Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Zelena kriminologija: Ponovo o refleksijama, povezanostima i horizontima
Get PDFThis paper traces aspects of the development of a \u27green\u27 criminology. It starts with personal reflections and then describes the emergence of explicit statements of a green criminological perspective. Initially these statements were independently voiced in different parts of the world but they reflected shared concerns. These works have found unification as a \u27green\u27, \u27eco-global\u27 or \u27conservation\u27 criminology. The paper reviews the classifications available when talking about not only legally - defined crimes but also legally perpetrated harms, as well as typologies of such harms and crimes. It then looks at the integration of \u27green\u27 and \u27traditional\u27 criminological thinking before briefly exploring four dimensions of concern for today and the future.Овај рад прати аспекте развоја зелене криминологије. Почиње са личном рефлексијом и затим описује настајање експлицитних ставова зелене криминолошке перспективе. Иницијално ове изјаве су независно споменуте у различитим деловима света, али су рефлектовале заједничке бриге. Ови радови су се ујединили као \u27зелена\u27, \u27еко - глобална\u27 или \u27очувалачка\u27 криминологија. Рад приказује доступне класификације када се говори не само о у праву дефинисаним злочинима него и о легално начињеној штети, као и о типологији таквих штета и злочина. Онда се бави интеграцијом \u27зеленог\u27 и \u27tradicionalnog\u27 криминолошког размишљања пре него што кратко изучава четири димензије брига за данас и за будућност.Ovaj rad prati aspekte razvoja zelene kriminologije. Počinje sa ličnom refleksijom i zatim opisuje nastajanje eksplicitnih stavova zelene kriminološke perspektive. Inicijalno ove izjave su nezavisno spomenute u različitim delovima sveta, ali su reflektovale zajedničke brige. Ovi radovi su se ujedinili kao \u27zelena\u27, \u27eko - globalna\u27 ili \u27očuvalačka\u27 kriminologija. Rad prikazuje dostupne klasifikacije kada se govori ne samo o u pravu definisanim zločinima nego i o legalno načinjenoj šteti, kao i o tipologiji takvih šteta i zločina. Onda se bavi integracijom \u27zelenog\u27 i \u27tradicionalnog\u27 kriminološkog razmišljanja pre nego što kratko izučava četiri dimenzije briga za danas i za budućnost
Načelo zakonitosti i suđenje za zločin protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini
Get PDFThe paper deals with the principle of legality from the perspective of crime against humanity proceedings in Bosnia and Herzegovina (BiH). During the armed conflict in BiH many war crimes were committed, among all others, a lot of crimes against humanity. In the time when the crimes were committed, a crime against humanity was not prescribed by the in effect criminal code. Despite that fact, criminal courts in BiH convicted numerous offenders for crimes against humanity on the basis of its prescription in international law. That led the author to the question: what was the path of crime against humanity proceedings in BiH? In the first part of the paper, the author gives an overview on the matter of jurisdiction for crime against humanity in BiH and position of principle of legality in the BiH legal system. That part also contains the insight into the main characteristics of the principle of legality\u27s understanding in different legal traditions, but also the insight into this principle understanding in the international (criminal) law. In the second part, the author analyses Court of BiH\u27s judgments in order to find out what was the source of law used by this court for its crime against humanity convictions. Thereafter, the author analyses Constitutional Court of BiH\u27s decisions related to the alleged breach of BH Constitution and ECHR in relation to the principle of legality regarding crime against humanity proceedings. At the end, the paper gives the overview of ECtHR case law related to the crime against humanity proceedings in BiH - Šimšić v. BiH and Maktouf and Damjanović v. BiH cases. In the last part, the author, taking into consideration understanding the principle of legality in BiH legal tradition, presents the main conceptual problems that were raised from the crime against humanity proceedings in BiH.Рад се бави суђењем за злочин против човечности у Босни и Херцеговини (БиХ) посматраним кроз призму начела законитости. Суђење за злочин против човечности у БиХ отворило је питање поштовања начела законитости у овим суђењима и учинило видљивим низ антагонизама у погледу схватања овог начела у различитим гранама права и правним системима. У том светлу, рад настоји да одговори на питање како је дошло до суђења за злочин против човечности у оквиру правосудног система БиХ, а уважавајући чињеницу да злочин против човечности није био прописан у закону времена извршења кривичног дела, те које су реперкусије таквог суђења по начело законитости како је оно схваћено у континенталној кривичноправној традицији. У раду се појашњава структура правосудног система у БиХ у контексту надлежности за суђење злочина против човечности, као и положај начела законитости у законодавству БиХ. Потом се рад бави развојним путем суђења за злочин против човечности у БиХ кроз анализу судске праксе Суда Босне и Херцеговине, Уставног суда Босне и Херцеговине и Европског суда за људска права, која је повезана са питањем поштовања начела законитости у овим суђењима. Коначно, у раду се настоји дати приказ схватања начела законитости у оквиру различитих грана права и утврдити њихов однос са начелом законитости посматраним из угла континенталне кривичноправне традиције.Rad se bavi suđenjem za zločin protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini (BiH) posmatranim kroz prizmu načela zakonitosti. Suđenje za zločin protiv čovečnosti u BiH otvorilo je pitanje poštovanja načela zakonitosti u ovim suđenjima i učinilo vidljivim niz antagonizama u pogledu shvatanja ovog načela u različitim granama prava i pravnim sistemima. U tom svetlu, rad nastoji da odgovori na pitanje kako je došlo do suđenja za zločin protiv čovečnosti u okviru pravosudnog sistema BiH, a uvažavajući činjenicu da zločin protiv čovečnosti nije bio propisan u zakonu vremena izvršenja krivičnog dela, te koje su reperkusije takvog suđenja po načelo zakonitosti kako je ono shvaćeno u kontinentalnoj krivičnopravnoj tradiciji. U radu se pojašnjava struktura pravosudnog sistema u BiH u kontekstu nadležnosti za suđenje zločina protiv čovečnosti, kao i položaj načela zakonitosti u zakonodavstvu BiH. Potom se rad bavi razvojnim putem suđenja za zločin protiv čovečnosti u BiH kroz analizu sudske prakse Suda Bosne i Hercegovine, Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava, koja je povezana sa pitanjem poštovanja načela zakonitosti u ovim suđenjima. Konačno, u radu se nastoji dati prikaz shvatanja načela zakonitosti u okviru različitih grana prava i utvrditi njihov odnos sa načelom zakonitosti posmatranim iz ugla kontinentalne krivičnopravne tradicije
ОСВРТ НА УТИЦАЈ РЕЛИГИЈЕ НА УР-НАМУОВ ЗАКОНИК
Get PDFThe Sumerian civilization left us, among their many achievements, the oldest preserved law code – the Code of Ur-Nammu, over four millennia old. Seeing how this legal code is mainly of a secular nature, the connection between it and the polytheistic Sumerian religion seems indirect at first sight. However, religion is, in fact, one of the crucial factors which allows us to understand both this one and the later cuneiform law codes. The religious influence is most prominent in the prologue of the legal code, which depicts the ruler as a god incarnate. The legislator uses religion, which had an enormous influence on daily life in all ancientcivilizations, as a powerful tool which could help him achieve his goal – placing all segments of society under his command. It exerted less influence on the norms of the legal code, though even there the contents are not entirely secular. The religious base is found in two provisions concerning the ordeal by water, an irrational judicial practice established on the belief that a god, as supreme judge, would not allow the lawbreaker to avoid punishment. Finally, one norm which concerns the oath is directly connected to religion. Сумерска цивилизација је, осим многих достигнућа, изнедрила и најстарији сачувани правни споменик – Ур-Намуов законик, који је стар преко четири миленијума. С обзиром на то да је законик махом световни текст, веза између њега и политеистичке сумерске религије на први поглед изгледа посредна. Међутим, управо је религија један од кључних фактора који омогућују разумевање и овог, а и каснијих клинописних зборника. Највише места она је добила у прологу законика, у којем се владар представља као отелотворење богова на земљи. Законодавац користи религију, која је у свим древним цивилизацијама имала огроман утицај на свакодневни живот, као моћно средство за постизање жељеног циља – покоравања свих слојева становништва његовим наредбама. Мањи утицај је остварила на саме норме законика, али ни ту није потпуно преовладао секуларни карактер. Религијско утемељење постоји у две одредбе које се тичу божјег суда реке, ирационалног доказног средства утемељеног на веровању да бог, као врховни судија, неће дозволити прекршиоцу норме да избегне казну. Најзад, у директној вези са религијом је и једна норма која се тиче заклетве
OGRANIČENJE SLOBODE MEDIJA PRAVOM NA ČAST I UGLED JAVNIH FUNKCIONERA
Get PDFFreedom of media is of core interest for democratic society, and its restrictions must be prescribed by law, necessary and established for reaching particular legitimate interests. European convention on human rights in Art. 10 (2) states that one of those interests are protection of reputation or rights of others. When it comes to public individuals, their right to reputation is reduced in compare to the rights of ones who are not working in areas of public interest. These rights are not autonomously stated in European Convention, but because of broad interpretation of right to privacy from Art. 8 of Convention, European Court protects those rights.Sloboda medija ima vitalan značaj za demokratsko društvo, a njena ograničenja moraju biti propisana zakonom, neophodna i ustanovljena radi ostvarivanja određenog legitimnog interesa. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10, stav 2 propisuje da je jedan od tih interesa pravo na čast i ugled i druga prava pojdinca. Pravo javnih funkcionera na ugled i čast suženo je u odnosu na lica koja se ne bave poslovima od javnog interesa. Ta prava nisu na autonoman način garantovana Evropskom konvencijom, ali zahvaljujući ekstenzivnom tumačenju prava na privatnost iz člana 8 Konvencije Evropski sud priznaje zaštitu tih prava
THE REFLECTION OF WTO BRAZILIAN DISPUTE SETTLEMENTS ON DOMESTIC LAW: A PLACE TO LEGAL PLURALISM?
Get PDFInternational trade law, followed by the development of legal mechanisms for regulation of multilateral trading system, from General Agreement on Tariffs and Trade – GATT (1948–94), Uruguay Round (1986–94) to World Trade Organization – WTO (1995) dispute settlement system is the current scenario of the world economy transactions. This paper aims to analyze whether Brazilian activism in the world trading system may be identified in the WTO Dispute Settlement dealing with the concept of direct effect on international law. Since 1995, Brazil has been an assiduous claimant at the WTO and at the South American Common Market (MERCOSUR) dispute mechanism. However, explaining Brazilian participation at the WTO Dispute Settlement Body (DSB) requires a collision between the Brazilian private sector and the political relevance that trade disputes have acquired
IZAZOVI I GRANICE CENTRALIZOVANE KONTROLE USTAVNOSTI – EVROPSKI MODEL
Get PDFIn this paper I will explore the genesis and main features of the European model, along with the reasons why it was established in the European countries within the three generations – first after the World War II, later in Spain and Portugal, and at last in postcommunist countries during the 90s. The last chapter will be dedicated to the matter of potential crisis of the European model – I will discuss the problems emerging from the practice of the constitutional courts. Are there internal or external pressures for the decentralisation of the constitutional review in Europe?U ovom radu biće izloženi geneza i osnovne karakteristike Evropskog modela kao i razlozi zbog kojih je prihvaćen u evropskim zemljama, kako po završetku Drugog svetskog rata, tako i devedesetih godina u zemljama postsocijalističkog režima. Poslednji segment rada biće posvećen pitanju krize evropskog modela – koji su to problemi uočeni u praksi evropskih ustavnih sudova, kao i da li postoji potreba i tendencija ka decentralizaciji kontrole ustavnosti i zakonitosti
JUDICIAL AGENCY AND LEGAL MEANS IN JUDICIALIZATION OF POLITICS
Get PDFLaw’s autonomy from politics has been in decline. Theories have been formulated to provide explanations for the development. However, these debates have overlooked the role of judicial agency in the construction of the Court’s own fate. Judicial agency has a lot to determine when courts embark on their mission of embracing political circumstances surrounding them. The present paper argues that insistence on neutral principles by Legal Process School can be guiding for courts to devise judicial techniques that enable warranted appearance of neutrality. Two cases decided by the Israeli Supreme Court will be discussed to elaborate on the argument defended in the paper. In these cases, the Israeli Supreme Court constructs its institutional security by engaging in a principled line of reasoning across its evolving jurisprudence on the same political issue, namely by first exhausting more solid legal arguments and imposing conclusive constitutional resolutions once these less controversial decisions are implemented
REVITALIZACIJA RADBRUHOVE FORMULE U TEORIJI ROBERTA ALEKSIJA
Get PDF In trying to unravel the quandary of the concept of law, Robert Alexy stipulated some sort of an eclectic non-postivistic theory of law which consists of three arguments: from Correctness, Injustice and Principles. He believes in the possibility of a rational justification of objective morality, which he incorporates into the aforementioned three arguments, claiming that law and morality are conceptually connected. This paper will question the limitations of such an approach. The Argument from Correctness states that no system can be considered to have a legal nature if it does not claim correctness, while it will be seen as defective if it does claim, but does not fulfill correctness. On the other hand, the Argument from Injustice is an addition to the previous thesis, through the revitalization of the Radbruch Intolerability and Disavowal Formula – subtracting legal nature from extremely unjust norms. The paper evaluates main objections pointed towards such a conception of law, as well as general problems which may occur within the Arguments from Correctness and Injustice. Pokušavajući da odgonetne pitanje koncepta prava, Robert Aleksi formira jednu vrstu eklektičke nepozitivističke teorije o pravu koja se sastoji od tri argumenta: ispravnosti, nepravde i principa. On polazi od racionalne mogućnosti za utvrđivanjem objektivnog morala, koji inkorporira u pomenuta tri argumenta, pokušavajući da dokaže konceptualnu povezanost prava i morala, odnosno pravde. Ovaj rad će preispitati domete takvog pristupa. Argument ispravnosti postulira da se nijedan sistem ne može smatrati pravnim ukoliko ne tvrdi ispravnost, dok će se smatrati pravno defektnim ukoliko je ne ispunjava, kao što će i sve individualno uzete norme biti manljive ako ne tvrde ili ne ispunjavaju ispravnost. S druge strane, argument nepravde dopunjuje prethodne teze time što obnavlja Radbruhovu formulu nepodnošljivosti i poricanja – oduzimajući pravnu prirodu normama koje su nepodnošljivo nepravedne. Rad se osvrće na glavne zamerke upućene takvoj koncepciji prava i to prevashodno spram prevelike nedorečenosti Aleksijevih teza, kao i načelnih problema koji se mogu javiti u okviru argumenta nepravde i ispravnosti, na kojima će biti fokus
Policija u mađarskom krivičnom postupku
No full textThe police play a key role in the Hungarian criminal justice system. In addition to the legality supervision and effective professional management of the prosecution, the police have performed investigative tasks, which has procedural autonomy in initiating differentiated procedural methods in the reconnaissance and examination phase. The investigation consists of reconnaissance and investigation. In contrast, in the examination phase, they work under the direction of the prosecution. In addition to the general police, there are special police bodies in the country that do not have investigative powers but can take part in the preparatory process at the initial stage of the investigation, in particular by collecting data to establish the suspicion of a crime. Such bodies are the National Defense Service for Internal Corruption and Terrorism and the Counter-Terrorism Center. In our article, we provide an overview of the role of the police in a state organization. In accordance with that, we analyze the police\u27s law enforcement role, outline the investigative activities of the Hungarian police and their tasks in criminal proceedings.Полиција има кључну улогу у мађарском кривичноправном систему. Поред надзора над законитошћу и ефикасног професионалног управљања гоњењем, полиција обавља и истражне радње и има аутономију поступка у покретању различитих процедуралних метода у фази извиђања и испитивања. Истрага се састоји од извиђања и истраге. Супротно томе, у фази испитивања, они раде под руководством тужилаштва. Поред опште полиције, у земљи постоје посебна полицијска тела која немају истражна овлашћења, али могу да учествују у припремном процесу у почетној фази истраге, нарочито прикупљањем података за утврђивање сумње за кривично дело. Таква тела су Национална служба одбране за унутрашњу корупцију и тероризам и Центар за борбу против тероризма. У нашем раду, пружамо преглед улоге полиције у државној организацији. У складу са тим, анализирамо улогу полиције у спровођењу закона, наводимо истражне активности мађарске полиције и њихове задатке у кривичном поступку.Policija ima ključnu ulogu u mađarskom krivičnopravnom sistemu. Pored nadzora nad zakonitošću i efikasnog profesionalnog upravljanja gonjenjem, policija obavlja i istražne radnje i ima autonomiju postupka u pokretanju različitih proceduralnih metoda u fazi izviđanja i ispitivanja. Istraga se sastoji od izviđanja i istrage. Suprotno tome, u fazi ispitivanja, oni rade pod rukovodstvom tužilaštva. Pored opšte policije, u zemlji postoje posebna policijska tela koja nemaju istražna ovlašćenja, ali mogu da učestvuju u pripremnom procesu u početnoj fazi istrage, naročito prikupljanjem podataka za utvrđivanje sumnje za krivično delo. Takva tela su Nacionalna služba odbrane za unutrašnju korupciju i terorizam i Centar za borbu protiv terorizma. U našem radu, pružamo pregled uloge policije u državnoj organizaciji. U skladu sa tim, analiziramo ulogu policije u sprovođenju zakona, navodimo istražne aktivnosti mađarske policije i njihove zadatke u krivičnom postupku