Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
The oral lullaby - a thematic and plot register, traditional frameworks, and ritual-magical context Устная колыбельная - тематический и сюжетный регистр, традиционные рамки и ритуально-магический контекст
No full textПредмет истраживања дисертације јесу жанровске особености усмених успаванки,
књижевноисторијска и културноисторијска сазнања о успаванкама. Циљеви истраживања укључују опис и систематизацију сижејно-тематског регистра успаванки у изабраној грађи,
сагледавање и анализу тема и мотива песама за успављивање детета. Интердисциплинарним и компаративним приступом испитују се и повезују издвојене димензије успаванки, како њихов текст (варијанте), текстура (извођење) и контекст, тако и психолошки аспекти и начин креирања уметничких светова. Забележени текстови успаванки посматрају се као преносиоци митско-религијских садржаја те се испитује и магијска функција усмених успаванки будући да се дете успављивањем штитило од злих утицаја и смрти. Синхронијски поглед на успаванке пружају властита теренска истраживања (разговори са дванаест саговорница) у оквиру којих
су сакупљени текстови усмених успаванки, причања, веровања и обичаји око рођења детета.
У контексту разматрања универзалности успаванке као врсте, оне су у раду сагледане и у
интернационалном контексту. У дисертацији се указује на везе ауторске поезије са усменим успаванкама на примерима песама Јована Јовановића Змаја, Десанке Максимовић, Бранка В.
Радичевића и других. Спроведено је и анкетно истраживање (384 испитаница различитих
старосних група) које осветљава улоге и заступљеност усмених и ауторских успаванки у
свакодневном контексту и њихове трансформацију у савременим оквирима културе и комуникације.This dissertation explores the genre-specific characteristics of oral lullabies, as well as literary-historical and cultural-historical insights into lullaby traditions. The objectives of the research
include the description and systematization of the thematic and plot register of lullabies found in the selected material, alongside the examination and analysis of themes and motifs in songs used to lull children to sleep. By employing an interdisciplinary and comparative approach, the study connects and analyzes various dimensions of lullabies, including their text (variants), texture (performance),
and context, as well as their psychological aspects and the means by which they construct artistic worlds. The recorded texts of oral lullabies are viewed as carriers of mytho-religious content, with a particular focus on their magical function, given that the act of lulling was traditionally perceived as a form of protection against evil forces and death. A synchronic perspective is provided through
original fieldwork (interviews with twelve participants), which involved the collection of oral lullabies, narratives, beliefs, as well as customs surrounding childbirth. Furthermore, the dissertation
situates lullabies within an international context, addressing the universality of the genre. The study
also explores the relationship between authored poetry and oral lullabies, using examples from the works of Jovan Jovanović Zmaj, Desanka Maksimović, Branko V. Radičević, and others.
Additionally, a survey study (384 participants from various age groups) was conducted to shed light on the roles and prevalence of both oral and authored lullabies in everyday life and their
transformation within contemporary cultural and communicative frameworks
The effect of the binding of antipsychotics clozapine, ziprasidone and sertindole on the content and reactivity of the thiol group Cys34 of human serum-albumin
No full textPronalaženje veze izmeĎu simptoma shizofrenije i biomarkera oksidativnog stresa moglo bi voditi individualizaciji tretmana ove mentalne bolesti. Dokazano je da je oksidativni stres uključen u nastanak i razvoj shizofrenije i da antipsihotici imaju različite efekte na modulaciju nivoa oksidativnog stresa, odnosno, da različite vrste antipsihotika pokazuju različite efekte na ćelijske antioksidanse ili prooksidanse. U ovoj doktorskoj disertaciјi je ispitano vezivanje atipičnih antipsihotika klozapina, sertindola i ziprazidona za humani serum-albumin (HSA) metodom fluorescentne spektroskopije. Mehanizam gašenja fluorescencije, konstante vezivanja (Ka), broj vezujućih mesta (n) i identifikacija vezujućeg mesta sertindola za HSA, odreĎeni su titracijom rastvora HSA fiksne koncentracije različitim koncentracijama liganda uz merenje intenziteta fluorescencije. Uticaj promene u strukturi HSA nakon vezivanja antipsihotika na njegovu antioksidativnu ulogu ispitan je odreĎivanjem sadržaja i reaktivnosti HSA-SH grupe in vitro (merenjem konstante brzine pseudo prvog reda za reakciju HSA-SH grupe sa 5,5′-ditiobis-(2-nitrobenzoinskom kiselinom)) i in vivo (nakon izolovanja albumina iz seruma pacova). Rezultati su upotpunjeni ispitivanjem efekata izlaganja HSA molekula različitim koncentracijama glukoze na sadržaj krajnjih produkata glikacije, na promenu strukture molekula HSA tokom glikacije, kao i ispitivanjem uticaja simultanog vezivanja masnih kiselina, antipsihotika i glukoze na transportnu i antioksidativnu ulogu HSA. Dobijeni rezultati omogućuju bolje sagledavanje i razumevanje mehanizma vezivanja antipsihotika, odnosno farmakodinamike ovih supstanci, ukazujući da ziprazidon, za razliku od klozapina i sertindola, modulira sadržaj i reaktivnost HSA-SH grupe prema povećanom antioksidativnom (odbrambenom) kapacitetu u cirkulaciji, što može doprineti bezbednijem i efikasnijem tretmanu shizofrenije lekovima iz ove grupe psihofarmaka.Finding a link between the symptoms of schizophrenia and biomarkers of oxidative stress could lead to the individualization of the treatment of this mental illness. It has been proven that oxidative stress is involved in the onset and development of schizophrenia and that antipsychotics have different effects on modulating the level of oxidative stress. Various types of antipsychotics also show different effects on cellular antioxidants or prooxidants. In this doctoral dissertation, the binding of the atypical antipsychotics clozapine, sertindole, and ziprasidone to human serum albumin (HSA) was examined using fluorescence spectroscopy. The fluorescence quenching mechanism, binding constants (Ka), number of binding sites (n), and identification of the binding site of sertindole for HSA were determined by titrating a fixed concentration of HSA solution with different concentrations of the ligand while measuring the fluorescence intensity. The influence of changes in the structure of HSA after the binding of antipsychotics on its antioxidant role was examined by determining the content and reactivity of the HSA-SH group in vitro (by measuring the pseudo-first-order rate constant for the reaction of the HSA-SH group with 5,5′-dithiobis-(2-nitrobenzoic acid)) and in vivo (after isolating albumin from the serum of rats). The results were completed by examining the effects of exposure of HSA molecules to different concentrations of glucose on the content of glycation end products, on the change in the structure of HSA molecules during glycation, as well as by examining the effect of simultaneous binding of fatty acids, antipsychotics, and glucose on the transport and antioxidant role of HSA. The obtained results enable a better overview and understanding of the binding mechanism of antipsychotics, i.e., the pharmacodynamics of these substances, indicating that ziprasidone, unlike clozapine and sertindole, modulates the content and reactivity of the HSA-SH group according to increased antioxidant (defense) capacity in the circulation, which can contribute to safer and more efficient treatment of schizophrenia with drugs from this group of psychopharmaceuticals
Synthesis of aminoquinoline and adamantane hybrids and their in vitro inhibitory activity against enzymes of importance in symptomatic treatment of Alzheimer’s disease
No full textMultifaktorska priroda Alchajmerove bolesti, neizlečivog neurodegenerativnog poremećaja,
ukazala je na potrebu za razvojem višedirekcionih liganada. Cilj ovog rada je bio ispitivanje hibrida
4-aminohinolina i adamantana kao liganada usmerenih prema više meta značajnih u terapiji bolesti.
Tokom izrade ove doktorske disertacije dizajnirano je i sintetisano 29 hibrida 4-aminohinolina
i adamantana, primenom reakcija opisanih u literaturi i optimizacijom sintetskog puta. Modifikacije
hibrida su izvršene promenom strukture linkera, supstituenta u položaju C(7) na hinolinu, okruženja
terminalne amino-grupe i funcionalizacijom adamantana. Uz ustupljene hibride, ukupno 38 jedinjenja
je ispitano kao višedirekcioni ligandi. Sva testirana jedinjenja su reverzibilno in vitro inhibirala
holinesteraze. Najaktivniji inhibitori su 41 (Ki = 0,075 μM za hAChE; Ki = 0,091 μM za hBChE) i
67 (Ki = 0,097 μM za hAChE; Ki = 0,082 μM za hBChE). Hibrid 49 je pokazao dobar in vitro
antioksidativni kapacitet, dok su 47, 48, 61 i 67 blagi antioksidanti. Prilikom ispitivanja sposobnosti
helatacije biometala odabranih hibrida, 71 je kompleksirao jone Cu, Zn i Fe, a 41, 62, 67, 72 i 73 su
kompleksirali jone Cu i Fe. Molekulskim dokingom 41 predviđen je dualni način vezivanja za obe
holinesteraze. Kod 72, 73 i 74 se predviđa da supstituent na adamantil-grupi specifičnim
interakcijama određuje način vezivanja za acetilholin-esterazu. Prema in silico izračunatim fizičkohemijskim
svojstvima svih ispitivanih hibrida, njih devet se smatra oralno aktivnim i poseduje umeren
potencijal prolaska kroz krvno˗moždanu barijeru.
U okviru ove disertacije izdvojili su se inhibitori 41 i 67 kao najperspektivniji hibridi koji
poseduju višedirekcionu aktivnost.The multifactorial nature of Alzheimer's disease, an incurable neurodegenerative disorder, has
highlighted the need for the development of multi-target directed ligands. The aim of this work was
to investigate 4-aminoquinoline and adamantane hybrids as ligands directed towards multiple
important targets in disease therapy.
During the work on this PhD, 29 4-aminoquinoline and adamantane hybrids were designed
and synthesised, using the literature reactions and optimising the synthetic route. The hybrids were
modified by changing the linker structure, the C(7) substituent on quinoline, the terminal amino group
encirclement and adamantane functionalisation. Along with the assigned hybrids, a total of 38
compounds were examined as multi-target directed ligands. All of the tested compounds reversibly
inhibited cholinesterases in vitro. The most active inhibitors are 41 (Ki = 0.075 μM for hAChE; Ki =
0.091 μM for hBChE) and 67 (Ki = 0.097 μM for hAChE; Ki = 0.082 μM for hBChE). Hybrid 49
showed good in vitro antioxidant capacity, while 47, 48, 61 and 67 are mild antioxidants. In the
biometal chelation study of the selected hybrids, 71 complexed Cu, Zn and Fe ions, and 41, 62, 67,
72 and 73 complexed Cu and Fe ions. Molecular docking predicts that 41 is a dual binding site
inhibitor of both cholinesterases. For 72, 73 and 74, it is predicted that the adamantyl group
substituent determines the mode of binding to acetylcholinesterase through specific interactions.
According to the in silico calculated physicochemical properties of all tested hybrids, nine of them
are considered orally active with a moderate potential to pass the blood-brain barrier.
Within this dissertation, inhibitors 41 and 67 were singled out as the most promising multitarget
directed hybrids
Characteristic kinds of frames of curves in geometry of Minkowski spaces
No full textU ovoj doktorskoj disertaciji definisani su i istraeni karakteristiqni reperi du krivih u prostorima Minkovskog. Uveden je Bixopov reper (reper sa
svojstvom minimalne rotacije) pseudo nul krive i parcijalno nul krive u prostorvremenu Minkovskog E
4
1
. Izvedene su jednaqine Bixopovog repera i dobijena je odgovarajua relacija izmeu Freneovog i Bixopovog repera. Pomou geometrijske
algebre prostor-vremena, odreeni su Darbuovi bivektori Freneovog i Bixopovog
repera pseudo nul krive. Dokazano je da se Freneov reper parcijalno nul krive mo-
e dobiti rotacijom Bixopovog repera koji odgovara jednom partikularnom rexeu
nelinearne diferencijalne jednaqine treeg reda, qija partikularna rexea odre-
uju Bixopove krivine krive. Dobijena je parametrizacija svetlosne hiperpovrxi
i svetlosne fokalne povrxi du parcijalno nul krive u terminima Bixopovog
repera.
Uvedeni su uopxteni Darbuovi reperi prve i druge vrste prostorne i pseudo nul
krive na svetlosnoj povrxi u prostoru E
3
1
, kao i uopxteni Darbuovi reperi prve
i druge vrste nul Kartanove krive na vremenskoj povrxi. Date su karakterizacije nul Kartanovih normalnih izofotnih, normalnih siluetnih, rektifikacionih
izofotnih i rektifikacionih siluetnih krivih koje lee na vremenskoj povrxi.
Pod pretpostavkom da je data parametarska jednaqina vremenske povrxi, jednaqina
ose i geodezijska krivina nul Kartanove normalne izofotne ili normalne siluetne
krive, dobijeni su numeriqki primeri takvih krivih.In this doctoral dissertation, characteristic frames of curves in Minkowski spaces are
defined and investigated. The Bishop frame (the frame with rotation minimizing property)
of a pseudo null curve and a partially null curve in Minkowski spacetime E
4
1
is introduced.
The Bishop frame’s equations are derived and the corresponding relation between the
Frenet and the Bishop frame is obtained. By using spacetime geometric algebra, Darboux
bivectors of Frenet and Bishop frames for pseudo null curves are determined. It is proved
that the Frenet frame of a partially null curve can be obtained by rotating the Bishop frame
that corresponds to a particular solution of a third-order nonlinear differential equation,
whose particular solutions determine Bishop curvatures of the curve. The parametrizations
of lightlike hypersurfaces and lightlike focal surfaces along partially null curves in terms
of the Bishop frame are obtained.
Generalized Darboux frames of the first and the second kind for spacelike and pseudo
null curves lying on lightlike surface in E
3
1
, as well as generalized Darboux frames of the
first and second kind of null Cartan curves lying on timelike surface, are introduced. Characterizations of null Cartan normal isophotic, normal silhouette, rectifying isophotic and
rectifying silhouette curves lying on a timelike surface are provided. Under the assumption
that parametric equation of the timelike surface, an axis and geodesic curvature of a null
Cartan normal isophotic or normal silhouette curve is given, numerical examples of such
curves are obtained
Analiza faktora koji utiču na visinu efektivne poreske stope poreza na dobit pravnih lica koja posluju u okviru grupe pravnih lica
No full textInteresovanje mnogih ekonomskih subjekata usmereno je ka analizi i utvrđivanju visine efektivne poreske stope i faktora koji utiču na njeno formiranje. Sa stanovišta vlasnika kapitala, utvrđivanje determinanti efektivne poreske stope može pomoći u redukovanju poreskih obaveza, dok sa druge strane, Vlade država prate ova kretanja zbog ostvarivanja državnih prihoda i uticaja na budžet. Najznačajnija uloga države ogleda se u njenoj obavezi da kreira odgovarajući pravni okvir i pravnu osnovu poreskog sistema. Porezi kao jedan od najznačajnih izvora javnih prihoda, oduvek su imali glavnu (možda i jedinu) ulogu/zadatak da obezbede državi potebna sredstva, tj. da "popune" budžet i time osiguraju funkcionisanje države, njenih ministarstava i ostalih budžetskih korisnika. Na mikroekonomskom nivou efektivna poreska stopa igra veoma važnu ulogu u kreiranju poreske politike i poreske strategije koje treba da budu usaglašene sa poslovnom strategijom i ciljevima koje privredno društvo nastoji na ostvari. Jedan od ciljeva se svakako odnosi na ostvarivanje optimalne efektivne poreske stope koja predstavlja iznos realnog (stvarnog) poreskog opterećenja pravnog lica. Efektivnu poresku stopu možemo smatrati značajnim pokazateljem uspešnosti kada je u pitanju upravljanje troškovima poreza na dobit. Stoga, možemo zaključiti da se u slučaju izostanka poreske strategije privredno društvo izlaže riziku propuštanja određenih prilika u pogledu uštede po osnovu troškova oporezivanja. Da bi se ostvarile uštede po tom osnovu, privrednim društvima je važno da dođu do odgovora na pitanje koje determinante i u kojoj meri utiču na visinu njihovog stvarnog poreskog opterećenja. Upravo ovo pitanje je bilo ključni motiv i inspiracija za pisanje ove disertacije i iz njega proizilazi glavni cilj rada. Cilj istraživanja je proučavanje ključnih faktora i njihov uticaj na formiranje efektivne poreske stope pravnih lica u Republici Srbiji. Efektivna poreska stopa i faktori koji mogu uticati na visinu iste bili su predmet istraživanja u različitim delovima sveta gde je u obzir uzeta vremenska i prostorna dimenzija određenog područja, države ili kontinenta. Samim tim, glavni nedostatak tih istraživanja počiva u činjenici da dobijeni rezultati možda neće biti adekvatno primenljivi u slučaju pravnih lica u Republici Srbiji jer ne uzimaju sve specifičnosti domaćeg tržišta i poslovanja u okviru istog. Ovo istraživanje ima za cilj da ispita efektivne poreske stope pravna lica koja posluju u okviru grupe pravnih lica, kako bi se odredila njihova veza sa pokazateljima zasnovanim na finansijskim izveštajima. Imajući u vidu da se primenom poreskog konsolidovanja može postići manja poreska obaveza u odnosu na visinu poreza na dobit koji bi se utvrdio na nivou pojedinačnih pravnih lica, cilj je utvrditi u kojoj meri ovu mogućnost primenjuju pravna lica u Republici Srbiji. Za sprovođenje istraživanja definisan je uzorak kog čini ukupno 1.388 privrednih društava iz različitih privrednih sektora i različite veličine koji su obavljali delatnost u Republici Srbiji u posmatranom periodu (2018-2021.) što dovodi do ukupno 5.552 opservacije. Uzorkovana pravna lica su podeljena na dve grupe - jednu grupu predstavljaju društva koja posluju u okviru grupe pravnih lica, a ostatak predstavljaju ekonomski
5
nezavisna pravna lica. Rezultati istraživanja pokazuju da pravna lica koja posluju u okviru grupe imaju niže stvarno poresko opterećenje tj. da uspešnije upravljaju porezom na dobit u odnosu na ekonomski nezavisna pravna lica. Takođe, primenom finansijskih izveštaja mogu se izdvojiti faktori koji utiču na visinu efektivne poreske stope. Utvrđeno je da na visinu pravnih lica koja posluju u okviru grupe u Republici Srbiji, statistički značajan uticaj imaju određeni faktori profitabilnosti, zaduženosti, kao i određeni specifični faktori, dok pokazatelji likvidnosti nemaju značajan uticaj na visinu efektivne poreske stope. Takođe, uočeno je da su se pravna lica u Republici Srbiji sočavala sa većom efektivnom poreskom stopom u pandemijskom periodu, kao i da su se izdvojile određene varijable čija se vrednost razlikovala u periodu pre i tokom pandemije
„Преплетај – симулација, интеракција, материјализација“ (интерактивна платформа)
No full textДокторски уметнички пројекат „Преплетај – симулација, интеракција, материјализација” је рад који на различите начине дигитално повезује елементе текстилног дискурса са текстом. Рад је оријентисан на истраживање заједничких визуелних и комуниколошких одлика текстила и текста.
Веза текстила и текста се разматра кроз однос значења тканих текстилних мотива у односу на карактере алфабета. Развој текстилне орнаментике, као и писања, почео је приказивањем појмова пиктограмима. У тканинама су пиктограми најчешће приказивани као геометризовани мотиви, пратећи структуру ткања. Ткани мотиви губе значење када су приказани у другом медију, односно када нису уткани у тканину. У развоју писама симболи су постепено свођени на линије које образују слова, а не појмове – речи, омогућавајући брзо и прецизно записивање мисли. Код писма, за разлику од текстила, медиј у коме се бележи текст нема утицај на значење.
У оквиру овог докторског уметничог пројекта је осмишљен систем и алгоритам којим се преплетајима представља (кодира) алфабет. То писмо је компоновано као што се шематски приказује и преплетај, организован у форме матрица. Визуелно и концептуално, преплетајно писмо је једна врста осмишљеног уметничког кода.
На основу поставке преплетаја као кода, истражене су могућности за његову примену у креирању дигиталних уметничких радова, представљених у оквиру изложбе као три интерактивне целине. Прва целина је апликација која омогућава писање текста, којим се генеришу преплетајне матрице при уносу слова на тастатури рачунара. Друга целина је интерактивна сензорна табла преко које се додиром сензорно осећа рељеф преплетаја у тканинама које представљају појединачна слова. Притиском на тканину се на екрану рачунара појављује слово које та тканина представља. Трећа целина представља сегменте интимног сећања у коме су преплетајне матрице презентоване као рељефи штампарских слова. Слагањем матрица су „исписане” реченице које се „читају” (декодирају) апликацијом на мобилном телефону.
Овај докторски уметнички пројекат је настао из потребе преиспитивања наслеђених кодова који дефинишу мене у односу на друге људе. Пошавши од тога да су у формирању „мојих кодова” тканине и речи имале велику улогу, покушала сам да текстилне преплетаје, у форми кодираног писма, преведем у облик комуникације текстом.The doctoral art project "Interweave – simulation, interaction, materialization" is a work that digitally connects elements of textile discourse with text in different ways. The work is oriented towards the research of common visual and communicative characteristics of textiles and text.
The connection between textiles and text is discussed through the relationship between the meaning of woven textile motifs and the characters of the alphabet. The development of textile ornamentation, as well as writing, began with the depiction of concepts with pictograms. In fabrics, pictograms were most often depicted as geometric motifs, following the structure of the weave. Woven motifs lose their meaning when they are depicted in another medium, i.e. when they are not woven into fabric. In the development of the scripts, symbols were gradually reduced to lines that form letters, rather thаn concepts – words, allowing thoughts to be written down quickly and precisely. With written word, unlike textiles, the medium in which the text is recorded has no influence on the meaning.
As part of this doctoral art project, a system and algorithm were designed to represent (encode) an alphabet with interlacing. That script is composed the same way a weave pattern is shown schematically, organized in the form of matrices. Visually and conceptually, the interlocking script is a kind of designed artistic code.
Based on the concept of interweaving as a code, the possibilities for its application in the crea-tion of digital artworks, presented in the exhibition as three interactive units, were explored. The first unit is an application that allows you to write text, which generates weave matrices when entering letters on the computer keyboard. The second unit is an interactive sensory board through which the relief of interweaving in fabrics that represent individual letters can be sensed by touch. By pressing the fabric, the letter that the fabric represents appears on the computer screen. The third unit presents segments of intimate memory in which interlocking matrices are presented as reliefs of printed letters. By stacking the the matrices, sentences that are "written" can be "read" (decoded) by an application on a mobile phone.
This doctoral artistic project was born from the personal need to question the inherited codes that define myself in relation to other people. Starting from the fact that fabrics and words played a big role in the formation of "my codes", I tried to translate textile interweaving into a form of a coded script, as a form of text communication
Models of organization, functioning and cooperation of special partsof the security services of Europe with international organizationsresponsible for the fight against corruption with special reference tothe Republic of Serbia
Full text linkУ теорији и пракси постоји сагласност да службе безбедности представљају окосницу система националне безбедности сваке државе, јер је њихов основни задатак да штите њен уставни поредак и националне интересе, без обзира на то да ли безбедносне претње долазе споља или изнутра. Њихова основна карактеристика по којој се разликују од других државних органа јесте конспиративност у раду, што подразумева прибављање тајних, строго чуваних података, који су доступни ограниченом броју људи, с једне стране, и истовремено чување истих таквих података од обавештајно-безбедносних служби других земаља, с друге стране. У оба случаја, службе безбедности примењују посебна средства и методе рада, који су доступни ограниченом броју њихових припадника, а чија је употреба регулисана подзаконским актима, углавном са ознаком поверљивости. Због тога такав начин њиховог функционисања и строга подела рада лишавају науку потребне научне грађе која би представљала основ за проучавање њихове организације, надлежности и формирања, као и средстава које користе у свом раду. Упркос томе, уочено је да је у фокусу готово свих служби безбедности свака врста криминалне организације која угрожава економску, енергетску или било коју другу компоненту националне безбедности. Корупција је веома сложено и значајно поље угрожавања уставног поретка у свакој земљи, док је очување економске безбедности захтеван и сложен процес који зависи од много унутрашњих и спољних фактора. Стога кривична законодавства свих земаља имају интегрисана коруптивна кривична дела. На основу резултата истраживања описани су модели организације, надлежности и функционисања Федералне службе безбедности Руске Федерације (ФСБРФ), Службе безбедности Уједињеног Краљевства (МИ5) и Агенције за информисање и унутрашњу безбедност Италије (АИСИ). Ове службе безбедности испуњавају највише критеријуме Савета Европе у погледу примене посебних доказних радњи, с обзиром на то да њихову реализацију одобрава суд, а не извршни орган као у неким другим државама Европе. Затим, њихови припадници имају полицијска овлашћења, што им омогућава самосталан и свеобухватан рад на пресецању свих облика угрожавања националне безбедности, па и коруптивних кривичних дела. Трећи разлог се огледа у неким њиховим специфичностима у односу на службе безбедности других земаља. Агенција за информисање и унутрашњу безбедност Италије ангажована је на пресецању високе корупције, која је нераскидиво повезана с деловањем мафије, што значи да безбедносне претње у њеном случају долазе изнутра. У случају Службе безбедности Велике Британије, која има један од најлибералнијих законодавних оквира за оснивање компанија, безбедносне претње које доприносе високом степену корупције долазе споља. Најзад, Федерална служба безбедности Руске Федерације, поред тога што има своје припаднике у најважнијим државним органима од националног интереса, представља једну од ретких служби које су као један од својих приоритета истакле борбу против корупције. Важност сузбијања корупције огледа се и у оснивању међународних организација које представљају заједнички израз воље демократских земаља за сузбијање ове појаве. Ово научно истраживање је, међутим, показало да немају све међународне организације оперативан карактер, што отежава постизање ефективних и ефикасних резултата, као и да иза оснивања неких од њих стоје политички разлози. У овом научном истраживању анализиран је законодавни и институционални оквир функционисања наведених служби безбедности, као и специфичности појаве корупције у њиховим матичним земљама, те најбољи начини за њено сузбијање. Истраживањем је утврђено да је законодавни оквир Безбедносно-информативне агенције, посебно у делу који се односи на сузбијање корупције, у складу с највишим правним стандардима Савета Европе, као и да омогућава самосталну и целовиту борбу против корупције. Поред тога, утврђено је и да има и да спроводи све инструменте за сарадњу с међународним организацијама за борбу против корупције, чиме остварује улогу респектабилног учесника на регионалном и светском нивоу. Међутим, како се корупција развија неслућеном брзином, а начини преношења новца и пребацивања с једног рачуна на други скоро безгранични, као један од предложених модела организације и надлежности Безбедносно--информативне агенције јесте удруживање класичног оперативног рада у пресецању коруптивних активности са истрагама финансијског криминала и форензичком ревизијом.U teoriji i praksi postoji saglasnost da službe bezbednosti predstavljaju okosnicu sistema nacionalne bezbednosti svake države, jer je njihov osnovni zadatak da štite njen ustavni poredak i nacionalne interese, bez obzira na to da li bezbednosne pretnje dolaze spolja ili iznutra. NJihova osnovna karakteristika po kojoj se razlikuju od drugih državnih organa jeste konspirativnost u radu, što podrazumeva pribavljanje tajnih, strogo čuvanih podataka, koji su dostupni ograničenom broju ljudi, s jedne strane, i istovremeno čuvanje istih takvih podataka od obaveštajno-bezbednosnih službi drugih zemalja, s druge strane. U oba slučaja, službe bezbednosti primenjuju posebna sredstva i metode rada, koji su dostupni ograničenom broju njihovih pripadnika, a čija je upotreba regulisana podzakonskim aktima, uglavnom sa oznakom poverljivosti. Zbog toga takav način njihovog funkcionisanja i stroga podela rada lišavaju nauku potrebne naučne građe koja bi predstavljala osnov za proučavanje njihove organizacije, nadležnosti i formiranja, kao i sredstava koje koriste u svom radu. Uprkos tome, uočeno je da je u fokusu gotovo svih službi bezbednosti svaka vrsta kriminalne organizacije koja ugrožava ekonomsku, energetsku ili bilo koju drugu komponentu nacionalne bezbednosti. Korupcija je veoma složeno i značajno polje ugrožavanja ustavnog poretka u svakoj zemlji, dok je očuvanje ekonomske bezbednosti zahtevan i složen proces koji zavisi od mnogo unutrašnjih i spoljnih faktora. Stoga krivična zakonodavstva svih zemalja imaju integrisana koruptivna krivična dela. Na osnovu rezultata istraživanja opisani su modeli organizacije, nadležnosti i funkcionisanja Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije (FSBRF), Službe bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva (MI5) i Agencije za informisanje i unutrašnju bezbednost Italije (AISI). Ove službe bezbednosti ispunjavaju najviše kriterijume Saveta Evrope u pogledu primene posebnih dokaznih radnji, s obzirom na to da njihovu realizaciju odobrava sud, a ne izvršni organ kao u nekim drugim državama Evrope. Zatim, njihovi pripadnici imaju policijska ovlašćenja, što im omogućava samostalan i sveobuhvatan rad na presecanju svih oblika ugrožavanja nacionalne bezbednosti, pa i koruptivnih krivičnih dela. Treći razlog se ogleda u nekim njihovim specifičnostima u odnosu na službe bezbednosti drugih zemalja. Agencija za informisanje i unutrašnju bezbednost Italije angažovana je na presecanju visoke korupcije, koja je neraskidivo povezana s delovanjem mafije, što znači da bezbednosne pretnje u njenom slučaju dolaze iznutra. U slučaju Službe bezbednosti Velike Britanije, koja ima jedan od najliberalnijih zakonodavnih okvira za osnivanje kompanija, bezbednosne pretnje koje doprinose visokom stepenu korupcije dolaze spolja. Najzad, Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije, pored toga što ima svoje pripadnike u najvažnijim državnim organima od nacionalnog interesa, predstavlja jednu od retkih službi koje su kao jedan od svojih prioriteta istakle borbu protiv korupcije. Važnost suzbijanja korupcije ogleda se i u osnivanju međunarodnih organizacija koje predstavljaju zajednički izraz volje demokratskih zemalja za suzbijanje ove pojave. Ovo naučno istraživanje je, međutim, pokazalo da nemaju sve međunarodne organizacije operativan karakter, što otežava postizanje efektivnih i efikasnih rezultata, kao i da iza osnivanja nekih od njih stoje politički razlozi. U ovom naučnom istraživanju analiziran je zakonodavni i institucionalni okvir funkcionisanja navedenih službi bezbednosti, kao i specifičnosti pojave korupcije u njihovim matičnim zemljama, te najbolji načini za njeno suzbijanje. Istraživanjem je utvrđeno da je zakonodavni okvir Bezbednosno-informativne agencije, posebno u delu koji se odnosi na suzbijanje korupcije, u skladu s najvišim pravnim standardima Saveta Evrope, kao i da omogućava samostalnu i celovitu borbu protiv korupcije. Pored toga, utvrđeno je i da ima i da sprovodi sve instrumente za saradnju s međunarodnim organizacijama za borbu protiv korupcije, čime ostvaruje ulogu respektabilnog učesnika na regionalnom i svetskom nivou. Međutim, kako se korupcija razvija neslućenom brzinom, a načini prenošenja novca i prebacivanja s jednog računa na drugi skoro bezgranični, kao jedan od predloženih modela organizacije i nadležnosti Bezbednosno--informativne agencije jeste udruživanje klasičnog operativnog rada u presecanju koruptivnih aktivnosti sa istragama finansijskog kriminala i forenzičkom revizijom.In theory and practice, there is agreement that the security services represent the backbone of the national security system of each country, because their main task is to protect its constitutional order and national interests, regardless of whether security threats come from outside or inside. Their main characteristic, which distinguishes them from other state bodies, is conspiratorial work, which entails obtaining secret, strictly guarded data that is available to a limited number of people on the one hand, and simultaneously keeping such data from the intelligence and security services of other countries on the other hand. In both cases, the security services apply special means and working methods that are available to a limited number of their members, and the use of which is regulated by secondary legal acts, mostly marked as confidential. Therefore, this way of their functioning and the strict division of work deprives science of the necessary scientific material that would be the basis for studying their organization, competences and formation, as well as the means they use in their work. Despite this, it has been observed that the focus of almost all security services is any type of criminal organization that threatens economic, energy or any other component of national security. In this sense, corruption is a very complex and significant field of endangering the constitutional order in every country, while preserving economic security is a demanding and complex process that depends on many internal and external factors. That is why the criminal legislations of all countries have integrated corruption crimes. Based on the results of the research, the models of organization, competence and functioning of the Federal Security Service of the Russian Federation (FSB RF), the Security Service of the United Kingdom (MI5) and the Internal Information and Security Agency of Italy (AISI) are described. These security services meet the highest criteria of the Council of Europe regarding the application of special evidence collection procedures, given that their implementation is approved by the court and not by the executive body as in some other European countries. Furthermore, their members have police powers, which enables them to work independently and comprehensively to prevent all forms of threats to national security, including corruption. The third reason is reflected in some of their specificities in relation to the security services of other countries. The Internal Information and Security Agency of Italy is engaged in preventing high-level corruption that is inextricably linked to the activities of the mafia, so security threats in its case come from within. In the case of the UK Security Service, with the UK having one of the most liberal legislative frameworks for establishment of companies, the security threats that contribute to the high level of corruption come from outside. Finally, the Federal Security Service of the Russian Federation, in addition to having its members in the most important state bodies of national interest, is one of the few services that has highlighted the fight against corruption as one of its priorities. The importance of combating corruption is also reflected in the establishment of international organizations that represent the common will of democratic countries to combat this phenomenon. This scientific research, however, showed that not all international organizations have an operational character, which makes it difficult to achieve effective and efficient results, as well as that there are political reasons behind the establishment of some of them. In this scientific research, an analysis was made of the legislative and institutional framework of the functioning of the aforementioned security services, as well as the specifics of the occurrence of corruption in their home countries, and the best ways to suppress it. The research established that the legislative framework of the Security Information Agency, especially in the part related to the suppression of corruption, is in accordance with the highest legal standards of the Council of Europe, as well as that it enables an independent and comprehensive fight against corruption. In addition, it was established that it has and implements all the instruments for cooperation with international organizations for the fight against corruption, which fulfills the role of a respectable participant at the regional and global level. However, as corruption develops at an unimaginable speed, and the ways of transferring money and transferring it from one account to another are almost limitless, one of the proposed models of organization and competence of the Security Information Agency is to combine classic operational work in prevention of corruptive activities with financial crime investigations and forensic audit
Simulation, analysis and optimization of polygeneration plant for municipal solid waste gasification
No full textIn this dissertation, a polygenerative plant for municipal solid waste gasification is simulated. The research is in the form of a case study, where potential quantities of Refuse-Derived Fuel (RDF) in Novi Sad are taken into account. The process consists of feedstock pretreatment, entrained-flow gasification, syngas cleaning with carbon capture, power production in a gas turbine, heat recovery steam generator, and power production in a steam turbine. Various scenarios that include different feedstock materials (introduction of coal – a case of co-gasification), water-gas shift reaction and different final products (thermal energy and hydrogen production via Pressure Swing Adsorption). For simulation purposes, Aspen Plus process simulator was used, while every flowsheet was developed with minimum simplifications, taking into account relevant data from the literature. Evaluation and comparison of different scenarios were performed on three levels: energy (analysis of material and energy flows and energy efficiency), economics (analysis of plant profitability), and environmental impact.For different process configurations, different efficiencies are obtained, where electric efficiency is in the range of 27–36%. When thermal energy is produced (cogeneration), total efficiency increases up to 77%. Hydrogen production efficiency reaches 58% in the case of co-gasification, i.e. 42% in the case of RDF gasification. Amount of captured CO₂ depends on feedstock type and process configuration, where water-gas shift increases CO₂ capture capacity up to 1658 kg CO₂ per ton of feedstock. In general, co-gasification provides better performance in terms of efficiency and plant capacity.In techno-economic analysis, energy prices specific for Novi Sad have been used, as well as relevant literature data. For a selected set of economic parameters, most of the scenarios appear profitable, with payout periods in the range of 12–17 years. Cogeneration and co-gasification processes lead to increased profitability, in accordance with increased efficiency and capacity. High capital expenses (around 80 and 140 M€ for gasification and co-gasification, respectively) are mostly influenced by gasifier price. Levelized cost of electricity is around 72–89 €·MWh⁻¹ in cogeneration scenarios, while utilization of captured CO₂ decreases electricity costs by as much as 18 €·MWh⁻¹. Levelized costs of hydrogen are in the range of 0.98–2.20 €·kgH₂⁻¹, which makes this process competitive to conventional hydrogen production technologies.U ovoj disertaciji je izvršena simulacija poligenerativnog postrojenja za gasifikaciju komunalnog otpada. Istraživanje je sprovedeno u formi studije slučaja, gdje su uzete u obzir potencijalne količine goriva iz otpada (engl. Refuse-Derived Fuel - RDF) na teritoriji Novog Sada. Postrojenje obuhvata pripremu sirovine, gasifikaciju na visokom pritisku i temperaturi, prečišćavanje dobijenog singasa uz izdvajanje CO₂, proizvodnju električne energije u gasnoj turbini, regeneraciju toplote i proizvodnju vodene pare, te proizvodnju električne energije u parnoj turbini. Razvijeni su različiti scenariji koji obuhvataju različite sirovine (uvođenje uglja - slučaj kogasifikacije), uvođenje konverzije singasa vodenom parom i različite proizvode (proizvodnja toplotne energije i proizvodnja vodonika adsorpcijom singasa na promjenljivom pritisku).U svrhu simulacije korišćen je Aspen Plus procesni simulator, a svaka šema je razvijena uz minimalna pojednostavljenja, uzimajući u obzir relevantne podatke iz literature. Ocjenjivanje i poređenje različitih scenarija je izvršeno na tri nivoa, energetski (analiza materijalnih i energetskih tokova i energetske efikasnosti), ekonomski (ispitivanje isplativosti postrojenja) i nivo uticaja na životnu sredinu.Za različite konfiguracije procesa ostvaruju se različite efikasnosti, gdje električna efikasnost uzima vrijednosti između 27 i 36%. Uporednom proizvodnjom toplotne energije, ukupna efikasnost se povećava i do 77%. Efikasnost proizvodnje vodonika dostiže vrijednosti oko 58% u slučaju kogasifikacije, tj. oko 42% u slučaju gasifikacije RDF-a. Količina izdvojenog CO₂ zavisi od sirovine i od procesne konfiguracije, gdje konverzija singasa vodenom parom povećava kapacitet za izdvajanje CO₂ i do 1658 kg CO₂ po toni sirovine. Uopšteno, kogasifikacija obezbjeđuje bolje performanse sa aspekta efikasnosti i kapaciteta postrojenja.Za tehno-ekonomsku analizu korištene su cijene energije specifične za Novi Sad, kao i relevantni podaci iz literature. Za izabrani set ekonomskih parametara, većina scenarija pokazuje pozitivan ekonomski efekat, sa periodima otplate od 12–17 godina. Kogeneracioni i kogasifikacioni procesi dovode do povećane profitabilnosti, u skladu sa povećanom efikasnosti i kapacitetom. Visoku vrijednost kapitalnih troškova (oko 80 i 140 M€ za gasifikaciju i kogasifikaciju, redom) diktira cijena gasifikatora. Levelizovana cijena električne energije iznosi 72–89 €·MWh⁻¹ u slučajevima kogeneracije, a u slučaju utilizacije izdvojenog CO₂ kao gotovog proizvoda, navedene cijene se smanjuju i za 18 €·MWh⁻¹. Levelizovane cijene vodonika su u opsegu od 0,98–2,20 €·kgH₂⁻¹, što ovaj proces čini kompetentnim sa konvencionalnim tehnikama proizvodnje vodonika.Za ispitivanje uticaja na životnu sredinu korištena je metodologija analize životnog ciklusa (engl. Life Cycle Assessment - LCA), gdje je posmatran otpad od faze generisanja do pretvaranja u energiju, uz metodu proširivanja granica sistema. S obzirom da po navedenom pristupu proizvedena energija zamjenjuje energiju mreže za dati region, ostvaruje se neto negativan uticaj na većinu kategorija životne sredine, prvenstveno globalnog zagrijavanja, acidifikacije i emisija čestičnih materija. Neto negativan uticaj na kategoriju globalnog zagrijavanja (emisija gasova sa efektom staklene bašte) iznosi oko 2300 kg CO₂ eq te 6300 kg CO₂ eq po toni RDF-a, za slučajeve gasifikacije i kogasifikacije, redom.Podaci dobijeni simulacijom su upoređeni sa podacima o potrošnji energije u domaćinstvima Novog Sada i ukupnoj potrošnji energije. Za scenarije gasifikacije RDF-a, udio u potrošnji energije za domaćinstva je oko 7–8%, tj. oko 3–4% u odnosu na ukupnu potrošnju, što rezultuje dekarbonizacijom lokalnog energetskog sektora za 16%. Na osnovu urađenih analiza, izvršeno je rangiranje scenarija uzimajući u obzir energetsku i ekonomsku efikasnost i uticaj na životnu sredinu. Među scenarijima gasifikacije RDF-a, najbolji učinak ostvaruje scenario trigeneracije, a među scenarijima kogasifikacije, najbolji učinak ostvaruje scenario kogeneracije bez konverzije singasa vodenom parom. Rezultati dobijeni sveobuhvatnom analizom omogućavaju procjenu mogućnosti integracije ovakvih postrojenja u postojeći sistem upravljanja otpadom.</p
The influence of genetic and environmental factors on the occurrence of multiple sclerosis in Montenegro
No full textIntroduction: Multiple sclerosis (MS) is a chronic inflammatory, immune- mediated disease of the central nervous system (CNS), the cause of which is unknown, but it is assumed that both genetic and environmental factors influence its development. The leading hypothesis is that it develops in genetically predisposed individuals, stimulated by environmental factors, among which in the latest research, low serum vitamin D concentration, smoking, infection with Epstein Barr virus (EBV), herpes simplex virus type 6 (HSV 6) are particularly highlighted. Genetically designed studies in patients with MS show that it is a complex, genetically multifactorial disease, with several most common genetic variations, each of which individually has a certain influence, but their coexistence basically causes a tendency to initiate an autoimmune process. Objective: The aim of the present study was to determine the genetic characteristics of MS patients (the presence of gene variants rs3135388, rs2282679, rs10741657 and rs12785878), as well as their impact on the time of onset of the disease, on the dynamics of disease development, more precisely the transition of the disease to a secondary progressive course. Also, the aim of the study was to investigate the impact of external cofactors (previous EBV infection, low serum vitamin D concentration and smoking) on the development of MS. Methods: This retrospective/prospective study included adult patients with a definitive diagnosis of multiple sclerosis, in accordance with the McDonald criteria revised in 2017, diagnosed at the Clinic of Neurology, Clinical Center of Montenegro. Patients had not previously been treated with immunomodulatory therapy. All patients were divided into three groups according to the course of the disease: relapsing-remitting (RR), secondary progressive (SP) and primary progressive (PP), and were epidemiologically analyzed by gender, age, age at onset of the disease, family and personal history, smoking status, and analysis of the disease in terms of clinical activity by monitoring the annual relapse rate, the degree of disability measured by the Expanded Disability Status Scale (EDSS), while the progression of disability was monitored by the Multiple Sclerosis Severity Score (MSSS). Radiological activity of the disease was also monitored by repeated findings of magnetic resonance tomography (MR) of the endocranium, cervical and thoracic myeloma at precisely defined intervals. Laboratory analyses were performed in terms of measuring serum vitamin D concentration, the presence of At to EBV as evidence of previous viral infection, and genotyping of genetic variants in the genes CYP2R1 (rs10741657), GC (rs2282679) and DHCR7 (rs12785878) and HLADRB1 (rs3135388) was performed using the Polymerase chain reaction (PCR) method in real time. Results: The study included 215 patients, of which 72.1% were female. The average age at the onset of the disease was accoreding with expectations and it was 31.47 ± 9.94 years. The duration of the disease was significantly shorter in the RR course group and was 10.87 years, but there was also a statistically significant difference in the PP group compared to the SP group where it was 13.05 ± 7.87 years, or 15.43 ± 7.08 years. Genetic analysis was performed on DNA samples from 215 individuals with MS, of which 181 DNA samples were successfully genotyped for the CYP2R1 gene variant, 187 for the GC gene variant, and 187 for the HLADBR1 gene variant. The χ2 test did not establish a statistically significant presence of any variant of these four genotypes in relation to the patient's gender or region of residence. A trend towards a younger age at onset of the disease in the entire group of patients with MS was established only in relation to the rarer HLADRB1*1501 genotype and it was 28.5 years, while in RR and SP it was 29.5 and 25.6, respectively, and in the PP group it was shown that no patient had this rarer genotype. The association of genetic variants with the type of multiple sclerosis indicates that patients with the TG genotype of the variant rs2282679 (GC protein) have a higher chance of developing the relapsing remitting type of the disease. Logistic regression analysis for the recessive model showed that carriers of the AA genotype have: unadjusted OR=2.08, CI=1.06-4.05, p=0.003 and adjusted OR=2.28, CI=1.09-4.75, p=0.027 to develop the RR type of disease. It was also found that the G allele of the genetic variant rs12757278 (DHCR7) increases the risk of developing the RR type of disease compared to the SP type of disease, as follows: carriers of one G allele adjusted for gender, vitamin D, duration of disease and genotype rs2282679 (GC protein) have OR=1.79, CI=1.05-3.06, p=0.029; carriers of two G alleles have adjusted OR=3.22, CI=1.11-9.38, p=0.029. In relation to smoking status (smokers, non-smokers, exposed or not to passive smoking), it was shown that it did not affect the time of disease onset, and the genotype-smoking interaction was not proven as a risk factor for the time of disease onset. It was only found that passive smokers have a significantly faster conversion to the SP form. Analysis of the effect of vitamin D showed that women with MS had significantly lower serum vitamin D levels than men with MS (p=0.01). Patients with SPMS had significantly lower serum vitamin D levels during the course of the disease (45.49 ± 29.22 nmol/L) compared to patients with RRMS during the course of the disease (33.84 ± 23.05 nmol/L) (p=0.006). The entire group of patients had significantly lower vitamin D levels (41.80 ± 27.5 nmol/L) compared to the control group (56.39 ± 18.71, p=0.85). Conclusion: The presence of both alleles and all three genotypes in the genetic variants CYP2R1 (rs10741657), GC (rs2282679) and DHCR7 (rs12785878) and HLA DRB1 (rs3135388) was determined in the entire group of MS patients from Montenegro, with no significant differences in distribution in relation to gender, age at onset and region of residence. Smoking status, as well as exposure to passive smoking, were not recognized as factors that are significantly different in relation to gender and the course of the disease, but they were recognized as factors that influence the faster conversion of the disease from RR to SP form. Serum vitamin D concentration has been shown to be a risk factor for the progressive course of MS. Female patients with MS have a higher risk of hypovitaminosis D. In addition, the severity of the disease and the presence of a rare allele of the genetic variant GC rs2282679 contribute to the existence of this hypovitaminosis. It was found that younger age at onset, SPMS disease course and the rarer allele of the genetic variant GC rs2282679, included in the analysis according to the dominant model, are significant factors for the presence of demyelinating lesions in the cervical spine in MS patients as one of the poor prognostic factors for the further course of the disease. In addition to this radiological factor, a higher number of relapses, SP disease course and lower serum vitamin D concentrations were also recognized as significant predictors of disease severity. It was shown that factors that reduce the risk of conversion to SP course are the G allele of the genetic variant DHCR7 rs12785878, higher serum vitamin D concentration in serum and younger age at onset of the disease. In contrast to the previous one, female gender, smoking and the rarer allele of the genetic variant CYP2R1 rs10741657 were shown to be significant predictors of faster progression to the SPMS form of the disease.Мултипла склероза (МС) је хронично инфламаторно, имунолошки посредовано обољење централног нервног система (ЦНС), чији је узро непознат, али се претпоставља да на њен настанак утичу како генетски, тако и фактори спољашње средине. Водећа хипотеза је да се развија код генетски предодређених индивидуа, подстакнута факторима спољашње средине, међу којима се у најновијим истраживањима посебно истичу ниска серумска концентрација витамина Д, пушење, инфекција Епштајн Баровим вирусом (ЕBV), херпес симплекс вирусом тип 6 (HSV 6). Генетски конципиране студије код болесника са МС показују да се ради о комплексном, генетски мултифакторијалном обољењу, са неколико најчешћих генетских варијација, од којих свака понаособ има одређени утицај, али њихова коегзистенција у основи проузрокује склоност ка започињању аутоимуног процеса.Циљ предметног истраживања био је утврдити генетска својства МС пацијената (постојање генских варијанти rs3135388, rs2282679, rs10741657 и rs12785878), као и њихов утицај на време настанка обољења, на динамику развоја обољења, тачније преласка обољења у секундарно прогресивни ток. Такође, циљ истраживања је био истражити утицај спољашњих кофактора (претходна EBV инфекција, ниска серумска концентрација витамина Д и пушење) на настанак МС. Методе: Ово ретоспективно/проспективно истраживање обухватило је пунолетне пацијенте са дефинитивном дијагнозом мултипле склерозе, у складу са МекДоналдовим критеријумима ревидираним 2017. Године дијагностификованим на Клиници за неурологију, Клиничког центра Црне Горе. Пацијенти претходно нису лечени имуномодулаторном терапијо. Сви пацијенти су подељени по току болести у три групе: релапсно-ремитентни (РР), секундарно прогресивни (СП) и примарно прогресивни (ПП), а епидемиолошки су обрађени по полу, годинама, старосној доби на почетку болести, породичној и личној анамнези, пушачком статусу, анализом болести како у смислу клиничке активности праћењем годишње стопе релапса, степена онеспособљености мереном ( engl. Expanded Disability Status Scale EDSS), док је прогресија онеспособљености праћена степенom прогресије мултипле склерозе (engl. Multiple Sclerosis Severity Score МSSS) методом. Такође је праћена и радиолошка активност болести понављаним налазима магнетне резонантне томографије (МР) ендокрнаијума, вратног и грудног мијелона у тачно дефинисаним интервалима. Вршене су лабораторијске анализе у смислу мерења серумске концентрације витамина Д, постојање Ат на ЕБВ као доказа претходне вирусне инфекције, а и извршена је и генотипизација генетичких варијанти у генима CYP2R1 (rs10741657), GC (rs2282679) и DHCR7 (rs12785878) и HLADRB1 (rs3135388) методом ланчана реакција полимеризације у реалном времену (engl.real-time polymerase chain reaction). Резултати: Истраживање је обухватило 215 пацијената, од тога је 72,1% женског пола. Просечна старост на почетку болести је у складу са очекиваним и износи 31.47 ± 9.94 година. Трајање болести је било значајно краће у подгрупи РР тока и износило је 10.87 година, али је статистички значајна разлика била и у ПП групи у односу на СП подгрупу где је износила 13.05 ± 7.87 година, односно 15.43 ± 7.08 година. Генетичка анализа је урађена на узорцима ДНК од 215 особа са МС, од чега је успешно генотипизован 181 узорак ДНК за варијанту гена CYP2R1, 187 за варијанту GC гена и 187 за варијанту гена HLA DRB1. Тестирањем χ2 тестом није установљено статистички значајније присуство било које варијанте ова четири генотипа у односу на пол пацијента, као ни на регион становања. Тренд ка млађој старосној доби на почетку болести у целој групи пацијената са МС установљен је једино у односу на ређи генотип HLA DRB1*1501 и износио је 28.5 година, док је код РР и СП био 29.5, односно 25.6, а у групи ПП показало се да ни један пацијент није имао овај ређи генотип. Асоцијација генетички варијанти са типом мултипле склерозе указује да пацијенти са ТG генотипом варијатне рс2282679 (GC протеин) имају већу шансу да оболе од релапсно ремитентог типа болести. Анализом логистичке регресије за рецесивни модел добијено је да носиоци АА генотипа имају: некориговани OR=2.08, CI=1.06-4.05, p=0.003 и кориговани OR=2.28, CI=1.09-4.75, p=0.027 да оболе од РР типа болести. Такође, је установљено да G алел генетичке варијанте rs12757278 (DHCR7) повећава ризик за оболевање од РР типа болести у односу на СП тип болести, и то: носиоци за један G алел кориговани за пол, витамин Д, трајање болести и генотип rs2282679 (GC protein) имају OR=1,79, CI=1,05-3,06, p=0,029; носиоци два G алела имају кориговани OR=3,22, CI=1,11-9,38, p=0,029. У односу на пушачки статус (пушачи, непушачи, изложени или неизложени пасивном пушењу) показало се да он није утицао на време настанка болести, а интеракција генотип-пушење није доказана као фактор ризика на време настанка болести. Једино је установљено да пасивни пушачи имају значајно бржу конверзију у СП форму. Анализа утицаја витамина Д показала је да су жене оболеле од МС имале значајно ниже вредности витамина Д у серуму у односу на мушкарце оболеле од МС (p=0.01). Оболели са СП током болести су имали значајно ниже вредности витамина Д у серуму (45.49 ± 29.22 nmol/L) у односу на оболеле са РР током болести (33.84 ± 23.05 nmol/L) (п=0.006). Цела група оболелих је имала значајно ниже вредности витамина Д (41.80 ± 27.5 nmol/L) у односу на контролну групу (56.39 ± 18.71, p=0.85). Закључак: Утвђено је присуство оба алела и сва три генотипа у генетичким варијантама CYP2R1 (rs10741657), GC (rs2282679) i DHCR7 (rs12785878) и HLADRB1 (rs3135388) у целој групи оболелих од МС из Црне Горе, при чему није било значајне разлике у дистрибуцији у односу на пол, старосну доб на почетку оболевања и регион становања. Пушачки статус, као и изложеност пасивном пушењу нису препознати као фактори који су значајно различити у односу на пол и ток болести, али су препознати као фактори који утичу на бржу конверзију болести из РР у СП форму. Концентрација витамина Д у серуму се показао као фактор ризика за прогресивни ток МС. Пацијенткиње оболеле од МС имају већи ризик од хиповитаминозе Д. Додатно, тежина болести и присуство ређег алела генетичке варијанте GC rs2282679, доприносе постојању ове хиповитаминозе. Утврђено је да млађе старосно доба на почетку болести, СПМС ток болести и ређи алел генетичке варијанте GC rs2282679, укључен у анализу по доминантном моделу, значајни су фактори за присуство демијелинационих лезија у цервикалној кичми код оболелих од МС као једног од лоших прогностичких фактора за даљи ток болести. Осим овог радиолошког фактора, као значајни предиктори тежине болести препознати су и већи број број релапса, СП ток болести и мање концентрације витамина Д у серуму. Показало се да фактори који смањују ризик за конверзију у СП ток су алел Г генетичке варијанте DHCR7 rs12785878, већа серумска концентрација витамина Д у серуму и млађа старосна доб на почетку болести. За разлику од претходног, женски пол, пушење и ређи алел генетичке варијанте CYP2R1 rs10741657 су се показали као значајни предиктори брже прогресије у СП форму болести.</p
Representation of the iconoclast emperors in the Byzantine narrative sources of the IX and X century
No full textТема овог рада односи се на анализу начина на који су иконоборачки цареви представљени у византијским наративним изворима из IX и X века. Рад се посебно фокусира на изградњу владарске слике кроз литерарне обрасце и идеолошке оквире, са циљем да се осветли механизам обликовања негативних карактеристика иконоборачких владара. Њихов лик гради се на основу кључних моралних недостатака, а фокус је на карактеру владара, који се приказује као суров и непоуздан, док се његова дела тумаче у светлу ових особина, чиме се додатно оснажује иконофилски наратив. Циљ истраживања је да се литерарном анализом проучи како су византијски наративни извори, изградили специфичан образац владарског понашања који одражава идеолошке сукобе између иконобораца и иконофила. Пажња је усмерена на деконструкцију пропагандних елемената у описима царева, укључујући мотиве страхa, обмaне и дехуманизације, као и приказивање царева као паганских владара и војсковођа чије су акције унапред осуђене на неуспех. Методологија истраживања укључује упоредну анализу историографских дела, житија и писама, при чему се прати развој наративних стратегија и иконофилске интерпретације догађаја. Истражују се контрадикције између различитих извора како би се разумело како је владарска слика еволуирала од историјске стварности до идеолошке конструкције. Закључак показује да је слика иконоборачких царева конструисана кроз упорно коришћење негативних образаца, који су у коначници створили нову представу владара као противника хришћанства. Овај литерарни оквир мењао је историјску перцепцију царева, претварајући их у симболе тираније и лажних тријумфа. Рад потврђује да су ови наративи имали кључну улогу у легитимизацији обнове иконопоштовања у Византији и формирању историјског сећања на иконоборачке владаре.The subject of this paper concerns the analysis of how iconoclastic emperors are portrayed in Byzantine narrative sources from the 9th and 10th centuries. The research focuses on constructing the image of the ruler through literary patterns and ideological frameworks, aiming to illuminate the mechanisms by which the negative characteristics of these emperors were shaped. The study aims to examine, through literary analysis, how Byzantine narrative sources developed a specific model of imperial behavior reflecting the ideological conflicts between iconoclasts and iconophiles. Particular attention is paid to deconstructing the propagandistic elements in these descriptions, including the motifs of fear, deceit, and dehumanization, as well as depicting the emperors as pagan rulers whose endeavors were inherently doomed to fail. The methodology involves a comparative analysis of historiographical works, hagiographies, and epistolary sources, tracing the evolution of narrative strategies and the iconophile reinterpretation of events. The study also explores contradictions between different sources to understand how the portrayal of these rulers transformed from historical reality into ideological construction. The conclusion reveals that the image of iconoclastic emperors was shaped through the persistent use of negative patterns, ultimately producing a new depiction of them as opponents of Christianity. This literary framework altered the historical perception of these rulers, transforming them into symbols of tyranny and false triumphs. The paper confirms that these narratives played a crucial role in legitimizing the restoration of icon veneration in Byzantium and in shaping historical memory about iconoclastic emperors