Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Kazna lišenja slobode: Istorija srpskog prava u Nemanjićkoj državi, II deo, Istorija krivičnog prava, Beograd, 1931, str. 63-67.
No full textNot available in Englis
Reč redakcije
No full textThe University of Belgrade Faculty of Law has always nurtured a strong tradition of studying legal history. Names like Teodor Taranovski, Aleksandar Solovjev, Albert Vajs, Dragomir Stojčević, Ljubica Kandić, Jelena Danilović or Obrad Stanojević have left an indelible mark in this scholarly discipline – but also, for sure, in the formation of generations of lawyers who had the privilege to listen to their lectures. Fortunately, these greats left behind worthy heirs, who have also taught the members of this editorial board. Although nowadays, due to short-sighted pragmatism, the number of legal history courses at many law faculties in the country and abroad is decreasing or their status is reduced to electives instead of compulsory ones, the University of Belgrade Faculty of Law has preserved a strong trinity of compulsory subjects – Roman (private) law, Comparative legal traditions and Serbian legal history; these are supported by Ecclesiastical law and Rhetoric, which are perhaps not historical in the classical sense, but are nevertheless closely related to history. We should not forget either that the Faculty is also the home of the Forvm Romanvm – the Club of Friends of Roman Law and Antiquity, which gathers professors and students interested in the culture of antiquity and legal history in general almost every Friday night, where many renowned Serbian and foreign scholars have given their lectures, and which is celebrating its splendid 50th anniversary this year. Finally, the recently deceased Professor Alan Watson, a world-renowned comparativist and legal historian, started a foundation bearing his name at our Faculty in 2005, which awards the best student papers dealing with the main theme of Watson’s work – legal transplants.
The establishment of the “Herald of Legal History”, therefore, represents just another step forward in a series begun a long time ago, but a step we are very proud of nevertheless. The aim of this journal is to give undergraduate and postgraduate students (not necessarily of law faculties!) who are interested in legal history the opportunity to publish their work, but, at the same time, to attract those whose love for this field has not yet developed into a clear research interest. Therefore, the “Herald of Legal History” is a herald in two ways: both in the sense of a journal that will spread news from the realm of our discipline, but also in the sense that all the young authors who publish their texts in it are heralds of a new era of research. Legal history deals with antiquity and the past – but it is the voices of young people that are its future. We want to give them a chance to be heard!
We are very glad to be supported on the way to that goal by two more endeavours that give strength to legal history. One of them is the aforementioned Alan Watson Foundation: starting this year, the winning work from the Foundation’s competition will be published in the Herald, instead of on the Foundation’s website. This issue already contains the winning paper from the contest for the 2019/20 school year – the author of which, by coincidence, is one of the members of this editorial board. The second is the international student conference Iustoria, which, we hope, would be held regularly at the University of Belgrade Faculty of Law, starting from this year, and whose participants will be given the opportunity to publish their papers in our journal.
Unfortunately, the coronavirus pandemic disrupted all events, including these. Classes at our faculty were held online for most of the second semester, lectures at the Forvm were cancelled, and Iustoria was postponed from March to October this year. For the same reasons, the preparation of the first issue of our journal took longer than expected; we assume that it will see the light of day, instead of in the summer, only in the fall of 2020. Still, better late than never – in these circumstances, the most important thing is to begin the publication, and there will be time for the publishing schedule to normalize. As we write these lines, we are receiving new papers for the second issue of the Herald – and we invite all others who are interested to send us their texts!
The Herald publishes the usual types of papers that one can find in other academic journals: primarily articles that are the research work of students, but also book reviews (even of older books), as well as various event-related texts (reports from conferences and round tables, obituaries, etc.). However, there are also two less common categories: translations of articles by renowned academic authors or of source texts, done by students (from any language into Serbian or English) and interviews with renowned scholars in the field of legal history, also conducted by students. With this, we want to stimulate students to express their interest in legal history in any way that suits them best!
In the end, we would like to thank everyone who made the publication of the Herald possible. First of all, to the members of the Department of Legal History of the University of Belgrade Faculty of Law, who initiated its establishment, and to Professor Zoran Mirković, Dean of the Faculty, who passed the decision to found the journal and appointed us as members of the editorial board. Then, to all the professors who supported the journal as members of the extended editorial board, and contributed their valuable advice to make it better, as well as to all who agreed to be reviewers for our journal and thus helped improve the quality of the papers published in it. To all those who participated in the work of shaping the journal in order for you to see it in the best possible shape – from cover design, through proofreading, to prepress. And, finally, we are most grateful to our authors – for being interested in legal history and for having passion and interest in scholarly work, sometimes from the first year of their undergraduate studies! Without all of you, this journal would not exist – so thank you very much, and stay with us! So that, over time, publishing the Herald would also become a beautiful and long tradition.
editorial board of the Herald of Legal History:
Ass. Prof. Dr Nina Kršljanin, Editor-in-Chief
David Vučinić, Deputy Editor-in-Chief
Sava Vojnović, Đina Glavčić Kostić, Miloš Knežević, Anita Stanković, Đorđe StepićПравни факултет Универзитета у Београду увек је неговао јаку традицију изучавања правне историје. Имена попут Теодора Тарановског, Александра Соловјева, Алберта Вајса, Драгомира Стојчевића, Љубице Кандић, Јелене Даниловић или Обрада Станојевића оставила су неизбрисив траг у овој научној дисциплини – али и, сасвим сигурно, у формирању генерација правника које су имале ту привилегију да слушају њихова предавања. Срећом, ови великани су оставили иза себе достојне наследнике, који су предавали и члановима ове редакције. Мада се у данашње време, услед кратковидог прагматизма, на многим правним факултетима у земљи и иностранству број правноисторијских предмета смањује или њихов статус своди на изборне уместо обавезних, Правни факултет Универзитета у Београду очувао је снажно тројство општеобавезних предмета – Римско (приватно) право, Упоредну правну традицију и Српску правну историју; приде, њих подржавају предмети Црквено право и Реторика, који можда нису историјски у класичном смислу те речи, али су свакако уско повезани са историјом. Не треба сметнути с ума ни да на Факултету постоји Forvm Romanvm – Клуб пријатеља римског права и антике, који скоро сваког петка увече окупља професоре и студенте заинтересоване за културу антике и правну историју уопште, у којем су предавања држали многи великани домаће и светске науке, а који управо ове године слави блиставих 50 година постојања. Коначно, недавно преминули професор Алан Вотсон, компаративиста и правни историчар светског гласа, основао је 2005. године на нашем факултету фондацију која носи његово име, а која награђује најбоље студентске радове који се баве главном темом из Вотсоновог опуса – правним трансплантима.
Оснивање „Весника правне историје“, дакле, представља само један даљи корак у одавно започетом низу, али то је ипак корак на који смо веома поносни. Циљ овог часописа је да студентима основних и постдипломских студија (не нужно правних факултета!) заинтересованим за правну историју пружи прилику да објаве своје радове, али и да тиме привуче оне код којих се љубав према овој области још увек није развила у јасно истраживачко интересовање. Стога, „Весник правне историје“ је весник двоструко: и у смислу гласила које ће ширити новости из света наше дисциплине, али и у том смислу да је сваки млади аутор који буде објавио свој текст у њему весник једне нове епохе истраживања. Правна историја се бави старином и прошлошћу – али управо су гласови младих њена будућност. Желимо да им пружимо прилику да се чују!
Веома нам је драго што нас на путу ка том циљу подржавају још два подухвата који дају снагу правној историји. Једно је већ поменута Фондација Алан Вотсон: почев од ове године, победнички рад са конкурса Фондације ће се, уместо на веб страници Фондације, објављивати у Веснику. У овом броју се већ налази победнички рад са конкурса за 2019/20 школску годину – чији аутор је, стицајем околности, један од чланова ове редакције. Друго је међународна студентска конференција Iustoria, која ће се почев од ове године, надамо се, редовно одржавати на Правном факултету Универзитета у Београду, а чијим учесницима ћемо дати прилику да објаве радове у нашем часопису.
Нажалост, пандемија коронавируса пореметила је сва збивања, па и ова. Настава на нашем факултету је већи део другог семестра држана онлајн, предавања на Форуму су отказана, а Iustoria је од марта одложена за октобар ове године. Из истих разлога, и припрема првог броја нашег часописа потрајала је више него што смо очекивали, па претпостављамо да ће светло дана угледати, уместо на лето, тек на јесен 2020. године. Ипак, боље икад него никад – у овим околностима, најбитније је да започнемо са излажењем, па ће бити времена да се распоред објављивања нормализује. Већ док пишемо ове редове, пристижу нам и нови радови за други број Весника – и позивамо и све друге заинтересоване да нам пошаљу своје текстове!
Весник објављује уобичајене врсте радова које можете наћи и у другим академским часописима: пре свега чланке који представљају истраживачки рад студената, али и приказе књига (макар биле и старијег датума излажења), као и разне пригодне текстове (извештаје с конференција и округлих столова, некрологе и сл.). Међутим, ту су и две мање уобичајене категорије: студентски преводи чланака реномираних академских аутора или изворних текстова (са било ког језика на српски или енглески) и интервјуи са реномираним научницима који се баве правном историјом, а које, такође, обављају студенти. Овиме желимо да стимулишемо студенте да на било који начин који им највише лежи испоље своје интересовање за правну историју!
На крају, желели бисмо да се захвалимо свима који су излажење Весника учинили могућим. Пре свега, члановима Катедре за правну историју Правног факултета Универзитета у Београду, који су покренули иницијативу за његово оснивање, и професору Зорану Мирковићу, декану Факултета, који је донео одлуку о оснивању часописа и именовао нас за чланове редакције. Затим, свим професорима који су подржали часопис као чланови проширеног уређивачког одбора, и својим вредним саветима допринели да он буде бољи, као и свима који су пристали да буду рецензенти за наш часопис и да тако помогну побољшању квалитета радова који се у њему објављују. Свима који су учествовали у пословима уобличавања часописа како би вас поздравио у што лепшем руху – од дизајна корица, преко лектуре, до припреме за штампу. И, коначно, највише смо захвални нашим ауторима – што их занима правна историја и што имају жара и интересовања за научни рад, каткад већ и од прве године основних студија! Без свих вас не би било овог часописа – стога искрено хвала и останите са нама! Да, са временом, и издавање Весника постане једна лепа и дуга традиција.
редакција Весника правне историје:
доц. др Нина Кршљанин, главни уредник
Давид Вучинић, заменик главног уредника
Сава Војновић, Ђина Главчић Костић, Милош Кнежевић, Анита Станковић, Ђорђе Степи
Dokazni značaj fotografija, audio i video snimaka koji nisu proizašli iz dokaznih radnji
Get PDFGiven that citizens are not authorized to conduct evidentiary actions, and it is indisputable that the citizens today, with the development of technology, can capture and photograph events around them at almost any time, the object of this paper is to determine the probative value of photographs and recordings made by citizens. The question of the probative value of the afore mentioned photographs and recordings is raised primarily in connection with the violation of the right to privacy of the persons who were recorded. The CPC/2011 only lays down certain evidentiary prohibitions in one general way. Therefore, the author analyzes relevant legal provisions aimed at protecting the right to privacy of citizens. First, photographs and recordings made by citizens must not result from a crime. The relevant offenses are unauthorized wiretapping and recording and unauthorized photographing. In support of the fact that photographs and recordings of someone committing a crime constitute admissible evidence, it is also reflected in the provision of the Public Information and Media Act which establishes derogations from the right to privacy if the person has attracted public attention through his public statements or behavior in private, family or professional life and thus gave rise to the publication of information or records. Second, in the case of photographs and recordings taken on security cameras installed to protect the security of people and property, which monitor public areas or facilities or premises that are privately owned and if the cameras are installed in accordance with the Private Security Act, we consider such recordings and photographs should be admissible evidence. Finally, we consider that the evidence obtained illegally by the court should be distinguished from the evidence obtained illegally by the citizens. This means that a lesser criterion should be applied especially if the citizen violated someone\u27s right to privacy by the necessity of providing evidence, and especially if he/she was damaged by criminal acts.Закоником о кривичном поступку регулисано је спровођење доказних радњи од стране органа поступка, а у оквиру неких од њих могуће је сачињавање фотографија, аудио и видео записа у доказну сврху. С обзиром на то да грађани нису овлашћени да спроводе доказне радње, а неспорно је да данас са развојем технологије могу у готово сваком тренутку да снимају и фотографишу дешавања око себе, предмет овога рада јесте утврђивање доказног значаја фотографија и аудио и видео записа које су сачинили грађани. Законик само на један уопштен начин прописује одређене доказне забране. Питање доказног кредибилитета наведених фотографија и снимака поставља се пре свега у вези са повредом права на приватност особа које су фотографисане односно снимане, те стога аутор анализира релевантне законске одредбе које имају за циљ да заштите право на приватност грађана као и одређену судску праксу. Аутор износи закључке када и у којим ситуацијама би требало дозволити коришћење фотографија и аудио и видео снимака које су сачинили грађани као доказа у кривичном поступку.Zakonikom o krivičnom postupku regulisano je sprovođenje dokaznih radnji od strane organa postupka, a u okviru nekih od njih moguće je sačinjavanje fotografija, audio i video zapisa u dokaznu svrhu. S obzirom na to da građani nisu ovlašćeni da sprovode dokazne radnje, a nesporno je da danas sa razvojem tehnologije mogu u gotovo svakom trenutku da snimaju i fotografišu dešavanja oko sebe, predmet ovoga rada jeste utvrđivanje dokaznog značaja fotografija i audio i video zapisa koje su sačinili građani. Zakonik samo na jedan uopšten način propisuje određene dokazne zabrane. Pitanje dokaznog kredibiliteta navedenih fotografija i snimaka postavlja se pre svega u vezi sa povredom prava na privatnost osoba koje su fotografisane odnosno snimane, te stoga autor analizira relevantne zakonske odredbe koje imaju za cilj da zaštite pravo na privatnost građana kao i određenu sudsku praksu. Autor iznosi zaključke kada i u kojim situacijama bi trebalo dozvoliti korišćenje fotografija i audio i video snimaka koje su sačinili građani kao dokaza u krivičnom postupku
Pretresanje advokatske kancelarije u Nemačkoj
Get PDFSearch at a lawyer\u27s office and seizure of certain objects found on that occasion for the purposes of criminal proceedings in Germany are carried out with certain legal restrictions, which serve as a procedural safeguard of confidence between lawyer and party. In addition, some criteria have been created in case law to justify intervention in this protected sphere. The subject of the paper is presentation and analysis of those legal provisions and attitudes from court practice.У Немачкој се претресање адвокатске канцеларије и привремено одузимање предмета за потребе кривичног поступка врши уз одређена законска ограничења која служе заштити односа поверења између адвоката и странке. У судској пракси су створени додатни критеријуми за оправдање уласка у ову заштићену сферу. Предмет рада је приказ и анализа законских одредаба и ставова судске праксе о претресању адвокатске канцеларије и привременом одузимању предмета пронађених том приликом.U Nemačkoj se pretresanje advokatske kancelarije i privremeno oduzimanje predmeta za potrebe krivičnog postupka vrši uz određena zakonska ograničenja koja služe zaštiti odnosa poverenja između advokata i stranke. U sudskoj praksi su stvoreni dodatni kriterijumi za opravdanje ulaska u ovu zaštićenu sferu. Predmet rada je prikaz i analiza zakonskih odredaba i stavova sudske prakse o pretresanju advokatske kancelarije i privremenom oduzimanju predmeta pronađenih tom prilikom
Mladi delinkvent: Ispitivanje nekih aspekata medijske konstrukcije identiteta
Get PDFThe subject of this paper is the enquiry into the process of constructing the notion of "young delinquent" within mass media discourse, according to its genetic, social, as well as aspects relevant to the opening of certain issues within the framework of discourse analysis and philosophy of media. Therefore, our consideration - oscillating constantly between relevant macro and micro-levels of analysis - will not be limited solely to the understanding of the link between representation of delinquency and its potential consequences for social reality, but also the elaboration of some discursive processes, which represent the core aspects of this notion\u27s symbolic potency.Предмет овог рада је испитивање процеса конструкције појма "млади делинквент" у медијима масовног општења, према његовим генетичким, социјалним, али и аспектима релевантним за отварање одређених питања у оквирима анализе дискурса и филозофије медија. Стога, наше разматрање - у константној осцилацији између макрои микро-плана - се неће ограничити искључиво на разумевање везе између медијске репрезентације делинквенције и њених потенцијалних последица по друштвену стварност, већ и на елаборацију дискурзивних процеса који представљају језгро симболичке потенције овог појма.Predmet ovog rada je ispitivanje procesa konstrukcije pojma "mladi delinkvent" u medijima masovnog opštenja, prema njegovim genetičkim, socijalnim, ali i aspektima relevantnim za otvaranje određenih pitanja u okvirima analize diskursa i filozofije medija. Stoga, naše razmatranje - u konstantnoj oscilaciji između makroi mikro-plana - se neće ograničiti isključivo na razumevanje veze između medijske reprezentacije delinkvencije i njenih potencijalnih posledica po društvenu stvarnost, već i na elaboraciju diskurzivnih procesa koji predstavljaju jezgro simboličke potencije ovog pojma
Kriminalitet maloletnica u Beogradu: Studija o identifikaciji podgrupa
Get PDFThe paper theoretically and empirically analyzes girl\u27s crime and especially is oriented toward possible identifying of two distinct subgroups of girls offenders: aggressive and nonaggressive. Considering that in criminological literature term aggression is not the same as the term violence, we decided to conduct two analyzes: comparison of aggressive and nonaggressive girls as well as comparison of violent and nonviolent. The study is based on the sample of 59 juvenile girls and the data obtained in four departments of the Center for Social Work in Belgrade for the period 2009-2019. We used chi-square test and binary regression (SPSS program) to evaluate relatedness between independent variables on three different levels (individual, family and social) and distinction based on aggression/violence of girls. First of all, we concluded that the classification of girls on aggressive and nonaggressive is more relevant than classification on violent/nonviolent. On individual level only one independent variable was statistically significant and that was the age. Younger girls tend to commit more aggressive acts in comparison to nonaggressive. On the family level following variables are of significant importance: psychopathology of fathers including alcohol and substance abuse, aggressive behavior and criminal conviction. Furthermore, the number of stressfull life events such as change of caregivers due to divorce, detah or deprivation of parental rights explains why some girls behave aggressively. Also, parental disciplinary practice is of special importance considering that inadequate discipline of both parents influences the aggressive as well as the violent outcome in girls. Finally, experience of physical victimization in the family is a strong predictor for aggressive as well as for violent behaviour. The same is true for the family violence between parents. On the social level of analysis we tested two variables: the role of peers and school achievement. Both are important in prediction of aggression. If juvenile girls have peers prone to criminal activities it is more possible for them to behave aggressively. As for the school achievement we concluded that success in both elementary and high school influences girls to be aggressive or violent. As for the termination of education and expulsion relatedness does not exist. Study has some limitations. Due to the relatively small sample it is necessary in future research to test the influence of analyzed variables. Also, we could not obtain data for other independent variables and this should be also done (for example in many files we could not determine the level of girl\u27s intelligence, depression, anxiety and conduct disorder). Furthermore, future research should try to make more detailed classification of girls offenders in order to differentiate between those who commit only aggressive acts, those who commit both aggressive and nonaggressive acts and those who are not aggressive at all. The last group needs to be classified into further subgroups with regard to crimes committed.Предмет рада је теоријска и емпиријска анализа криминалитета малолетница, тачније испитивање да ли међу малолетним преступницама може да се направи класификација између агресивних и оних које то нису. Рад је заснован на истраживању које је спроведено за период 2009-2019. године за подручје Београда, а подаци су за укупно 59 малолетница прикупљени у центрима за социјални рад у четири београдске општине. У криминолошкој литератури прави се разлика између агресије и насиља, а истраживање је спроведено тако да укаже на евентуалне разлике између агресивних и неагресивних малолетница, као и насилних и ненасилних. Резултати указују да се прва класификација испоставила као релевантнија на плану успостављања разлика између малолетних преступница. Агресивне малолетнице остваривале су лошије резултате у односу на неагресивне у погледу више тестираних независних варијабли на три нивоа посматрања: индивидуални, породични и социјални.Predmet rada je teorijska i empirijska analiza kriminaliteta maloletnica, tačnije ispitivanje da li među maloletnim prestupnicama može da se napravi klasifikacija između agresivnih i onih koje to nisu. Rad je zasnovan na istraživanju koje je sprovedeno za period 2009-2019. godine za područje Beograda, a podaci su za ukupno 59 maloletnica prikupljeni u centrima za socijalni rad u četiri beogradske opštine. U kriminološkoj literaturi pravi se razlika između agresije i nasilja, a istraživanje je sprovedeno tako da ukaže na eventualne razlike između agresivnih i neagresivnih maloletnica, kao i nasilnih i nenasilnih. Rezultati ukazuju da se prva klasifikacija ispostavila kao relevantnija na planu uspostavljanja razlika između maloletnih prestupnica. Agresivne maloletnice ostvarivale su lošije rezultate u odnosu na neagresivne u pogledu više testiranih nezavisnih varijabli na tri nivoa posmatranja: individualni, porodični i socijalni
Lišavanje slobode u ustanovama socijalne zaštite
Get PDFA large number of beneficiaries who are accommodated in social welfare homes are persons with mental disabilities. Most of them are locked up and prevented from leaving those institutions by their own will. They are virtually deprived of their liberty, with the explanation that it is in their "best interest". However, there is no legal ground in the Serbian legal system for the deprivation of liberty of beneficiaries of social welfare institutions. Such treatment is contrary to Article 27 of the Serbian Constitution according to which "deprivation of liberty is allowed only for the reasons and in the procedure provided for by law". It also contravenes Article 5 of the European Convention on Human Rights, according to which "no one shall be deprived of his liberty save... in accordance with a procedure prescribed by law". After years of ignoring the Ombudsman\u27s recommendation to stop deprivation of liberty without valid legal ground, the Ministry responsible for social affairs in 2019 tried to regulate the said conduct. However, the offered versions of the Draft Law contain numerous shortcomings and contradict current standards. This paper is an attempt to argue for the unsustainability of the solutions offered.Велики број корисника у установама социјалне заштите домског типа су лица са менталним инвалидитетом, од којих су многи закључани или на други начин онемогућени да својевољно напусте те установе. Фактички су лишени слободе, уз објашњење да је то у њиховом "најбољем интересу". Међутим, у правном систему Србије не постоји правни основ за лишавање слободе корисника у установама социјалне заштите. Такво поступање је у супротности са чланом 27. Устава Србије по коме је "лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом. То је у супротности и са чланом 5. Европске конвенције о људским правима по коме "нико не може бити лишен слободе осим из разлога и у складу са законом прописаним поступком". Након вишегодишњег игнорисања препорука Заштитника грађана да се престане са лишавањем слободе које нема ваљан правни основ, Министарство надлежно за социјална питања је током 2019. године покушало да наведено поступање уреди законом. Међутим, понуђене верзије Нацрта закона садрже бројне недостатке и у супротности су са важећим стандардима. Овај рад представља покушај да се аргументовано укаже на неодрживост понуђених решења.Veliki broj korisnika u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa su lica sa mentalnim invaliditetom, od kojih su mnogi zaključani ili na drugi način onemogućeni da svojevoljno napuste te ustanove. Faktički su lišeni slobode, uz objašnjenje da je to u njihovom "najboljem interesu". Međutim, u pravnom sistemu Srbije ne postoji pravni osnov za lišavanje slobode korisnika u ustanovama socijalne zaštite. Takvo postupanje je u suprotnosti sa članom 27. Ustava Srbije po kome je "lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. To je u suprotnosti i sa članom 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima po kome "niko ne može biti lišen slobode osim iz razloga i u skladu sa zakonom propisanim postupkom". Nakon višegodišnjeg ignorisanja preporuka Zaštitnika građana da se prestane sa lišavanjem slobode koje nema valjan pravni osnov, Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja je tokom 2019. godine pokušalo da navedeno postupanje uredi zakonom. Međutim, ponuđene verzije Nacrta zakona sadrže brojne nedostatke i u suprotnosti su sa važećim standardima. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se argumentovano ukaže na neodrživost ponuđenih rešenja
