Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Krivični momenat kod uvrede : Arhiv za pravne i društvene nauke, knjiga XII, 1912, str. 370-385.
No full textNot available in Englis
Uloga forenzike u otkrivanju zloupotrebe digitalne slike
Get PDFConsidering that the development of information technology has completely changed the way of accessing, processing and sharing of information, and that nowadays, thanks to the Internet, the vast amount of information is literally at our fingertips, negative consequences of this phenomenon increasingly come to the fore, especially when it comes to multimedia data. Thanks to the sophisticated software\u27s, it has become relatively easy to preform manipulation of the image, audio or video material in order to undermine their integrity and authenticity without leaving any trace that man can visually notice. This paper analyses the current problem of manipulation of the digital image which role may be to hide, emphasize or to completely change some specific information in the image, with consequences ranged from trivial to catastrophic ones. Moreover, the focus of this paper is the role of digital forensics in detecting and proving performed manipulations. Regarding to this, the paper briefly describes the most common manipulations that can be performed on the image, copy-move or cloning and splicing or photomontage. Copy-move manipulation is achieved by copying a specified region of the original image and pasting it to another part of the same image in order to conceal useful information, while splicing manipulation is achieved by combining parts of two different images into one, final image. This paper also presents concrete examples of copy-move manipulations done in Corel Photo Paint X5 program, as well as changes in the image histograms caused by the manipulation, which proves that the image has undergone some changes. However, every manipulation of the image leads to disrupting of certain regularities that each image owns and which originate from the natural environment, the camera and the image itself. It is exactly these regularities and their deviations that detection techniques are based on. Accordingly, we distinguish detection techniques based on statistics, geometry and physics, then detection techniques based on sensor and noise of the camera that is used, and lastly detection techniques based on the format and quality of the image, compression and so on. The paper also discusses the active and passive approach of digital forensics in accordance with ability to modify the process of generating images itself by inserting specific identification marks such as watermark or digital signature. At the end, the process of forensic technique based on the image format, so-called double JPEG, is described. It is shown how the double compression, which is almost inevitable in the process of manipulation, introduces some specific effects that do not exist in the single compressed image. The aim of this paper is to highlight the need and importance to preserve the identity and authenticity of digital images, as well as to point to the possibilities of manipulation of the image, and finally, if the manipulation has been performed, to reveal it and irrefutably prove it, and digital forensics certainly plays the main role in it.С обзиром да је развој информационе технологије у потпуности променио начин приступа, обраде и дељења информација и да је данас, захваљујући Интернету, огромна количина података дословно на дохват руке, све више до изражаја долазе и негативне последице ове појаве, нарочито када су у питању мултимедијални подаци. Рад се бави актуелним проблемом манипулације над дигиталном сликом чија улога може бити да прикрије, нагласи или у потпуности измени одређену информацију у слици са последицама у распону од тривијалних до катастрофалних, као и улогом дигиталне форензике у откривању и доказивању извршене манипулације. Са тим у вези у раду су у најкраћим цртама описане једне од најчешћих манипулација које се извршавају над сликом, copy-move или клонирање и сплицинг или фотомонтажа. Такође су приказани конкретни примери copy-move манипулације урађени у Corel Photo Paint X5 програму, као и промене у хистограму слике до којих у том случају долази, а које доказују да је слика претрпела одређене промене. На крају је описан и поступак форензичке технике која се заснива на формату слике, тзв. двоструки JPEG. Показано је како двоструко компримовање које је готово неизоставно у процесу манипулације уводи специфичне ефекте који не постоје у једноструко компримованим сликама. Циљ рада је да укаже на потребу и важност да се сачува идентитет и аутентичност дигиталне слике, затим да укаже на могућности манипулације над сликом, као и да се уколико су манипулације извршене, оне открију и непорециво докажу, у чему свакако главну улогу има дигитална форензика.S obzirom da je razvoj informacione tehnologije u potpunosti promenio način pristupa, obrade i deljenja informacija i da je danas, zahvaljujući Internetu, ogromna količina podataka doslovno na dohvat ruke, sve više do izražaja dolaze i negativne posledice ove pojave, naročito kada su u pitanju multimedijalni podaci. Rad se bavi aktuelnim problemom manipulacije nad digitalnom slikom čija uloga može biti da prikrije, naglasi ili u potpunosti izmeni određenu informaciju u slici sa posledicama u rasponu od trivijalnih do katastrofalnih, kao i ulogom digitalne forenzike u otkrivanju i dokazivanju izvršene manipulacije. Sa tim u vezi u radu su u najkraćim crtama opisane jedne od najčešćih manipulacija koje se izvršavaju nad slikom, copy-move ili kloniranje i splicing ili fotomontaža. Takođe su prikazani konkretni primeri copy-move manipulacije urađeni u Corel Photo Paint X5 programu, kao i promene u histogramu slike do kojih u tom slučaju dolazi, a koje dokazuju da je slika pretrpela određene promene. Na kraju je opisan i postupak forenzičke tehnike koja se zasniva na formatu slike, tzv. dvostruki JPEG. Pokazano je kako dvostruko komprimovanje koje je gotovo neizostavno u procesu manipulacije uvodi specifične efekte koji ne postoje u jednostruko komprimovanim slikama. Cilj rada je da ukaže na potrebu i važnost da se sačuva identitet i autentičnost digitalne slike, zatim da ukaže na mogućnosti manipulacije nad slikom, kao i da se ukoliko su manipulacije izvršene, one otkriju i neporecivo dokažu, u čemu svakako glavnu ulogu ima digitalna forenzika
Nacionalni preventivni mehanizam za prevenciju torture u okviru institucija širokog mandata: Fokus na nezavisnosti
No full textThe prohibition of torture is prescribed in numerous relevant international instruments, starting with the Universal Declaration on Human Rights. Today, the main document is the Convention against torture, which gives the universally accepted definition of torture. States obligation is to criminalize torture on the national levels. Barring in mind the necessity of the prevention of torture, numerous States became State parties of the Optional Protocol on the Convention against Torture and established or designated national mechanisms for the prevention of torture (NPM) - places of detention visiting bodies. The fundamental issue of the NPM is establishing and preserving their independency, which should be guaranteed by the State. Particular problem is independency of wide mandate institution designated as NPM, as well as the autonomy in performing NPM activities within that institution. Full organizational, functional and financial autonomy of special organizational unit or department inside the wide mandate institution should be established, in order to have the efficient, independent NPM. In this article, basic principles for the achievement of independency of the NPM within the wide mandate institution are elaborated in detail.Забрана тортуре је прописана бројним релевантним међународним инструментима, почев од Универзалне декларације о људским правима. Данас, основни документ представља Конвенција против тортуре, која даје универзално прихваћену дефиницију тортуре. Државе потписнице су обавезне да криминализују акт тортуре на националним нивоима. Имајући на уму неопходност превенције тортуре, велики број држава је приступио Опционом протоколу уз Конвенцију против тортуре и основао или формирао националне механизме за превенцију тортуре (НПМ) - тело које врши посете местима на којима се налазе или се могу наћи лица лишена слободе. Основни проблем НПМ-а је обезбеђивање и очување његове независности, а која мора да буде гарантована од стране државе. Посебан изазов представља независност институције широког мандата којој је поверено вршење мандата НПМ-а, као и аутономија у обављању НПМ активности у оквиру те институције. Неопходно је обезбедити пуну организациону, функционалну и финансијску анутономију посебне организационе јединице или одељења у оквиру институције широког мандата, како би НПМ могао да буде ефикасан и независан. У овом чланку, детаљно су елаборирани основни принципи за постизање независности НПМ-а у оквиру институција широког мандата.Zabrana torture je propisana brojnim relevantnim međunarodnim instrumentima, počev od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Danas, osnovni dokument predstavlja Konvencija protiv torture, koja daje univerzalno prihvaćenu definiciju torture. Države potpisnice su obavezne da kriminalizuju akt torture na nacionalnim nivoima. Imajući na umu neophodnost prevencije torture, veliki broj država je pristupio Opcionom protokolu uz Konvenciju protiv torture i osnovao ili formirao nacionalne mehanizme za prevenciju torture (NPM) - telo koje vrši posete mestima na kojima se nalaze ili se mogu naći lica lišena slobode. Osnovni problem NPM-a je obezbeđivanje i očuvanje njegove nezavisnosti, a koja mora da bude garantovana od strane države. Poseban izazov predstavlja nezavisnost institucije širokog mandata kojoj je povereno vršenje mandata NPM-a, kao i autonomija u obavljanju NPM aktivnosti u okviru te institucije. Neophodno je obezbediti punu organizacionu, funkcionalnu i finansijsku anutonomiju posebne organizacione jedinice ili odeljenja u okviru institucije širokog mandata, kako bi NPM mogao da bude efikasan i nezavisan. U ovom članku, detaljno su elaborirani osnovni principi za postizanje nezavisnosti NPM-a u okviru institucija širokog mandata
Državni sudovi - perspektive
Get PDFThe article is dealing with state owned courts with utmost criticism. Contemporary states are predominantly burdened with enormous troubles many are so called \u27failed states\u27. The courts, being the state organs are tied to such states. Therefore, in \u27failed states\u27 there must be the \u27failed courts.\u27 This pertains especially to Serbia and its courts, including Constitutional court. However, the logical consequence is that under existing system it is almost impossible to achieve any improvement with existing political Establishment and its staff. Yet, there are some proposals, all based on making some distance from State and politics. Truth and justice are too precious for the Mankind to remain exclusivity of state due only to the physical power it possesses. Therefore as much as possible is necessary involvement of experts and other people outside State and politics. However, for the judges the prime must be ethic criterion. Repetitive changes of regulations and some additional education of people unacceptable for judiciary are the wrong way that is leading only to further confusion and many other negative consequences.Основна улога државе треба да буде у побољшању, или бар очувању на задовољавајућм нивоу услова живота грађана који живе у њој. Но, како у свету, тако и у Србији свакодневно се испољавају околности које говоре чак управо супротно. У систему државе једна од основних полуга је правосуђе где се по значају посебно истичу судови. Стога је не само логично, него и емпиријски лако утврдиво да у лошој држави не може функционисати добро правосуђе. Па и обрнуто. С друге стране, истина и правда, као основни цивилизацијски аксиоми и услови опстанка човечанства, али и темељ људских права, у принципу и у најважнијем су као ексклузивитет поверени таквим државама и таквим судовима. Под таквим поставкама се овде, аутор не само пита да ли то тако треба да остане, него и даје експлицитан одговор да то тако више не може уколико желимо било какав напредак и иоле прихватљиву животну перспективу. Дошло је време да се резултати садашњих решења, нарочито улоге државе, прво анализирају, затим да се о томе добро размисли, да би се коначно приступило капиталним променама у одлучивању о истини и правди.Osnovna uloga države treba da bude u poboljšanju, ili bar očuvanju na zadovoljavajućm nivou uslova života građana koji žive u njoj. No, kako u svetu, tako i u Srbiji svakodnevno se ispoljavaju okolnosti koje govore čak upravo suprotno. U sistemu države jedna od osnovnih poluga je pravosuđe gde se po značaju posebno ističu sudovi. Stoga je ne samo logično, nego i empirijski lako utvrdivo da u lošoj državi ne može funkcionisati dobro pravosuđe. Pa i obrnuto. S druge strane, istina i pravda, kao osnovni civilizacijski aksiomi i uslovi opstanka čovečanstva, ali i temelj ljudskih prava, u principu i u najvažnijem su kao ekskluzivitet povereni takvim državama i takvim sudovima. Pod takvim postavkama se ovde, autor ne samo pita da li to tako treba da ostane, nego i daje eksplicitan odgovor da to tako više ne može ukoliko želimo bilo kakav napredak i iole prihvatljivu životnu perspektivu. Došlo je vreme da se rezultati sadašnjih rešenja, naročito uloge države, prvo analiziraju, zatim da se o tome dobro razmisli, da bi se konačno pristupilo kapitalnim promenama u odlučivanju o istini i pravdi
Krivično delo pranja novca u savremenom uporednom zakonodavstvu
Get PDFMoney laundering is a crime of international character recognized by the most legislations and legal theorists throughout the world. It is the influx of proceeds from crime, apparently legal, in order to enable the future use of that property and the acquisition of new incomes. Money laundering crimes are regulated by international agreements, among which the most significant is the United Nations Convention against Illicit Traffic in Narcotic Drugs and Psychotropic Substances and the Council of Europe Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime and on the Financing of Terrorism. Vienna Convention was the first international agreement addressed to money laundering and the most important international commitment on this matter, as all the future treaties rely on it. The article 3 (1) of the convention calls on states to incriminate three types of activities, when they are committed intentionally. The primary intent was to criminalize the process by which one conceals the existence, illegal source, or illegal application of income, and then disguises that income to make it appear legitimate. The convention also is aimed to stem the flow of illicit profits back to the criminal enterprise used to capitalize criminal profits and to expand criminal activity. In this article, the author discusses a number of important issues related to the money laundering crimes. In that context, special attention was paid to demonstration and analysis of statutes of USA, Great Britain and Russian Federation.Прање новца је кривично дело међународног карактера које признаје већина законодавстава и правних теоретичара у читавом свету. То је прилив прихода стечених кривичним делом, привидно легалних, у циљу будућег слободног коришћења дате имовине и стицања нових доходака. Кривична дела прања новца предвиђена су међународним споразумима, међу којима највећи значај има Конвенција Уједињених нација против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци и Конвенција Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма. Бечка конвенција је први, али и најважнији међународни уговор посвећен прању новца, јер се све наредне конвенције заснивају на том споразуму. У члану 3 (1) државе се позивају да инкриминишу три облика активности када се врше умишљајно. Примарна намера је била да се криминализује процес у коме неко прикрива постојање, недозвољен извор или назаконито коришћење доходака, а затим их лажно прикаже како би приходи изгледали легално. Такође, циљ се огледа и у томе да се спречи повратак незаконитог профита у криминалну делатност, који се користи за развој те активности. У овом раду аутор разматра један број значајних питања везаних за кривична дела прања новца. У датом контексту посебна пажња посвећена је приказу и анализи законских текстова Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Руске Федерације.Pranje novca je krivično delo međunarodnog karaktera koje priznaje većina zakonodavstava i pravnih teoretičara u čitavom svetu. To je priliv prihoda stečenih krivičnim delom, prividno legalnih, u cilju budućeg slobodnog korišćenja date imovine i sticanja novih dohodaka. Krivična dela pranja novca predviđena su međunarodnim sporazumima, među kojima najveći značaj ima Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Bečka konvencija je prvi, ali i najvažniji međunarodni ugovor posvećen pranju novca, jer se sve naredne konvencije zasnivaju na tom sporazumu. U članu 3 (1) države se pozivaju da inkriminišu tri oblika aktivnosti kada se vrše umišljajno. Primarna namera je bila da se kriminalizuje proces u kome neko prikriva postojanje, nedozvoljen izvor ili nazakonito korišćenje dohodaka, a zatim ih lažno prikaže kako bi prihodi izgledali legalno. Takođe, cilj se ogleda i u tome da se spreči povratak nezakonitog profita u kriminalnu delatnost, koji se koristi za razvoj te aktivnosti. U ovom radu autor razmatra jedan broj značajnih pitanja vezanih za krivična dela pranja novca. U datom kontekstu posebna pažnja posvećena je prikazu i analizi zakonskih tekstova Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Ruske Federacije
Psihopatični slučajevi pred našim sudovima: Pravnik, knjiga III, br. 11-12/1893, str. 97-108.
No full textNot available in Englis
Pravne poteškoće u razgraničavanju krivičnog djela od prekršajnog djela
No full textThe paper deals with the issue of demarcation of the misdemeanor and criminal responsibility. The issue of demarcation is more difficult due to the fact that there are a number of misdemeanor and criminal offences dealing with the same issues. This problem is particularly pronounced in case acts that combine characteristics of the criminal and misdemeanor offenses, such as domestic violence, traffic accidents, endangering the life or safety of another person, drug abuses, unlawful carrying and possession of weapons and ammunition and similar crimes. Thus, for example Production and Sale of Narcotic Drugs Law of the Republic of Srpska in Article 4, paragraph 1, prohibits the manufacture, sale and possession of narcotic drugs, and the same actions are incriminated as a criminal offense in the Criminal Code of the Republic of Srpska in Article 224. In this situation, Minor Offences Law of the Republic of Srpska in Article 8, paragraph 3 gives priority to the criminal prosecution. In these cases, police should file criminal charges with the competent prosecutor\u27s office, without starting misdemeanor proceedings by submitting a request to initiate misdemeanor proceeding.Нису ријетки животни догађаји из којих произилазе дјела различитог степена друштвене опасности и кажњивости, тј. којима се истовремено могу остварити и обиљежја и кривичног дјела и прекршаја. Управо овом проблематиком смо се позабавили у раду, и указали на нека од дјела код којих је танка линија разграничења између кривичног дјела и прекршаја, као што су дјело насиље у породици, уживање опојне дроге, угрожавање безбједности саобраћаја и слично. Рад има за циљ да укаже да постоје проблеми у разграничавању кривичног дјела од прекршајог дјела.Nisu rijetki životni događaji iz kojih proizilaze djela različitog stepena društvene opasnosti i kažnjivosti, tj. kojima se istovremeno mogu ostvariti i obilježja i krivičnog djela i prekršaja. Upravo ovom problematikom smo se pozabavili u radu, i ukazali na neka od djela kod kojih je tanka linija razgraničenja između krivičnog djela i prekršaja, kao što su djelo nasilje u porodici, uživanje opojne droge, ugrožavanje bezbjednosti saobraćaja i slično. Rad ima za cilj da ukaže da postoje problemi u razgraničavanju krivičnog djela od prekršajog djela
Psihološke i kriminološke karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv ekonomije
Get PDFProfiling perpetrators of economic crime, persons which committed abuse of official position, crimes against property and businesses, destroying the economy of their country, damaging the state budget, compromising citizens standard is multidisciplinary research which for is used knowledge from economics, psychology and law. Psychological analysis of perpetrators is implemented by Cybernetic battery of conative tests - KON 6 (Momirović at al., 1992) and AMRL 23 (Knežević, Radović, 1994). Research was conducted at prisons Sremska Mitrovica and Zabela on fraud convicted male persons sentenced to more than one year in jail. Based on a representative sample, there is no significant deviation from normal population, but division into two groups by age, resulted in specific psychological characteristics of the perpetrators: elevated levels of passive amorality (AMRL 23), extraversion, activity (EPSILON), above-average functioning of defending regulators (ALFA), dominance and reduced levels of violent aggression (SIGMA), insensitivity, psychopathy (DELTA) and high level of socialization (ETA). There was a regularity in behavior depending of the age of respondents, specialization for certain criminal offenses, intelligence and education. Pairing socio-demographic characteristics, personality traits and preferred offenses resulted in construction of criminalistic profile of perpetrators who committed instrumental crime motivated exclusively by profit gain.Израда профила учинилаца кривичних дела против економије, односно оних који злоупотребом службеног положаја, вршењем кривичних дела против имовине и привреде разарају економију једне земље, оштећују државни буџет и негативно утичу на стандард грађана представља истраживање мултидисциплинарног карактера у којем се укрштају знања из области економије, психологије и права. За анализу личности учинилаца ове групе кривичних дела употребљени су Кибернетичка батерија конативних тестова - КОН 61 и тест АМРЛ 23 који су конструисали Кнежевић и Радовић 1994. године. На репрезентативном узорку осуђених лица за дела против економије који су на издржавању затворске казне у Казнено-поправним заводима Сремска Митровица и Пожаревац, инвентарима личности је проверена склоност одређеним обрасцима понашања попут лагања, варања, манипулативности који корелирају са психопатијом, као и присуство одређених неуротских и психосоматских поремећаја који су последица професионалне деформације. Акценат је искључиво на особама које су подлегле криминалним активностима зарад стицања екстра профита, односно учиниоцима инструменталних кривичних дела. Укрштањем социо-демографских карактеристика, особина личности и преферираних кривичних дела добијен је профил учинилаца дела из области економског криминала.Izrada profila učinilaca krivičnih dela protiv ekonomije, odnosno onih koji zloupotrebom službenog položaja, vršenjem krivičnih dela protiv imovine i privrede razaraju ekonomiju jedne zemlje, oštećuju državni budžet i negativno utiču na standard građana predstavlja istraživanje multidisciplinarnog karaktera u kojem se ukrštaju znanja iz oblasti ekonomije, psihologije i prava. Za analizu ličnosti učinilaca ove grupe krivičnih dela upotrebljeni su Kibernetička baterija konativnih testova - KON 61 i test AMRL 23 koji su konstruisali Knežević i Radović 1994. godine. Na reprezentativnom uzorku osuđenih lica za dela protiv ekonomije koji su na izdržavanju zatvorske kazne u Kazneno-popravnim zavodima Sremska Mitrovica i Požarevac, inventarima ličnosti je proverena sklonost određenim obrascima ponašanja poput laganja, varanja, manipulativnosti koji koreliraju sa psihopatijom, kao i prisustvo određenih neurotskih i psihosomatskih poremećaja koji su posledica profesionalne deformacije. Akcenat je isključivo na osobama koje su podlegle kriminalnim aktivnostima zarad sticanja ekstra profita, odnosno učiniocima instrumentalnih krivičnih dela. Ukrštanjem socio-demografskih karakteristika, osobina ličnosti i preferiranih krivičnih dela dobijen je profil učinilaca dela iz oblasti ekonomskog kriminala
