troops regularly supplemented their diet with wild mammals and fish, a practice that became particularly pronounced during the 4th – 6th centuries, likely due to the socio-political changes occurring at the time. The soldiers were mostly supplied locally, as animals were butchered within the fort itself, suggesting that they were brought to the fort still alive. Additionally, the presence of very young individuals indicates that at least a portion of domestic pigs and caprines were bred within the fort itself. Although the results suggest certain changes in the size of domestic animals, consistent with similar findings from other parts of Europe, a detailed analysis has shown that these changes are not statistically significant and that no clear trends in size variation are observed throughout the fort’s occupation. The study also revealed differences in the diet of the military and civilian populations in the central Balkans during the examined periods, which may be attributed to the geographical features of the Iron Gates and the fact that military troops could practice a form of "privileged" diet. Furthermore, comparisons with data from military camps in other parts of Europe indicate that there was no uniform "military diet"; rather, it largely depended on the specific geographical characteristics of each region. This dissertation represents a pioneering study on the topics of diet and food supply in the Roman army in Serbia and, as such, will serve as a foundation for future research on related questions
Arhiv Srba u Hrvatskoj - ustrojstvo, struktura građe i kulturnoistorijski značaj Архив Сербов в Хорватии – организация, структура библиотечных фондов и культурно-историческое значение Archives of Serbs in Croatia – organization, structure of materials and cultural and historical significance
No full textПредмет нашег истраживања је специфична установа – Архив Срба у Хрватској. Настао је као организациона јединица Српског народног вијећа у Загребу. Има велики стварни и још већи потенцијални значај за политичку, економску, војну, културну и духовну историју Срба са подручја данашње Хрватске.
Током истраживања прегледано je више хиљада докумената који су обједињени и интерпретирани интердисциплинарно. Тако смо дошли до објективније слике о значају и доприносу Архива Срба у Хрватској српској архивистици, музеологији, историји, историји умјетности, археологији и очувању културног идентитета, укључујући умјетничко и духовно насљеђе српског народа.
Циљ истраживања је да се укаже на богатство архивске грађе о Србима у Хрватској, на њену угроженост и распршеност по разним архивима и другим установама широм бивше Југославије. Да се прикаже настанак, устројство и структура централне установе за чување грађе о српском народу на тлу данашње Хрватске, а то је Архив Срба у Хрватској.
У раду је направљен кратак историјски осврт на најзначајније институције Срба на подручју данашње Хрватске, а то су: Српска православна црква, „Привредник”; СКД „Просвјета”, Српско народно вијећe, Архив Срба у Хрватској.
Истраживање Архива Срба у Хрватској је потврдило његов изузетан значај. Указало је на потребу за даљим сакупљањем архивске грађе о српском народу који је у Хрватској сведен на неколико процената, али који је широм уже Хрватске, Славоније и Далмације оставио небројено много културноисторијских трагова и споменика.The subject of our research is a specific institution – Archives of Serbs in Croatia. Its origins lie in the Serb National Council in Zagreb. This institution has great existent and even greater prospective significance crucial to political, economical, military, cultural and spiritual history of Serbs from the modern-day Croatia.
Several thousand documents have been examined during the research. Consolidation and interpretation of these documents have been performed by applying interdisciplinary approach in order to achieve more unbiased depiction regarding significance and contribution that Archives of Serbs in Croatia have had to the Serbian archival science, museology, history, history of art, archeology and preservation of cultural identity, art and spiritual heritage of the Serbian people.
Goal of the research is pointing out abundance of archival materials regarding Serbs in Croatia, as well as its endangerment and dispersion over other archives and institutions all over the former Yugoslavia. Its goal is also to show emergence, organization and structure of Archives of Serbs in Croatia which is the central institution for preserving materials about Serbian people in the modern-day Croatia.
This paper contains a brief review of the most significant Serb institutions in today’s Croatia, such as the Serbian Orthodox Church, ‘Privrednik’, the Serbian Cultural Society 'Prosvjeta', the Serb National Council, Archives of Serbs in Croatia. Researching Archives of Serbs in Croatia has confirmed its exceptional significance pointing out the need for futher collection of archival materials about Serbian people who, despite having low percentage in Croatia, have left countless cultural and historical traces and monuments all over certain parts of Croatia, Slavonia and Dalmatia
Acute effect of short exercise programs on psychological characteristics of employees
No full textOva doktorska disertacija bavi se ispitivanjem akutnog uticaja kratkotrajnih programa fizičke
aktivnosti, osmišljenih unutar koncepta „My Flow“, na psihološke karakteristike zaposlenih, sa fokusom
na afektivne i kognitivne domene funkcionisanja. Predmet istraživanja bio je uticaj kratke multisenzorne
fizičke aktivnosti na promene u afektivnim i kognitivnim karakteristikama zaposlenih, a cilj je bio
utvrditi da li ovakva intervencija može dovesti do značajnih promena u tim domenima.
Istraživanje je sprovedeno kao eksperimentalna studija sa pretest-posttest dizajnom i paralelnim
grupama. Uzorak je činilo 84 zaposlenih iz različitih organizacija, raspoređeni randomizacijom u
eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Eksperimentalna grupa je učestvovala u 14-minutnoj fizičkoj
aktivnosti u multisenzornom okruženju, dok je kontrolna bila izložena pasivnom posmatranju video
sadržaja istog vremenskog trajanja. Kontrolna testiranja obuhvatala su merenje nivoa fizičke aktivnosti,
opšte motivacije za rad, zadovoljstva poslom i emocionalnog statusa (depresije, stresa i anksioznosti)
zaposlenih. U glavnom delu istraživanja, upotrebljeni su upitnici za merenje pozitivnih i negativnih
emocija, stanja anksioznosti i trenutne motivacije za rad, kao i standardizovani kognitivni zadaci za
procenu egzekutivnih funkcija ažuriranja (N-unazad), inhibicije (Strupov zadatak) i premeštanja (lokal-
global zadatak).
Rezultati su pokazali da je eksperimentalna grupa u odnosu na kontrolnu ostvarila značajna
poboljšanja u afektivnim varijablama – povećanje nivoa pozitivnih emocija, smanjenje stanja
anksioznosti i povećanje trenutne motivacije za rad. U kognitivnom domenu, pokazano je da nakon
radne pauze dolazi do poboljšanja egzekutivnih funkcija ažuriranja i premeštanja i kod eksperimentalne
i kod kontrolne grupe, dok kod inhibicije nije bilo značajnih promena.
Diskusija ističe značaj individualizovanog pristupa u implementaciji kratkih programa vežbanja,
uzimajući u obzir trenutni psihofiziološki status zaposlenih (umor, stres, kognitivno opterećenje). Nalazi
su razmatrani kroz savremene teorije neurofiziološkog odgovora na fizičku aktivnost. Zaključeno je da
čak i jedna sesija multisenzorne fizičke aktivnosti može inicirati pozitivne promene u psihološkim
karakteristikama, te da postoji osnov za dalji razvoj ovog pristupa.
Potencijalni značaj istraživanja ogleda se i u teorijskom i u praktičnom domenu. Teorijski,
doprinosi razvoju interdisciplinarnih modela koji povezuju fizičku aktivnost, senzornu stimulaciju i
psihološko blagostanje, nudeći nova saznanja o brzim, ciljanima promenama u afektivnim i kognitivnim
funkcijama. Praktično, nalazi omogućavaju razvoj mikrointervencija koje se mogu implementirati u
radnom kontekstu – kroz „smart rooms“ u kancelarijama, mobilne aplikacije sa personalizacijom putem
algoritama ili nosive uređaje koji u realnom vremenu prilagođavaju svetlo, muziku i tempo vežbanja.
Ovakve intervencije mogu doprineti smanjenju odsustvovanja, većoj produktivnosti i zadovoljstvu
poslom. Na širem društvenom nivou, rezultati ovog rada mogu podstaći razvoj javnih politika koje
promovišu kratke, efektivne vežbe kao deo programa za očuvanje mentalnog zdravlja.This doctoral dissertation explores the acute effects of short-duration physical activity programs,
designed under the "My Flow" concept, on employees' psychological functioning, with a particular
emphasis on affective and cognitive domains. The central focus of the research is to examine whether a
brief, multisensory exercise intervention can induce measurable improvements in emotional states and
executive cognitive functions in the workplace.
The study adopted a pretest-posttest experimental design with parallel groups and included a
sample of 84 employees from various organizations, randomly assigned to either an experimental or a
control group. Participants in the experimental group engaged in a 14-minute guided physical activity
session enriched with targeted sensory stimuli—specifically light and sound—while the control group
passively watched a neutral video of equal duration. Baseline assessments included physical activity
levels, general work motivation, job satisfaction, and emotional status (including depression, stress, and
anxiety). The main phase of the study involved the use of validated instruments to assess positive and
negative affect, state anxiety, and momentary work motivation, alongside standardized cognitive tasks
measuring three core executive functions: updating (N-back task), inhibition (Stroop task), and cognitive
shifting (local-global task).
Findings indicated that the experimental group experienced significant improvements in affective
outcomes, notably increased positive affect, reduced anxiety, and heightened task-related motivation. In
the cognitive domain, while no statistically significant differences emerged between groups, a subtle
trend was observed suggesting enhanced performance in updating and shifting functions in the
experimental group, particularly following the exercise session.
The discussion highlights the importance of a personalized approach to short-form exercise
interventions, especially when tailored to individuals’ real-time psychophysiological states—such as
levels of fatigue, stress, or cognitive strain. The results are contextualized within contemporary
neurophysiological models of exercise-induced psychological change, suggesting that even a single
session of multisensory physical activity can initiate meaningful shifts in psychological functioning.
This research contributes both theoretically and practically. Theoretically, it enriches
interdisciplinary frameworks that link physical activity, sensory input, and psychological well-being,
offering new insights into rapid, targeted modulation of affective and cognitive states. Practically, it lays
the groundwork for scalable micro-interventions in the workplace, such as smart office environments,
adaptive mobile apps, and wearable devices that dynamically adjust lighting, sound, and exercise tempo
in real-time. These innovations hold promise for improving employee well-being, reducing absenteeism,
and boosting productivity. More broadly, the findings support the development of public health policies
promoting brief, evidence-based exercise interventions as a strategy for maintaining mental health in
modern work environments
The Roman religion as an argumentative device in Cicero’s oratory
No full textБудући да је римска религија несумњиво један од темеља римског друштва, али и средство којим су се често служили римски политичари, попут Цицерона, уводни део овог рада посвећен је римској религији, њеном утицају на римско друштво, на самог Цицерона, као и на аргументацију у различитим сегментима његовог стваралаштва. У уводном делу разматрамо још и утицај хеленских модела на Цицероновог „идеалног државника“, дајемо осврт на његову беседничку каријеру, и, напослетку, преглед теорија личности и социјалног груписања.
У средишњем делу рада бавимо се начином на који Цицерон у својим беседама користи религијску аргументацију, како би, између осталог, повећао убеђивачку моћ својих речи, надокнадио недостајући ауторитет, или створио анимозитет према свом противнику. Применивши одређене теорије о личном идентитету и социјалном груписању, утврдили смо да се могу уочити три нивоа Цицеронове религијске аргументације, с обзиром на то коју политичку персону у датом говору представља: Цицерон – борац против сила зла, Цицерон – заштитник Рима, и Цицерон – савесни римски грађанин.
Примери из Цицероновог беседништва, које смо представили, праћени су коментарима, и проматрани кроз призму целокупног Цицероновог опуса, али и релевантних дела других античких аутора. У оквиру додатка, дали смо табеларни приказ Цицеронове употребе термина religio и pietas, затим Цицеронове употребе лексема Iuppiter, Mars, Venus, Ceres, Minerva, и Iuno, и графиконе који приказују Цицеронову употребу религијске аргументације како у сва три наведена типа беседа, тако и у целокупном Цицероновом беседништву. На крају, представили смо и одабране, најфреквентније врсте аргументативних средстава којима се Цицерон служио док је посезао за Јупитеровим именом.Considering that Roman religion was undeniably one of the cornerstones of Roman society and often a means to an end for Roman politicians, such as Cicero, the introductory part of this study is dedicated to exploring Roman religion, its influence on Roman society, Cicero himself, and his use of argumentation in various segments of his work. In this section, we also examine the influence of ancient Greek models on Cicero’s 'ideal statesman', review his career as an orator, and finally, provide a summary of theories on personality and social grouping.
In the main body of this study, we examine how Cicero employs religious argumentation in his orations to, among other things, enhance the persuasive power of his words, compensate for any lack of authority, or foster animosity towards his opponents. By applying certain theories on personal identity and social grouping, we have established that Cicero's religious argumentation operates on three levels, depending on the political persona he adopts in any given speech: Cicero-the warrior against the forces of evil, Cicero-the protector of Rome, and Cicero-the conscientious Roman citizen.
Represented examples from Cicero’s oratory are accompanied by commentaries and examined through the lens of his entire opus, along with relevant works of other ancient authors. In the appendix, we present the tables showing Cicero’s use of the terms religio and pietas, his use of the lexemes Iuppiter, Mars, Venus, Ceres, Minerva, and Iuno, as well as charts illustrating Cicero’s use of religious argumentation in the three types of orations and his oratory as a whole. Lastly, we have identified and cited the most frequent types of argumentative devices Cicero employed when invoking Jupiter’s name
The significance of the expertise in standardization for the internationalization of small and medium enterprises
No full textПредмет докторске дисертације је утицај експертизе из области стандардизације на интернационализацију МСП. Општи циљ укључује потпуније разумевање односа између експертизе из области стандардизације и интернационализације МСП. У првом делу дисертације, представљено је квалитативно истраживање – које је имало циљ да укаже на мишљење експерата из области стандардизације – о постојању експертизе у МСП, значају експертизе из области стандардизације или утицају експертизе из области стандардизације на интернационализацију МСП. У другом делу дисертације, представљено је квантитативно истраживање – које је имало циљ да укаже на мишљење власника/менаџера МСП у Европи –о значају експертизе из области стандардизације за интернационализацију МСП. У првом делу, у истраживању је учествовало укупно 28 испитаника из 14 земаља. У другом делу, у истраживању је учествовало укупно 998 испитаника из 10 земаља. У другом делу, примењено је тзв., моделовање структурних једначина (енг. Structural Equation Modelling – SEM, тј., Partial-Least Squares SEM – PLS-SEM). Истраживање је показало да власници/менаџери поседују одређену експертизу – без експертизе, они не би били у стању да покрену (и уопште успешно наставе) пословање. Иако МСП поседују одређену експертизу (из области којом се баве) – власници/менаџери МСП не поседују експертизу из области стандардизације. Истраживање је указало на то што експертиза (компетенције и/или искуство) из области стандардизације утиче на интернационализацију МСП и указало на то што величина организације и земља порекла организације обликују однос између експертизе из области стандардизације и интернационализације МСП. Сходно томе, власници/менаџери који желе да интернационализују пословање – применом одређене извозне или не-извозне стратегије за улазак на тржиште – би требало да посвете пажњу изградњи експертизе из области стандардизације.The subject of the doctoral dissertation is the impact of the expertise in the field of standardisation on the internationalisation of SMEs. The overall goal includes a more complete understanding of the relationship between the expertise in standardisation and the internationalisation of SMEs. The first part of the doctoral dissertation shows qualitative research which aims to denote the opinions of experts in standardisation on the existence of expertise in SMEs, the significance of expertise in standardisation or the impact of the expertise in standardisation on the internationalisation of SMEs. The second part of the doctoral dissertation shows quantitative research which aims to denote the opinions of owners and/or managers of SMEs across Europe concerning the significance of the expertise in standardisation for the internationalisation of SMEs. In the first part, the sample consisted of a total of 28 respondents from 14 countries. In the second part, the sample consisted of a total of 998 respondents from 10 countries. In this part, Structural Equation Modelling/Partial-Least Squares SEM (PLS-SEM) was applied. The research shows that owners/managers of SMEs possess expertise – without it, they would not be able to start and even continue a business. Although SMEs possess certain expertise (usually in the field they are doing business) – owners/managers of SMEs usually do not possess the expertise in standardisation. The research demonstrates that expertise (observed as competence and experience) in standardisation impacts the internationalisation of SMEs and denotes that the size of the organisation and the country of origin of the organisation shape the relationship between the expertise in standardisation and the internationalisation of SMEs. Consequently, owners/managers of SMEs who want to internationalise their business – by implementing a specific export entry strategy or a non-export entry strategy – should pay special attention to building the expertise in the field of standardisation
Modifikacija adsorbenata na bazi grafen-oksida u cilju optimizacije performansi za uklanjanje odabranih metala iz vode
No full textIn recent decades, the presence of heavy metals in aquatic systems, whether in wastewater streams or natural water resources, has emerged as one of the key priorities in terms of risks to public health and ecosystems, requiring an effective response. Strict regulations limiting the presence of this group of pollutants in the environment have been supported by the implementation of various technological solutions, among which adsorption processes and the use of different adsorbent materials dominate. However, as wastewater streams become increasingly complex due to rapid industrial development, the effects of global warming and significant global population growth, there is an urgent need to improve existing solutions and develop new ones capable of addressing these challenges. The objectives of this doctoral dissertation were defined in line with the issues presented above, generally focusing on the development of materials and optimization of adsorption performance for the removal of selected heavy metal and metalloid ions from water. Specifically, the following was carried out in this research: graphene oxide (GO) nanoparticles were successfully synthesized via a modified Hummers’ method, and the influence of reaction parameters, temperature (25 °C and 50 °C) and contact time (6 and 12 hours), on the properties of the final product was investigated, resulting in four GO variants: GO50,6, GO50,12, GO25,6, and GO25,12. Using various characterization techniques (SEM-EDS and SEM-EDX, BET surface area analysis and porosity features, FTIR, XRD, point of zero charge (pHPZC) determination, XPS, TEM, and SPES), the physicochemical and structural–morphological properties of the materials were examined for comparative evaluation and selection of the most suitable variant for further modification and functionalization. A higher degree of oxidation and exfoliation was found in materials synthesized at higher temperature (50 °C), while all variants exhibited typical GO characteristics. Considering the energy and economic efficiency of the synthesis process, GО25,6 was selected for extended adsorption studies and further modification. Subsequently, GО25,6 was modified into magnetic graphene oxide (MGO) via a co-precipitation method and also chemically functionalized using different approaches (GO-NH/L-Trp, GO-NH/EDTA-Chit, GO-COOH). All the above materials underwent physicochemical and structural–morphological characterization using the same techniques as the GOs. MGO showed the highest specific surface area (SBET: 174 m2/g) and magnetic properties that facilitated its separation from the aqueous medium. Moreover, TEM/EDX analysis revealed a lower degree of nanoparticle agglomeration and smaller average particle size (28 nm for MGO and 1328 nm for GО25,6), indicating inhibition of particle aggregation due to the modification. MGO also exhibited higher total pore volume (0.448 cm3/g) compared to GО25,6 (0.0800 cm3/g), greater mesopore volume (0.413 cm3/g compared to 0.0760 cm3/g) and a greater micropore volume (0.0691 cm3/g and 0.00400 cm3/g for GО25,6), unlike the other functionalized materials, which lacked significant microporosity. The successful modification and functionalization of GО25,6 was also confirmed by XRD, FTIR, and SEM/EDS analyses. Due to its advanced properties and simple synthesis procedure, MGO was selected alongside GО25,6 for further in-depth studies on the adsorption of metals and metalloids from water. On these selected materials, kinetic and equilibrium experiments were conducted to assess adsorption capacity and mechanisms for Cd(II), Cu(II), Co(II), Pb(II), Cr(III), and As(V) ions. Kinetic studies showed the fastest adsorption in the Pb(II)/GО25,6 and As(V)/MGO systems, while Cr(III) exhibited the slowest kinetics on both adsorbents. Regarding adsorption capacities, Langmuir modeling revealed maximum capacities, with the most notable difference observed for As(V): MGO exhibited up to five times greater adsorption capacity (qmax. 27.8 mg/g) than GО25,6 (qmax. 5.19 mg/g). In adsorption systems with MGO, as well as in the As(V)/MGO adsorption system, Freundlich model showed a better fit to the experimental data for all analyzed anions, despite the fact that high coefficients of determination (R²) were also obtained using the Langmuir model. This enhancement is attributed to the modification and incorporation of Fe3O4 nanoparticles, which introduced new adsorption sites on the MGO surface. Furthermore, the adsorption mechanism for Cd(II), Cu(II), Co(II), Pb(II), Cr(III), and As(V) was found to be based on surface chemisorption, primarily through inner-sphere complexation and ligand exchange, where oxygen-containing functional groups at the surface and edges of GО25,6 and Fe3O4 domains of MGO play a dominant role. These findings were corroborated by FTIR spectroscopy, highlighting interactions with hydrated iron species and surface functional groups involved in the binding of metal and metalloid ions. Based on the results of the previous part of this work, as well as their environmental prevalence and impact on public health and ecosystems, As(V) and Cu(II) ions were selected for further investigation of the influence of the aqueous matrix and inter-factor interactions on the adsorption process of these ions in the following systems: As(V)/GО25,6, As(V)/MGO, Cu(II)/GО25,6 and Cu(II)/MGO. The factors monitored using Response Surface Methodology (RSM) included the initial concentrations of Cu(II) and As(V) ions, the initial concentration of organic matter (monitored as Dissolved Organic Carbon – DOC), and the effect of matrix pH. Furthermore, the influence of matrix characteristics was examined using real wastewater samples from two locations (L1 and L2) at two concentration levels, in order to evaluate the broader matrix effect determined by coexisting species (ions) such as orthophosphates, Fe, Mn, etc. on the adsorption of As(V) and Cu(II) ions onto GО25,6 and MGO. In the final phase of the research, the regeneration potential of both adsorbents and their reusability for the aforementioned ionic species were investigated through five regeneration cycles. Using RSM it was determined that in all four studied systems (As(V)/GО25,6, As(V)/MGO, Cu(II)/GО25,6 and Cu(II)/MGO), pH emerged as the most significant parameter, influencing both the surface charge of the adsorbent and the speciation of As(V)/Cu(II) ions, thereby directly affecting the removal efficiency and adsorption mechanism. MGO exhibited significantly better performance in removing As(V) ions compared to GО25,6, while for Cu(II), both adsorbents were similarly effective. Additionally, MGO demonstrated greater resistance to the presence of competing organic matter and pH variations, making it more suitable for application in complex and variable real water matrices. The results confirm that the modification of GO into MGO significantly enhanced adsorption performance, positioning MGO as a superior material for the treatment of water contaminated with arsenic and copper, especially in the presence of dissolved organic matter, a common feature of real aqueous systems. The study of matrix effects revealed pronounced differences in the adsorption behavior of As(V) and Cu(II) depending on the type of adsorbent (GО25,6 or MGO), the chemical composition of the real water samples (L1 and L2), and the initial concentrations of the target ions. MGO showed markedly better efficiency in removing As(V), particularly at lower concentrations, which can be attributed to its improved morphological and surface characteristics following modification. Conversely, GО25,6 demonstrated higher efficiency toward Cu(II) adsorption, due to the greater availability of oxygen-containing functional groups favorable for establishing electrostatic interactions with Cu(II) ions. The presence of dissolved organic carbon (DOC), which was substantial in both samples, had a dual effect: on one hand, it inhibited As(V) adsorption due to its dominance and potential competition for available binding sites, while on the other hand, it promoted the formation of stable Cu(II)/DOC complexes, reducing the availability of Cu(II) for adsorption. Additionally, MGO exhibited bifunctionality in removing both As(V) and DOC, though its efficiency was strongly dependent on pH and ionic strength of the solution. The removal efficiency of Cu(II) ions on both adsorbents remained high (>85%). Regeneration and reuse experiments indicated that MGO possesses significantly higher regeneration potential than GО25,6, retaining about 80% of its adsorption capacity for As(V) over five regeneration cycles, whereas GО25,6 retained its capacity in the range of 10 to 17% through all five regeneration cycles. Similarly, in the case of Cu(II) adsorption, MGO showed a slower decline in efficiency and better regeneration performance (> 65%). In conclusion, MGO emerged as a more efficient and sustainable adsorbent for As(V) and Cu(II) ions compared to GО25,6, particularly in complex real water matrices. This was due to its improved structural-morphological features, higher surface reactivity, easier handling and separation, and greater regeneration potential. These findings open avenues for future research focused on further MGO and GO modification and functionalization, selectivity tuning, evaluation of long-term adsorption performance in continuous systems, application in treatment of diverse contaminants in complex wastewater streams, and optimization of regeneration protocols.Poslednjih decenija, prisustvo teških metala u akvatičnim sistemima, bilo da se radi o otpadnim tokovima ili pak prirodnim vodnim resursima, izdvaja se kao jedan od prioriteta u pogledu rizika po javno zdravlje i ekosistem u celini i na koji je neophodno adekvatno odgovoriti. Stroge regulative koje limitiraju prisustvo ove grupe zagađujućih materija u životnoj sredini, podržane su implementacijom različitih tehnoloških rešenja, od kojih je dominantno prisustvo adsorpcionih procesa i posledično primena različitih materijala (adsorbenata). Ipak, kako otpadni tokovi postaju sve složeniji, kao posledica ubrzanog industrijskog razvoja, efekata globalnog zagrevanja i značajnog rasta svetske populacije, javlja se urgentna potreba za unapređenjem postojećih i pronalaženju novih rešenja, koji mogu odgovoriti ovim izazovima. U skladu sa predstavljenom problematikom, definisani su ciljevi ove doktorske disertacije, koji se u opštem slučaju odnose na razvoj materijala i optimizaciju adsorpcionih performansi za uklanjanje odabranih jona teških metala (i metaloida) iz vode.Specifično, u okviru ovog istraživanja uspešno je sintetisan nanomaterijal, grafen-oksid (GO) posredstvom modifikovane Hummers metode, pri čemu je ispitan uticaj reakcionih faktora (temperature (25°C i 50°C) i kontaktnog vremena (6 i 12 časova) na osobine finalnog produkta, pri čemu su dobijena četiri tipa GO: GO50,6, GO50,12, GO25,6 i GO25,12. Posredstvom različitih tehnika karakterizacije (SEM-EDS/EDX), analiza specifične površine, strukture i karakteristika pora, FTIR, XRD, određivanje tačke nultog naelektrisanja površine (pHPZC), XPS, TEM i SPES), ispitane su fizičko-hemijske i strukturno-morfološke karakteristike materijala, značajne za međusobnu komparaciju i odabir materijala za dalju modifikaciju i funkcionalizaciju. Ustanovljen je veći stepen oksidacije i eksfolijacije kod materijala sintetisanih na višoj temperaturi reakcije (50°C) (GO50,6 i GO50,12), dok su karakteristična svojstva GO registrovana kod svih analiziranih materijala. Dodatno, sa aspekta energetske i ekonomske efikasnosti sinteze, GO25,6 je odabran za opsežnija ispitivanja adsorprcije i metaloida i dalju modifikaciju. U daljem radu GO25,6 je modifikovan do magnetnog grafen-oksida (MGO) metodom koprecipitacije i funkcionalizovan različitim metodama (GO-NH/L-Trp, GO-NH/EDTA-Hit, GO-COOH). Svi prethodno navedeni materijali, podvrgnuti su fizičko-hemijskoj i strukturno-morfološkoj karakterizaciji, posredstvom pretodno navedenih tehnika. MGO je pokazao najveću vrednost specifične površine (SBET: 174 m2/g) kao i specifična magnetna svojstva, koja su olakšala njegovu separaciju iz vodene sredine. Istovremeno, TEM/EDX analiza, ukazala je na manji stepen aglomeracije nanočestica, te manju prosečnu veličinu čestica (28 nm) u odnosu na GO25,6 (1328 nm), što ukazuje na inhibiciju čestične aglomeracije postignutu kao rezultat modifikacije materijala. Takođe, kod MGO je uočena i veća ukupna porna zapremina (0,448 cm3/g) u poređenju sa GO25,6 (0,0800 cm3/g), veći udeo mezopora (0,413 cm3/g u odnosu na 0,0760 cm3/g), kao i veći udeo mikropornih domena (0,0691 cm3/g u odnosu na 0,00400 cm3/g za GO25,6) u odnosu na ostale funkcionalizovane materijale, kod kojih mikroporni domeni nisu ni registrovani. Uspešnost modifikacije i funkcionalizacije GO25,6 potvrđena je i ostalim tehnikama karakterizacije (XRD, FTIR, SEM-EDS/EDX). Zbog naprednih karakteristika, a imajući u vidu jednostavan postupak sinteze, MGO je zajedno sa GO25,6 odabran za nastavak i opsežnija istraživanja adsorpcije metala i metaloida iz vode. Na odabranim materijalima (GO25,6 i MGO) sprovedeni su kinetički i ravnotežni eksperimenti u cilju ispitivanja adsorpcionog kapaciteta i mehanizma adsorpcije jona Cd(II), Cu(II), Co(II), Pb(II), Cr(III) i As(V) iz vode. Kinetičkim eksperimentima utvrđeno je da je proces adsorpcije najbrži u sistemu Pb(II)/ GO25,6 i As(V)/MGO, dok je Cr(III) pokazao najsporiju kinetiku procesa na oba adsorbenta. Maksimalni adsorpcioni kapaciteti GO25,6 za ispitivane jone određeni su primenom Langmuir-ovog modela, pri čemu je najveća razlika uočena u slučaju As(V), gde je postignut značajno veći adsorpcioni kapacitet (do 5 puta) za sistem As(V)/MGO (qmax. 27,8 mg/g) u odnosu na As(V)/GO25,6 (qmax. 5,19 mg/g), što predstavlja direktnu posledicu modifikacije materijala i inkorporacije nanočestica Fe3O4 čime su otvorena nova adsorpciona mesta na površini MGO. U adsorpcionim sistemima sa MGO, kao i u sistemu As(V)/MGO, Freundlich-ov model pokazao je bolju usklađenost sa eksperimentalnim podacima za sve analizirane jone, uprkos činjenici da su i primenom Langmuir-ovog modela dobijene visoke vrednosti koeficijenta determinacije (R2). Dodatno, ustanovljeno je da se mehanizam adsoprcije jona Cd(II), Cu(II), Co(II), Pb(II), Cr(III) i As(V) iz vodene sredine na GO25,6 i MGO bazira na površinskoj hemisorpciji odnosno formiranju unutrašnjih sfernih kompleksa, kao i ligandnoj izmeni, gde dominantu ulogu imaju kiseonične funkcionalne grupe na površini i ivicama strukture GO25,6 kao i domeni MGO gde se nalaze nanočestice Fe3O4, te pripadajući hidratisani oblici Fe koji učestvuju u interakcijama sa jonima metala i metaloida As(V), što je potvrđeno i FTIR analizom. Na osnovu rezultata iz prethodnog dela istraživanja, rasprostranjenosti u životnoj sredini i uticaja koji ispoljavaju po javno zdravlje i ekosistem, selektovani su joni As(V) i Cu(II), te je u nastavku ispitan uticaj vodenog matriksa odnosno međufaktorskih interakcija na proces adsorpcije ovih jona i to za sisteme As(V)/GO25,6, As(V)/MGO, Cu(II)/GO25,6 i Cu(II)/MGO. Faktori koji su praćeni posredstvom metodologije odzivnih površina (eng. Response Surface Methodology - RSM) su: početna koncentracije jona Cu(II) i As(V), početna koncentracija organske materije (praćena kao parametar DOC (eng. Dissolved Organic Carbon - DOC)) i uticaj pH vrednosti matriksa. Potom je, u okviru istih sistema ispitan i uticaj karakteristika matriksa na realnim uzorcima otpadnih voda sa dva lokaliteta (L1 i L2) u okviru dva koncentraciona nivoa, kako bi se sagledao širi efekat matriksa, determinisanog koegzistirajućim vrstama (jonima) poput ortofosfata, Fe, Mn i dr. na proces adsorpcije jona As(V) i Cu(II) na GO25,6 i MGO. U okviru poslednje faze istraživanja, ispitan je regeneracioni potencijal oba adsorbenta i mogućnost ponovne upotrebe za pomenute jonske vrste kroz 5 sukcesivnih adsorpciono-desorpcionih ciklusa. Primenom metodologije odzivne površine, utvrđeno je da se u sva 4 ispitivana sistema (As(V)/GO25,6, As(V)/MGO, Cu(II)/GO25,6 i Cu(II)/MGO) pH vrednost izdvojila kao najznačajniji parametar, uslovljavajući površinsko naelektrisanje adsorbenta, ali i specijaciju jona As(V)/Cu(II), čime se direktno utiče na efikasnost uklanjanja odnosno na mehanizam adsorpcije. MGO je pokazao znatno bolju efikasnost uklanjanja jona As(V) u poređenju sa GO25,6, dok su u slučaju Cu(II), oba adsorbenta bila podjednako efikasna. MGO je dodatno demonstrirao veću otpornost na prisustvo konkurentne organske materije i varijacije pH vrednosti sredine, što ga čini boljim izborom za primenu u kompleksnim i promenljivim uslovima realnih matriksa. Dobijeni rezultati potvrđuju da je modifikacija GO do MGO doprinela značajnom poboljšanju adsorpcionih performansi, čime se MGO pozicionira kao superiorniji materijal za tretman voda opterećenih jonima arsena i bakra, naročito u prisustvu rastvorenih organskih materija, što je slučaj u realnim vodenim sistemima. Rezultati uticaja karakteristika matriksa, pokazali su izražene razlike u adsorpcionom ponašanju jona As(V) i Cu(II) u zavisnosti od vrste adsorbenta (GO25,6 ili MGO), hemijskog sastava realnih vodenih uzoraka (L1 i L2), kao i početne koncentracije vrsta od interesa. MGO je pokazao značajno bolju efikasnost u uklanjanju As(V), naročito pri nižim koncentracijama, što se može pripisati njegovim poboljšanim morfološkim i površinskim svojstvima nakon modifikacije. Suprotno tome, GO25,6 se pokazao efikasnijim u adsorpciji jona Cu(II), zahvaljujući većoj dostupnosti kiseoničnih funkcionalnih grupa pogodnih za uspostavljanje elektrostatičkih interakcija sa jonima Cu(II). Prisustvo rastvorene organske materije (DOC), u znatnim količinama u oba uzorka, ispoljilo je dvojak efekat: sa jedne strane inhibiralo je adsorpciju jona As(V) usled dominantnosti u sistemu u odnosu na prisutne jone As(V), ali i druge konstituente matriksa, kao i potencijalno izražene kompeticije za dostupna mesta na površini adsorbenta, dok je sa druge strane uticala na formiranje stabilnih kompleksa sa jonima Cu(II), smanjujući njegovu raspoloživost za adsorpciju na površini adsorbenta. Dodatno, MGO je pokazao bifunkcionalnost u pogledu uklanjanja i jona As(V) i organske materije, ali je njegova efikasnost značajno zavisila od pH vrednosti i jonske jačine rastvora. Efikasnost uklanjanja jona Cu(II) na oba adsorbenta bila je visoka (> 85%). Na osnovu sprovedenih eksperimenata mogućnosti regeneracije i ponovne upotrebe adsorbenata, može se zaključiti da MGO pokazuje značajno veću regenerabilnost u odnosu na GO25,6 sa zadržanih oko 80% svog adsorpcionog kapaciteta kroz 5 ciklusa regeneracije u slučaju adsorpcije jona As(V), dok sa druge strane, GO25,6 zadržava efikasnost u opsegu od svega 10-17% kroz svih 5 ispitivanih ciklusa. Slično, i u slučaju adsorpcije jona Cu(II), MGO pokazuje sporiji pad efikasnosti i bolju efikasnost regeneracije (> 65%). MGO se izdvojio kao efikasniji i održiviji adsorbent za odabrane jone (As(V) i Cu(II)) u poređenju sa GO25,6, naročito u složenim uslovima realnih vodenih matriksa, zahvaljujući poboljšanim strukturno-morfološkim svojstvima, većoj površinskoj reaktivnosti, olakšanom rukovanju i separaciji iz vodene sredine, kao i većem regeneracionom potencijalu. Ovi rezultati otvaraju prostor za dalja istraživanja usmerena ka dodatnoj modifikaciji/funkcionalizaciji pre svega MGO, ali i GO, modulaciji njihove selektivnosti adsorpcije, evaluaciji dugoročne stabilnosti adsorpcionih performansi u kontinuiranim sistemima, primeni u tretmanu različitih vrsta kontaminanata u složenim otpadnim tokovima, kao i optimizaciji regeneracionih postupaka.</p
Syntactic minimum in the teaching of Serbian as foreign language
No full textPredmet ove disertacije jeste utvrđivanje sintaksičkog minimuma u nastavi srpskog kao stranog jezika na svim nivoima učenja i usvajanja stranog jezika (od A1 do C2 nivoa), na korpusu udžbenika (primarni korpus) i samostalnih studentskih/učeničkih radova (pomoćni korpus). Cilj je da se uoče gramatički sadržaji iz oblasti sintakse srpskog jezika zastupljeni u udžbenicima za srpski kao strani jezik, kao i njihova praktična primena u didaktičkim materijalima polaznika, dobijenih tokom nastavnog procesa sprovođenja završnog ispita, kao i posredstvom pilot-istraživanja sprovedenog za potrebu izrade doktorske disertacije. Zadatak će biti utvrditi gramatički minimum koji se tiče obrade: (1) koordinacije i (2) subordinacije u srpskom jeziku. Tako će u radu biti zastupljena kvalitativna analiza gramatičkih sadržaja o nezavisnosloženim i zavisnosloženim rečenicama u srpskom jeziku data posredstvom primene strukturno-deskriptivnog metoda. Biće razmatrani modeli prostih rečenica, kao i sve vrste složenih rečeničnih konstrukcija, a sve u komparativnom pristupu sa Nastavnim programom za učenje i polaganje srpskog jezika, kojim se propisuju sadržaji za učenje i usvajanje jezika na svakom od nivoa postignuća, kao i Zajedničkim evropskim okvirom za učenje, nastavu i ocenjivanje jezika, u kome su dati standardi i kompetencije za učenje i usvajanje stranih jezika, što ćemo primeniti na usvajanje srpskog kao stranog jezika. Najpre ćemo dati teorijsko-metodološki okvir za realizaciju sintaksičko- metodičke analize udžbenika i samostalnih učeničkih radova, nakon čega će uslediti empirijski deo rada koji se odnosi na kvalitativne rezultate analize sadržaja o sintaksi srpskog jezika. U rezultatu ovakvog naučnog pristupa dobićemo popis sintaksičkog sadržaja neohodnog za ovladavanje stranim, srpskim jezikom, od početnog (A1) nivoa, pa sve do nivoa vladanja jezikom (C2). Nakon provedene lingvističke, sintaksičke, i metodičke analize sadržaja, pokušaćemo da damo metodičke implikacije za nastavnu
praksu sa ciljem da se nastavni proces (bilo posredno, ili u digitalnom okruženju), kao i proces samoobrazovanja neprestano unapređuju što i jeste cilj metodike učenja i usvajanja stranog jezika.The subject of this dissertation is the determination of the syntactic minimum in teaching
Serbian as a foreign language at all levels of learning and acquiring a foreign language (from A1
to C2 levels), based on the corpus of textbooks (primary corpus) and independent student/pupil
works (auxiliary corpus). The aim is to identify grammatical content from the field of syntax of
the Serbian language represented in textbooks for Serbian as a foreign language, as well as their
practical implementation in the didactic materials of the students, obtained during the teaching
process and the final exam, as well as through pilot research conducted for the purpose of writing
a doctoral dissertation. The task will be to determine the grammatical minimum regarding the
processing of: (1) coordination and (2) subordination in the Serbian language. Thus, the paper will
present a qualitative analysis of grammatical content on independent and dependent sentences in
the Serbian language, by applying the structural-descriptive method. Models of simple sentences
will be considered, as well as all types of complex sentence constructions, by taking a comparative
approach with the Curriculum for Learning and Passing the Serbian Language, which prescribes
the content for learning and acquiring the language at each level of achievement, as well as the
Common European Framework for Learning, Teaching and Assessment of Languages, which
provides standards and competencies for learning and acquiring foreign languages, which we will
apply to the acquisition of Serbian as a foreign language. First, we will provide a theoretical and
methodological framework for implementing syntactic and methodological analysis of textbooks
and independent student work, followed by the empirical part of the paper, which relates to the
qualitative results of content analysis on the syntax of the Serbian language. As a result of this
scientific approach, we will obtain a list of syntactic content necessary for mastering a foreign
language, Serbian, from the beginner (A1) level to the language proficiency level (C2). After
conducting a linguistic, syntactic, and methodological analysis of the content, we will attempt to
provide methodological implications for teaching practice with the aim of continuously improving
the teaching process (whether indirectly or in a digital environment), as well as the process of self-
education, which is the goal of the methodology of learning and acquiring a foreign language
Ултразвучна еластографија слезине у неинвазивној процени варикса једњака
No full textIntroduction: Liver cirrhosis is a disease characterized by diffuse changes in tissue structure resulting from necroinflammation, fibrosis, and the formation of regenerative nodules with portal hypertension. The most common causes are alcoholic and non-alcoholic fatty liver disease, as well as viral hepatitis C and B. It can have compensated and decompensated stages. Compensated stage is often referred to as compensated advanced chronic liver disease. Diagnosis is based on medical history, clinical presentation, various laboratory and diagnostic methods, with the possibility of liver biopsy. Portal hypertension (PH) is a key component of this disease, with potentially serious complications such as esophageal varices (EV) and bleeding from EV. The most commonly used classification of EV is according to the Baveno consensus, dividing them into small EV (below 5mm) and large EV (over 5mm). Diagnosis of PH and EV requires invasive methods such as esophagogastroduodenoscopy, but non-invasive methods are also developing, such as ultrasound elastography. The principle of this method is based on the mechanical-elastic characteristics of tissue that can be determined by inducing its distortion and evaluating the tissue's response to stimuli. The implementation of newer methods of ultrasound elastography is now possible in most ultrasound devices, and they are based on the application of focused acoustic force of high intensity, which generates shear waves in tissue at a single point (Point shear wave elastography, pSWE) or in a broader area (Two-dimensional real-time shear wave elastography, 2D-RT-SWE). Determining the elastography of the spleen has a better predictive value than liver elastography, and due to vascular influence on parenchymal remodeling of the spleen in patients with PH, it represents a challenge for the diagnosis of PH and EV. Aims: To investigate the validity of liver and spleen ultrasound elastography in diagnosing EV in patients with advanced chronic liver disease. To determine the correlation between spleen stiffness measured by ultrasound elastography and the degree of EV. Materials and Methods: A prospective observational study was conducted on a total of 92 patients of both sexes with compensated liver cirrhosis between September 2020 and December 2022. Participants were treated on an outpatient and inpatient basis at the Clinic for Gastroenterology and Hepatology and the Clinic for Infectious Diseases of the University Clinical Center of Vojvodina. Each participant underwent a detailed medical history and was informed about the purpose of the study, the diagnostic process, and their participation in it. Participants were divided into groups and subgroups based on the presence and size of esophageal varices, then the risk of bleeding. All participants underwent a physical examination, blood samples were taken for laboratory analysis, liver and spleen ultrasound elastography were performed, as well as esophagogastroduodenoscopy. The same ultrasound machine with 2D ShearWave elastography was used to measure liver and spleen stiffness. Results: There is a statistically significant difference in the average liver stiffness values of patients based on the presence of EV. Patients with high- risk EV had significantly higher liver stiffness compared to those with low- risk EV. There is a statistically significant difference in the average spleen stiffness values of patients based on the presence of EV. Patients with high- risk EV had significantly higher spleen stiffness compared to those with low- risk EV. There is a statistically significant difference in the average liver and spleen stiffness values of patients based on the etiology of advanced liver disease. Multivariate regression analysis showed that spleen stiffness (OR 1.086 95% CI (1.024-1.152); p=0.006) is a stronger independent predictor of the presence of esophageal varices than liver stiffness (OR 1.084 95% CI (1.007-1.166); p=0.032). The cutoff value of liver elastography of 16.0 kPa has a sensitivity of 52.1% and specificity of 90.9% for the presence of varices. The cutoff value of spleen elastography of 32.05 kPa has a sensitivity of 52.1% and specificity of 88.6% for the presence of varices. The area under the ROC curve of spleen elastography compared to the area under the ROC curve of liver elastography is significantly higher (p=0.0239) in predicting the presence of large varices. The cutoff value of liver elastography of 19.25 kPa has a sensitivity of 80.0% and specificity of 82.9% for the presence of large varices. The cutoff value of spleen elastography of 37.85 kPa has a sensitivity of 80% and specificity of 89% for the presence of large varices. Conclusion: It has been determined that spleen ultrasound elastography has higher validity in predicting esophageal varices compared to liver ultrasound elastography in patients with compensated advanced chronic liver disease, i.e., compensated cirrhosis. It has been found that spleen stiffness determined by ultrasound elastography correlates with the degree of esophageal varices. These conclusions highlight the importance of spleen ultrasound elastography in the diagnosis and prediction of the presence of esophageal varices.Увод: Цироза јетре је оболење које карактеришу дифузне промене структуре ткива настале након некроинфламације, фиброзе и стварања регенераторних нодулуса са портном хипертензијом. Најчешћи узроци су алкохолна и неалкохолна масна болест јетре, као и вирусни хепатитиси Ц и Б. Може имати компензовани и декомпензовани стадијум. Компензован се често назива компензована узнапредовала хронична болест јетре. Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и разних лабораторијских и дијагностичких метода, са могућношћу биопсије јетре. Портна хипертензија (ПХ) је кључна компонента ове болести, са потенцијално озбиљним компликацијама као што су варикси једњака (ВЈ) и крварење из ВЈ. Најчешће коришћена класификација ВЈ је према Бавено консензусу подела на мале ВЈ (испод 5mm) и велике ВЈ (преко 5mm). Дијагностика ПХ и ВЈ захтева инвазивне методе,као што је езофагогастродуоденоскопија, али се развијају и неинвазивне методе, као што је ултразвучна еластографија. Принцип ове методе је заснован на механичко-еластичним карактеристикама ткива које се могу одредити изазивањем његове дисторзије и евалуирањем ткивног одговора на стимулус. Извођење новијих метода ултразвучне еластографије данас је омогућено углавном у свим ултразвучним апаратима, а базиране су на примени фокусиране акустичне силе великог интензитета,која генерише посмичне таласе ткива (енгл. Shear wave) у једној тачки (енгл. Point shear wave elastography, pSWE) или у ширем подручју (енгл. Тwо-dimensional real time shear wave elastography,2D-RT-SWE). Одређивање еластографије слезине има бољу предиктивну вредност од еластографије јетре,а због васкуларног утицаја на паренхимско ремоделирање слезине код болесника који имају ПХ, те представља изазов за дијагностику ПХ и ВЈ. Циљеви: Истражити валидност ултразвучне еластографије јетре и слезине у дијагностици ВЈ код болесника са узнапредовалом хроничном болешћу јетре. Утврдити корелацију између тврдоће слезине мерене ултразвучном еластографијом и степена ВЈ. Материјал и методе: Обављено је проспективно опсервационо истраживање на укупно 92 болесника оба пола са компензованом цирозом јетре у периоду између септембра 2020. и децембра 2022. године. Учесници су лечени амбулантно и хоспитално у Клиници за гастроентерологију и хепатологију и Клиници за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Војводине. Сваком испитанику је узета детаљна анамнеза и објашњен циљ истраживања, процес дијагностике и њихово учешће у њему. Испитаници су подељени у групе и подгрупе на основу присуства и величине варикса једњака, потом ризика за крварење. Свим учесницима је обављен физикални преглед, узети су узорци крви за лабораторијске анализе, спроведена је ултразвучна еластографија јетре и слезине, као и езофагогастродуоденоскопија. За мерење тврдоће јетре и слезине коришћен је исти ултразвучни апарат са 2D ShearWave еластографијом.Резултати: Постоји високо статистички значајна разлика у просечним вредностима тврдоће јетре пацијената у односу на присуство ВЈ. Пацијенти са високоризичним ВЈ су имали високо статистички значајно већу тврдоће јетре у односу на оне са нискоризичним ВЈ. Постоји високо статистички значајна разлика у просечним вредностима тврдоће слезине пацијената у односу на присуство ВЈ. Пацијенти са високоризичним ВЈ су имали високо статистички значајно већу тврдоћу слезине у односу на оне са нискоризичним ВЈ. Постоји високо статистички значајна разлика у просечним вредностима тврдоће јетре и слезине пацијената у односу на етиологију узнапредовале болести јетре. Мултиваријантном регресионом анализом тврдоћа слезине (ОR 1.086 95% IP(1.024-1,152); p=0,006) је јачи независни предиктор присуства варикса једњака од тврдоће јетре (ОR 1.084 95% IP (1.007-1,166); p=0,032). Преломна вредност (енгл. Cut-off ) еластографије јетре од 16.0 kPa има сензитивност 52.1% и специфичност 90,9% за присуство варикса. Cut-off вредност еластографије слезине од 32,05 kPa има сензитивност 52.1% и специфичност 88,6% за присуство варикса. Површина испод ROC криве еластографије слезине у односу на површину испод ROC криве еластографије јетре је статистички значајно већа (p=0.0239) у предикцији присуства великих варикса. Cut-off вредност еластографије јетре од 19,25 kPa има сензитивност 80,0% и специфичност 82,9% за присуство великих варикса. Cut off вредност еластографије слезине од 37,85 kPa има сензитивност 80% и специфичност 89% за присуство великих варикса. Закључак: Утврђено је да ултразвучна еластографија слезине има већу валидност у предикцији варикса једњака у односу на ултразвучну еластографију јетре код болесника са компензованом узнапредовалом хроничном болешћу јетре, односно компензованом цирозом.Утврђено је да тврдоћа слезине одређена ултразвучном еластографијом корелира са степеном варикса једњака. Ови закључци истичу значај ултразвучне еластографије слезине у дијагностици и предикцији присуства варикса једњака.</p