Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Materijalno krivično zakonodavstvo u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini (pitanje nadležnosti i primjena)
Get PDFThis paper discusses the issue of the criminal legal system in post-Dayton Bosnia and Herzegovina, with special emphasis to its anomalies which exist both on the normative level and practical implementation. Based on the analysis of the regulations of the Constitution of Bosnia and Herzegovina (article III, paragraphs 1, 2 and 3) the author concludes that the legal competencies regarding regulation of this branch of law initially fall within the jurisdiction of the Entity. This constitutional solution was the foundation for Entities to regulate their substantive criminal law by creating their own criminal laws immediately after accepting the so called Dayton Peace Agreement (Federation in 1998, and the Republic of Srpska in 2000). This concept of regulating the criminal law has been changed with the reform in 2003 when the Criminal Code of the Bosnia and Herzegovina was adopted (or imposed by the High Representative). Thereby the concept of the so called parallel divided jurisdiction with four criminal laws was adopted: two criminal laws of the Entity, Brčko District and Criminal Code of the Bosnia and Herzegovina. However, this concept has been changed with the Law of the Court in BiH, since this law predicts the possibility that the Court of BiH takes over the jurisdiction for all criminal offences from the criminal legislation of the entities. Author\u27s opinion is that the abovementioned organisational law cannot change jurisdiction that is established by criminal legislation and that the regulation that did it is at the same time unconstitutional because it derogates the criminal legislation of entities and the criminal legal subjectivity of the Entity which is based on the Constitution of Bosnia and Herzegovina. In the second part of the paper, the author discusses the unacceptable solutions of the Criminal Code of Bosnia and Herzegovina and the acceptable way of its application in relation to the hardest crimes against international law and the perpetrators. The author emphasizes the crime against humanity which is wrongly applied by the Court of Bosnia and Herzegovina by referring to the regulation from the article 2, paragraph 2 of the ECHR and article 4a of the Criminal Code of Bosnia and Herzegovina. Furthermore, the author points to the serious discrimination due to the existence of the two different criminal legal regimes in the application of criminal legislation on these criminal offences, depending on the level of judging: whether is on the entity level or on level of the Court of BiH.У раду се расправља питање кривичноправног система у постдејтонској Босни и Херцеговини, с посебним нагласком на аномалије које у њему постоје, како на нормативном нивоу, тако и у његовој практичној примјени. Расправљајући питање надлежности у првом дијелу рада, аутор на основу анализе одредаба Устава БиХ (чл. III ст. 1, 2. и 3) закључује да законодавне комепетенције у регулативи ове гране права изворно спадају у надлежност Ентитета. Управо је такво уставно рјешење било основ за Ентитете да своје материјално кривично законодавство уреде доношењем својих кривичних закона непосредно након прихватања тзв. Дејтонског мировног уговора (Федерација 1998, а Република Српска 2000. године). Овај концепт уређења кривичног законодавства се мијења реформом из 2003. године, када се усваја (боље рећи намеће од стране високог представника) и Кривични закон БиХ. Тиме је прихваћена концепција тзв. паралелно-подијељене надлежности са четири кривична закона: два кривична закона Ентитета, Брчко Дистрикта и Кривични закон БиХ. Међутим, и такав концепт се у потпуности мијења Законом о Суду БиХ, јер је тим законом предвиђена могућност преузимања надлежности од стране Суда БиХ за сва кривична дјела из ентитетског кривичног законодавства. Аутор је мишљења да се наведеним организационим законом не може мијењати надлежност која је успостављена кривичним законима, те да је одредба којом је то учињено истовремено и неуставна јер се њоме дерогира ентитетско кривично законодавство и кривичноправни субјективитет Ентитета који је утемељен на Уставу БиХ. У другом дијелу рада се расправља о неприхватљивим рјешењима у Кривичном закону БиХ и неприхватљивом начину његове примјене у односу на најтежа кривична дјела против међународног права и њихове учиниоце. Аутор посебно указује на злочин против човјечности који Суд БиХ погрешно примјењује, позивајући се на одредбу из члана 7. става 2. ЕКЉП и члан 4а КЗ БиХ. При томе се указује на озбиљну дискриминацију на нормативном нивоу (чл.180. КЗ БиХ), као и дискриминацију која се огледа кроз постојање два различита кривичноправна режима у примјени кривичног законодавства на ова кривична дјела, у зависности од тога на којем нивоу се суди: да ли на ентитетском или од стране Суда БиХ.U radu se raspravlja pitanje krivičnopravnog sistema u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini, s posebnim naglaskom na anomalije koje u njemu postoje, kako na normativnom nivou, tako i u njegovoj praktičnoj primjeni. Raspravljajući pitanje nadležnosti u prvom dijelu rada, autor na osnovu analize odredaba Ustava BiH (čl. III st. 1, 2. i 3) zaključuje da zakonodavne komepetencije u regulativi ove grane prava izvorno spadaju u nadležnost Entiteta. Upravo je takvo ustavno rješenje bilo osnov za Entitete da svoje materijalno krivično zakonodavstvo urede donošenjem svojih krivičnih zakona neposredno nakon prihvatanja tzv. Dejtonskog mirovnog ugovora (Federacija 1998, a Republika Srpska 2000. godine). Ovaj koncept uređenja krivičnog zakonodavstva se mijenja reformom iz 2003. godine, kada se usvaja (bolje reći nameće od strane visokog predstavnika) i Krivični zakon BiH. Time je prihvaćena koncepcija tzv. paralelno-podijeljene nadležnosti sa četiri krivična zakona: dva krivična zakona Entiteta, Brčko Distrikta i Krivični zakon BiH. Međutim, i takav koncept se u potpunosti mijenja Zakonom o Sudu BiH, jer je tim zakonom predviđena mogućnost preuzimanja nadležnosti od strane Suda BiH za sva krivična djela iz entitetskog krivičnog zakonodavstva. Autor je mišljenja da se navedenim organizacionim zakonom ne može mijenjati nadležnost koja je uspostavljena krivičnim zakonima, te da je odredba kojom je to učinjeno istovremeno i neustavna jer se njome derogira entitetsko krivično zakonodavstvo i krivičnopravni subjektivitet Entiteta koji je utemeljen na Ustavu BiH. U drugom dijelu rada se raspravlja o neprihvatljivim rješenjima u Krivičnom zakonu BiH i neprihvatljivom načinu njegove primjene u odnosu na najteža krivična djela protiv međunarodnog prava i njihove učinioce. Autor posebno ukazuje na zločin protiv čovječnosti koji Sud BiH pogrešno primjenjuje, pozivajući se na odredbu iz člana 7. stava 2. EKLJP i član 4a KZ BiH. Pri tome se ukazuje na ozbiljnu diskriminaciju na normativnom nivou (čl.180. KZ BiH), kao i diskriminaciju koja se ogleda kroz postojanje dva različita krivičnopravna režima u primjeni krivičnog zakonodavstva na ova krivična djela, u zavisnosti od toga na kojem nivou se sudi: da li na entitetskom ili od strane Suda BiH
Istoriska kritička studija - Krivično pravo kod slovenskih naroda i srpskih plemena: Beograd, 1889, str. 80-92.
No full textNot available in Englis
Izučavanje organizovanog kriminaliteta
No full textThis paper presents the key issues of organized crime researched by famous criminologists (among others Landesco, Thrasher, Cressey, Smith, Albini, Talesse, Block, Chambliss, Albanese, Potter, Abadinsky, Kaiser, Savona, Paoli, von Lampe ...). They have had a decisive influence on the way we understand it today and allowed us to better understand the parts of a complex mosaic that it embodies. In that mosaic there is a place for poor people from the bottom of the social ladder who want to get rich (\u27to succeed in life\u27) illegally and for unscrupulous extortionists and those who were pushed due to vice into the criminal network; there are also innocent victims and drug addicts who seek products and services without which they (seemingly) can not; in this conglomerate are police officers and other officials of the judiciary who paid with their own life the desire to eradicate this social evil and also their corrupt colleagues who serve criminal clans instead citizens; there are politicians who honestly advocate for combating organized crime, and those who have established modus vivendi in which both parties win; the part of the story are citizens intimidated by media sensationalism but who in the same time buy smuggled goods because it is cheaper; the picture would not be complete without the actors in the \u27above-ground economy\u27 who due to organized crime have huge losses but also the part of the legitimate business which cooperates with the criminal underground. Finally, in respect to states, some of them use a story of organized crime in order to introduce a complete control of citizens, the other to achieve geostrategic objectives, the third tolerate when it brings them benefit, the fourth are indirectly involved in its activities... However, it should be noted that despite all the efforts invested by many scientists and their research institutions, we still do not have complete knowledge on organized crime. Therefore, we are not able to give the answer to many questions (some are mentioned in this paper); organized crime in XXI century is therefore an open area for research that presents a real challenge for workers in social sciences. Much will depend on their ability to comprehend so far neglected aspects of this phenomenon and on their willingness to investigate in teams.У раду је указано на историјат проучавања организованог злочина у криминологији од зачетака до данашњих дана, кроз кратак осврт на најзначајнија достигнућа. По природи ствари, највећа пажња посвећена је америчкој литератури која врши највећи утицај у светским размерама. Извршена је периодизација тих напора на ране радове, концепцију Cressey-a, критику његовог гледишта које је изједначило италијанско америчку Cosa Nostru са целокупним организованим криминалитетом у САД и приказана су нека од истраживања последњих деценија која су фокусирана на транснационални организовани криминалитет. Најзад, указано је и на отворена питања која у науци до дана нису решена и која представљају изазов за нова истраживања.U radu je ukazano na istorijat proučavanja organizovanog zločina u kriminologiji od začetaka do današnjih dana, kroz kratak osvrt na najznačajnija dostignuća. Po prirodi stvari, najveća pažnja posvećena je američkoj literaturi koja vrši najveći uticaj u svetskim razmerama. Izvršena je periodizacija tih napora na rane radove, koncepciju Cressey-a, kritiku njegovog gledišta koje je izjednačilo italijansko američku Cosa Nostru sa celokupnim organizovanim kriminalitetom u SAD i prikazana su neka od istraživanja poslednjih decenija koja su fokusirana na transnacionalni organizovani kriminalitet. Najzad, ukazano je i na otvorena pitanja koja u nauci do dana nisu rešena i koja predstavljaju izazov za nova istraživanja
Reforma sistema kazni u funkciji suzbijanja kriminaliteta
Get PDFThe reform of the substantive criminal legislation always implies a review of the system of criminal sanctions, primarily of penalty system. It is necessary to create a balance between the need to combat crime, changes occurring in the society and the fundamental amendments to the General and Special parts of the Criminal Code that are conditioned by new, serious forms of crime, the experiences in the application of previous solutions and the latest achievements in science of criminal law and their application in comparative law. Therefore, the paper analyses the basic postulates of the Criminal Code of Serbia relating to the penalty system. The first part of the paper, which is at the same time dedicated to introductory remarks, points to the dynamic stage in which the criminal legislation of Serbia is at the moment, which is also characteristic for other European countries. Furthermore, it provides an overview of the relevant provisions of the Criminal Code of Serbia, which entered into force on 1 January 2006. For the purpose of a comprehensive approach, the analysis also included solutions that are the result of amendments to the Criminal Code in 2009 and 2012. The subsequent changes and amendments in 2013 and 2014 were not of importance for the penalty system. Special attention was paid to the decades-long attempt to introduce into our criminal legislation sentence of life imprisonment. Having regard to the need for argumentative and critical analysis of the several times proposed solution on the sentence of life imprisonment, the aim is to evaluate the main pros and cons in regards to this sentence. By examining the new provisions introduced with the aim of combating crime, but also by taking a stance in respect of certain legal issues, the author gave suggestions de lege ferenda.Реформа кривичног материјалног законодавства увек подразумева ревизију система кривичних санкција, у првом реду система казни. Потребно је направити баланс између потребе сузбијања криминалитета, промена које настају у друштву и темељним новелама општег и посебног дела које су условљене новим, тешким облицима криминалитета, искуствима у примени досадашњих решења и савременим достигнућима у науци кривичног права и њиховој примени у упоредном праву. Стога, у раду се анализирају основне поставке Кривичног законика Србије које се односе на систем казни. У првом делу рада, који је уједно посвећен и уводним напоменама, указује се на динамичну фазу кроз коју пролази кривично законодавство Србије, што је својствено и другим европским земљама. Даље, пружа се преглед одговарајућих одредби Кривичног законика Србије који је ступио на снагу 1. 1. 2006. Због свеобухватног приступа, анализом су обухваћена и решења која су резултат измена и допуна Кривичног законика у 2009. и 2012. години. Измене и допуне које су уследиле 2013. и 2014. године нису биле од значаја за систем казни. Посебна пажња посвећена је вишедеценијским покушајима да се у наше кривично законодавство уведе казна доживотног затвора. Имајући у виду потребу за аргументованом и критичком анализом више пута предложеног решења о казни доживотног затвора циљ нам је да проценимо главне разлоге који се износе у прилог ове казне као и оне против. Разматрањем нових одредби уведених у циљу сузбијању криминалитета, али и заузимањем става у погледу одређених правних питања аутор је дао предлоге де леге ференда.Reforma krivičnog materijalnog zakonodavstva uvek podrazumeva reviziju sistema krivičnih sankcija, u prvom redu sistema kazni. Potrebno je napraviti balans između potrebe suzbijanja kriminaliteta, promena koje nastaju u društvu i temeljnim novelama opšteg i posebnog dela koje su uslovljene novim, teškim oblicima kriminaliteta, iskustvima u primeni dosadašnjih rešenja i savremenim dostignućima u nauci krivičnog prava i njihovoj primeni u uporednom pravu. Stoga, u radu se analiziraju osnovne postavke Krivičnog zakonika Srbije koje se odnose na sistem kazni. U prvom delu rada, koji je ujedno posvećen i uvodnim napomenama, ukazuje se na dinamičnu fazu kroz koju prolazi krivično zakonodavstvo Srbije, što je svojstveno i drugim evropskim zemljama. Dalje, pruža se pregled odgovarajućih odredbi Krivičnog zakonika Srbije koji je stupio na snagu 1. 1. 2006. Zbog sveobuhvatnog pristupa, analizom su obuhvaćena i rešenja koja su rezultat izmena i dopuna Krivičnog zakonika u 2009. i 2012. godini. Izmene i dopune koje su usledile 2013. i 2014. godine nisu bile od značaja za sistem kazni. Posebna pažnja posvećena je višedecenijskim pokušajima da se u naše krivično zakonodavstvo uvede kazna doživotnog zatvora. Imajući u vidu potrebu za argumentovanom i kritičkom analizom više puta predloženog rešenja o kazni doživotnog zatvora cilj nam je da procenimo glavne razloge koji se iznose u prilog ove kazne kao i one protiv. Razmatranjem novih odredbi uvedenih u cilju suzbijanju kriminaliteta, ali i zauzimanjem stava u pogledu određenih pravnih pitanja autor je dao predloge de lege ferenda
Dete - žrtva seksualnog nasilja u švedskom i nemačkom pravu
No full textViolent offences directed against sexual integrity of other persons are indisputably considered as the most dangerous forms and aspects of criminality. They are known as the offences against sexual integrity or \u27sexual offences\u27. Due to its significance, nature, characteristics and consequences, the crime of sexual violence, for which all contemporary legislations prescribe the most severe types and measures of punishment, particularly stands out among these criminal offences. All contemporary criminal legislations are familiar with various forms and aspects of the crime of sexual violence, depending on the division criteria. In these of offences are specially accenting crimes of sexual violence\u27s against minors The Convention for the Protection of Children against Sexual Exploitation and Sexual Abuse (2007) laid down the criminal law standards for the protection of minors. After the ratification of the Convention, these standards became part of domestic legal system. This paper discusses the term, characteristics, and elements of the crime of sexual violence in the cases when the attribute of minor as the element of their description in Swedish and Germany law, from both - theoretical as well as practical aspect.Међу најопасније облике и видове испољавања насилничког криминалитета свакако спадају насилни акти управљени против полног интегритета других лица. То су сексуални деликти међу којима се по свом значају, природи, карактеристикама и последицама издвајају кривична дела полног насиља за која су у свим савременим кривичним законодавствима запрећене тешке казне. Сва савремена кривична законодавства разликују више облика и видова полног насиља зависно од критеријума за деобу. Међу њима се, посебно, истичу дела полног насиља над децом. Стандарди кривичноправне заштите деце који су постављени у Конвенцији о заштити деце од сексуалног злостављања и сексуалног искоришћавања су њеним ратификовањем постали део националног правног поретка. Управо о појму, карактеристикама и елементима кривичних дела полног насиља код којих се својство детета јавља као елеменат њиховог бића у шведском праву са теоријског и практичног аспекта говори овај рад.Među najopasnije oblike i vidove ispoljavanja nasilničkog kriminaliteta svakako spadaju nasilni akti upravljeni protiv polnog integriteta drugih lica. To su seksualni delikti među kojima se po svom značaju, prirodi, karakteristikama i posledicama izdvajaju krivična dela polnog nasilja za koja su u svim savremenim krivičnim zakonodavstvima zaprećene teške kazne. Sva savremena krivična zakonodavstva razlikuju više oblika i vidova polnog nasilja zavisno od kriterijuma za deobu. Među njima se, posebno, ističu dela polnog nasilja nad decom. Standardi krivičnopravne zaštite dece koji su postavljeni u Konvenciji o zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja i seksualnog iskorišćavanja su njenim ratifikovanjem postali deo nacionalnog pravnog poretka. Upravo o pojmu, karakteristikama i elementima krivičnih dela polnog nasilja kod kojih se svojstvo deteta javlja kao elemenat njihovog bića u švedskom pravu sa teorijskog i praktičnog aspekta govori ovaj rad
Pozitivnopravni i uporednopravni aspekti neuračunljivosti
Get PDFThe tenth revision of the ICD-10 defines mental disorder as “a clinical determined group of symptoms of behavioral characteristics, which in most cases create suffering and avert the functioning of personality”. According to the criminal legislation of most countries, insanity is characterized by two criteria: biological (medical) and psychological (legal). Biological criterion indicates the presence of the disordered state of psyche, while psychological criterion implies the person’s absence of the ability to grasp the significance of his actions (intellectual element) or to control them (voluntary element). Differences in creating the institute of insanity in European legislations are mainly confined to the area of legal technique. First of all, it refers to the use of different categories of psychological states in describing the biological criterion of insanity. On the other hand, in Anglo-American system of criminal law, institute of insanity has certain specificity, since the biological criterion includes various forms of psychopathology. The definition of insanity in the Model Penal Code to great extent corresponds to the modern level of development of criminal law and psychiatry in the United States.Десета ревизија Међународне класификације болести дефинише душевни поремећај као “клинички одређену групу симптома бихејвиоралних обележја, који у већини случајева стварају патњу и спречавају функционисање личности”. Према кривичном законодавству већине држава неурачунљивост карактеришу два критеријума: биолошки (медицински) и психолошки (правни). Биолошки критеријум означава присуство болесног стања психе датог лица, док психолошки критеријум подразумева одсуство способности да се схвати значај својих радњи (интелектуални елемент) или да се руководи њима (вољни елемент). Разлике у конструисању института неурачунљивости у европским законодавствима углавном се своде на област правне технике. Пре свега, то се односи на коришћење различитих категорија психолошких стања при описивању биолошког критеријума неурачунљивости. Са друге стране, одређену специфичност има институт неурачунљивости у англоамеричком систему кривичног права, јер биолошки критеријум обухвата различите форме психопатологије. Савременом нивоу развоја кривичног права и психијатрије САД у највећем степену одговара дефиниција неурачунљивости из Model Penal Code-а која уважава оба обележја психолошког критеријума.Deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti definiše duševni poremećaj kao “klinički određenu grupu simptoma bihejvioralnih obeležja, koji u većini slučajeva stvaraju patnju i sprečavaju funkcionisanje ličnosti”. Prema krivičnom zakonodavstvu većine država neuračunljivost karakterišu dva kriterijuma: biološki (medicinski) i psihološki (pravni). Biološki kriterijum označava prisustvo bolesnog stanja psihe datog lica, dok psihološki kriterijum podrazumeva odsustvo sposobnosti da se shvati značaj svojih radnji (intelektualni element) ili da se rukovodi njima (voljni element). Razlike u konstruisanju instituta neuračunljivosti u evropskim zakonodavstvima uglavnom se svode na oblast pravne tehnike. Pre svega, to se odnosi na korišćenje različitih kategorija psiholoških stanja pri opisivanju biološkog kriterijuma neuračunljivosti. Sa druge strane, određenu specifičnost ima institut neuračunljivosti u angloameričkom sistemu krivičnog prava, jer biološki kriterijum obuhvata različite forme psihopatologije. Savremenom nivou razvoja krivičnog prava i psihijatrije SAD u najvećem stepenu odgovara definicija neuračunljivosti iz Model Penal Code-a koja uvažava oba obeležja psihološkog kriterijuma
Krivična dela povezana sa okultizmom: Pojam, pasivni subjekti i objekti radnje izvršenja
Get PDFThe first part of this paper consists of an analysis of term and definition of occult-related criminal offenses. After the presentation and critical review of existing definitions, author proposes several new, legal-oriented definitions. He concludes that the use of a term “occult crime” is not adequate. Instead of it, he suggests use of descriptive and flexible categories (not related to positive law), such as, for example: “offenses associated with the occult”, “crime with elements of the occult” and the like. Offense connected with the occult is defined as any offense which includes certain occult components among its objective or subjective characteristics. According to the broader definition, it is any offense that, in addition to its description based on a positive law, also has some specific characteristics which indicate the presence of a certain occult components, whereby those components can manifest themselves among the causes and motivational factors of that specific crime, within the method of execution, as well as within all other subjective and objective circumstances in the planning and execution of individual criminal act. Crime related to the occult is defined as a heterogeneous and flexible category which includes all criminal offenses that are in some way and at any level associated with occult content. The second part of this paper is dedicated to the discussion about the features of the four significant categories of passive subjects and objects of the acts of commission: a. human being; b. animals; c. burial plot, gravestone, human remains; d. religious temples, religious monuments and other church property. In this section author analyses characteristics of all the above categories, the features of their specific subcategories, as well as typical criminal offenses related to the listed passive subjects or objects. Author points to the fact that the crime associated with the occult consists of numerous and various criminal offenses. Among other things, from this article can be concluded that, depending on the specific type of object of protection, as well as on the type of passive subjects and objects of the act of commission, there could be seen some regularities regarding the typical offenses with the elements of occult which are targeting certain passive subjects or objects. In terms of the chosen four categories, offenses that are occurring most frequently are the following. a. Human being: crimes against life and body (especially murder, aggravated murder, grievous bodily harm, light bodily injury etc); certain criminal offenses against the rights and freedoms of man and citizen; crimes against sexual freedom. b. Animals: killing and abuse of animals. c. Burial space: the crime of grave violations; some offenses against property (destruction or damage of other people’s things, theft, seizure of property belonging to another); inciting national, racial and religious hatred and intolerance. d. Religious temples, monuments and other church property: different crimes against property; instigating national, racial and religious hatred and intolerance; causing general danger.У првом делу рада анализиран је појам кривичних дела повезаних са окултизмом кроз приказ и критичко разматрање постојећих одређења, након чега је аутор формулисао предлог неколицине правно оријентисаних дефиниција. У другом делу рада размотрена су обележја четири карактеристичне категорије пасивних субјеката и објеката радње извршења које се фреквентније сусрећу у пракси - човек (тј. људско биће); животиње; гробна парцела, гробно спомен обележје, посмртни остаци; верски храмови, верски споменици и друга црквена имовина. Анализиране су одлике свих наведених категорија, обележја њихових специфичних поткатегорија, као и карактеристична кривична дела која стоје у вези са побројаним пасивним субјектима, односно објектима.U prvom delu rada analiziran je pojam krivičnih dela povezanih sa okultizmom kroz prikaz i kritičko razmatranje postojećih određenja, nakon čega je autor formulisao predlog nekolicine pravno orijentisanih definicija. U drugom delu rada razmotrena su obeležja četiri karakteristične kategorije pasivnih subjekata i objekata radnje izvršenja koje se frekventnije susreću u praksi - čovek (tj. ljudsko biće); životinje; grobna parcela, grobno spomen obeležje, posmrtni ostaci; verski hramovi, verski spomenici i druga crkvena imovina. Analizirane su odlike svih navedenih kategorija, obeležja njihovih specifičnih potkategorija, kao i karakteristična krivična dela koja stoje u vezi sa pobrojanim pasivnim subjektima, odnosno objektima
Reforma krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije i međunarodni pravni standardi: Usklađenost ili ne?
Get PDFThe subject matter of this paper is the critical analysis of the three groups of issues. The first deals with the notion and the variety of the international legal standards in the field of Criminal Procedural Law. The author\u27s main conclusion is that numerous standards with almost universal character exist on the level of the international community as a whole. Having said that, the author further explains the reasons which justify the necessity of the implementation of those standards in the national legislations regardless of the type of the legal system in question (continental or Anglo-Saxon). Finally, the third group of questions is devoted to the analysis of the degree of implementation of certain standards in the positive criminal procedural legislation in Serbia (those related to the efficiency of criminal proceedings, diversity principle, the concept of investigation, protection of the human rights and freedoms of defendants, the right to appeal, the system of legal remedies and the measures for ensuring the presence of the accused at the trial). The author has devoted special consideration to articulating desirable ways of further implementation of those standards into the Serbian legislation with particular emphasis on the need for the adoption of the new Criminal Procedure Code.Предмет стручно-критичке анализе у раду су три групе питања. Прво, ту је питање које се тиче појма и врсте међународних правних стандарда у области кривичног процесног права. Основни закључак анализе ове групе питања је став аутора да данас простор међународне заједнице као целине карактерише присуство не малог броја стандарда који обзиром на ово имају безмало и универзални карактер. Случај нпр. са стандардом ефикасности кривичноправне заштите. Као такви све више су присутни у не малом броју кривичнопроцесних законодавства - истина негде мање а негде више). Полазећи од овог аутор, након општих напомена о овој категорији стандарда (у оквиру друге групе питања) образлаже разлоге неопходности њихове имплементације у национална кривичнопроцесна законодавства. Међу не малим бројем разлога овог карактера аутор посебну пажњу посвећује анализи следећих: То су: све већи међународни карактер криминалитета, а посебно његових најтежих облика чија је нужна последица неминовност предузимања кординираних, усаглашених, заједничких акција на пољу борбе против истог, и то не само на регионалном нивоу, већ и на нивоу друштва као целине; друго, све већи број међународних правних аката и других ставова релевантних међународних субјеката у којима су инкорпорирани општеприхваћени међународни правни стандарди и на тај начин индиректно и преузета обавеза усаглашавања садржаја националних законских текстова са овим актима; треће, неефикасност кривичних поступака која је такође попримила наднационални карактер, а што има за последицу и трагање за различитим врстама кривичних поступака заснованих на критеријуму тежине кривичног дела што даље за свој резултат има и појаву све већег броја поједностављених форми поступања у кривичним стварима; четврто, изазови организованог криминала, корупције и тероризма (а у неким земљама и ратних злочина) који неминовно доводе до стварања посебних поступака који представљају одступање од традиционалних кривичнопроцесних решења, а што се оправдава потребом појачања кривичне репресије; пето, посматрано у оквирима Европе и не само Европе ту су и све бројније одлуке Европског суда за људска права чијим се ауторитативним интерпретацијама очитује досегнути ниво универзалности људских права о којима одлучује; шесто, све већи интеграциони процеси који под утицајем различитих чинилаца долазе све више до изражаја, а који за своју последици имају и стандардизацију не малог броја иниститута посебно из кривичнопроцесне области; Седмо , утицај кривичноправне науке - њеног досадашњег развоја и њених достигнућа која користи савремени цивилизовани свет без обзира о којем његовом делу се радило; Осмо, јак и сасвим оправдан утицај наука и научних сазнања у другим областима које се убрзано развијају у последњим деценијама и показују резутате са значајним импликативним могућностима и у кривичном поступку; девето, измењени, скоро унифицирани приступ слободама и правима не само окривљеног и лица оштећеног кривичним делом већ, и других учесника кривичног поступка, што неминовно за своју последицу има и нужност њихове имплементације у национално кривичнопроцесно законодавство које се, сасвим оправдано, сматра и једним од основних сеизмографа њиховог поштовања; десето, све већа улога и значај међународног кривичног права и међународних правосудних институција; Једанаесто, услов за чланство у релевантне међународне асоцијације. Трећа, централна група питања овог рада посвећена је конкретној анализи степена имплементације појединих међународних правних стандарда у досадашњем процесу реформе кривичног процесног законодавства Србије (случај нпр. са стандардима који се тичу ефикасности кривичног поступка, концепта истраге, јачања слобода и права учесника кривичног поступка, права на правни лек и ефикасан систем правних лекова и мера за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку). У анализи ове групе питања аутор је посебну пажњу посветио свом виђењу начина и путева потпуне имплементације анализираних стандарда у кривично процесно законодавство Србије, што по схватању аутора треба да буде реализовано наставком рада на реформи њеног кривичног процесног законодавства - пре свега ЗКП започетом законодавним активностима у овој области 2001. год.Predmet stručno-kritičke analize u radu su tri grupe pitanja. Prvo, tu je pitanje koje se tiče pojma i vrste međunarodnih pravnih standarda u oblasti krivičnog procesnog prava. Osnovni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora da danas prostor međunarodne zajednice kao celine karakteriše prisustvo ne malog broja standarda koji obzirom na ovo imaju bezmalo i univerzalni karakter. Slučaj npr. sa standardom efikasnosti krivičnopravne zaštite. Kao takvi sve više su prisutni u ne malom broju krivičnoprocesnih zakonodavstva - istina negde manje a negde više). Polazeći od ovog autor, nakon opštih napomena o ovoj kategoriji standarda (u okviru druge grupe pitanja) obrazlaže razloge neophodnosti njihove implementacije u nacionalna krivičnoprocesna zakonodavstva. Među ne malim brojem razloga ovog karaktera autor posebnu pažnju posvećuje analizi sledećih: To su: sve veći međunarodni karakter kriminaliteta, a posebno njegovih najtežih oblika čija je nužna posledica neminovnost preduzimanja kordiniranih, usaglašenih, zajedničkih akcija na polju borbe protiv istog, i to ne samo na regionalnom nivou, već i na nivou društva kao celine; drugo, sve veći broj međunarodnih pravnih akata i drugih stavova relevantnih međunarodnih subjekata u kojima su inkorporirani opšteprihvaćeni međunarodni pravni standardi i na taj način indirektno i preuzeta obaveza usaglašavanja sadržaja nacionalnih zakonskih tekstova sa ovim aktima; treće, neefikasnost krivičnih postupaka koja je takođe poprimila nadnacionalni karakter, a što ima za posledicu i traganje za različitim vrstama krivičnih postupaka zasnovanih na kriterijumu težine krivičnog dela što dalje za svoj rezultat ima i pojavu sve većeg broja pojednostavljenih formi postupanja u krivičnim stvarima; četvrto, izazovi organizovanog kriminala, korupcije i terorizma (a u nekim zemljama i ratnih zločina) koji neminovno dovode do stvaranja posebnih postupaka koji predstavljaju odstupanje od tradicionalnih krivičnoprocesnih rešenja, a što se opravdava potrebom pojačanja krivične represije; peto, posmatrano u okvirima Evrope i ne samo Evrope tu su i sve brojnije odluke Evropskog suda za ljudska prava čijim se autoritativnim interpretacijama očituje dosegnuti nivo univerzalnosti ljudskih prava o kojima odlučuje; šesto, sve veći integracioni procesi koji pod uticajem različitih činilaca dolaze sve više do izražaja, a koji za svoju posledici imaju i standardizaciju ne malog broja inistituta posebno iz krivičnoprocesne oblasti; Sedmo , uticaj krivičnopravne nauke - njenog dosadašnjeg razvoja i njenih dostignuća koja koristi savremeni civilizovani svet bez obzira o kojem njegovom delu se radilo; Osmo, jak i sasvim opravdan uticaj nauka i naučnih saznanja u drugim oblastima koje se ubrzano razvijaju u poslednjim decenijama i pokazuju rezutate sa značajnim implikativnim mogućnostima i u krivičnom postupku; deveto, izmenjeni, skoro unificirani pristup slobodama i pravima ne samo okrivljenog i lica oštećenog krivičnim delom već, i drugih učesnika krivičnog postupka, što neminovno za svoju posledicu ima i nužnost njihove implementacije u nacionalno krivičnoprocesno zakonodavstvo koje se, sasvim opravdano, smatra i jednim od osnovnih seizmografa njihovog poštovanja; deseto, sve veća uloga i značaj međunarodnog krivičnog prava i međunarodnih pravosudnih institucija; Jedanaesto, uslov za članstvo u relevantne međunarodne asocijacije. Treća, centralna grupa pitanja ovog rada posvećena je konkretnoj analizi stepena implementacije pojedinih međunarodnih pravnih standarda u dosadašnjem procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije (slučaj npr. sa standardima koji se tiču efikasnosti krivičnog postupka, koncepta istrage, jačanja sloboda i prava učesnika krivičnog postupka, prava na pravni lek i efikasan sistem pravnih lekova i mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku). U analizi ove grupe pitanja autor je posebnu pažnju posvetio svom viđenju načina i puteva potpune implementacije analiziranih standarda u krivično procesno zakonodavstvo Srbije, što po shvatanju autora treba da bude realizovano nastavkom rada na reformi njenog krivičnog procesnog zakonodavstva - pre svega ZKP započetom zakonodavnim aktivnostima u ovoj oblasti 2001. god
Brojke i pravo
Get PDFSomeone could say that it is an absurd if we talk about the connection between numbers and law. The author of this article has a different opinion, he thinks that there is a strong relation between numbers and law. When we talk about the rates of criminality, about the dark figure of the crime, the rate of the corruption, we talk about the connection between numbers and law. The author speaks about an inside logic of the law. He points out the logic sillogism of the law, as something that is the part of mathematics. We also could speak about the individualization of the law, especially the process of sentencing and that could be mathematics in some way The author of this text says that in some fields of the law, numbers are especially important. Here we have in mind the compensation, the probability, the risk, the inheritance law, the DNA analysis, etc. Jovan Ćirić payed special attention to the legitimacy of the law - how many citizens support some law and some judicial decisions. We could speak also about some possible media manipulation with the legitimacy. Vox populi is not a vox dei and it does mean that those who are in majority do not always have the right. The example of Jesus and especially of Socrates and the jury that sentenced him is a very good example of manipulations. The frequency of the violation of legal norms is a numeric phenomenon and that is something that is very important for the life of one legal system. On the other side if we want to build a good legal system, we must invest finances in the policy, judicial system and it is a question of money, it is a question of numbers. All in all in many different aspects, numbers are very important for the law and especially for the functioning of the legal system.Неко би рекао да је апсурдно говорити о вези бројева и права. Аутор овог чланка другачије мисли о томе и сматра да постоји чврста веза између бројева и права. Када говоримо о стопама криминалитета, о тамној бројци криминалитета, о стопи корупције, ми у ствари говоримо о вези између бројева и права. Аутор говори о унутрашњој логици права. Он истиче да је логички силогизам права нешто што је део математике. Такође, можемо говорити о индивидуализацији права и одмеравању казне, као нечему што је део математике. Аутор овог текста каже да су у неким областима права бројеви посебно важни. Ту се може говорити о индивидуализацији права, посебно о одмеравању казне. Аутор овог текста каже да су у неким областима права бројеви посебно важни. Ту имамо у виду накнаду штете, вероватноћу, ризик, наследно право, ДНК анализе, итд. Јован Ћирић посебну пажњу посвећује легитимитету права, - колико грађана подржава неки закон и неку судску одлуку. Такође бисмо могли говорити о могућим медијским манипулацијама у вези са легитимитетом. Vox populi није vox dei, а то значи да они који су у већини, нису увек у праву, а пример за то може бити Исус и нарочито Сократ и порота која га је осудила је врло добар пример манипулације, Учесталост кршења правних норми је нумерички феномен, а то је нешто што је веома важно за један правни систен. Са друге стране, ако хоћемо да градимо добар правни систем, морамо инвестирати новац, - финансије у полицију и правосуђе, а то је питање новца, питање бројева. Све у свему, о многим аспектима, бројеви су врло важни за право и посебно за функционисање правног система.Neko bi rekao da je apsurdno govoriti o vezi brojeva i prava. Autor ovog članka drugačije misli o tome i smatra da postoji čvrsta veza između brojeva i prava. Kada govorimo o stopama kriminaliteta, o tamnoj brojci kriminaliteta, o stopi korupcije, mi u stvari govorimo o vezi između brojeva i prava. Autor govori o unutrašnjoj logici prava. On ističe da je logički silogizam prava nešto što je deo matematike. Takođe, možemo govoriti o individualizaciji prava i odmeravanju kazne, kao nečemu što je deo matematike. Autor ovog teksta kaže da su u nekim oblastima prava brojevi posebno važni. Tu se može govoriti o individualizaciji prava, posebno o odmeravanju kazne. Autor ovog teksta kaže da su u nekim oblastima prava brojevi posebno važni. Tu imamo u vidu naknadu štete, verovatnoću, rizik, nasledno pravo, DNK analize, itd. Jovan ćirić posebnu pažnju posvećuje legitimitetu prava, - koliko građana podržava neki zakon i neku sudsku odluku. Takođe bismo mogli govoriti o mogućim medijskim manipulacijama u vezi sa legitimitetom. Vox populi nije vox dei, a to znači da oni koji su u većini, nisu uvek u pravu, a primer za to može biti Isus i naročito Sokrat i porota koja ga je osudila je vrlo dobar primer manipulacije, Učestalost kršenja pravnih normi je numerički fenomen, a to je nešto što je veoma važno za jedan pravni sisten. Sa druge strane, ako hoćemo da gradimo dobar pravni sistem, moramo investirati novac, - finansije u policiju i pravosuđe, a to je pitanje novca, pitanje brojeva. Sve u svemu, o mnogim aspektima, brojevi su vrlo važni za pravo i posebno za funkcionisanje pravnog sistema