Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Nehat - Culpa: Krivično pravo, druga knjiga, izradio Živko Topalović, Beograd, str. 406-415.
No full textNot available in Englis
Borba protiv organizovanog kriminala - od teorije do prakse
No full textAutor nastoji da ispuni postojeći konceptualni vakuum u pojmovnom određenju raznovrsnih pojavnih oblika organizovanog kriminala u cilju jasnog i preciznog definisanja samog fenomena, što predstavlja preduslov za efikasnu borbu protiv njega. Prvi deo rada posvećen je istorijskoj analizi koncepta organizovanog kriminala uz ukazivanje na raznoliku upotrebu ovog pojma (odnosio se na Mormone, indijske bande, čikaško podzemlje, italijansku mafiju itd). Nedostatak jedne univerzalno prihvaćene definicije ipak nije smetnja za određivanje tri glavne dimenzije ovog tipa kriminala: organizovanje zločina, organizovanje kriminalaca i angažovanje društvenih struktura od strane kriminalaca radi ostvarivanja kriminalnih ciljeva.Аутор настоји да испуни постојећи концептуални вакуум у појмовном одређењу разноврсних појавних облика организованог криминала у циљу јасног и прецизног дефинисања самог феномена, што представља предуслов за ефикасну борбу против њега. Први део рада посвећен је историјској анализи концепта организованог криминала уз указивање на разнолику употребу овог појма (односио се на Мормоне, индијске банде, чикашко подземље, италијанску мафију итд). Недостатак једне универзално прихваћене дефиниције ипак није сметња за одређивање три главне димензије овог типа криминала: организовање злочина, организовање криминалаца и ангажовање друштвених структура од стране криминалаца ради остваривања криминалних циљева.Autor nastoji da ispuni postojeći konceptualni vakuum u pojmovnom određenju raznovrsnih pojavnih oblika organizovanog kriminala u cilju jasnog i preciznog definisanja samog fenomena, što predstavlja preduslov za efikasnu borbu protiv njega. Prvi deo rada posvećen je istorijskoj analizi koncepta organizovanog kriminala uz ukazivanje na raznoliku upotrebu ovog pojma (odnosio se na Mormone, indijske bande, čikaško podzemlje, italijansku mafiju itd). Nedostatak jedne univerzalno prihvaćene definicije ipak nije smetnja za određivanje tri glavne dimenzije ovog tipa kriminala: organizovanje zločina, organizovanje kriminalaca i angažovanje društvenih struktura od strane kriminalaca radi ostvarivanja kriminalnih ciljeva
Mobilizacija za rat u Drugom Rajhu i "Ideje iz 1914"
Get PDFThe article analyzes the political and social climate in German society at the time of the outbreak of the Great War and the intellectual elite\u27s reaction to the war. All interest groups war to be declared defensive in all interest groups the Reich was "besieged" by the Entente forces and it had to defense against the "barbaric East". The war euphoria pervaded all strata of society, based on the myths of German military invincibility and cultural excellence. The whole society was convinced of the war victory. The war was interpreted as a "German revolution", as a victory of the "German soul" and "culture". The intellectual elite loyal to the monarchy and the Kaiser supported the war. The war was interpreted as a conflict of the ideals of the French Revolution (freedom, equality, brotherhood), as opposed to the "Idea of 1914" (duty, order, justice) and thus justified and legitimizes. "Ideas from 1914" are, in short, grounded against English "merchant souls", French "Gallic superficiality" and "Slavic despotism". The "Ideas of 1914" gave birth to an Appeal to a civilized world in which German intellectuals show solidarity with the German army, denying that Germany provoked the war, violated the neutrality of Belgium and that its army committed crimes and cultural barbarism. Russia and Serbia are blamed for the war. Russia\u27s goal was to increase world power on the ruins of Austria and Germany and to establish hegemony over the South Slavic people. The war brought to light the old war goals that were widely accepted by political, military and cultural elite and interest groups. These goals were threefold and were directed to the West, East and Southeast. The intellectual elite - in addition to the economic elite, trade and industrial associations and numerous clubs - supported the policy of war goals and advocated the territorial annexation and growth of Germany into a world power, the creation of a colonial empire and penetration into the East and Southeast. Enthusiasm for the war waned after facing war atrocities, protracted trench battles, loss of loved ones, shortages and material hardships, conscription for the army of 13 million inhabitants and, above all, defeats, which the Germans did not hope for, nor did they, after more than a hundred years, accepted. In the first six months of the war alone, between 35,000 and 40,000 civilians (mostly Serbs) were hanged and executed in the Balkans. After a hundred years, modern Germany apologized for the crimes committed in Belgium, but not, like Austria, for the crimes of its armies committed in the East and Southeast.У чланку се анализира политичка и друштвена клима у немачком друштву у време избијања Великог рата и реакција на рат интелектуалне елите. Рат се у свим интересним групама проглашава за одбрамбени због "опкољавања" Рајха од стране сила Антанте и одбране од "варварског истока". Интелектуална елита листом подржава рат. Ради правдања и легитимисања означава га као сукоб идеала Француске револуције (слобода, једнакост, братство), насупрот "Идеја из 1914" (дужност, ред, правда). "Идеје из 1914" су, најкраће речено, утемељене против енглеских "трговачких душа", француске "галске површности" и "словенског деспотизма". "Идеје из 1914" изродиле су Апел цивилизованом свету у којем се немачки интелектуалци солидаришу с немачком војском, поричу да је Немачка изазвала рат, да је прекршила неутралност Белгије и да је њена војска извршила злочине и културни варваризам. Интелектуална елита је, поред политичке елите, трговинских и индустријских удружења и многобројни клубова, подржала политику освајачких ратних циљева и заговарање територијалне анексије у корист Немачке.U članku se analizira politička i društvena klima u nemačkom društvu u vreme izbijanja Velikog rata i reakcija na rat intelektualne elite. Rat se u svim interesnim grupama proglašava za odbrambeni zbog "opkoljavanja" Rajha od strane sila Antante i odbrane od "varvarskog istoka". Intelektualna elita listom podržava rat. Radi pravdanja i legitimisanja označava ga kao sukob ideala Francuske revolucije (sloboda, jednakost, bratstvo), nasuprot "Ideja iz 1914" (dužnost, red, pravda). "Ideje iz 1914" su, najkraće rečeno, utemeljene protiv engleskih "trgovačkih duša", francuske "galske površnosti" i "slovenskog despotizma". "Ideje iz 1914" izrodile su Apel civilizovanom svetu u kojem se nemački intelektualci solidarišu s nemačkom vojskom, poriču da je Nemačka izazvala rat, da je prekršila neutralnost Belgije i da je njena vojska izvršila zločine i kulturni varvarizam. Intelektualna elita je, pored političke elite, trgovinskih i industrijskih udruženja i mnogobrojni klubova, podržala politiku osvajačkih ratnih ciljeva i zagovaranje teritorijalne aneksije u korist Nemačke
Odgovor Poljske na ilegalni prelazak državne granice
No full textThe main aim of this article is to present the threat to the security Polish borders caused by the illegal border crossing. As Poland is found as a bridge between Eastern and Western Europe author wants to verify the scale of illegal border crossing in the last six years. This period includes also the migration crisis. Another issue that is analysed is the criminal law response to illegal border crossing and to the arrangement of illegal border crossing. Article presents Polish criminal law regulations in this area considering also the influence of European Union regulations. The last part refers to the penalties pronounced to those who crossed borders illegally and to those who arranged the illegal border crossing for the others.Ауторка у раду настоји да прикаже изазове са којима се Пољска суочава због проблема недозвољеног преласка државних граница. Први део рада приказује податке о броју илегалних прелазака граница Пољске у последњих шест година. Иако је Пољска чланица Европске уније, а истовремено је и у тзв. Шенгенској зони, анализирајући званичне податке и доводећи их у везу са факторима који су у поменутом периоду довели до повећаних миграција људи (укључујући мигрантску кризу, сукоб у Украјини), ауторка закључује да се, из перспективе Пољске, ипак ради о маргиналној појави у поређењу са проблемима са којима се суочавају друге државе чланице Европске уније. Један од главних разлога лежи у чињеници да главне руте за улазак у европске земље и даље остају јужне државе. Други део рада приказује законску регулативу посвећену илегалном преласку државних граница, пре свега из перспективе кривичног законодавства, као и податке о броју осуђених лица за кривична дела повезана са овим феноменом. Казнена политика у овој области може се оценити као блага - најстрожа казна која се може изрећи је три године затвора, а уочава се тенденција изрицања казни које не подразумевају лишење слободе. Са друге стране, за организовање илегалног преласка границе могуће је изрећи казну затвора у распону од шест месеци до осам година. Међутим, чак и у овом случају, судови су превасходно изрицали казне без лишења слободе.Autorka u radu nastoji da prikaže izazove sa kojima se Poljska suočava zbog problema nedozvoljenog prelaska državnih granica. Prvi deo rada prikazuje podatke o broju ilegalnih prelazaka granica Poljske u poslednjih šest godina. Iako je Poljska članica Evropske unije, a istovremeno je i u tzv. Šengenskoj zoni, analizirajući zvanične podatke i dovodeći ih u vezu sa faktorima koji su u pomenutom periodu doveli do povećanih migracija ljudi (uključujući migrantsku krizu, sukob u Ukrajini), autorka zaključuje da se, iz perspektive Poljske, ipak radi o marginalnoj pojavi u poređenju sa problemima sa kojima se suočavaju druge države članice Evropske unije. Jedan od glavnih razloga leži u činjenici da glavne rute za ulazak u evropske zemlje i dalje ostaju južne države. Drugi deo rada prikazuje zakonsku regulativu posvećenu ilegalnom prelasku državnih granica, pre svega iz perspektive krivičnog zakonodavstva, kao i podatke o broju osuđenih lica za krivična dela povezana sa ovim fenomenom. Kaznena politika u ovoj oblasti može se oceniti kao blaga - najstroža kazna koja se može izreći je tri godine zatvora, a uočava se tendencija izricanja kazni koje ne podrazumevaju lišenje slobode. Sa druge strane, za organizovanje ilegalnog prelaska granice moguće je izreći kaznu zatvora u rasponu od šest meseci do osam godina. Međutim, čak i u ovom slučaju, sudovi su prevashodno izricali kazne bez lišenja slobode
Legalizacija kanabisa i Kanada
Get PDFThis article is about legalization of cannabis in Canada. It starts with marijuana first being criminalized almost hundred years ago. Article disribes the changes in attitudes towards cannabis in the 70\u27s that followed the Hippie movement in the 60\u27s, status quo for 30 years, legalization of cannabis for medical purposes in the dawn of the 21st centery. Described are arguments used by Canadian politician during the debate about the controversial bill C-45 that eventually became The Cannabis Act, which became a specific piece of legislation, with a devoted section prescribing criminal sanctions. Commities of experts have spent many hours debating, experimenting on pros and cons of the issue. The Cannabis Act sets strict rules on distribution to minors and manufacturing without a licence. By legalizing cannabis Canada violates many international trieties, not facing any consequences for those violations, making legalisation in other countries to be considered as a possibility. Canada did not solve cannabis black market by making cannabis legal. Legalization have not had a cataclismic effect on Canadian population. Follow up studies are to be done by the Government in 2021.У наше време, легализација канабиса је актуелна тема која изазива бројне контроверзе. Због медицинских својстава и лековитости биљке које су доказане експерименталним путем, Канада, као друга држава на свету, доноси одлуку да легализује канабис, нешто мање од 100 година након криминализације. Почело је са јавним залагањем за легализацију које се јавило седамдесетих година прошлог века. Легализација у медицинске сврхе почела је почетком 21. века, а правна борба око легализације започела је 2015. уз велике расправе, како међу политичарима, тако у целом друштву. Представљени су главни аргумети коришћени у парламентарној расправи. Канада легализацијом крши многобројне међународне уговоре, али правних последица још увек нема. Аутор описује дешавања након легализације.U naše vreme, legalizacija kanabisa je aktuelna tema koja izaziva brojne kontroverze. Zbog medicinskih svojstava i lekovitosti biljke koje su dokazane eksperimentalnim putem, Kanada, kao druga država na svetu, donosi odluku da legalizuje kanabis, nešto manje od 100 godina nakon kriminalizacije. Počelo je sa javnim zalaganjem za legalizaciju koje se javilo sedamdesetih godina prošlog veka. Legalizacija u medicinske svrhe počela je početkom 21. veka, a pravna borba oko legalizacije započela je 2015. uz velike rasprave, kako među političarima, tako u celom društvu. Predstavljeni su glavni argumeti korišćeni u parlamentarnoj raspravi. Kanada legalizacijom krši mnogobrojne međunarodne ugovore, ali pravnih posledica još uvek nema. Autor opisuje dešavanja nakon legalizacije
In rem contra culpam? Prošireno oduzimanje imovinske koristi u međunarodnom i bosanskohercegovačkom krivičnom pravu
Get PDFIt comes as no surprise that vast economic benefit is obtained through crime and that all necessary measures need to be taken in order to appropriate those ill-gotten gains. Deprivation of criminal assets assures effective prevention of their use in future criminal activities, simultaneously advancing the principle that crime does not pay. One of the fastest developing forms of deprivation is extended criminal confiscation, which is understood as recovery of property deriving from vague, assumed criminal activity. An important role in shaping the regime of extended criminal confiscation has been played by international and supranational organisations, hence the paper includes the analysis of relevant stipulations in five capital international documents, and, having in mind recent vivid legislative activities in Bosnia and Herzegovina, analysis of material criminal law norms in its four jurisdictions as well. Analysis includes discussion on a) the scope of crimes liable to extended confiscation, b) circumstances that could indicate on the criminal origin of the property, c) forms of procedural safeguards that are granted to confiscation subjects. International legal standards stipulate the option to utilize statutory legal presumptions and automatic reversal of the onus of proof, or circumstantial proof of illicit origin of assets and balanced onus. Both alternatives are present in Bosnia and Herzegovina, although none often used in practice. This unfavourable picture can be argued by inadequate elaboration of certain elements of the construct and, in some jurisdictions, restrictive approach in determining triggering offences. Improvement of normative framework, along with the other practical, organisational and other activities, is essential to fully utilize criminal policy potential this form of confiscation has.Ноторно је да се криминалним активностима остварују огромне материјалне добити и да је оправдано предузимати све потребне мјере како би се ефикасно одузело оно што је незаконито стечено. Тиме се спрјечава кориштење незаконито стечене имовине у даљњим криминалним активностима и уједно демонстрира посвећеност државе промицању тезе да се злочин не исплати. Један од најдинамичнијих модалитета одузимања јест проширено одузимање имовинске користи, које подразумијева одузимање имовине која потјече из претпостављених, неодређених кривичних дјела. Крупну улогу у обликовању правнога режима проширенога одузимања имовинске користи одиграле су међународне и супранационалне организације, па рад анализира пет најзначајнијих међународних докумената из односне области, те, будући да је у Босни и Херцеговини у посљедње вријеме нарочито жива легислативна активност на овоме плану, анализи материјалноправних одредби све четири босанскохерцеговачке јурисдикције. Анализа је извршена дискутирајући а) на која се кривична дјела може примијенити проширено одузимање, б) које околности суд треба узети као индикаторе о деликтноме поријеклу имовине, те ц) које облике процесне заштите ужива починитељ и повезане особе. Међународни правни стандарди постављају могућност кориштења правних претпоставки и потпунога обрата терета доказивања на окривљеника или индицијалнога доказивања криминалнога поријекла имовине и подијељенога терета доказивања. Босанскохерцеговачка рјешења познају оба приступа, но и један и други су ријетко примјењивани у пракси. Исто се дјеломице може приписати недовољној одређености појединих елемената конструкта проширенога одузимања и лимитираним могућностима примјене модалитета проширенога одузимања у појединим јурисдикцијама. Тек се унапрјеђењем нормативнога амбијента, скупа са другим захватима практичне, организацијске и друге нарави, може очекивати пуно искориштавање криминалнополитичкога потенцијала којег овај облик одузимања имовинске користи има.Notorno je da se kriminalnim aktivnostima ostvaruju ogromne materijalne dobiti i da je opravdano preduzimati sve potrebne mjere kako bi se efikasno oduzelo ono što je nezakonito stečeno. Time se sprječava korištenje nezakonito stečene imovine u daljnjim kriminalnim aktivnostima i ujedno demonstrira posvećenost države promicanju teze da se zločin ne isplati. Jedan od najdinamičnijih modaliteta oduzimanja jest prošireno oduzimanje imovinske koristi, koje podrazumijeva oduzimanje imovine koja potječe iz pretpostavljenih, neodređenih krivičnih djela. Krupnu ulogu u oblikovanju pravnoga režima proširenoga oduzimanja imovinske koristi odigrale su međunarodne i supranacionalne organizacije, pa rad analizira pet najznačajnijih međunarodnih dokumenata iz odnosne oblasti, te, budući da je u Bosni i Hercegovini u posljednje vrijeme naročito živa legislativna aktivnost na ovome planu, analizi materijalnopravnih odredbi sve četiri bosanskohercegovačke jurisdikcije. Analiza je izvršena diskutirajući a) na koja se krivična djela može primijeniti prošireno oduzimanje, b) koje okolnosti sud treba uzeti kao indikatore o deliktnome porijeklu imovine, te c) koje oblike procesne zaštite uživa počinitelj i povezane osobe. Međunarodni pravni standardi postavljaju mogućnost korištenja pravnih pretpostavki i potpunoga obrata tereta dokazivanja na okrivljenika ili indicijalnoga dokazivanja kriminalnoga porijekla imovine i podijeljenoga tereta dokazivanja. Bosanskohercegovačka rješenja poznaju oba pristupa, no i jedan i drugi su rijetko primjenjivani u praksi. Isto se djelomice može pripisati nedovoljnoj određenosti pojedinih elemenata konstrukta proširenoga oduzimanja i limitiranim mogućnostima primjene modaliteta proširenoga oduzimanja u pojedinim jurisdikcijama. Tek se unaprjeđenjem normativnoga ambijenta, skupa sa drugim zahvatima praktične, organizacijske i druge naravi, može očekivati puno iskorištavanje kriminalnopolitičkoga potencijala kojeg ovaj oblik oduzimanja imovinske koristi ima
O izvesnim nedoumicama u pogledu krivičnopravne zaštite od pranja novca
Get PDFDespite several works devoted in recent years to the criminal offense of money laundering, certain issues of the boundaries of its criminal zone continue to intrigue. In addition to reminding of the most important points of dispute, the author particularly considers the subjective side of this crime and especially its form that implies that money laundering can be done with the property that the perpetrator himself has acquired through previous criminal activity. Special attention is also paid to the issue of possible conflicts of interest of the defense attorney, in case there is a suspicion that the received fee comes from the criminal activity of the defendant.И поред више радова посвећених последњих година кривичном делу прања новца, поједина питања граница његове криминалне зоне и даље су актуелна. Поред подсећања на најзначајније тачке спорења, аутор нарочито разматра питања субјективне стране дела и облик који подразумева да прање новца може бити учињено и са имовином коју је учинилац сам прибавио криминалном делатношћу. Посебна пажња посвећена је и питању евентуалног сукоба интереса браниоца, у случају да постоји сумња да примљени хонорар потиче од криминалне делатности окривљеног.I pored više radova posvećenih poslednjih godina krivičnom delu pranja novca, pojedina pitanja granica njegove kriminalne zone i dalje su aktuelna. Pored podsećanja na najznačajnije tačke sporenja, autor naročito razmatra pitanja subjektivne strane dela i oblik koji podrazumeva da pranje novca može biti učinjeno i sa imovinom koju je učinilac sam pribavio kriminalnom delatnošću. Posebna pažnja posvećena je i pitanju eventualnog sukoba interesa branioca, u slučaju da postoji sumnja da primljeni honorar potiče od kriminalne delatnosti okrivljenog
Nasilje mladih nad roditeljima u Beogradu: Analiza dokumentacione građe
Get PDFIn this paper, we analyzed the violence of youth over parents. Parental victimization is the topic that is not enough revived in foreign, and especially not in domestic scientific literature. When it comes to our country, the focus of domestic researchers on two types of domestic violence is evident. Violence over women and children are considered to be the only relevant and highly troubling type of victimization by family violence. Our paper goals were to describe the characteristics of the perpetrators and victims, the characteristics of violence and family dynamics, and to try to understand the findings from the ecosystem\u27s perspective. The ecosystem theory explains violence by the ontogenic, microsystem, mesosystem and egzosystem factors. We examined two dimensions of the model: ontogenetic, which emphasize individual characteristics, and microsystem - which is focused on factors connected with family system. We used documentary data on parents victimization gathered from the electronic database from Belgrade\u27s Centers for Social Work for the period from 2010. to 2016. The sample consists of 85 files of fathers and mothers who were violated by their children, age 18-14. The data was collected and then statistically processed. The findings indicate that victims are mostly female, living in single-parent families, with poor educational, working and mental health status. It is also indicative that the share of fathers in the total number of victimized parents has a trend of growth. We noticed the differences in the structure of families from which parents come. Mothers mostly live alone with children, and fathers in a two-parent family. We find out that the predominant abusers are sons. The mental health of the perpetrators, regardless of gender, is fragile, and they are existencially dependent on their parents. Most of the parents are victimized by physical or physical and other forms of violence. The type of violence is significantly related to the sex of the abuser and the state of his mental health. Victimization is, as a rule, repeated and in a large number of cases, there is a danger of further progression of violence. Family dynamics is characterized by the absence of boundaries, rules, with parental permissiveness, and powerlessness. High dysfunctionality of family relations can be noted. In summary, the findings provide empirical confirmation of the ecosystem model assumptions.У раду ће бити ријечи о једној од најстрожије чуваних породичних тајни - насиљу дјеце над родитељима. О овом феномену веома мало знамо, иако је сва прилика да добија забрињавајуће размјере на глобалном нивоу. Домаћих истраживања виктимизације родитеља од стране дјеце готово да нема. Стога је примарни циљ наше анализе био да опишемо: обиљежја насиља, насилника и жртава, те карактеристике породичног микросистема и понудимо могућа објашења етиологије и посљедица које виктимизација има по родитеље и укупну породичну динамику. У истраживању смо користили документациону грађу центара за социјални рад на територији града Београда о пријављеним случајевима насиља дјеце над родитељима у периоду од 2010. до 2016. године. Из електронске базе центара издвојено је 85 досијеа родитеља које су виктимизовала њихова дјеца. Налази анализе су потврдили да у креирању насилних догађаја улогу играју како фактор личности и злоупотреба психоактивних супстанци (ПАС) од стране насилника, тако и породична динамика, а сва је прилика да у ову једначину треба укључити друштвени и правни третман породице и јавни диксурс о родитељима који постају жртве своје дјеце.U radu će biti riječi o jednoj od najstrožije čuvanih porodičnih tajni - nasilju djece nad roditeljima. O ovom fenomenu veoma malo znamo, iako je sva prilika da dobija zabrinjavajuće razmjere na globalnom nivou. Domaćih istraživanja viktimizacije roditelja od strane djece gotovo da nema. Stoga je primarni cilj naše analize bio da opišemo: obilježja nasilja, nasilnika i žrtava, te karakteristike porodičnog mikrosistema i ponudimo moguća objašenja etiologije i posljedica koje viktimizacija ima po roditelje i ukupnu porodičnu dinamiku. U istraživanju smo koristili dokumentacionu građu centara za socijalni rad na teritoriji grada Beograda o prijavljenim slučajevima nasilja djece nad roditeljima u periodu od 2010. do 2016. godine. Iz elektronske baze centara izdvojeno je 85 dosijea roditelja koje su viktimizovala njihova djeca. Nalazi analize su potvrdili da u kreiranju nasilnih događaja ulogu igraju kako faktor ličnosti i zloupotreba psihoaktivnih supstanci (PAS) od strane nasilnika, tako i porodična dinamika, a sva je prilika da u ovu jednačinu treba uključiti društveni i pravni tretman porodice i javni diksurs o roditeljima koji postaju žrtve svoje djece
Povodom jedne odluke Ustavnog suda Republike Srbije
Get PDFOsvrt Ustavnog suda da je za ocenu osnovanosti ustavne žalbe od prvenstvenog značaja da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti, sud završava konstatacijom "da je postupak relativno složen, pre svega zbog kompleksnih i činjeničnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku"27. Svodeći pravo na pravično suđenje garantovano članom 6 EKLJP, Ustavom RS, osnovnim načelima krivičnog procesnog prava, na puku proklamaciju, bez razmatranja konkretnih okolnosti koje mogu biti od značaja pri oceni da li postupak dugo traje, slabi funkciju Ustavnog suda kao zaštitnika ljudskih prava. Pretežnost dužine trajanja pritvora u ovom slučaju, postojanje relevenatnog zakonskog osnova za određivanje pritvora odnosno obrazloženja za produženje pritvora, prividno baca senku na značaj dužine trajanja postupka. Međutim, pitanje dugog trajanja postupka u bliskoj vezi je sa pitanjem trajanja pritvora. Davanjem odgovora na pitanje da li je sud zaista postupao sa naročitom hitnošću, bliže, zbog čega je bio onemogućen da krivični postupak ranije okonča, koji su to objektivni procesni razlozi zbog kojih sud nije bio u mogućnosti da privede kraju krivični postupak u toku koga su okrivljeni bili dostupni sudu punih šest godina, daje se i odgovor na pitanje opravdanosti trajanja pritvora dugih šest godina. Izdvojenim mišljenjem, sudija Ustavnog suda ukazuje na suštinu zbog koje se čini da je odluka problematična: "Počev od toga da je u pitanju teško krivično delo, dužina trajanja pritvora od šest godina i dva meseca, šest meseci bez uručenog obrazloženog rešenja odnosno šest meseci nemogućnosti ulaganja pravnog leka, činjenica da je jedan od dva optužena posle toliko godina trajanja postupka provedenog u pritvoru oslobođen, do toga da je postupak pred Ustavnim sudom trajao pune četiri godine i to u odnosu na ljudska prava koja se moraju razmatrati hitno."28 Ustavni sud nije našao za shodno da meritorno razmotri razloge o povredi prava iz člana 27 Ustava. Jednostavnije je bilo ustavnu žalbu odbaciti kao neblagovremenu, nego se meritorno upuštati u rešavanje situacije u kojoj suprotno svim opštim pravilima o zaštiti ljudskih prava, okrivljeni borave u pritvoru šest meseci bez formalne odluke i prava da zakonitost lišenja slobode bude ispitano u skladu sa odredbama zakona. Činjenica je da je Ustavni sud o povredama ustavnih prava odlučivao u postupku koji je trajao četiri godine. Osnovano se postavlja pitanje svrsishodnosti postupka koji tek posle četiri godine ispituje zakonitost pritvora kao hitne mere i povrede prava na slobodu i pravično suđenje. Dužnost svih organa je da o pritvoru odlučuju sa naročitom hitnošću upravo imajući u vidu značaj povrede osnovnog ljudskog prava na slobodu. Tendencija svih savremenih država jeste da u hitnim, kratkim rokovima odlučuje o povredama zagarantovanih osnovnih ljudskih prava. Suprotno postupanje sudova i državnih organa negira vladavinu prava kao vrhovni postulat državnog uređenja.Осврт Уставног суда да је за оцену основаности уставне жалбе од првенственог значаја да ли је кривични поступак вођен у складу са захтевом хитности, суд завршава констатацијом "да је поступак релативно сложен, пре свега због комплексних и чињеничних питања која надлежни суд треба да расправи и оцени и на основу којих треба да потом донесе одлуку"27. Сводећи право на правично суђење гарантовано чланом 6 ЕКЉП, Уставом РС, основним начелима кривичног процесног права, на пуку прокламацију, без разматрања конкретних околности које могу бити од значаја при оцени да ли поступак дуго траје, слаби функцију Уставног суда као заштитника људских права. Претежност дужине трајања притвора у овом случају, постојање релевенатног законског основа за одређивање притвора односно образложења за продужење притвора, привидно баца сенку на значај дужине трајања поступка. Међутим, питање дугог трајања поступка у блиској вези је са питањем трајања притвора. Давањем одговора на питање да ли је суд заиста поступао са нарочитом хитношћу, ближе, због чега је био онемогућен да кривични поступак раније оконча, који су то објективни процесни разлози због којих суд није био у могућности да приведе крају кривични поступак у току кога су окривљени били доступни суду пуних шест година, даје се и одговор на питање оправданости трајања притвора дугих шест година. Издвојеним мишљењем, судија Уставног суда указује на суштину због које се чини да је одлука проблематична: "Почев од тога да је у питању тешко кривично дело, дужина трајања притвора од шест година и два месеца, шест месеци без урученог образложеног решења односно шест месеци немогућности улагања правног лека, чињеница да је један од два оптужена после толико година трајања поступка проведеног у притвору ослобођен, до тога да је поступак пред Уставним судом трајао пуне четири године и то у односу на људска права која се морају разматрати хитно."28 Уставни суд није нашао за сходно да мериторно размотри разлоге о повреди права из члана 27 Устава. Једноставније је било уставну жалбу одбацити као неблаговремену, него се мериторно упуштати у решавање ситуације у којој супротно свим општим правилима о заштити људских права, окривљени бораве у притвору шест месеци без формалне одлуке и права да законитост лишења слободе буде испитано у складу са одредбама закона. Чињеница је да је Уставни суд о повредама уставних права одлучивао у поступку који је трајао четири године. Основано се поставља питање сврсисходности поступка који тек после четири године испитује законитост притвора као хитне мере и повреде права на слободу и правично суђење. Дужност свих органа је да о притвору одлучују са нарочитом хитношћу управо имајући у виду значај повреде основног људског права на слободу. Тенденција свих савремених држава јесте да у хитним, кратким роковима одлучује о повредама загарантованих основних људских права. Супротно поступање судова и државних органа негира владавину права као врховни постулат државног уређења.Osvrt Ustavnog suda da je za ocenu osnovanosti ustavne žalbe od prvenstvenog značaja da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti, sud završava konstatacijom "da je postupak relativno složen, pre svega zbog kompleksnih i činjeničnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku"27. Svodeći pravo na pravično suđenje garantovano članom 6 EKLJP, Ustavom RS, osnovnim načelima krivičnog procesnog prava, na puku proklamaciju, bez razmatranja konkretnih okolnosti koje mogu biti od značaja pri oceni da li postupak dugo traje, slabi funkciju Ustavnog suda kao zaštitnika ljudskih prava. Pretežnost dužine trajanja pritvora u ovom slučaju, postojanje relevenatnog zakonskog osnova za određivanje pritvora odnosno obrazloženja za produženje pritvora, prividno baca senku na značaj dužine trajanja postupka. Međutim, pitanje dugog trajanja postupka u bliskoj vezi je sa pitanjem trajanja pritvora. Davanjem odgovora na pitanje da li je sud zaista postupao sa naročitom hitnošću, bliže, zbog čega je bio onemogućen da krivični postupak ranije okonča, koji su to objektivni procesni razlozi zbog kojih sud nije bio u mogućnosti da privede kraju krivični postupak u toku koga su okrivljeni bili dostupni sudu punih šest godina, daje se i odgovor na pitanje opravdanosti trajanja pritvora dugih šest godina. Izdvojenim mišljenjem, sudija Ustavnog suda ukazuje na suštinu zbog koje se čini da je odluka problematična: "Počev od toga da je u pitanju teško krivično delo, dužina trajanja pritvora od šest godina i dva meseca, šest meseci bez uručenog obrazloženog rešenja odnosno šest meseci nemogućnosti ulaganja pravnog leka, činjenica da je jedan od dva optužena posle toliko godina trajanja postupka provedenog u pritvoru oslobođen, do toga da je postupak pred Ustavnim sudom trajao pune četiri godine i to u odnosu na ljudska prava koja se moraju razmatrati hitno."28 Ustavni sud nije našao za shodno da meritorno razmotri razloge o povredi prava iz člana 27 Ustava. Jednostavnije je bilo ustavnu žalbu odbaciti kao neblagovremenu, nego se meritorno upuštati u rešavanje situacije u kojoj suprotno svim opštim pravilima o zaštiti ljudskih prava, okrivljeni borave u pritvoru šest meseci bez formalne odluke i prava da zakonitost lišenja slobode bude ispitano u skladu sa odredbama zakona. Činjenica je da je Ustavni sud o povredama ustavnih prava odlučivao u postupku koji je trajao četiri godine. Osnovano se postavlja pitanje svrsishodnosti postupka koji tek posle četiri godine ispituje zakonitost pritvora kao hitne mere i povrede prava na slobodu i pravično suđenje. Dužnost svih organa je da o pritvoru odlučuju sa naročitom hitnošću upravo imajući u vidu značaj povrede osnovnog ljudskog prava na slobodu. Tendencija svih savremenih država jeste da u hitnim, kratkim rokovima odlučuje o povredama zagarantovanih osnovnih ljudskih prava. Suprotno postupanje sudova i državnih organa negira vladavinu prava kao vrhovni postulat državnog uređenja
Prinudni nestanak lica kao oblik zločina protiv čovečnosti u Rimskom statutu
Get PDFThe paper deals with enforced disappearance as a crime against humanity in the Rome Statute, as a source of law which precisely defines enforced disappearance for the first time. The author analyzes some particularities concerning the actus reus of this crime which contains two acts or two "stages", subjective element which is twofold, participation of the state or a political organization in the crime as a very important element of this crime, but also crime against humanity\u27s common elements which need to be met for existence of this crime. The paper also contains analyze of the International Criminal Court\u27s temporal jurisdiction because of its specificity concerning this crime. The author is giving a review of this crime elements and trying to point out eventual problems in further practice as well as potentially very extensive interpretation which can be found in literature.Рад се бави инкриминацијом принудног нестанка лица као обликом злочина против човечности у Римском статуту, извору права који први пут прецизно одређује биће овог кривичног дела. Рад анализира специфичности овог кривичног дела у погледу његове радње извршења која има два стадијума, субјективног елемента који је код овог кривичног дела двострук, учешћа државе или политичке организације као битном елементу бића овог кривичног дела али и заједничких елемената од чијег испуњења зависи и испуњење услова да би принудни нестанак био злочин против човечности. Такође, рад садржи анализу временске надлежности Сталног међународног суда у погледу овог кривичног дела због његове специфичности и у овом погледу. Ауторка даје приказ елемената бића овог кривичног дела, настојећи да укаже на евентуалне проблеме који се могу појавити у пракси код овог кривичног дела, али и потенцијално преширока тумачења на која можемо наићи у литератури.Rad se bavi inkriminacijom prinudnog nestanka lica kao oblikom zločina protiv čovečnosti u Rimskom statutu, izvoru prava koji prvi put precizno određuje biće ovog krivičnog dela. Rad analizira specifičnosti ovog krivičnog dela u pogledu njegove radnje izvršenja koja ima dva stadijuma, subjektivnog elementa koji je kod ovog krivičnog dela dvostruk, učešća države ili političke organizacije kao bitnom elementu bića ovog krivičnog dela ali i zajedničkih elemenata od čijeg ispunjenja zavisi i ispunjenje uslova da bi prinudni nestanak bio zločin protiv čovečnosti. Takođe, rad sadrži analizu vremenske nadležnosti Stalnog međunarodnog suda u pogledu ovog krivičnog dela zbog njegove specifičnosti i u ovom pogledu. Autorka daje prikaz elemenata bića ovog krivičnog dela, nastojeći da ukaže na eventualne probleme koji se mogu pojaviti u praksi kod ovog krivičnog dela, ali i potencijalno preširoka tumačenja na koja možemo naići u literaturi