Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Krivično pravo i moral: Razdvajajuće i povezujuće
No full textZu den zentralen Themen des Dialogs zwischen Rechtsphilosophie und Strafrecht gehört nach wie vor das Verhältnis von Strafrecht und Moral und in zugespitzter Form das Verhältnis von Strafrecht und Gerechtigkeit. Dass zwischen Strafrecht und Moral trotz deren prinzipieller Trennung auch Verbindungen bestehen, liegt auf der Hand, weil beide Regelungsbereiche auf menschliches Verhalten abzielen. Weder die Trennung von Recht und Moral noch die Verbindung von Recht und Moral ist statisch. Vielmehr gibt es Bewegungen zwischen Recht und Moral, die dazu führen, dass sich die Regelungsbereiche verschieben. Das geschieht etwa, wenn Trennendes dadurch aufgehoben wird, dass man der Moral vorbehaltene Bereiche ins Recht integriert.Констатујући да је значај правне филозофије у новије време поново порастао, аутор истиче да међу централне теме дијалога између правне филозофије и кривичног права спада питање односа кривичног права и морала, а у својој још наглашенијој форми питање односа кривичног права и праведности. Као основно питање нове филозофске дисциплине \u27Правне етике\u27 поставља се питање које право је исправно и праведно. То питање које се у оквиру правне фолозофије поставља још од античког доба углавном се своди на питање односа права и морала. У раду се прво проналазе и анализирају разлике између кривичног права и морала, тј. оне карактеристике које ова два нормативна система раздвајају. Полазећи од ставова познатих филозофа (Канта, пре свега) аутор те разлике доводи у везу и са неким позитивноправним решењима у кривичном законодавству. Затим, говори се о ономе што повезује кривично право и морал. И овде се као примери наводе и анализирају решења из позитивног кривичног права, а указује се и на тзв. социјално-етичке аргументе који се у кривичном праву користе. На крају, указује се на релативност онога што повезује и раздваја морал и кривично право. Између осталог, наглашава се да ни оно што раздваја морал и кривично право, а нити оно што их спаја није статично већ се њихова међусобна граница стално помера.Konstatujući da je značaj pravne filozofije u novije vreme ponovo porastao, autor ističe da među centralne teme dijaloga između pravne filozofije i krivičnog prava spada pitanje odnosa krivičnog prava i morala, a u svojoj još naglašenijoj formi pitanje odnosa krivičnog prava i pravednosti. Kao osnovno pitanje nove filozofske discipline \u27Pravne etike\u27 postavlja se pitanje koje pravo je ispravno i pravedno. To pitanje koje se u okviru pravne folozofije postavlja još od antičkog doba uglavnom se svodi na pitanje odnosa prava i morala. U radu se prvo pronalaze i analiziraju razlike između krivičnog prava i morala, tj. one karakteristike koje ova dva normativna sistema razdvajaju. Polazeći od stavova poznatih filozofa (Kanta, pre svega) autor te razlike dovodi u vezu i sa nekim pozitivnopravnim rešenjima u krivičnom zakonodavstvu. Zatim, govori se o onome što povezuje krivično pravo i moral. I ovde se kao primeri navode i analiziraju rešenja iz pozitivnog krivičnog prava, a ukazuje se i na tzv. socijalno-etičke argumente koji se u krivičnom pravu koriste. Na kraju, ukazuje se na relativnost onoga što povezuje i razdvaja moral i krivično pravo. Između ostalog, naglašava se da ni ono što razdvaja moral i krivično pravo, a niti ono što ih spaja nije statično već se njihova međusobna granica stalno pomera
Sporna pitanja izricanja mera bezbednosti medicinskog karaktera
Get PDFThe paper deals with issue of cumulative imposition and self-imposition of the security measures of medical character. The issue of self-imposition of the security measures of medical character is particularly discussed, considering that the possibility of self-imposition of measures of psychiatric treatment to mentally incompetent perpetrators in the systemic sense represents the double exception, in relation to the supplementary character of security measures as criminal sanctions and cumulative imposition with other sanctions as a rule, as well as in relation to the rule that criminal sanctions are being imposed for committed criminal offence. Cumulative imposition of the security measures of medical character with other criminal sanctions is analyzed in the context of the achievement of the required purpose of criminal sanctions imposition to criminal offences perpetrators with psychiatric disorders or who are addicted to narcotics or alcohol. With respect to the open question of the legitimacy of the criminal-legal reaction to the mentally ill persons behavior and the legitimacy of the forcedly treatment as criminal sanction in general, the analysis is retained within existing legal framework of the security measures of medical character with proposals for improvement of positive legal solutions.У раду се разматра самостално и кумулативно изрицање мера безбедности медицинског карактера у домаћем праву, при чему се самостално изрицање мера безбедности медицинског карактера истиче као посебно спорно, с обзиром да могућност самосталног изрицања мера психијатријског лечења неурачунљивим учиниоцима у системском смислу представља двоструки изузетак, у односу на допунски карактер мера безбедности као кривичних санкција и по правилу кумулативно изрицање са другим санкцијама, као и у односу на правило да се кривичне санкције изричу за учињено кривично дело. Кумулативно изрицање мера безбедности медицинског карактера са другим кривичним санкцијама анализирано је у контексту остварења потребне сврхе изрицања кривичних санкција учиниоцима кривичних дела са психијатријским сметњама или у стању зависности од употребе наркотика или алкохола. Са уважавањем отвореног питања легитимитета кривично-правне реакције на понашања душевно болесних лица и уопште легитимитета принудног лечења као кривичне санкције, анализа се задржава у оквирима постојећег законског оквира мера безбедности медицинског карактера са предлозима за унапређење позитивних законских решења.U radu se razmatra samostalno i kumulativno izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera u domaćem pravu, pri čemu se samostalno izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera ističe kao posebno sporno, s obzirom da mogućnost samostalnog izricanja mera psihijatrijskog lečenja neuračunljivim učiniocima u sistemskom smislu predstavlja dvostruki izuzetak, u odnosu na dopunski karakter mera bezbednosti kao krivičnih sankcija i po pravilu kumulativno izricanje sa drugim sankcijama, kao i u odnosu na pravilo da se krivične sankcije izriču za učinjeno krivično delo. Kumulativno izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera sa drugim krivičnim sankcijama analizirano je u kontekstu ostvarenja potrebne svrhe izricanja krivičnih sankcija učiniocima krivičnih dela sa psihijatrijskim smetnjama ili u stanju zavisnosti od upotrebe narkotika ili alkohola. Sa uvažavanjem otvorenog pitanja legitimiteta krivično-pravne reakcije na ponašanja duševno bolesnih lica i uopšte legitimiteta prinudnog lečenja kao krivične sankcije, analiza se zadržava u okvirima postojećeg zakonskog okvira mera bezbednosti medicinskog karaktera sa predlozima za unapređenje pozitivnih zakonskih rešenja
Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju
Get PDFBefore all, this paper relates to the criminal act of showing, obtaining and possessing of pornography material and abusing an underage person for pornography from the Article 185 of the Criminal Code, as well as the criminal act of using computer network or communication by other technical means for committing criminal acts against sexual freedom of an underage person from the Article 185b of the Criminal Code. In the introductory part it is emphasized that the generally accepted attitude concerning pornography is that criminal-legal intervention has no place when it comes to adults, and that only children (persons under the age 14) should be given criminal-legal protection. However, since the relevant international legal documents expand the criminal-legal protection under the certain conditions to minors (persons aged between 14 and 18) as well, it was also done in the Criminal Code of Serbia in 2009. A bigger problem today than making pornography accessible to children, i.e. minors, represents the so called child pornography, i.e. using children and minors for producing pornography material. Therefore, in the following part it is pointed out to the international conventions and the definition of child pornography is given, i.e. pornography relevant to the criminal act from the Article 185 of the Criminal Code. Then, the criminal act is explained, that, in fact, it involves more forms, and also even more criminal acts, which, having the same passive subject (child - under the age 14, minor - aged between 14 and 18, or underage person - aged between 0 and 18) and related to pornography, are unified in the same article. Two basic forms are analyzed, hard form, as well as two separate forms of the criminal act from Article 185 of the Criminal Code and safety measures of obligatory deprivation of the object prescribed for this criminal act. Having in mind that the second basic form (Act 2) of the criminal act from Article 185 of the Criminal Code is related to the criminal act of abusing computer network or communication by other technical means for committing criminal acts against sexual freedom of an underage person, this paper points out this relation. In the end of the paper it is mentioned that the legislator decided that the statute of limitations of criminal prosecution and executing criminal sanction are excluded when it comes to, among all, criminal act from Articles 185 and 185b of the Criminal Code, which is done by Law on special measures for prevention of committing criminal acts against sexual freedom of underage persons (the so called Maria\u27s Law). Such a solution is being criticized, therefore in the conclusions, among all, it is suggested that such solution is changed and concerning these two acts (but also other acts from the so called Maria\u27s Law) a general statute of limitations is applied.У уводном делу се истиче да је у односу на порнографију постао општеприхваћен став да кривичноправној интервенцији нема места када су у питању пунолетна лица и да се сматра да у овој области кривичноправну заштиту треба пружити само деци. Следећи део је посвећен међународним конвенцијама које се односе на ову област и даје дефиниција дечје порнографије. Затим се анализирају два основна облика, тежи облик, као и два посебна облика кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185. КЗ, као и мера безбедности обавезног одузимања предмета која је прописана за ово кривично дело. С обзиром на то да се у везу са другим основним обликом (став 2) из члана 185. КЗ доводи кривично дело искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу, у раду се указује на ту везу и то кривично дело. На крају рада се напомиње да се законодавац одлучио да институт застарелости кривичног гоњења и извршења кривичне санкције искључи када је реч, између осталих, о кривичном делу из члана 185. и 185б КЗ, што је учињено Законом о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима (тзв. Маријин закон). Такво решење се критикује, па се и у закључним разматрањима, између осталог, сугерише да се такво решење измени и да се у односу на ова два дела (али и остала дела из тзв. Маријиног закона) примењује општи институт застарелости.U uvodnom delu se ističe da je u odnosu na pornografiju postao opšteprihvaćen stav da krivičnopravnoj intervenciji nema mesta kada su u pitanju punoletna lica i da se smatra da u ovoj oblasti krivičnopravnu zaštitu treba pružiti samo deci. Sledeći deo je posvećen međunarodnim konvencijama koje se odnose na ovu oblast i daje definicija dečje pornografije. Zatim se analiziraju dva osnovna oblika, teži oblik, kao i dva posebna oblika krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. KZ, kao i mera bezbednosti obaveznog oduzimanja predmeta koja je propisana za ovo krivično delo. S obzirom na to da se u vezu sa drugim osnovnim oblikom (stav 2) iz člana 185. KZ dovodi krivično delo iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu, u radu se ukazuje na tu vezu i to krivično delo. Na kraju rada se napominje da se zakonodavac odlučio da institut zastarelosti krivičnog gonjenja i izvršenja krivične sankcije isključi kada je reč, između ostalih, o krivičnom delu iz člana 185. i 185b KZ, što je učinjeno Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (tzv. Marijin zakon). Takvo rešenje se kritikuje, pa se i u zaključnim razmatranjima, između ostalog, sugeriše da se takvo rešenje izmeni i da se u odnosu na ova dva dela (ali i ostala dela iz tzv. Marijinog zakona) primenjuje opšti institut zastarelosti
Reformski procesi i krivično materijalno zakonodavstvo Srbije
Get PDFIn this paper the author deals with the reasons which lead to reform processes in the field of substantive criminal legislation of the Republic of Serbia. When amending substantive criminal legislation, whether it is completed, in progress or is yet to be made, it should take into account the usual standards regarding the rule of law, particularly when considering the manner in which criminal-law provisions are shaped. However, bearing in mind that a large number of provisions have been incorporated into the Criminal Code as a result of harmonization with the legal heritage of the EU and the relevant Council of Europe documents, sporadic cases of its violation are observed. Serious criminal-political discussion regarding justification of the mentioned reforms is almost unnecessary since this harmonization is set as an imperative. Also, we must be aware of the fact that the practice of the European Court of Human Rights also shapes the national legislation and influences the court practice. The author observes that there are certain behaviours which were not prescribed based on the international obligations or the national legislation but they are related to our environment, bad experience in Serbia.Аутор се у раду бави разлозима који доводе до реформских процеса у области кривичног материјалног права Републике Србије. Приликом измене кривичног материјалног законодавства, било да је она завршена, у току или тек треба да уследи, треба уважавати уобичајене стандарде у погледу начела законитости, посебно када је у питању начин на који се кривичноправне одредбе уобличавају. Но, имајући у виду да је велики број одредби унет у КЗ као резултат усаглашавања са правним тековинама ЕУ и релевантним документима СЕ уочавају се спорадични случајеви кршења истог. Озбиљна криминалнополитичка дискусија у погледу оправданости поменутих реформи скоро да је сувишна јер се то усаглашавање поставља као императив. Такође, морамо бити свесни да и пракса Европског суда за људска права обликује национално законодавство и утиче на судску праксу. Аутор примећује да постоје и одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство већ су везана за нашу средину, лоше искуство у Србији.Autor se u radu bavi razlozima koji dovode do reformskih procesa u oblasti krivičnog materijalnog prava Republike Srbije. Prilikom izmene krivičnog materijalnog zakonodavstva, bilo da je ona završena, u toku ili tek treba da usledi, treba uvažavati uobičajene standarde u pogledu načela zakonitosti, posebno kada je u pitanju način na koji se krivičnopravne odredbe uobličavaju. No, imajući u vidu da je veliki broj odredbi unet u KZ kao rezultat usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU i relevantnim dokumentima SE uočavaju se sporadični slučajevi kršenja istog. Ozbiljna kriminalnopolitička diskusija u pogledu opravdanosti pomenutih reformi skoro da je suvišna jer se to usaglašavanje postavlja kao imperativ. Takođe, moramo biti svesni da i praksa Evropskog suda za ljudska prava oblikuje nacionalno zakonodavstvo i utiče na sudsku praksu. Autor primećuje da postoje i određena ponašanja čiji neposredni osnov propisivanja nisu međunarodne obaveze ili unutrašnje zakonodavstvo već su vezana za našu sredinu, loše iskustvo u Srbiji
Zajednički istražni timovi kao instrument prekogranične saradnje u krivičnim stvarima
Get PDFModern life conditions in the era of information technology expansion, global movement of people, goods and services have caused the expansion of various forms of cross-border criminality. The fight against these forms of crime requires permanent improvement of existing instruments of cross-border cooperation in criminal matters, as well as the creation of new ones. One of the most effective cooperation instruments are joint investigation teams. The specifics and the results of this instrument in practice, deserve special attention. In this paperwork the author deals with joint investigation teams and next issues: the occurrence and development of this type of international legal assistance in criminal matters, regulations concerning joint investigation teams, the Practical guide for the formation and functioning of the joint investigation teams (2017) and the difference between joint (parallel) investigations, joint investigation teams and joint investigative bodies. Also, attention has been paid to the role of Eurojust, Europol, OLAF and the SELEC Center in the joint investigation teams.Савремени услови живота људи у ери експанзије информационих технологија, глобалних кретања људи, робе и услуга условили су експанзију разних појавних облика прекограничног криминалитета. Борба против ових облика криминалитета захтева перманентно усавршавање постојећих инструмената прекограничне сарадње у кривичним стварима, као и стварање нових. Један од веома ефикасних инструмената сарадње су заједнички истражни тимови који због својих специфичности, као и резултата које остварују у пракси заслужују посебну пажњу. Овај рад је посвећен управо заједничким истражним тимовима, а питања која су обрађена у вези са овим инструментом су: настанак и развој овог вида међународне правне помоћи у кривичним стварима, правна регулатива, као и Практични приручник (упутство) у вези са формирањем и радом заједничких истражних тимова који је Савет Европе донео 2017. године. У раду је указано на разлику између заједничких истражних тимова, заједничких (паралелних) истрага и заједничких истражних тела. Такође, пажња је посвећена и улози Европске правде (Eurojust), Еуропола, OLAF-а и SELEC центра у формирању и раду заједничких истражних тимова.Savremeni uslovi života ljudi u eri ekspanzije informacionih tehnologija, globalnih kretanja ljudi, robe i usluga uslovili su ekspanziju raznih pojavnih oblika prekograničnog kriminaliteta. Borba protiv ovih oblika kriminaliteta zahteva permanentno usavršavanje postojećih instrumenata prekogranične saradnje u krivičnim stvarima, kao i stvaranje novih. Jedan od veoma efikasnih instrumenata saradnje su zajednički istražni timovi koji zbog svojih specifičnosti, kao i rezultata koje ostvaruju u praksi zaslužuju posebnu pažnju. Ovaj rad je posvećen upravo zajedničkim istražnim timovima, a pitanja koja su obrađena u vezi sa ovim instrumentom su: nastanak i razvoj ovog vida međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, pravna regulativa, kao i Praktični priručnik (uputstvo) u vezi sa formiranjem i radom zajedničkih istražnih timova koji je Savet Evrope doneo 2017. godine. U radu je ukazano na razliku između zajedničkih istražnih timova, zajedničkih (paralelnih) istraga i zajedničkih istražnih tela. Takođe, pažnja je posvećena i ulozi Evropske pravde (Eurojust), Europola, OLAF-a i SELEC centra u formiranju i radu zajedničkih istražnih timova
Huliganizam, vandalizam i nasilničko ponašanje
Get PDFThis paper presents key issues surrounding hooliganism, vandalism and violent behavior. The author explains the basic elements of the phenomena in question starting at the consideration of definitions, having in mind that there are a lot of ambiguity in that filed. For that purpose, the author elaborates not only some notable theoretical definitions and explanations, but also definitions laid down in the Serbian legislation. Furthermore, the paper gives some detailed overview of hooliganism and vandalism in the context of sport. This is because sport could typically generate, beside all the positive things, the kind of hooligan and vandal acts which lead to easy-identifying them for the sake of research. After that, the detailed analysis of hooliganism and vandalism separately, followed with considerations about the notion of violence since this could be also helpful in determining hooliganism and vandalism as concepts. In accordance with strict academic approach, violence is the central point in hooliganism, while, in the wider academic approach this could be also said for vandalism but with a note that when it comes to vandalism, violence is manifested towards material items. In order to identify the conditions for violent behaviour (including hooliganism and vandalism) this paper gives a scope of social conditions dividing them into a few categories for systematic purposes. After that the paper presents some remarks on biological conditions in short. It is of great importance to include such theories while considering violent behavior since it should be noted that despite many different definitions and theoretical approaches, frustrations need to be considered as a very important element in violent behavior emergence. Finally, the author wants to emphasize the necessity of creating such cultural patterns that would reduce violent behavior. It seems like the first step in that effort, but also the most important.У раду су приказане појединачне карактеристике оба облика деструктивног понашања, ради њиховог бољег разумевања, уз претходни осврт на проблематику дефинисања и одређивања појмова. Након тога, следи краћи преглед питања везаних за појам насиља у спорту, као карактеристичног форума где се испољавају оба појма која су у фокусу овог рада. Надаље, будући да рад не пледира да заузме монофакторски приступ приликом разматрања питања каузалности феномена, дат је приказ и друштвене и биолошке условљености настанка насилничког понашања. Та питања разматрана су у делу посвећеном самом насиљу из разлога што је оно саставни део и централни појам унутар појмова хулиганизма и вандализма. Основна хипотеза која је у раду постављена је да на хулиганизам и вандализам, као и насиље уопште, једнако утичу сви размотрени услови, те да је решавању проблема из домена насилничког понашања неопходно прићи на мултидисциплинаран и интердисциплинаран начин, применом триангулационих метода.U radu su prikazane pojedinačne karakteristike oba oblika destruktivnog ponašanja, radi njihovog boljeg razumevanja, uz prethodni osvrt na problematiku definisanja i određivanja pojmova. Nakon toga, sledi kraći pregled pitanja vezanih za pojam nasilja u sportu, kao karakterističnog foruma gde se ispoljavaju oba pojma koja su u fokusu ovog rada. Nadalje, budući da rad ne pledira da zauzme monofaktorski pristup prilikom razmatranja pitanja kauzalnosti fenomena, dat je prikaz i društvene i biološke uslovljenosti nastanka nasilničkog ponašanja. Ta pitanja razmatrana su u delu posvećenom samom nasilju iz razloga što je ono sastavni deo i centralni pojam unutar pojmova huliganizma i vandalizma. Osnovna hipoteza koja je u radu postavljena je da na huliganizam i vandalizam, kao i nasilje uopšte, jednako utiču svi razmotreni uslovi, te da je rešavanju problema iz domena nasilničkog ponašanja neophodno prići na multidisciplinaran i interdisciplinaran način, primenom triangulacionih metoda
Doktrine \u27stand your ground\u27 i \u27castle\u27: Nužna odbrana stana i drugih prostora iz ugla angloameričkog i evropskog prava
No full textAlthough self-defense belongs to the classical criminal justice institutes, over the last few decades its boundaries have been re-examined in the legislation and comparative case law. While European law traditionally consider that the attacked person is not obligated to retreat from the attacker, in Anglo-American law this rule was only effective when it came to the defense of dwellings. At the beginning of the 21st century, the self-defense was reformed in many US states, with the introduction of a subjective criterion, when the rejection of the attack by the deadly force is to be considered necessary, and the introduction of several legal assumptions, which, in effect, greatly increased the number of cases where the murder of the attacker was justified. While extending the right to a self-defense increases the likelihood of possible abuse, the fact that in the Serbian judiciary the justification on this basis applies very restrictively does not encourage. The author points out that it is necessary to allocate defense of dwellings from the general regime of self-defense, and to overcome the inertia of courts on that basis by a different legislative approach.Иако нужна одбрана спада у класичне институте кривичног права, последњих неколико деценија у законодавству и упоредној судској пракси долази до преиспитивања њених граница. Док европско право традиционално сматра да нападнути није обавезан да се повлачи пред нападачем, ово правило је у англоамеричком праву важило само уколико се радило о одбрани у простору места становања. Почетком XXI века долази до реформе нужне одбране у једном броју америчких држава, уз увођење субјективног критеријума када је одбијање напада употребом смртоносне силе нужно и увођење већег броја законских претпоставки, што је знатно повећало број случајева у пракси у којима је убиство нападача било оправдано. Иако се проширивањем права на нужну одбрану увећава вероватноћа могућих злоупотреба, не охрабрује чињеница да се у српској јудикатури оправдање по овом основу прихвата врло рестриктивно. Аутор указује на оправданост издвајања нужне одбране у месту становања из општег режима и на неопходност да се инерција судова по том основу превазиђе другачијим законодавним приступом.Iako nužna odbrana spada u klasične institute krivičnog prava, poslednjih nekoliko decenija u zakonodavstvu i uporednoj sudskoj praksi dolazi do preispitivanja njenih granica. Dok evropsko pravo tradicionalno smatra da napadnuti nije obavezan da se povlači pred napadačem, ovo pravilo je u angloameričkom pravu važilo samo ukoliko se radilo o odbrani u prostoru mesta stanovanja. Početkom XXI veka dolazi do reforme nužne odbrane u jednom broju američkih država, uz uvođenje subjektivnog kriterijuma kada je odbijanje napada upotrebom smrtonosne sile nužno i uvođenje većeg broja zakonskih pretpostavki, što je znatno povećalo broj slučajeva u praksi u kojima je ubistvo napadača bilo opravdano. Iako se proširivanjem prava na nužnu odbranu uvećava verovatnoća mogućih zloupotreba, ne ohrabruje činjenica da se u srpskoj judikaturi opravdanje po ovom osnovu prihvata vrlo restriktivno. Autor ukazuje na opravdanost izdvajanja nužne odbrane u mestu stanovanja iz opšteg režima i na neophodnost da se inercija sudova po tom osnovu prevaziđe drugačijim zakonodavnim pristupom
Komandna odgovornost u slučaju Ivane Matsui
Get PDFCommand responsibility as a special form of the responsibility creates some issues in the process of evaluating its elements. The practice of the International Criminal Tribunal for the Far East indicated the problems that have arisen as a result of arbitrary interpretation of the content of command responsibility and attempt of creating a unified indictment. The specific case noted that certain elements of command responsibility of the individual who has effective control over his subordinates, were not enough, if at the same time imperium over him had his prime minister or official responsible for the operation of the Ministry of War and, as such, did not take the necessary measures in his jurisdiction. In this way, there are difficulties in starting criminal proceedings, because the holder of command responsibility could not be easily determined.Командна одговорност као посебан облик одговорности специфична је у процесу вредновања њених елемената. Пракса Међународног кривичног суда за Далеки Исток указала је на проблеме који су настали као последица произвољног тумачења садржине командне одговорности и покушаја креирања унифициране оптужнице. Конкретан случај указао је да одређени елементи командне одговорности појединца, који има ефективну власт над својим подређенима, није довољна, ако у исто време над њим има империум председник његове владе, односно функционер одговоран за деловање Министарства рата и као такав не предузима неопходне мере у својој надлежности. На овај начин продубљује се немогућност вођења кривичног поступка, јер не може да се одреди носилац командне одговорности те се управо у том сегменту састоји проблем одређивања примарне карике у хијерархији командовања.Komandna odgovornost kao poseban oblik odgovornosti specifična je u procesu vrednovanja njenih elemenata. Praksa Međunarodnog krivičnog suda za Daleki Istok ukazala je na probleme koji su nastali kao posledica proizvoljnog tumačenja sadržine komandne odgovornosti i pokušaja kreiranja unificirane optužnice. Konkretan slučaj ukazao je da određeni elementi komandne odgovornosti pojedinca, koji ima efektivnu vlast nad svojim podređenima, nije dovoljna, ako u isto vreme nad njim ima imperium predsednik njegove vlade, odnosno funkcioner odgovoran za delovanje Ministarstva rata i kao takav ne preduzima neophodne mere u svojoj nadležnosti. Na ovaj način produbljuje se nemogućnost vođenja krivičnog postupka, jer ne može da se odredi nosilac komandne odgovornosti te se upravo u tom segmentu sastoji problem određivanja primarne karike u hijerarhiji komandovanja
Krivična djela terorizma u Krivičnom zakoniku Republike Srpske
Get PDFThe Criminal Code of the Republika Srpska foresees a new group of criminal offenses entitled Criminal Offenses of Terrorism (Chapter XXIII) in which, in addition to the criminal offense of Terrorism and Crimes, the financing of terrorist activities, which were previously part of the criminal justice system of the Republika Srpska, contains completely new incriminations. New criminal offenses in this area have been introduced to meet the requirements set by the Committee for the Evaluation of Measures to Prevent Money Laundering and Terrorist Financing before Bosnia and Herzegovina. The paper summarizes the individual incriminations from this group of criminal offenses.Кривичним закоником Републике Српске предвиђена је нова група кривичних дјела под називом Кривична дјела тероризма (Глава XXIII) у којој се, поред кривичног дјела тероризма и кривичног дјела финансирање терористичких активности, која су и раније била дио кривичноправног система Републике Српске, налазе и посве нове инкриминације. Нова кривична дјела у овој области су уведена како би се испунили захтјеви које је пред Босну и Херцеговину поставио Комитет за евалуацију мјера за спречавање прања новца и финансирања тероризма. У раду се укратко образлажу поједине инкриминације из ове групе кривичних дјела.Krivičnim zakonikom Republike Srpske predviđena je nova grupa krivičnih djela pod nazivom Krivična djela terorizma (Glava XXIII) u kojoj se, pored krivičnog djela terorizma i krivičnog djela finansiranje terorističkih aktivnosti, koja su i ranije bila dio krivičnopravnog sistema Republike Srpske, nalaze i posve nove inkriminacije. Nova krivična djela u ovoj oblasti su uvedena kako bi se ispunili zahtjevi koje je pred Bosnu i Hercegovinu postavio Komitet za evaluaciju mjera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. U radu se ukratko obrazlažu pojedine inkriminacije iz ove grupe krivičnih djela
Da li je novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici opredmećenje pojave tzv. bezbednosnog prava?
Get PDFThe paper is devoted to a critical examination of the effects and scope of the new Act on Prevention of Domestic Violence. Placing it in the framework he refers to as the specialisation of criminal law in Serbia, the author undertakes to present criminal policy arguments against the underlying premise of the Act. By arguing the lack of justification for its introduction into the legal system, on the ground that it was not preceded by any extensive research into the state of this socio-pathological phenomenon, the author simultaneously identifies, by way of a brief genealogical analysis, the extreme dogma of the women\u27s rights movement as both a source of value on which the Act rests, and a source of all of its adverse effects on the legal system in general. The value source from which the Act\u27s solutions derive is one-sided, plain and prejudiced view of the relations between genders rather than care for the state of affairs in a family in the Serbian society. In fact, what this Act concerns itself with is overstating the human rights of women in relationships with men, where women are the alleged victims of gender-based violence, rather than preventing the adverse effects of aggressive tendencies on harmonious and balanced family relationships. The means by which it does so is extremely questionable and doubtful, as it introduces the categories of possible perpetrator of violence, who is in fact the future criminal offender, domestic violence risk assessment, which is a kind of prediction that someone will commit a criminal offence, responsibility that shifts back, which means before the criminal prosecution takes place or before anyone is even suspected, which thus represents some kind of criminal procedure for the offence yet to be committed in the future or, better yet, a future criminal procedure. On the whole, in drafting this Act, the lawmaker sailed into what would law consider uncharted waters - those that very few, even from the science fiction, ever ventured in, and even they with difficulty. Evidently, this venture is another embodiment in science of a legislative phenomenon described as the so-called security law. But, it would still, at least in Serbia, be its worst face. The one conceived to undermine the most important institution of any society - the family.Рад је посвећен критичком сагледавању дејстава и домашаја новог Закона о спречавању насиља у породици. Смештајући га у оквир кретања које је назвао специјализација кривичног права у Србији, аутор се подухвата да пружи криминалнополитичке примедбе поставци на којој је основан Закон. Приговарајући недостатку оправданости његовог увођења у правни поредак јер му није претходило никакво опсежно истраживање стања ове социопатолошке појаве аутор истовремено кратком генеалошком анализом означава екстремну догму покрета за права жена као извор вредносне подлоге на којој је изграђен Закон, али једнако и као извор свих штетних дејстава Закона на целину правног поретка. Једностран, прост и предрасудама обојен поглед на односе између полова јесте вредносни извор за решења овог Закона који се у ствари бави пренаглашавањем људских права жена у односима са мушкарцима где су оне наводне жртве полног насиља. Начин на који то Закон ради је крајње упитан и сумњив будући да Закон уводи категорије могућег учиниоца насиља који је уствари будући учинилац кривичног дела, процене ризика од насиља у породици, што је нека врста предвиђања да ће могући учинилац у будућности учинити кривично дело. Образложење Закона каже да се тиме одговорности могућег учиниоца помера уназад, а то значи пре него што кривични поступак ступи у дејство односно пре него што је неко уопште осумњичен, што је нека врста квазикривичног поступка за будуће кривично дело или боље будућег кривичног поступка. Види се да су у питању све квазикривичноправне категорије. Све у свему законодавац се у случају овог Закона отиснуо у правцу онога што би у праву биле необележене воде, тамо где се мало који законодавац и у научној фантастици тешко упуштао. По свему судећи у питању је још једно опредмећење законодавне појаве у науци описане као тзв. безбедносно право.Rad je posvećen kritičkom sagledavanju dejstava i domašaja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Smeštajući ga u okvir kretanja koje je nazvao specijalizacija krivičnog prava u Srbiji, autor se poduhvata da pruži kriminalnopolitičke primedbe postavci na kojoj je osnovan Zakon. Prigovarajući nedostatku opravdanosti njegovog uvođenja u pravni poredak jer mu nije prethodilo nikakvo opsežno istraživanje stanja ove sociopatološke pojave autor istovremeno kratkom genealoškom analizom označava ekstremnu dogmu pokreta za prava žena kao izvor vrednosne podloge na kojoj je izgrađen Zakon, ali jednako i kao izvor svih štetnih dejstava Zakona na celinu pravnog poretka. Jednostran, prost i predrasudama obojen pogled na odnose između polova jeste vrednosni izvor za rešenja ovog Zakona koji se u stvari bavi prenaglašavanjem ljudskih prava žena u odnosima sa muškarcima gde su one navodne žrtve polnog nasilja. Način na koji to Zakon radi je krajnje upitan i sumnjiv budući da Zakon uvodi kategorije mogućeg učinioca nasilja koji je ustvari budući učinilac krivičnog dela, procene rizika od nasilja u porodici, što je neka vrsta predviđanja da će mogući učinilac u budućnosti učiniti krivično delo. Obrazloženje Zakona kaže da se time odgovornosti mogućeg učinioca pomera unazad, a to znači pre nego što krivični postupak stupi u dejstvo odnosno pre nego što je neko uopšte osumnjičen, što je neka vrsta kvazikrivičnog postupka za buduće krivično delo ili bolje budućeg krivičnog postupka. Vidi se da su u pitanju sve kvazikrivičnopravne kategorije. Sve u svemu zakonodavac se u slučaju ovog Zakona otisnuo u pravcu onoga što bi u pravu bile neobeležene vode, tamo gde se malo koji zakonodavac i u naučnoj fantastici teško upuštao. Po svemu sudeći u pitanju je još jedno opredmećenje zakonodavne pojave u nauci opisane kao tzv. bezbednosno pravo