Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
ЗАКЛЕТВЕ И РЕШАВАЊЕ СПОРОВА У АНТИЧКОМ ГРЧКОМ ПРАВУ
Get PDFГерхард Тир (Gerhard Thür) је аустријски правни историчар који је рођен 3. јуна 1941. године у Салцбургу. Студирао је право на Универзитету у Бечу од 1960. године. Тирова специјалност је римско право и правна историја антике, посебно старогрчко право. Од 1965. године радио је као асистент на Институту за римско право у Бечу, а исте године је и докторирао на Универзитету у Фрајбургу, под менторством легендарног Ханса Јулијуса Волфа (Hans Julius Wolff). Убрзо је постао доцент на Правном факултету Универзитета у Бечу где је 1973. године хабилитован за професора римског права и античке правне историје. Тир је израстао у једног од најпрестижнијих савремених светских правних историчара, цивилиста, романиста, правних папиролога и епиграфичара. Он је 1974. постао члан Комисије за античку правну историју Аустријске академије наука (Kommission für Antike Rechts-geschichte der Österreichischen Akademie der Wissenschaften), а 1978. године изабран је за редовног професора античке правне историје и грађанског права на Правном факултету Лудвиг-Максимилијан Универзитета у Минхену. Од 1984. до 1986. био је декан тог факултета, а 1992. добија посао професора на Правном факултету Универзитета у Грацу где је 2009. године добио и звање емеритуса. Тир је 1997. изабран за дописног члана Аустријске академије наука и именован за председника Комисије за античку правну историју. Био је гостујући професор на многим престижним светским универзитетима широм Европе и САД. Био је уредник и члан уређивачког одбора у многим престижним едицијама и научним часописима, а нарочито вреди истаћи његов дугогодишњи коуреднички рад у часопису Zeitschrift der SavignyStiftung für Rechtsgeschichte, Romanistische Abteilung. Правни факултет Универзитета у Атини доделио му је почасни докторат 27. маја 2009. године, а 21. маја 2012. године промовисан је и у почасног доктора Универзитета у Београду. Већ око три деценије професор Тир одржава чврсте везе са Правним факултетом Универзитета у Београду.
Објавио је три рада у часопису Анали Правног факултета у Београду („Смртна казна за убиство у античкој Атини”, 3/88, у преводу покојне проф. др Јелене Даниловић, „Уговор о искоришћавању рудника из атинског права (IG II2 411)” 1/2007, у преводу проф. др Симе Аврамовића и „How to Lease an Orphan’s Estate in Classical Athens”, 3/2010.)
Усрдно је помагао српским колегама у набављању литературе, нарочито младима, помагао је при остваривању неопходних контаката са другим иностраним професорима, снабдевао је библиотеку Правног факултета у Београду многим важним публикацијама у време када због санкција није био могућ увоз литературе.
Поред научног доприноса професор Тир гаји и искрено пријатељство и поверење према Србији, српској академској заједници и нарочито Правном факултету Универзитета у Београду.
Професор Тир у овом тексту анализира решавање спорова у раном грчком праву, ослањајући се пре свега на Илијаду, Драконове законе и Гортински законик и побијајући неке дотад устаљене претпоставке о старогрчком процесном праву. Рад се фокусира на улогу заклетви у поступку, од времена кад је улога магистрата била само да одреде која ће странка положити заклетву до атинског решења по којем су се обе странке заклињале, па су поротници гласали чија је заклетва боља. Колико су заклетве биле значајне говори чињеница да је странка којој је додељено право полагања заклетве имала могућност да буде донета пресуда у њену корист. Такође, рад се бави уклањањем несавршености у судском поступку, мерама против кривоклетства, улогом истора и сл, те као такав представља незаобилазно штиво за свакога кога занима правосуђе античке Грчке
ПОВРАТАК ВЕЛИКОМ КОДЕКСУ: Сима Аврамовић, Рано грчко право и Гортински законик, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020, 338.
Get PDFPRAVO OSOBA U POTREBI ZA MEĐUNARODNOM ZAŠTITOM NA JEDINSTVO PORODICE - NEUJEDNAČEN PRISTUP EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
Get PDFThe situation of persons in need of international protection often leads to separation of their families for various reasons. The issue of unity of the family of persons in need of international protection was also considered by the European Court of Human Rights. This paper analyzes the inconsistency and unequal approach of the ECtHR in this matter. The paper analyzes how the most important international treaties regulate the right to family unity. Through selected cases in which the ECtHR ruled on the reunification of parents and children and their right to family unity, it will be seen how the ECtHR has inconsistently applied the principle of the best interest of the child. The analysis will point to a non-unified approach of the ECtHR to factors such as the child’s age, strength of the relationship with the country of origin and the receiving country, the strength of family ties between parents and children, when making decisions about family reunification.U radu se analizira na koji način najznačajniji međunarodni akti regulišu pravo na jedinstvo porodice. Problemom jedinstva porodice osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom bavio se i Evropski sud za ljudska prava (ESLJP). U radu se analizira pristup ESLJP-a ovom pitanju. Kroz odabrane slučajeve u kojima je ESLJP odlučivao o spajanju roditelja i dece i njihovom pravu na jedinstvo porodice autor zaključuje da je ESLJP nedosledno primenjivao princip najboljeg interesa deteta. Kroz analizu biće ukazano na to da ESLJP, prilikom odlučivanja o pravu na jedinstvo porodice, neujednačeno ocenjuje činioce poput uzrasta deteta, jačine veza sa zemljom porekla i zemljom prijema, te jačine porodičnih veza između roditelja i dece. U drugom delu rada biće razmotreni slučajevi u kojima je ESLJP odlučivao da li je država proterujući učinioce krivičnih dela uspela da uspostavi ravnotežu između interesa države da štiti svoju javnu bezbednost i interesa osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom da ostvare jedinstvo porodice
HAJEKOVO SHVATANJE PRAVA
Get PDFIn this paper, the author will try to present Hayek \u27s understanding of law in a concise way, with reference to all institutions and processes related to such a topic, through the analysis of Hayek\u27s works as well as the analysis of the critique of his understandings. First of all, his evolutionary approach will be explained, which enables the processes in a society to be viewed analogously to natural processes. Further, the main thesis of Hayek\u27s theory will be elaborated, that is the connection between the market and common law in the embodiment of the spontaneous order on the one hand, and the made order which Hayek calls "taxis" on the other hand. Additionally, Hayek\u27s understanding of the purpose and character of law as well as his understanding of the law, as well as his distinction between the law of freedom and the law of coercion, i.e. between "nomos" and "thesis". Finally, this paper attempt to represent the Hayek\u27s detailed inquiry into human behaviour, the limitations of human possibilities as well as the misconceptions that have ruled for centuries which stem from the belief in the unlimited powers of science.U ovom radu autor će pokušati da na sažet način prikaže Hajekovo shvatanje prava, sa osvrtom na sve institucije i procese koje su povezane sa tom temom i to putem analize Hajekovih dela kao i analize kritike njegovih shvatanja. Prvenstveno, biće objašnjen njegov evolucionistički pristup koji omogućava da se procesi u jednom društvu sagledavaju analogno prirodnim procesima. Potom će biti objašnjena glavna teza Hajekove teorije, odnosno povezanost između tržišta i common law u oličenju spontanog poretka sa jedne strane, i uređenog poretka koji Hajek naziva "taxis", sa druge strane. Zatim, biće izloženo Hajekovo shvatanje svrhe i karaktera prava kao i njegovo shvatanje zakona koji on određuje kao zakon slobode ili kao zakon prinude odnosno kao "nomos" ili "thesis". Takođe, ovaj rad predstavlja pokušaj da se prikaže Hajekovo detaljno istraživanje čovekovog postupanja, ograničenost njegovih mogućnosti kao i zablude koje su vladale vekovima, a koje proističu iz uverenja u neograničene moći nauke.  
ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ У БРАЧНОМ И ПОРОДИЧНОМ ПРАВУ
Get PDFThe legal position of women in Ancient Greece differed due to the inequalities in the state and social organisation of the poleis. The position of women in society, family and marriage in Ancient Greece ranged from their complete disenfranchisement to partial equality with men. The subject of the paper are the characteristics of the legal status of women in the family (oikos) and marriage (gamos), and the analysis of the factors that influenced the creation and sustention of such a specific legal and social formation. Dowry and the crime of adultery are analysed in the paper. The author provides a comparative overview of family and marriage in three poleis: Athens, Sparta and Gortyn. The question is whether a formally better legal position necessarily indicates an equally favourable social status. The conclusion of the paper gives an evaluation of the legal status of women in Ancient Greece, viewed from the perspective of the patriarchal and class system of that time, according to the understading of the Greek spirit.Правни положај жене у античкој Грчкој разликовао се због неуједначености државног и друштвеног уређења полиса. У оквирима патријархалне друштвене организације старог века, положај жeнe у друштву и породици античке Грчке крeтао се од њeнe потпунe обeсправљeности до дeлимичнe равноправности са мушкарцeм. Прeдмeт рада су питања која сe односe на карактeристикe правног статуса жене у породици (oikos) и браку (gamos), уз анализу услова који су утицали на стварањe и одржавањe такве специфичне правно-социјалне творевине. У раду се анализира институт мираза и деликт прељубе. Аутор пружа компаративни приказ породичних и брачних института у три полиса: Атини, Спарти и Гортини. Поставља се питање да ли формално бољи правни положај нужно упућује на једнако повољан друштвени статус. У закључку рада даје се оцена правног статуса жене у старој Грчкој, посматраног из перспективе патријархалног и класног урeђeња тога доба, а у складу са схватањем грчког духа
ZABRANA VOĐENJA NOVOG POSTUPKA POVODOM ISTE STVARI U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA SA POSEBNIM OSVRTOM NA SLUČAJ MILENKOVIĆ PROTIV SRBIJE
Get PDFIn comparative and domestic case law, individuals are often being criminally prosecuted for actions that also contain elements of misdemeanours or other administrative or disciplinary offenses, for which they have already been trialed and even punished. This is evidentially a violation of the ne bis in idem principle, which represents not only one of the basic pillars of criminal law, but also internationally protected human right. Therefore, through analysis of the case law of the European Court of Human Rights, in particular Milenković v. Serbia case, together with the stands of domestic courts on the topic at hand, it will be illustrated that inadequate application of the prohibition against double jeopardy necessarily leads to inadequate criminal protection, shortage of just satisfaction for victims and undermining of legal certainty.U uporednoj i domaćoj pravnoj praksi često dolazi do krivičnog gonjenja lica za radnje koje u sebi sadrže i elemente prekršaja, privrednog ili disciplinskog prestupa, a za koje je već suđeno u drugom kaznenom postupku i time do povrede načela ne bis in idem. Ovo načelo je, pored toga što predstavlja jedno od osnovnih temelja kaznenog prava, pronašlo svoje mesto i u normativnim okvirima zaštite ljudskih prava, te je garantovano, između ostalog, i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Analizom prakse Evropskog suda za ljudska prava, a naročito presude Milenković protiv Srbije, kao i stavova domaćih sudova, biće pokazano da neadekvatna primena zabrane ne dva puta o istom, može dovesti do izostanka kaznene zaštite ugroženog pravnog dobra, pravičnog zadovoljenja žrtve i povrede načela pravne sigurnosti
РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА НОВОГ АРХИВА ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
Get PDFНа Васкрс 2021. године, 115 година од свог настанка и више од 70 година од свог нестанка, као „органа Правног факултета Универзитета Београдског“, Архив за правне и друштвене науке започиње свој нови академски живот под именом Нови Архив за правне и друштвене науке Правног факултета Универзитетa у Београду.
Одлуку о оживљавању старог и цењеног часописа Правног факултета донео је декан Зоран С. Мирковић, који је на јесен 2019. године образовао уредништво у саставу: проф. др Танасије Маринковић (главни уредник), проф. др Бранко Радуловић (заменик главног уредника), проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Дејан Ђурђевић, проф. др Душан Поповић, доц. др Нина Кршљанин, доц. др Милош Здравковић и доц. др Милош Јовановић. За секретаре су одређени асистенти Ана Одоровић и Алекса Николић.
Угледајући се на своје славне године пре Другог светског рата, Нови Архив ће настојати да поново буде мост између Србије и актуелних упоредних и међународних струјања у области правних и друштвених наука. Истовремено, он неће запоставити ни домаћу ни страну правну баштину, као ни позитивно право Србије. Да би подстакао што квалитетнију критичку мисао, Нови Архив ће организовати дискусије о релевантним правним и друштвеним питањима, практичним и теоријским, које ће потом, у форми чланака, наћи своје место међу његовим корицама. Нови Архив ће неговати и свест о томе да се установе, било да им се приступа de lege lata било de lege ferenda, морају разумети не само „правнички“, водећи рачуна о регулама и актима којима су оне уређене, већ и „историјски“, „социолошки“ и „економски“, дакле свестрано и темљно, и у том смислу архивираће знања правних и друштвених наука.
Нови Архив ће се нарочити трудити да оживи своју традицију објављивања стручних хроника у којима се претреса како се у пракси тумаче и примењују Устав, међународни уговори, закони и подзаконски прописи. Сви спорови који буду изазивали пажњу шире и уже стручне јавности биће изложени укратко, по потреби ће бити објављена и критика оног решења на коме се надлежни орган зауставио, биће скренута пажња на све празнине и недостатке законодавства које пракса буде обелоданила и на предлоге да се празнине попуне а недостаци исправе. На тим методолошким поставкама Слободан Јовановић је засновао своју чувену парламентарну хронику коју је брижљиво водио пре Првог светског рата и у међуратном периоду. Чини нам се да је такав стручни приступ правној пракси данас потребнији више него икада. С правом се све више указује на то да је деветнаестовековно начело правне државе – ibi ius, ubi remedium – напуштено у корист свог римског претходника – ibi remedium, ubi ius; односно да субјективно право, да би постојало, мора да буде не само зајемчено објективним правом већ и остварено у пракси, што подразумева да и remedium постоји само ако је делотворно правно средство. У том духу, у овом броју Новог Архива започињемо са уставном хроником и препоручујемо посебан прилог у оквиру судске хронике, а од наредног броја ћемо објављивати и хронику Европског суда за људска права коју ће водити проф. др Драгољуб М. Поповић, некадашњи судија тог суда, и хронику међународног права и међународних односа, о којој ће се старати доц. др Милош Јовановић. Настојаћемо да у догледно време организујемо сталне хронике и из других грана права.
Нови Архив ће излазити једном у шест месеци, крајем маја и крајем новембра, сваке године. У инаугуралном и следећем броју, међу чланцима се налазе и они који су излагани на научном скупу „Француско-српске везе – изучавање уставног права у Србији“, одржаном крајем 2015. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Осећамо потребу да се захвалимо Амбасади Француске у Београду на финансијској подршци превода са француског на српски језик чланака Жана Жикела (Jean Gicquel) и Бертрана Матјеа (Bertrand Mathieu), који излазе у овом броју, и чланка Слободана Милачића, који ће се појавити у наредном броју Новог Архива.
У нади да смо оваквом концепцијом часописа заинтересовали стручну јавност за њега, позивамо све посленике правне и друштвене мисли на Правном факултету Универзитета у Београду и шире да редовно откривају знања која Нови Архив чува, али и да сами допринесу њиховом ризничењу.
Проф. др Танасије Маринковић, главни уредни