Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Ultima ratio karakter krivičnog prava u svetlu krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole (čl. 219a KZ)
Get PDFIn this Article, the author explained one of the basic principles of Criminal law - their ultima ratio character as a part of the legitimacy policy. The last resort has been presented as an important method in the law-making process, as well as in its application. Thus, both the parliament and judicial authorities should start from the main purpose of Criminal law, avoiding extensive usage of punitive mechanisms in general and not allowing the prevalling influence of "punitive populism". These theoretical postulates are presented as a fundament for the analysis of the criminal offence Construction without a building permit which is prescribed by the article 219a of the Criminal Code of Serbia. The author showed some imperfections of positive provision such as "the attack on lex certa" as a part of legal principle through the shortcomings of the legislative technical regulation; potential misunderstanding of the "building permit" meaning; restitution claim non-use, despite it can bring some economic benefits. Also, it was emphasized that the same conduct from the Art. 219a CC is (at the most) prescribed by secondary law (Planning and Construction Law) as a commercial offence, which can have proceeding impact onne bis in idem principle. The protected object is vague because "the property" is a little bit far away of administrative procedure which is substantially contained in the following provisions. Also, we point to praxis which is created by public authorities.The potential problem with this incrimination can be non efficiency influence on those to whom is addressed. In the future, the legislator may think about decriminalization of this offence through transforming it in commercial offence or misdemeanor. If it is a "big step" from the sociopolitical aspect, the space for improving current norm will be still opened in a legislative technical way.У раду се врши анализа кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а Кривичног законикакроз призму основних критеријума на којима би требало да почива кривично право, а то су пре свега његов фрагментарни, супсидијарни и ultima ratio карактер. Теоријски ставови у вези са политиком сузбијања криминалитета у контексту нужности и ефикасности кривичноправне заштите ће бити поткрепљени одговарајућим одлукама правосудних органа - судова и тужилаштава, али ће се указати и на потенцијалне недостатке (нпр. у погледу истицања имовинскоправног захтева) у досадашњем поступању државних органа који учествују у решавању ове, у последње време распрострањене правне и друштвене појаве. Биће дат и осврт на одређене правнодогматске тешкоће с којима би се наше право могло срести с обзиром на поклапање обележја бића различитих казнених деликата (кривичних дела и привредних преступа), као и могуће процесне ефекте таквих прописа (повреда начела ne bis in idem).U radu se vrši analiza krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a Krivičnog zakonikakroz prizmu osnovnih kriterijuma na kojima bi trebalo da počiva krivično pravo, a to su pre svega njegov fragmentarni, supsidijarni i ultima ratio karakter. Teorijski stavovi u vezi sa politikom suzbijanja kriminaliteta u kontekstu nužnosti i efikasnosti krivičnopravne zaštite će biti potkrepljeni odgovarajućim odlukama pravosudnih organa - sudova i tužilaštava, ali će se ukazati i na potencijalne nedostatke (npr. u pogledu isticanja imovinskopravnog zahteva) u dosadašnjem postupanju državnih organa koji učestvuju u rešavanju ove, u poslednje vreme rasprostranjene pravne i društvene pojave. Biće dat i osvrt na određene pravnodogmatske teškoće s kojima bi se naše pravo moglo sresti s obzirom na poklapanje obeležja bića različitih kaznenih delikata (krivičnih dela i privrednih prestupa), kao i moguće procesne efekte takvih propisa (povreda načela ne bis in idem)
Partnersko nasilje, tradicionalni stavovi i upotreba alkohola u Srbiji
Get PDFThis paper explores the link between alcohol use and traditional family attitudes in the context of intimate partner violence against women in Serbia. This form of violence can be understood as a way to consolidate and preserve power against women. A feminist approach is hence significant in dealing with this serious social problem. According to feminist theories that we refer to, physical force serves to establish control and is considered the most important male resource of power, especially in patriarchal societies. Power is understood as structurally conditioned and supported. For centuries, access to "kafanas" (pubs) and alcohol consumption has been granted exclusively to men. Alcohol use and physical force thus became the most important resources of male power, especially because violence supported by alcohol use was justified and almost taken as a given within the domestic sphere. Still today, traditional family attitudes further support violent behavior, preventing the victims from reporting abusers. The survey on violence against women was conducted on a sample of 2406 women aged 18-75. A sample of families with alcohol problems was identified (211) and compared to the sample that did not include alcohol use (2195). The findings confirmed a significant association of partner violence with alcohol use and the infrequency of reporting partner abuse by victims who support traditional attitudes. Male abusers who consume alcohol and traditionally socialized female victims together maintain a dysfunctional marital dyad.У раду се бавимо разматрањем повезаности употребе алкохола (од стране насилника) и традиционалних породичних ставова (жртава) са партнерским насиљем. Партнерско насиље може да се разуме као начин учвршћивања и очувања моћи над женама. Стога је феминистички приступ важан за објашњење овог озбиљног друштвеног проблема. Према феминистичким теоријама, физичка сила служи за успостављање контроле и сматра се најважнијим мушким ресурсом моћи, а посебно у патријархалним друштвима. Моћ се разуме као структурно условљена и подржавана. Вековима уназад, приступ кафани и конзумација алкохола, такође су били дозвољени само мушкарцима. Дакле, алкохол као и физичка сила су најважнији ресурси мушке моћи, а посебно зато што се насиље уз употребу алкохола више оправдавало, а у приватном простору скоро и подразумевало. Традиционални породични ставови додатно подржавају овакво понашање и спречавају жртве да насилнике пријаве. Истраживање о злостављању над женама је спроведено на узорку од 2.406 испитаница старости од 18 до 75 година. Издвојен је подузорак породица у којима постоји проблем са алкохолом (211) и вршено је поређење са узорком без овог проблема (2.195). Добијени резултати потврђују значајну повезаност партнерског насиља са употребом алкохола од стране насилника и веома ретким пријављивањем злостављања од стране жртава које подржавају традиционалне ставове. Мушкарци насилници, који конзумирају алкохол, и жене жртве традиционално социјализоване, заједно одржавају дисфункционалну брачну дијаду.U radu se bavimo razmatranjem povezanosti upotrebe alkohola (od strane nasilnika) i tradicionalnih porodičnih stavova (žrtava) sa partnerskim nasiljem. Partnersko nasilje može da se razume kao način učvršćivanja i očuvanja moći nad ženama. Stoga je feministički pristup važan za objašnjenje ovog ozbiljnog društvenog problema. Prema feminističkim teorijama, fizička sila služi za uspostavljanje kontrole i smatra se najvažnijim muškim resursom moći, a posebno u patrijarhalnim društvima. Moć se razume kao strukturno uslovljena i podržavana. Vekovima unazad, pristup kafani i konzumacija alkohola, takođe su bili dozvoljeni samo muškarcima. Dakle, alkohol kao i fizička sila su najvažniji resursi muške moći, a posebno zato što se nasilje uz upotrebu alkohola više opravdavalo, a u privatnom prostoru skoro i podrazumevalo. Tradicionalni porodični stavovi dodatno podržavaju ovakvo ponašanje i sprečavaju žrtve da nasilnike prijave. Istraživanje o zlostavljanju nad ženama je sprovedeno na uzorku od 2.406 ispitanica starosti od 18 do 75 godina. Izdvojen je poduzorak porodica u kojima postoji problem sa alkoholom (211) i vršeno je poređenje sa uzorkom bez ovog problema (2.195). Dobijeni rezultati potvrđuju značajnu povezanost partnerskog nasilja sa upotrebom alkohola od strane nasilnika i veoma retkim prijavljivanjem zlostavljanja od strane žrtava koje podržavaju tradicionalne stavove. Muškarci nasilnici, koji konzumiraju alkohol, i žene žrtve tradicionalno socijalizovane, zajedno održavaju disfunkcionalnu bračnu dijadu
Zaključci i preporuke sa Konferencije o alternativnim krivičnim sankcijama
Get PDFNot available in Englis
Kontekstualizacija osnovnih pojmova u izučavanju i normiranju kriminaliteta
Get PDFContemporary world has changed. Neoliberalism and globalisation have certain consequences in the field of criminal law. Concept of harm, instead of criminal act, penal populism and using a criminal law as instrument of regulation for various social problems are examples. Where law should be defined by harm, at the moment harm is defined by law, with all the concessions to political power that this idealist inversion of reality demands. In the second part of this text, the author attempts to point out problems that emerge in the presumed coherence of the criminal law. If we start with hypothesis that all basic terms and subterms are unambiguous or at least sufficiently defined, that the following of the principle of legality and comprehensible legal criminal policy includes a series of compatible terms and have unambiguously correct implementation, the analysis is aimed at examining the foundation of these presumptions. The questions are not new and they boil down to the following: a relation between the principle of legality and implementation of the idea of protection of human rights within the criminal justice system, and a policy of criminal legislation which can be recognised in the text of the law and more detailed specifying of punishability by observing relation between criminal and misdemeanour legislation. Having analysed all the segments of the raised question, it is concluded that the doctrine should affect the reinterpretation of the role of legal and extralegal influence on the principle of internal \u27regulation\u27 of the criminal law and principle of legality itself.У првом делу текста се анализира наметнута нужност редефинисања појма криминалитета. Феномен нормализације злочина и његова интеграција у друштвени и економски живот су само спољне одлике процеса редефинисања злочина, које није случајно. Контекстуализација као израз упућује на тектонске промене у сфери поимања нових друштвених релација као основе објашњења криминалитета. Идеја деконструкције криминологије и кривичног права је највидљивија кроз промовисање концепта социјалне повреде - харм. То је истовремено и покушај одговора на нови неолиберални дискурс. Покушај замене правне дефиниције злочина земиолошком је довео до промена и последица које постају све видљивије. У другом делу текста се покушава указати на неке последице које произлазе из новог виђења криминала. Задржали смо се на проблемима који се појављују у оцени претпостављене и нужне кохерентности кривичног закона. Ако се пође од хипотезе да су сви основни појмови и међупојмови довољно одређени, да поштовање начела законитости и јасна законска криминална политика садрже низ усаглашених норми и њиховог недвосмислено правилног примењивања, у анализи се проверава основаност ових поставки. Питања нису нова, и своде се на следеће: однос начела законитости и имплементација идеје заштите људских права у кривичноправни систем, политика кривичног законодавства која се може препознати из текста закона и прецизирање кажњиве зоне кроз посматрање односа кривичног и прекршајног законодавства. Закључује се да би доктрина, разрађујући све сегменте постављеног питања требало да утиче на реинтерпретацију улоге правних и ванправних утицаја на начело законитости, које се мора заштитити.U prvom delu teksta se analizira nametnuta nužnost redefinisanja pojma kriminaliteta. Fenomen normalizacije zločina i njegova integracija u društveni i ekonomski život su samo spoljne odlike procesa redefinisanja zločina, koje nije slučajno. Kontekstualizacija kao izraz upućuje na tektonske promene u sferi poimanja novih društvenih relacija kao osnove objašnjenja kriminaliteta. Ideja dekonstrukcije kriminologije i krivičnog prava je najvidljivija kroz promovisanje koncepta socijalne povrede - harm. To je istovremeno i pokušaj odgovora na novi neoliberalni diskurs. Pokušaj zamene pravne definicije zločina zemiološkom je doveo do promena i posledica koje postaju sve vidljivije. U drugom delu teksta se pokušava ukazati na neke posledice koje proizlaze iz novog viđenja kriminala. Zadržali smo se na problemima koji se pojavljuju u oceni pretpostavljene i nužne koherentnosti krivičnog zakona. Ako se pođe od hipoteze da su svi osnovni pojmovi i međupojmovi dovoljno određeni, da poštovanje načela zakonitosti i jasna zakonska kriminalna politika sadrže niz usaglašenih normi i njihovog nedvosmisleno pravilnog primenjivanja, u analizi se proverava osnovanost ovih postavki. Pitanja nisu nova, i svode se na sledeće: odnos načela zakonitosti i implementacija ideje zaštite ljudskih prava u krivičnopravni sistem, politika krivičnog zakonodavstva koja se može prepoznati iz teksta zakona i preciziranje kažnjive zone kroz posmatranje odnosa krivičnog i prekršajnog zakonodavstva. Zaključuje se da bi doktrina, razrađujući sve segmente postavljenog pitanja trebalo da utiče na reinterpretaciju uloge pravnih i vanpravnih uticaja na načelo zakonitosti, koje se mora zaštititi
Koncept pritvora u sudskoj praksi
Get PDFThe detention is very important measure to secure the presence of the defendant and for untroubled conduct of criminal proseedings. It is also the most difficult mechanism which can be undertaken against a defendant for whom there exists grounded suspicion that has committed a criminal offence and also special reasons for ordering detention, which are proscribed by Criminal Procedure Code. They are referring to risk of escaping, circumstances indicating that he will destroy or conceal the evidences or obstruct the trial by exerting influence on witnesses and other suspects, risk of repeating the criminal offence and finally when the criminal offence with which he is charged is punishable by a term of imprisonment of more than ten years or more than five years for a criminal offence with elements of violence, or he has been sentenced by a court of first instance to a term of imprisonment of five years or more, and the way of committing or the seriousness of consequences of the criminal offence have disturbed the public to such an extent that this may threaten the fair conduct of criminal proceedings. While ordering the detention is the way of deprivation of liberty, this mattery is also regulated by Constitutional Act. Regarding to the emforcement of the detention in practice of courts in the Republic of Serbia, there are a lot of different cases and in every particular case the reasons for ordering or extending the detention have to be the object of examination of competent courts. They have to give relevant arguments for not revoking the detention. This arguments will not be sufficient if they are the same and stereotyped as in the previous rulings, and that includes the arbitrary deprivation of liberty and the violation of right to freedom and security. Bearing that in mind, it is the duty of all authorities which are participating in criminal proceedings, especially the Courts and the Public Prosecutor\u27s Officies, to take care of the duration of detention as short as possible and to suggest the alternative measures that can substitute the detention.У овом раду анализиран је уставно правни и кривичноправни појам притвора, одређивање, трајање и примена притвора у пракси редовних судова, Уставног суда Републике Србије и Европског суда за људска права. Као један од појавних облика лишења слободе, поред задржавања осумњиченог у пред истражном поступку, осуде на казну затвора у кривичном и прекршајном поступку, или изрицања мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, притвор је крајње средство за обезбеђење присуства окривљеног и несметано вођење кривичног поступка. Његовим одређивањем отвара се латентна опасност од повреде претпоставке невиности, што захтева хитно и обазриво поступање надлежних органа, поштовање стриктних правила о заштити права притвореника и свођење притвора на најкраће време. Рад такође садржи елаборацију тенденције учесталог одређивања притвора, алтернативне мере и преглед лица на које се не примењује општи режим стављања у притвор.U ovom radu analiziran je ustavno pravni i krivičnopravni pojam pritvora, određivanje, trajanje i primena pritvora u praksi redovnih sudova, Ustavnog suda Republike Srbije i Evropskog suda za ljudska prava. Kao jedan od pojavnih oblika lišenja slobode, pored zadržavanja osumnjičenog u pred istražnom postupku, osude na kaznu zatvora u krivičnom i prekršajnom postupku, ili izricanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, pritvor je krajnje sredstvo za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Njegovim određivanjem otvara se latentna opasnost od povrede pretpostavke nevinosti, što zahteva hitno i obazrivo postupanje nadležnih organa, poštovanje striktnih pravila o zaštiti prava pritvorenika i svođenje pritvora na najkraće vreme. Rad takođe sadrži elaboraciju tendencije učestalog određivanja pritvora, alternativne mere i pregled lica na koje se ne primenjuje opšti režim stavljanja u pritvor
Krivično delo silovanja u krivičnom pravu Srbije: Aktuelne izmene, neka sporna pitanja i moguće buduće modifikacije
Get PDFIn the paper are explained the essential characteristics of rape as the basic criminal offense against sexual freedom. The author explains summarly the historical development of the incrimination of rape, both in general point of view and in Serbian criminal law and in the former Yugoslav criminal law legislation too. The paper contains appropriate general considerations on the criminal law essence of the rape, and the classic normative-dogmatic analysis of all the important elements of the criminal offense of rape. In the paper is also analyzed a relatively new form of rape too, which was previously prescribed in the Draft Code on Amendments to the Criminal Code from 2016, from which, in the meantime, the legislator renounced, which would exist when a sexual intercourse or an equal act as sexual intercourse, was realized without coercion, but contrary to the strictly expressed will of the passive subject, which in practice can be confused with serious evidence problems. In this paper, some examples show that our practice and otherwise, in some situations, accepted the appropriate relatively \u27flexible\u27 interpretation of the existence of coercion, which the author refers to as the so-called latent compulsions on sexual intercourse or an equal act as sexual intercourse. Author conclude that, although the possible new incrimination of rape, i.e. the new form of the rape without coercion but in any case against the will of the victim (without consent), has its obvious ratio legis, it will be in the practice connected with some serious difficulties, especially ih the evidential sphere during the concrete criminal procedure.У раду се објашњавају битне карактеристике силовања као основног кривичног дела против полне слободе. Аутор се осврће на историјски развој инкриминације силовања, како уопште, тако и у српском кривичном законодавству, односно некадашњем југословенском кривичном праву. Рад садржи одговарајућа општа разматрања о кривичном делу силовања, те класичну нормативно-догматску анализу свих битних обележја кривичног дела силовања. У раду се анализира и нови облик силовања, који је својевремено био прописан у Нацрту Закона о изменама и допунама Кривичног законика, од којег је у међувремену, законодавац одустао а који би постојао када се обљуба или са обљубом изједначен чин, реализује без принуде, али противно стриктно израженој вољи пасивног субјекта, што у пракси може бити скопчано са озбиљним доказним проблемима. У раду се износе и одређени примери који указују да је наша пракса и иначе, у неким ситуацијама прихватала одговарајуће релативно \u27флексибилно\u27 тумачење постојања принуде, што аутор означава као пример тзв. латентне принуде на обљубу или са обљубом изједначени чин.U radu se objašnjavaju bitne karakteristike silovanja kao osnovnog krivičnog dela protiv polne slobode. Autor se osvrće na istorijski razvoj inkriminacije silovanja, kako uopšte, tako i u srpskom krivičnom zakonodavstvu, odnosno nekadašnjem jugoslovenskom krivičnom pravu. Rad sadrži odgovarajuća opšta razmatranja o krivičnom delu silovanja, te klasičnu normativno-dogmatsku analizu svih bitnih obeležja krivičnog dela silovanja. U radu se analizira i novi oblik silovanja, koji je svojevremeno bio propisan u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, od kojeg je u međuvremenu, zakonodavac odustao a koji bi postojao kada se obljuba ili sa obljubom izjednačen čin, realizuje bez prinude, ali protivno striktno izraženoj volji pasivnog subjekta, što u praksi može biti skopčano sa ozbiljnim dokaznim problemima. U radu se iznose i određeni primeri koji ukazuju da je naša praksa i inače, u nekim situacijama prihvatala odgovarajuće relativno \u27fleksibilno\u27 tumačenje postojanja prinude, što autor označava kao primer tzv. latentne prinude na obljubu ili sa obljubom izjednačeni čin
Materijalni pojam krivice iz ugla krivičnog prava
Get PDFIn today\u27s criminal law, blameworthiness is largely understood as a moral reproach against the perpetrator of the crime. The explanation on which this reproach rests mainly moves within a classical understanding of blameworthiness, as the possibility for the perpetrator to make a different choice in the circumstances, and, instead of committing a crime, to decide to respect the law. Although legal liability can hardly be explained at all without this presumption, today, occasionally, especially based on the alleged results of recent medical research, some authors question whether the commission of criminal offenses is causally determined. The author points out the most important views in recent German and Serbian doctrine, and concludes that there are not enough reasons to leave the classical material explanation of blameworthiness.Данас се у кривичном праву кривица претежно разуме као морални прекор који се упућује учиниоцу кривичног дела. Објашњење, на чему овај прекор заправо почива, углавном се креће у оквиру класичног разумевања кривице, као могућности учиниоца да у датим околностима учини другачији избор, и да се уместо вршења злочина определи за поштовање права. Иако се правна одговорност тешко уопште може објаснити без ове претпоставке, и данас се повремено, нарочито на темељу наводних резултата новијих медицинских истраживања, доводи у питање да ли је вршење кривичних дела ипак каузално детерминисано. Аутор указује на најважнија становишта у новијој немачкој и српској доктрини и закључује да не постоје довољни разлози да се напусти класично материјално објашњење кривице.Danas se u krivičnom pravu krivica pretežno razume kao moralni prekor koji se upućuje učiniocu krivičnog dela. Objašnjenje, na čemu ovaj prekor zapravo počiva, uglavnom se kreće u okviru klasičnog razumevanja krivice, kao mogućnosti učinioca da u datim okolnostima učini drugačiji izbor, i da se umesto vršenja zločina opredeli za poštovanje prava. Iako se pravna odgovornost teško uopšte može objasniti bez ove pretpostavke, i danas se povremeno, naročito na temelju navodnih rezultata novijih medicinskih istraživanja, dovodi u pitanje da li je vršenje krivičnih dela ipak kauzalno determinisano. Autor ukazuje na najvažnija stanovišta u novijoj nemačkoj i srpskoj doktrini i zaključuje da ne postoje dovoljni razlozi da se napusti klasično materijalno objašnjenje krivice
Kriminalnopolitička opravdanost inkriminisanja polnog uznemiravanja u Republici Srbiji
Get PDFThe Law on Amendments to the Criminal Code of Republic of Serbia of November 2016, in a group of criminal offences against sexual freedom, prescribes a new criminal offence - sexual harassment. The reason for this criminal offence is the provision of Article 40 of the so called Istanbul Convention, which does not, however, imposes the obligation upon States that have ratified the Convention that unwanted conduct of a sexual nature with the purpose or effect of violating the dignity of a person, in particular when creating an intimidating, hostile, degrading, humiliating or offensive environment should be prescribed as a criminal offence, but to provide an appropriate legal protection. While some countries deal with sexual harassment within the framework of labor and civil law, the number of states in which this behavior is prescribed as a criminal offence has recently been increased. The paper deals with issues related to the actus reus and mens rea of the newly introduced criminal offence of sexual harassment, as well as the criminal-political (in)adequacy of such legislative intervention, by which our criminal legislation deviates from the basic idea of the policy of supppressing crime - criminal law as the last resort in the fight against crime.Законом о изменама и допунама Кривичног законика из новембра 2016. год. у групи кривичних дела против полне слободе предвиђено је ново кривично дело под називом полно узнемиравање. Повод за ову инкриминацију представља одредба члана 40. тзв. Истанбулске конвенције, која додуше не намеће државама које су ратификовале конвенцију да нежељено понашање сексуалне природе у сврху или уз исход повреде достојанства лица, посебно када се ствара застрашујућа, непријатељска, деградирајућа, понижавајућа, односно увредљива атмосфера, предвиде као кривично дело, већ да обезбеде одговарајућу правну заштиту. Док поједине државе полно узнемиравање решавају у оквирима радног и грађанског права, у последње време је повећан број држава у којима је ово понашање предвиђено као кривично дело. У раду су размотрена питања која се односе на правно обличје новоуведеног кривичног дела полног узнемиравања, као и криминалнополитичка (не)оправданост за такву законодавну интервенцију, којом се наше кривично законодавство све више удаљава од основне идеје једне рационалне политике сузбијања криминалитета - кривично право као последње средство у борби против криминалитета.Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz novembra 2016. god. u grupi krivičnih dela protiv polne slobode predviđeno je novo krivično delo pod nazivom polno uznemiravanje. Povod za ovu inkriminaciju predstavlja odredba člana 40. tzv. Istanbulske konvencije, koja doduše ne nameće državama koje su ratifikovale konvenciju da neželjeno ponašanje seksualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva lica, posebno kada se stvara zastrašujuća, neprijateljska, degradirajuća, ponižavajuća, odnosno uvredljiva atmosfera, predvide kao krivično delo, već da obezbede odgovarajuću pravnu zaštitu. Dok pojedine države polno uznemiravanje rešavaju u okvirima radnog i građanskog prava, u poslednje vreme je povećan broj država u kojima je ovo ponašanje predviđeno kao krivično delo. U radu su razmotrena pitanja koja se odnose na pravno obličje novouvedenog krivičnog dela polnog uznemiravanja, kao i kriminalnopolitička (ne)opravdanost za takvu zakonodavnu intervenciju, kojom se naše krivično zakonodavstvo sve više udaljava od osnovne ideje jedne racionalne politike suzbijanja kriminaliteta - krivično pravo kao poslednje sredstvo u borbi protiv kriminaliteta
