Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Doživotni zatvor u Sloveniji
No full textIn 2008, Slovenia introduced the punishment of life imprisonment. Since then it can be imposed for certain crimes against humanity and for the (at least two) crimes of intentional homicide. The proposal for introducing life imprisonment was founded on two arguments: the introduction of life imprisonment being necessary to harmonise Slovenian law with the Rome Statute of the International Criminal Court and to harmonise it with the majority of European countries. In public debate, both arguments were rejected as false, while opponents of life imprisonment cited reasons against introducing it (e.g., rehabilitation as a purpose of punishment, respect for human dignity, the inefficiency of severe sentences). In the public debate, also elements of penal populism could be noticed. Although most experts opposed the introduction of life imprisonment, it was adopted in the Slovenian Criminal Code. In 2016, the Ministry of Justice at first proposed abolishing it, but the final political decision was different. A proposal to abolish the life imprisonment was withdrawn from the 2016 amendment to the Criminal Code and the Parliament did not vote on the proposal at all. Although the punishment of life imprisonment has been now a part of Slovenian law for eleven years, it has not yet been imposed.Ауторка анализира казну доживотног затвора која се у словеначком праву може изрећи за две врсте кривичних дела - она која су предвиђена и Римским статутом и за тешке облике појединих кривичних дела, уз специфичност да се мора радити о њиховом стицају. У раду се излаже процес увођења ове казне у Кривични законик Словеније 2008. године и даје критички осврт на изостанак темељне јавне расправе и неубедљиве разлоге о хармонизацији са Римским статутом и европским правом с обзиром на то да се такво усклађивање заснива пре свега на вољи држава чланица, а не на правној обавези. Истиче се значај људских права у светлу хуманости и достојанства жртве и учиниоца кроз вредносне аспекте казне и условног отпуста чија могућност је добро решење имајући у виду праксу Европског суда за људска права. Подвлачи се утицај казненог популизма који прати строже казне и неретко користи као политичко средство, али и неуспели покушај укидања ове казне иницијативом министра правде из 2016. године. Ауторка указује на одсуство истраживања криминалне активности које би оправдало доживотни затвор и неприлагођеност одредаба о извршењу кривичних санкција овој казни. При том, сâмо постојање доживотног затвора у систему казни има и психолошки утицај на судије приликом одмераваја казне за друга кривична дела чинећи тако криминалну политику репресивнијом иако за 11 година ова казна ниједном није изречена.Autorka analizira kaznu doživotnog zatvora koja se u slovenačkom pravu može izreći za dve vrste krivičnih dela - ona koja su predviđena i Rimskim statutom i za teške oblike pojedinih krivičnih dela, uz specifičnost da se mora raditi o njihovom sticaju. U radu se izlaže proces uvođenja ove kazne u Krivični zakonik Slovenije 2008. godine i daje kritički osvrt na izostanak temeljne javne rasprave i neubedljive razloge o harmonizaciji sa Rimskim statutom i evropskim pravom s obzirom na to da se takvo usklađivanje zasniva pre svega na volji država članica, a ne na pravnoj obavezi. Ističe se značaj ljudskih prava u svetlu humanosti i dostojanstva žrtve i učinioca kroz vrednosne aspekte kazne i uslovnog otpusta čija mogućnost je dobro rešenje imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava. Podvlači se uticaj kaznenog populizma koji prati strože kazne i neretko koristi kao političko sredstvo, ali i neuspeli pokušaj ukidanja ove kazne inicijativom ministra pravde iz 2016. godine. Autorka ukazuje na odsustvo istraživanja kriminalne aktivnosti koje bi opravdalo doživotni zatvor i neprilagođenost odredaba o izvršenju krivičnih sankcija ovoj kazni. Pri tom, sâmo postojanje doživotnog zatvora u sistemu kazni ima i psihološki uticaj na sudije prilikom odmeravaja kazne za druga krivična dela čineći tako kriminalnu politiku represivnijom iako za 11 godina ova kazna nijednom nije izrečena
Sticaj krivičnih dela i problem alternativnog umišljaja
Get PDFThis article discusses the concept of dolus alternativus as a specific form of criminal behaviour, from the aspect of the theory of concurrence in criminal law. The main hypothesis is refereed to its qualification in regard to different manifestations of the cumulation of offences, particularly ideal concurrence. In the case of so called "alternative intent", the element of mens rea is materialized through existence of two intents directed towards two different criminal offences, mutually excluded, but equally wanted by the offender, who shows indifference to the fact which of the predicted consequences shall occur. In such circumstances, the imputation of criminal act is faced with different doctrinal approaches to the problem. First of all, it should be emphasized that practical variations of the legal concept defined above, require specific treatment, that results in choosing between ideal and apparent concurrence, which may lead to different penal consequences, depending on the rules of the penalty determination in a specific legal system. Therefore, unlike German penal law, where the legal treatment of concurrence leads to reducing practical relevance of the differentiation between ideal and apparent cumulation of offences, the rules of the Serbian Criminal code impose the opposite, which results in increased significance of choosing one or another solution for the case of dolus alternativus.Проблем са којим се сусреће материјално кривично право приликом утврђивања кривичне одговорности учиниоца који је предузео радњу извршења, поступајући са таквим субјективним односом, оличеним у свести о наступању две или више могућих последица, одређених по својим обележјима, при чему подједнако хоће, односно пристаје на наступање било које од њих, искључујући могућност њихове кумулације, у оквиру теорије стицаја, нашао је свој одраз у креирању правне конструкције, означене као алтернативно испољавање умишљаја или долус алтернативус. На практичном плану, додатни субјективни елемент, у виду алтернативног односа између предвиђених последица, изазвао је полемику око начина квалификовања оваквих случајева, смештених на граници између јединства и плуралитета кривичних дела. Долази се до закључка да решење треба тражити на плану односа између идеалног и привидног идеалног стицаја, у зависности од конкретних облика испољавања алтернативног умишљаја.Problem sa kojim se susreće materijalno krivično pravo prilikom utvrđivanja krivične odgovornosti učinioca koji je preduzeo radnju izvršenja, postupajući sa takvim subjektivnim odnosom, oličenim u svesti o nastupanju dve ili više mogućih posledica, određenih po svojim obeležjima, pri čemu podjednako hoće, odnosno pristaje na nastupanje bilo koje od njih, isključujući mogućnost njihove kumulacije, u okviru teorije sticaja, našao je svoj odraz u kreiranju pravne konstrukcije, označene kao alternativno ispoljavanje umišljaja ili dolus alternativus. Na praktičnom planu, dodatni subjektivni element, u vidu alternativnog odnosa između predviđenih posledica, izazvao je polemiku oko načina kvalifikovanja ovakvih slučajeva, smeštenih na granici između jedinstva i pluraliteta krivičnih dela. Dolazi se do zaključka da rešenje treba tražiti na planu odnosa između idealnog i prividnog idealnog sticaja, u zavisnosti od konkretnih oblika ispoljavanja alternativnog umišljaja
Pavlović Zoran S.: Viktimizacija kroz životne cikluse, JP Službeni glasnik i Institut za kriminološka sociološka istraživanja, Beograd, 2019
No full textNot available in Englis
Olakšavne i otežavne okolnosti u krivičnim delima : Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 4/1910, str. 241-251.
No full textNot available in Englis
Gorazd Meško, Rok Hacin: The dual nature of legitimacy in the prison environment, an inquiry in Slovenian prisons, Springer, Cham, 2019
Get PDFNot available in Englis
Kazneni rasponi i represivnost krivičnog zakonodavstva: Uporednopravna analiza
Get PDFThe aim of the paper is to determine the extent to which the penalty ranges prescribed for certain offences affects the degree of repression of a criminal code, and in particular the Criminal Code of Serbia, as well as whether it can be classified as criminal code that exceed the usual degree of repression inherent in any criminal legislation. To this end, comparative research has been undertaken. Comparing the prescribed penalties for ten criminal offences in eight criminal codes of European countries with the Criminal Code of Serbia, these questions were answered. Although, when assessing the degree of the repressiveness of criminal legislation, it is not enough to take into account the prescribed penalty ranges, they significantly indicate that degree and largely reflect the repressive aspirations of the criminal lawmaker. Asked if the CC of Serbia exceeds the level of repression inherent in all European criminal codes, the answer is yes if the prescribed penalty ranges are compared. That comparison shows that the Criminal Code of Serbia is at the very top of the codes compared. With few exceptions, it prescribes the harshest penalties. From this, it cannot be concluded that these penalties in the CC of Serbia reflect some of the specific cultural, political and other circumstances, and especially not the real needs that exist in society. However, raising the level of repression by prescribing severe penalties is a symptom of the social and political climate in Serbia in the last decade in which this tendency has come to the fore.Циљ рада је да се утврди колико прописани казнени распони утичу на степен репресивности једног кривичног законика, а посебно Кривичног законика Србије, као и да ли се он, према прописаним казнама, може сврстати у кривичне законике који прелазе уобичајени степен репресивности својствен сваком кривичном законодавству. У том циљу предузето је упоредноправно истраживање. Упоређујући прописане казне за десет кривичних дела у осам кривичних законика европских земаља са КЗ Србије, дошло се до одговора на ова два питања. Иако, када се оцењује степен репресивности једног кривичног законодавства није довољно имати у виду само прописане казнене распоне, они у значајној мери утичу на тај степен и одражавају репресивне тежње кривичног законодавца. На питање да ли КЗ Србије прелази степен репресивности који је својствен свим кривичним законицима, одговор је потврдан. Према прописаним казнама КЗ Србије је у односу на осам упоређиваних кривичних законика у самом врху. Са ретким изузецима код неких упоређиваних кривичних дела, он прописује најстроже казне. Из тога се не може доћи до закључка да су те казне у КЗ Србије одраз неких специфичних културних, политичких и других прилика, нити стварних потреба које постоје у друштву. Ипак, подизање степена репресивности путем прописивања строгих казни представља одређени показатељ друштвене и политичке климе у Србији у последњој деценији у којој је та тенденција дошла до изражаја.Cilj rada je da se utvrdi koliko propisani kazneni rasponi utiču na stepen represivnosti jednog krivičnog zakonika, a posebno Krivičnog zakonika Srbije, kao i da li se on, prema propisanim kaznama, može svrstati u krivične zakonike koji prelaze uobičajeni stepen represivnosti svojstven svakom krivičnom zakonodavstvu. U tom cilju preduzeto je uporednopravno istraživanje. Upoređujući propisane kazne za deset krivičnih dela u osam krivičnih zakonika evropskih zemalja sa KZ Srbije, došlo se do odgovora na ova dva pitanja. Iako, kada se ocenjuje stepen represivnosti jednog krivičnog zakonodavstva nije dovoljno imati u vidu samo propisane kaznene raspone, oni u značajnoj meri utiču na taj stepen i odražavaju represivne težnje krivičnog zakonodavca. Na pitanje da li KZ Srbije prelazi stepen represivnosti koji je svojstven svim krivičnim zakonicima, odgovor je potvrdan. Prema propisanim kaznama KZ Srbije je u odnosu na osam upoređivanih krivičnih zakonika u samom vrhu. Sa retkim izuzecima kod nekih upoređivanih krivičnih dela, on propisuje najstrože kazne. Iz toga se ne može doći do zaključka da su te kazne u KZ Srbije odraz nekih specifičnih kulturnih, političkih i drugih prilika, niti stvarnih potreba koje postoje u društvu. Ipak, podizanje stepena represivnosti putem propisivanja strogih kazni predstavlja određeni pokazatelj društvene i političke klime u Srbiji u poslednjoj deceniji u kojoj je ta tendencija došla do izražaja
Ana Batričević: Druga šansa - rad osuđenika sa psima u KPZ Sremska Mitrovica, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2019
Get PDFNot available in Englis
Supermaks zavodi i ćelijska izolacija: Istorijat, pojmovno određenje i razlozi širenja primene
Get PDFAfter short reminding on more than a one-century abandoned Philadelphian model of solitary confinement, the definition of supermax prison has been given: this is a penitentiary institution in which persons deprived of freedom are held in the long cell confinement by a decision of authorities in the conditions of strict control and supervision. By opinion of the author, this definition includes all institutions if they satisfied stated condition, regardless of organizational model, the judicial status of persons situated in those institutions, as well as decision and reasons of detention. The birthplace of these institutions are the USA, and time of its introduction (the last quarter of 20th century) is characterized by the sharpening of criminal reaction in the wave of penal populism and strengthening of retributive models of sentencing which broth to brutal rebellions in the prisons, which has been violently suppressed, and resulted in more serious rebellions. Way out form this circle of violence was traced in institutions in which prisoners are whole day isolated without any human communication. This new solution has been popularized not only by penitential authorities, but also by: workers in the prison industry complex; local communities in which those prisons are situated; and by citizens, to whom has been suggested that is the only way to protect themselves from the most dangerous criminals. At first sight, we can recognize that those arguments are without serious weight. Although those institutions still survive and represent one of the bases of the penitential system in America. This trend, with few exceptions, has spread in the other parts of the world, including Serbia, in which the heaviest crime perpetrators can be sanded to isolation by the court decision.Пре скоро четрдесет година најмасовнији заводски систем на свету (амерички) изнедрио је прву супермакс1 установу са специфичним режимом дуготрајне (пролонгиране) ћелијске изолације. Од тада су те институције и наведени режим предмет озбиљних разматрања и мноштва критичких осврта који ипак нису могли да спрече да се не само у САД, него и у многим другим земљама, оснују овакве установе. Тај тренд није заобишао ни Србију у којој до сада, сем спорадичних помињања да се ради о изузетку од општег правила о заједничком издржавању казне (који је деценијама био битна карактеристика нашег пенитенцијарног система), није изазвао посебан осврт. Иако је за то било много разлога. Зато ћемо на почетку дати историјски осврт на период пре настанка оваквих установа и указати на околности у којима је основан први завод оваквог типа. Затим ће бити учињен напор да се одреди јасна дефиниција супермакс установа и укаже на разлоге њиховог умножавања.Pre skoro četrdeset godina najmasovniji zavodski sistem na svetu (američki) iznedrio je prvu supermaks1 ustanovu sa specifičnim režimom dugotrajne (prolongirane) ćelijske izolacije. Od tada su te institucije i navedeni režim predmet ozbiljnih razmatranja i mnoštva kritičkih osvrta koji ipak nisu mogli da spreče da se ne samo u SAD, nego i u mnogim drugim zemljama, osnuju ovakve ustanove. Taj trend nije zaobišao ni Srbiju u kojoj do sada, sem sporadičnih pominjanja da se radi o izuzetku od opšteg pravila o zajedničkom izdržavanju kazne (koji je decenijama bio bitna karakteristika našeg penitencijarnog sistema), nije izazvao poseban osvrt. Iako je za to bilo mnogo razloga. Zato ćemo na početku dati istorijski osvrt na period pre nastanka ovakvih ustanova i ukazati na okolnosti u kojima je osnovan prvi zavod ovakvog tipa. Zatim će biti učinjen napor da se odredi jasna definicija supermaks ustanova i ukaže na razloge njihovog umnožavanja
Pojam uzroka u krivičnom pravu - razlikovanje uslova prema vrsti njihovih posledica i prema vremenu kad su ispunjeni : Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 3/1910, str. 176-187.
No full textNot available in Englis
Kolizija dužnosti kao osnov opravdanja u okolnostima pandemije
Get PDFThe global crisis over the Covid-19 virus pandemic has raised some questions that are relevant to criminal law as well. Disturbing news are coming from several countries about the deaths of many people because of the inability of healthcare professionals to provide them with adequate medical care due to a lack of mechanical ventilation devices. In this regard, the question arises as to what are the criteria by which to decide who will be connected to the ventilator and how the decision-making of doctors in these tragic life and death issues can be facilitated. The paper deals with the institute of the so-called collision of duties, which in some legal systems constitutes an independent cause for the exclusion of unlawfulness and, in some cases, a type of necessity. In comparative law, a number of different criteria are met by which patients should be triaged in disaster situations. The author concludes that the adoption of appropriate guidelines can establish a standard of due diligence that would to some extent remove the burden of decision making from physicians.Глобална криза поводом пандемије вируса Covid-19 покренула је извесна питања од значаја и за кривично право. Из више земаља стижу узнемирујуће вести о смрти великог броја људи услед немогућности здравствених радника да им због недостатка уређаја за механичку вентилацију плућа пруже адекватну медицинску помоћ. У том смислу, поставља се питање који су уопште критеријуми према којима би се одлучивало о томе ко ће бити прикључен на вентилатор и како се може олакшати одлучивање лекара у овим трагичним питањима живота и смрти. У раду се разматра институт тзв. колизије дужности, која у неким правним системима представља самосталан основ искључења противправности, а негде подврсту крајње нужде. У упоредном праву се среће више различитих критеријума према којима би требало вршити тријажу пацијената у ситуацијама катастрофе. Аутор закључује да доношење одговарајућих смерница може успоставити стандард дужног поступања у катастрофама, који би са лекара донекле скинуо терет одлучивања.Globalna kriza povodom pandemije virusa Covid-19 pokrenula je izvesna pitanja od značaja i za krivično pravo. Iz više zemalja stižu uznemirujuće vesti o smrti velikog broja ljudi usled nemogućnosti zdravstvenih radnika da im zbog nedostatka uređaja za mehaničku ventilaciju pluća pruže adekvatnu medicinsku pomoć. U tom smislu, postavlja se pitanje koji su uopšte kriterijumi prema kojima bi se odlučivalo o tome ko će biti priključen na ventilator i kako se može olakšati odlučivanje lekara u ovim tragičnim pitanjima života i smrti. U radu se razmatra institut tzv. kolizije dužnosti, koja u nekim pravnim sistemima predstavlja samostalan osnov isključenja protivpravnosti, a negde podvrstu krajnje nužde. U uporednom pravu se sreće više različitih kriterijuma prema kojima bi trebalo vršiti trijažu pacijenata u situacijama katastrofe. Autor zaključuje da donošenje odgovarajućih smernica može uspostaviti standard dužnog postupanja u katastrofama, koji bi sa lekara donekle skinuo teret odlučivanja