Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Život i rad doajena krivičnopravne nauke srbije prof. dr Miroslava Đorđevića (nekoliko reči jer sve je nemoguće napisati)
No full textNot available in Englis
Odustajanje od načela societas delinquere non potest: Osvrt na Bosnu i Hercegovinu
Get PDFThe paper examines the deviations from the principle of societas delinquere non potest in criminal legislation of Bosnia and Herzegovina. The presentations connect the earlier legal regulations on the liability of legal persons for punishable actions and legislative solutions which are in force today and which relate to the liability of legal persons for criminal offences. Special attention is paid to characteristic solutions on the liability of legal persons for criminal offences contained in criminal codes, and provisions of criminal procedure code relating to procedure against a legal person. The concluding remarks underline the topicality and complexity of the debate on the liability of legal persons for criminal offences.У овом раду разматрају се одступања од начела societas delinquere non potest у кривичном законодавству Босне и Херцеговине. Излагања повезују раније правне прописе о одговорности правних особа за кажњива понашања и законска рјешења која су данас на снази и која се односе на одговорност правних особа за кривична дјела. Нарочита пажња посвећена је карактеристичним рјешењима о одговорности правних особа за кривична дјела која су садржана у кривичним законима, те одредбама закона о кривичном поступку које се односе на поступак против правних особа. У закључним разматрањима се наглашава актуелност и сложеност расправе о одговорности правних особа за кривична дјела.U ovom radu razmatraju se odstupanja od načela societas delinquere non potest u krivičnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine. Izlaganja povezuju ranije pravne propise o odgovornosti pravnih osoba za kažnjiva ponašanja i zakonska rješenja koja su danas na snazi i koja se odnose na odgovornost pravnih osoba za krivična djela. Naročita pažnja posvećena je karakterističnim rješenjima o odgovornosti pravnih osoba za krivična djela koja su sadržana u krivičnim zakonima, te odredbama zakona o krivičnom postupku koje se odnose na postupak protiv pravnih osoba. U zaključnim razmatranjima se naglašava aktuelnost i složenost rasprave o odgovornosti pravnih osoba za krivična djela
Teorijski i praktični aspekti krivičnopravnog regulisanja opojnih droga
Get PDFIn this research paper the author discusses about crimes from group of criminal offences against human health which have legally controlled psychoactive substances as an object of perpetrator’s act. In the first place, these offences are Unlawful Production and Circulation of Narcotics (Article 246) and Unlawful Possession of Narcotics (Article 246a) and (for this work needs, partly) Facilitating the Taking of Narcotics (Article 247). In the first part of the work, there are basic theoretical questions of General part of a Criminal law which are related to these offences. It is discussed about decriminalization in the context of modern view of drugs’ problem solving. We think that legalization of drugs has no perspective in future changes of Criminal Code of Serbia. “Drug possession” is an offence which shoud be kept in our Criminal law system, despite its dogmatic and criminal policy shortcomings, such are dubious conditions for its applying. The first of them, “a smaller quantity” is legal standard and depends on the circumstances of case. The second one is” own personal use” of drugs and, it is the most criticized reason for sanctioning drug possession because it predicts that only drug addiction is the reason for incrimination. Despite some reasonable arguments, we would not completely agree with them. On the other side, there are some useful mechanisms in our current law which can meet those demands, in acts which are not socially as dangerous as, for example, manufacturing or putting into circulation. Those mechanisms are: an Act of Minor Significance (Article 18) and Remittance of Punishment (Article 58). Further, we have one disputable article which excluded some of criminal offences from Mitigation of Penalty and Unlawful Production and Circulation of Narcotics is one of them (Article 57, paragraph 2 and 3). It is controversial because it derogates general institutes of Criminal law, for example Attempt or Substantially Diminished Mental Capacity. Also, we have mentioned Seizure of Objects as one of the Security Measures in the context of the Principle of the Opportunity of Criminal Procedure, because the positive Criminal Procedure Code of the Republic Serbia has no explicit provision about it, hereof we suggest a few ideas how that problem can be solved. In the second part of the work, in which criminal offences are analyzed through the judical practice, the author pays special attention to the conditions which represent characteristics of criminal offences from Article 246 and Article 246a of the Criminal Code, especially to the difference between “keeping for personal use” and “keeping for circulation”. It is quite sensitive question because it has influence on: jurisdiction, costs of the procedure, mandatory defence, sentencing range etc. In the end, the author recapitulates basic ideas of this research paper and offers possible de lege ferenda solutions for the narcotic abuse in Serbian Criminal Law.У раду се обрађују поједина питања у вези са кривичним делима чији су објекти радње психоактивне контролисане супстанце. Износе се начелни ставови у погледу оправданости кривичноправне реакције на понашања која се испољавају кроз одређене облике ових кривичних дела. Такође се излажу и неке правнодогматске дилеме из теорије општег дела кривичног права које су у непосредној вези са предметом рада, а то су у првом реду разматрања о декриминализацији, забрани ублажавања казне, те одузимања предмета у поступку по начелу опортунитета кривичног гоњења. Конкретизација теме се врши кроз анализу одлука државних органа, нарочито у контексту одређених спорних питања која утичу на правну квалификацију (нпр. количина супстанце) што има директне последице у кривичном поступку јер се тиме отвара низ практичних питања: да ли уопште постоји кривично дело, у чију надлежност спада одлучивање, у ком распону се може одмерити казна, да ли је обавезна одбрана итд. Због тога се ови аспекти кривичних дела из чл. 246. и 246а КЗ могу појавити као де леге ференда питање у будућим изменама српског кривичног законодавства.U radu se obrađuju pojedina pitanja u vezi sa krivičnim delima čiji su objekti radnje psihoaktivne kontrolisane supstance. Iznose se načelni stavovi u pogledu opravdanosti krivičnopravne reakcije na ponašanja koja se ispoljavaju kroz određene oblike ovih krivičnih dela. Takođe se izlažu i neke pravnodogmatske dileme iz teorije opšteg dela krivičnog prava koje su u neposrednoj vezi sa predmetom rada, a to su u prvom redu razmatranja o dekriminalizaciji, zabrani ublažavanja kazne, te oduzimanja predmeta u postupku po načelu oportuniteta krivičnog gonjenja. Konkretizacija teme se vrši kroz analizu odluka državnih organa, naročito u kontekstu određenih spornih pitanja koja utiču na pravnu kvalifikaciju (npr. količina supstance) što ima direktne posledice u krivičnom postupku jer se time otvara niz praktičnih pitanja: da li uopšte postoji krivično delo, u čiju nadležnost spada odlučivanje, u kom rasponu se može odmeriti kazna, da li je obavezna odbrana itd. Zbog toga se ovi aspekti krivičnih dela iz čl. 246. i 246a KZ mogu pojaviti kao de lege ferenda pitanje u budućim izmenama srpskog krivičnog zakonodavstva
Zašto su određene odredbe o vanrednim pravnim lekovima u zakonu o prekršajima neupotrebljive: Primer povrede prava na odbranu
No full textThe paper analyzes the specific provisions of extraordinary legal remedies in the Law on Misdemeanors. It is found that their application in practice would make a series of difficult obstacles to surmount. The paper is conceived through monitoring the imaginary case from the angle of person convicted by legally binding judgment in a misdemeanor proceeding. Attempt to apply extraordinary legal remedies from Law on Misdemeanors reveals their uselessness. In particular, the proportions of noncompliance between the Constitution and the Law on the Constitutional Court on the one hand, and the provisions of the Law on Misdemeanors relating to the reason for renewal of misdemeanor proceedings - “Violation of constitutionally guaranteed rights as determined by the Constitutional Court”, on the other. It is concluded that the provisions of extraordinary legal remedies in the Law on Misdemeanors, have such disadvantages that make them ineffective remedies. In order to facilitate transparency, paper is exhibited in two separate parts. Each section refers to one extraordinary legal remedy. The parts are exhibited in theses. Theses do not have subtitles. It is pointed to the reader that the defendant in misdemeanor proceeding can be convicted without having any knowledge of an ongoing misdemeanor proceeding. Person obtains the knowledge of that only when he is delivered the judgment. Through the paper, the reader is introduced with the opportunities that such a defendant are available when contesting the judgment. In the end, the reader acquires a vague sense of insecurity. A misdemeanor “can happen” to him.У раду су анализиране одређене одредбе о ванредним правним лековима у Закону о прекршајима. Утврђено је да би њихова примена у пракси направила низ тешко савладивих препрека. Рад је конципиран кроз праћење имагинарног случаја из угла правноснажно осуђеног у прекршајном поступку. У покушају примене ванредних правних лекова из Закона о прекршајима открива се њихова неупотребљивост. Посебно, разобличавају се размере неусклађености између Устава и Закона о Уставном суду са једне стране, и одредби Закона о прекршајима које се односе на разлог за понављање прекршајног поступка - “Повреда Уставом зајемченог права која је утврђена одлуком Уставног суда”, са друге стране. Закључује се да одредбе о ванредним правним лековима у Закону о прекршајима, имају такве недостатке који их чине неделотворним правним средствима. У циљу лакше прегледности, рад је изложен у два одвојена дела. Сваки део се односи на један ванредни правни лек. Делови су изложени у тезама. Тезе немају поднаслове. Читаоцу се предочава да окривљени у прекршајном поступку може да буде осуђен без знања да се против њега уопште водио прекршајни поступак. Сазнање о томе добија уручењем пресуде. Кроз рад, упознаје се читалац са могућностима које таквом окривљеном стоје на располагању приликом побијања пресуде. На крају читалац стиче неодређени осећај несигурности. Прекршај се “може десити” и њему.U radu su analizirane određene odredbe o vanrednim pravnim lekovima u Zakonu o prekršajima. Utvrđeno je da bi njihova primena u praksi napravila niz teško savladivih prepreka. Rad je koncipiran kroz praćenje imaginarnog slučaja iz ugla pravnosnažno osuđenog u prekršajnom postupku. U pokušaju primene vanrednih pravnih lekova iz Zakona o prekršajima otkriva se njihova neupotrebljivost. Posebno, razobličavaju se razmere neusklađenosti između Ustava i Zakona o Ustavnom sudu sa jedne strane, i odredbi Zakona o prekršajima koje se odnose na razlog za ponavljanje prekršajnog postupka - “Povreda Ustavom zajemčenog prava koja je utvrđena odlukom Ustavnog suda”, sa druge strane. Zaključuje se da odredbe o vanrednim pravnim lekovima u Zakonu o prekršajima, imaju takve nedostatke koji ih čine nedelotvornim pravnim sredstvima. U cilju lakše preglednosti, rad je izložen u dva odvojena dela. Svaki deo se odnosi na jedan vanredni pravni lek. Delovi su izloženi u tezama. Teze nemaju podnaslove. Čitaocu se predočava da okrivljeni u prekršajnom postupku može da bude osuđen bez znanja da se protiv njega uopšte vodio prekršajni postupak. Saznanje o tome dobija uručenjem presude. Kroz rad, upoznaje se čitalac sa mogućnostima koje takvom okrivljenom stoje na raspolaganju prilikom pobijanja presude. Na kraju čitalac stiče neodređeni osećaj nesigurnosti. Prekršaj se “može desiti” i njemu
Oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela: Evropski okvir i srpsko zakonodavstvo
Get PDFWith the adoption of the Law on Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime in 2008, so called extended confiscation was introduced in the Serbian criminal law. This form of forfeiture shall be applied with respect to those fruits of criminal activity, where it is not possible to directly demonstrate that the property in question has derived from criminal conduct, but where obvious disproportion between the assets of the accused and his lawful income is present. Extended confiscation exists in different forms in European legislation. Of particular significance is the Directive on the freezing and confiscation of instrumentalities and proceeds of crime in the European Union. However, despite introduction of extended confiscation in many European countries, it is also accompanied by a number of objections. The author discusses the major complaints referring to extended confiscation in Serbian and comparative literature, noting that despite numerous criticisms criminal-political need to impose similar form of confiscation shall secure its place in modern legislation.Доношењем Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела 2008. године, у српско кривично право уведено је тзв. проширено одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом. Ово одузимање примењује се у погледу оних плодова криминалне активности код којих није могуће непосредно доказати да су прибављени кривичним делом, али где постоји очигледна несразмера имовине окривљеног и његових законитих прихода. Проширено одузимање постоји у различитим формама у европском законодавству. Од нарочитог је значаја Директива о замрзавању и одузимању имовинске користи прибављене кривичним делима у Европској унији. Међутим, и поред уношења проширеног одузимања у многа европска законодавства, оно је истовремено праћено бројним приговорима. Аутор разматра најзначајније приговоре који се упућује проширеном одузимању у српској и упоредној литератури, указујући да ће и поред бројних критика криминално-политичка потреба налагати да овај институт задржи своје место у савременом законодавству.Donošenjem Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela 2008. godine, u srpsko krivično pravo uvedeno je tzv. prošireno oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom. Ovo oduzimanje primenjuje se u pogledu onih plodova kriminalne aktivnosti kod kojih nije moguće neposredno dokazati da su pribavljeni krivičnim delom, ali gde postoji očigledna nesrazmera imovine okrivljenog i njegovih zakonitih prihoda. Prošireno oduzimanje postoji u različitim formama u evropskom zakonodavstvu. Od naročitog je značaja Direktiva o zamrzavanju i oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delima u Evropskoj uniji. Međutim, i pored unošenja proširenog oduzimanja u mnoga evropska zakonodavstva, ono je istovremeno praćeno brojnim prigovorima. Autor razmatra najznačajnije prigovore koji se upućuje proširenom oduzimanju u srpskoj i uporednoj literaturi, ukazujući da će i pored brojnih kritika kriminalno-politička potreba nalagati da ovaj institut zadrži svoje mesto u savremenom zakonodavstvu
Pogled na novi Zakon o izmjenama i dopunama zakonika o krivičnom postupku Crne Gore
Get PDFThe reform of criminal procedural legislation in Montenegro, which is intensified in the last decade, continued with adoption of the Law of Amendments to the Criminal Procedure Code at 2015. Unlike the previous legislative interventions to which are often been approached without adequate preparation and in a hurry, this time writing the Law have been approached after the necessary preparation and most importantly experience in applying the Code have been taken to a large extent. All amendments can be divided into two groups-those that are more technical and related to the elimination of certain ambiguities and contradictions in the Code and ones which are the introduction of new legislation. In the introductory part, the author comment on whether we need such frequent changes in this branch of legislation, the following refers to the most important new legal solutions and evaluate their importance for achieving the goals of the criminal proceedings.Реформа кривичнопроцесног законодавства у Црној Гори која је у задњој деценији интезивирана, настављена је доношењем Закона о измјенама и допунама Законика о кривичном поступку 2015. године. За разлику од претходних законодавних интервенција којима се често прилазило без одговарајућих припрема и на брзину, овог пута писању Закона приступило се након неопходних припрема и што је најважније у великој мјери узета су искуства у примјени Законика. Све измјене се могу подијелити у двије групе - оне које су више правнотехничке природе и односе се на отклањање одређених нејасноћа и противрјечности у Законику и оне које представљају увођење нових законских рјешења. Након што у уводном дијелу аутор коментарише да ли су нам потребне тако честе измјене у овој грани законодавства, у наставку се осврће на најзначајнија нова законска рјешења и даје оцјену о њиховом значају за остваривање циљева кривичног поступка.Reforma krivičnoprocesnog zakonodavstva u Crnoj Gori koja je u zadnjoj deceniji intezivirana, nastavljena je donošenjem Zakona o izmjenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku 2015. godine. Za razliku od prethodnih zakonodavnih intervencija kojima se često prilazilo bez odgovarajućih priprema i na brzinu, ovog puta pisanju Zakona pristupilo se nakon neophodnih priprema i što je najvažnije u velikoj mjeri uzeta su iskustva u primjeni Zakonika. Sve izmjene se mogu podijeliti u dvije grupe - one koje su više pravnotehničke prirode i odnose se na otklanjanje određenih nejasnoća i protivrječnosti u Zakoniku i one koje predstavljaju uvođenje novih zakonskih rješenja. Nakon što u uvodnom dijelu autor komentariše da li su nam potrebne tako česte izmjene u ovoj grani zakonodavstva, u nastavku se osvrće na najznačajnija nova zakonska rješenja i daje ocjenu o njihovom značaju za ostvarivanje ciljeva krivičnog postupka
Univerzalni princip prostornog važenja krivičnog zakonodavstva: Uporednopravna analiza
No full textUniversal principle of the territorial validity of the criminal law is commonly accepted in the legislation of the European countries. There are certain differences regarding the conditions and reaches of the application of this principle. While there are some countries that don\u27t have any additional conditions for application of domestic law with regards to certain criminal offences and cases in which a foreign citizen commits a crime abroad to the detriment of citizens of another country or a foreign country itself, more or less all the European countries allow, under certain conditions, application of domestic law in this case as well. There are differences regarding the limitation of validity of the universal principle, but in most cases legislation of other countries have the two limitations which are also present in the Criminal Code of the Republic of Serbia. These are the condition that the foreign citizen was in the state at the time (forum deprehensionis) and the principle of subsidiarity, i.e. that the domestic law will be applied only if legislation of another country wasn\u27t applied already. The Criminal Code of the Republic of Serbia takes a standard and common solution in this matter. The Law on Organisation and Jurisdiction of Government Authorities in Prosecuting Perpetrators of War Crimes does not mean derogation of the regulations of the Criminal Code of the Republic of Serbia, i.e. it is not able to regulate an issue that concerns substantive law. It is a legislation which regulates certain organisational matters and, partially, procedural law matters, as the name suggests.Универзални принцип просторног важења кривичног закодавства опште је прихваћен у законодавству европских земаља. Одређене разлике постоје у погледу услова и домашаја примене тог принципа. Док су релативно ретке земље које за одређена кривична дела не предвиђају никакве додатне услове за примену домаћег права и на случајеве када странац учини кривично дело у иностранству на штету добара странца или стране државе, мање више све европске земље дозвољавају, под одређеним условима, примену домаћег права и у том случају. Постоје разлике у погледу ограничавања важења универзалног принципа, али најчешће се у законодавству других земаља срећу два ограничења која предвиђа и КЗ Србије. То су услов да се странац затекао на територији те државе (форум депрехенсионис) и начело супсидијарности, тј. да ће се применити домаће право само ако већ није примењено право неке друге државе у том случају. Кривични законик Србије усваја у овом погледу стандардно и уобичајено решење. Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина не значи дерогирање одредаба КЗ Србије у том погледу, тј. он и не може да регулише једно такво питање које је материјалноправног карактера. Реч је о закону који, како му и назив говори, регулише одређена организациона, а делимично и процесноправна питања.Univerzalni princip prostornog važenja krivičnog zakodavstva opšte je prihvaćen u zakonodavstvu evropskih zemalja. Određene razlike postoje u pogledu uslova i domašaja primene tog principa. Dok su relativno retke zemlje koje za određena krivična dela ne predviđaju nikakve dodatne uslove za primenu domaćeg prava i na slučajeve kada stranac učini krivično delo u inostranstvu na štetu dobara stranca ili strane države, manje više sve evropske zemlje dozvoljavaju, pod određenim uslovima, primenu domaćeg prava i u tom slučaju. Postoje razlike u pogledu ograničavanja važenja univerzalnog principa, ali najčešće se u zakonodavstvu drugih zemalja sreću dva ograničenja koja predviđa i KZ Srbije. To su uslov da se stranac zatekao na teritoriji te države (forum deprehensionis) i načelo supsidijarnosti, tj. da će se primeniti domaće pravo samo ako već nije primenjeno pravo neke druge države u tom slučaju. Krivični zakonik Srbije usvaja u ovom pogledu standardno i uobičajeno rešenje. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina ne znači derogiranje odredaba KZ Srbije u tom pogledu, tj. on i ne može da reguliše jedno takvo pitanje koje je materijalnopravnog karaktera. Reč je o zakonu koji, kako mu i naziv govori, reguliše određena organizaciona, a delimično i procesnopravna pitanja
Savremeni modeli rehabilitacije i domaća praksa: Osvrt na primenu koncepta procene rizika
Get PDFThe paper presents the essential characteristics and models of the contemporary concept of rehabilitation. Based on the analysis of relevant legal framework, the author points that the applied model of rehabilitation in domestic legislation in content represents acceptance of global ideas of new penology and risk management, since that the risk assessment is implemented normatively as systemic penological principle. Analysis of the judicial practice regarding the decision on conditional release based on risk assessment, shows that the concept of risk assessment is alien and unclear to national courts, and on this occasion the author raises the question of (non)critical implementation of global trends. Along with the pointing to the need for critical reception of global penological trends due to cultural and institutional incompatibility, the paper aims to raise the recognizability of contemporary characteristics and models of rehabilitation.У раду су приказане суштинске карактеристике и модели савременог концепта рехабилитације. На основу анализа релевантног правног оквира аутор указује да примењени модел рехабилитације у домаћем законодавству садржински представља прихватање глобалних идеја нове пенологије и менаџмента ризика, обзиром да је процена ризика нормативно имплементирана као системски пенолошки принцип. Анализа судске праксе у погледу одлучивања о условном отпусту заснованом на процени ризика, показује да је концепт процене ризика стран и нејасан домаћим судовима, поводом чега аутор отвара питање (не)критичке имплементације глобалних трендова. Упоредо са указивањем на потребу критичке рецепције глобалних пенолошких трендова услед културолошке и институционалне некомпатибилности, рад има за циљ и подизање препознатљивости савремених карактеристика и модела рехабилитације.U radu su prikazane suštinske karakteristike i modeli savremenog koncepta rehabilitacije. Na osnovu analiza relevantnog pravnog okvira autor ukazuje da primenjeni model rehabilitacije u domaćem zakonodavstvu sadržinski predstavlja prihvatanje globalnih ideja nove penologije i menadžmenta rizika, obzirom da je procena rizika normativno implementirana kao sistemski penološki princip. Analiza sudske prakse u pogledu odlučivanja o uslovnom otpustu zasnovanom na proceni rizika, pokazuje da je koncept procene rizika stran i nejasan domaćim sudovima, povodom čega autor otvara pitanje (ne)kritičke implementacije globalnih trendova. Uporedo sa ukazivanjem na potrebu kritičke recepcije globalnih penoloških trendova usled kulturološke i institucionalne nekompatibilnosti, rad ima za cilj i podizanje prepoznatljivosti savremenih karakteristika i modela rehabilitacije
Ogled o krivičnom pravu i vladavini prava na primeru načela zakonitosti: Retrospektiva i perspektive
Get PDFThe author is trying to analyse the principle of legality and legitimacy of criminal law in the contemporary context. The term contemporary context refers to the neoliberal model of the social organisation. Having in mind several levels and factors that affect the erosion of respect of the subprinciples (lex praevia, scripta, stricta,certa) the crosscheck of this statement will be conducted upon two basic models. One of them are contemporary influences on the principle of legality within the legal system (domestic and international criminal law), and the others have legal character (abuse of power and the neoliberal model of the social organisation). The conclusion is that non-legal influences are inevitable and dangerous for the existence of the principle of legality and legitimacy of the crime legislation, and they are influencing the shape and essence of the new criminal law (legislation) through the politics of accommodation and adaptation formula. The essence of the problem is that the instrumentation of the liberal criminal law (protection of value of liberty, equality and human rights) is not formally repudiated, but the contemporary context is made of the opposing post-libertarian values. Therefore the new criminal law must find new instruments efficient in functioning (or as opposed to) the neoliberal social organisation, otherwise it will become a ritual game deprived of the value component (distinguishing evil from good).Аутор покушава да тему односа начела законитости и легитимитета кривичног права осветли у савременом контексту. Под савременим контекстом подразумева се неолиберални модел друштвеног уређења. Уочавајући неколико нивоа и фактора који утичу на ерозију суштинског поштовања подначела (lex praevia, scripta, stricta, certa) проверу ове констатације врши на два основна модела. Један чине савремени утицаји на начело законитости унутар правног система (унутрашње и међународно кривично право), а други су ванправног карактера (злоупотреба моћи и неолиберални модел друштвеног уређења). Закључује се да су ванправни утицаји неминовни, али опасни за опстанак начела законитости и легитимитета кривичног законодавства, утичући кроз политику акомодације и формулу адаптације на облик и суштину новог кривичног права (законодавства). Суштина проблема је да инструментариј либералног кривичног права (заштита вредности слободе, једнакости и људских права) формално није дезавуисан, али да је савремени контекст сачињен од супротних постлибералних вредности. Стога, ново кривично право мора пронаћи нове инструменте ефикасног функционисању у (или насупрот) неолибералном духу и друштвеном моделу, или ће у супротном постати ритуална игра лишена вредносне компоненте (разликовање зла од добра).Autor pokušava da temu odnosa načela zakonitosti i legitimiteta krivičnog prava osvetli u savremenom kontekstu. Pod savremenim kontekstom podrazumeva se neoliberalni model društvenog uređenja. Uočavajući nekoliko nivoa i faktora koji utiču na eroziju suštinskog poštovanja podnačela (lex praevia, scripta, stricta, certa) proveru ove konstatacije vrši na dva osnovna modela. Jedan čine savremeni uticaji na načelo zakonitosti unutar pravnog sistema (unutrašnje i međunarodno krivično pravo), a drugi su vanpravnog karaktera (zloupotreba moći i neoliberalni model društvenog uređenja). Zaključuje se da su vanpravni uticaji neminovni, ali opasni za opstanak načela zakonitosti i legitimiteta krivičnog zakonodavstva, utičući kroz politiku akomodacije i formulu adaptacije na oblik i suštinu novog krivičnog prava (zakonodavstva). Suština problema je da instrumentarij liberalnog krivičnog prava (zaštita vrednosti slobode, jednakosti i ljudskih prava) formalno nije dezavuisan, ali da je savremeni kontekst sačinjen od suprotnih postliberalnih vrednosti. Stoga, novo krivično pravo mora pronaći nove instrumente efikasnog funkcionisanju u (ili nasuprot) neoliberalnom duhu i društvenom modelu, ili će u suprotnom postati ritualna igra lišena vrednosne komponente (razlikovanje zla od dobra)
Pranje novca u srpskom krivičnom pravu
Get PDFThe topic of this work is considering a criminal offence of money laundering in our criminal legislation. The special focus is directed at the legal concept of the criminal offence of money laundering and the consistency of given solutions in the determined concept framework. Certain amount of attention is also paid to the previous form of this criminal offence in our legislation, having in mind that this topic is rarely to be found in professional literature in Serbia. Next, the criminal offence of money laundering is presented in detail as currently prescribed in the article 231 of Serbian Criminal Code, with taking into consideration various apprehensions and interpretations of its respective segments. Special attention is paid to the issue of concurrence of criminal offences of money laundering and the predicate offence, and it also deals with the issue of sentencing perpetrator out of negligence. Some proposals de lege ferenda enhancing the incrimination and more efficient practice are given here.Предмет рада је разматрање кривичног дела прања новца у нашем кривичном законодавству. Посебно се указује на законску концепцију кривичног дела прања новца и конзистентност датих решења у оквиру постављене концепције. Одређена пажња је посвећена и ранијем облику овог кривичног дела у нашем праву, имајући у виду да је то ређе тема радова у домаћој стручној литератури. Потом, детаљно је представљено кривично дело прања новца какво је данас прописано у чл. 231 КЗ Србије, уз узимање у обзир различитих схватања и тумачења појединих његових сегмената. Посебно се указује на проблематику стицаја прања новца са предикатним кривичним делом, такође детаљније се разматра и проблематика кажњавања нехатног учиниоца. У раду се дају и одређени предлози де леге ференда за побољшање инкриминације и ефикаснију праксу.Predmet rada je razmatranje krivičnog dela pranja novca u našem krivičnom zakonodavstvu. Posebno se ukazuje na zakonsku koncepciju krivičnog dela pranja novca i konzistentnost datih rešenja u okviru postavljene koncepcije. Određena pažnja je posvećena i ranijem obliku ovog krivičnog dela u našem pravu, imajući u vidu da je to ređe tema radova u domaćoj stručnoj literaturi. Potom, detaljno je predstavljeno krivično delo pranja novca kakvo je danas propisano u čl. 231 KZ Srbije, uz uzimanje u obzir različitih shvatanja i tumačenja pojedinih njegovih segmenata. Posebno se ukazuje na problematiku sticaja pranja novca sa predikatnim krivičnim delom, takođe detaljnije se razmatra i problematika kažnjavanja nehatnog učinioca. U radu se daju i određeni predlozi de lege ferenda za poboljšanje inkriminacije i efikasniju praksu