Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
POPULIZAM KAO PRETNJA PRAVNOJ DRŽAVI
Get PDFThe aim of this paper is to bring the reader closer to what the term populism means, what are its defining elements, in which parts of the world and in what forms is this phenomenon present today, and, finally, what consequences it has on modern democracies and the rule of law. The introductory part of the paper deals with the issue of defining the term populism, presenting the theories that are most common in the literature and setting out the constitutive elements of the term. The paper further provides an overview of the regions in which populism is most present today, with a general inspection of its manifestations and a brief historical outline of its origins. Finally, the paper concludes with the analysis of the negative and positive consequences that the populism has on today\u27s democratic societies, as well as of its impact on the rule of law – i.e., by answering the question of whether the founding pillars of the 21st century rule of law manage to withstand the onslaught of a strong, all-coming, populist wave?Cilj ovog rada je da čitaocu približi šta pojam populizam označava, koji su njegovi definišući elementi, u kojim delovima sveta i u kojim oblicima je ovaj fenomen danas prisutan, te, konačno, kakve posledice ostavlja na savremene demokratije i pravnu državu. Uvodni deo rada bavi se pitanjem definisanja pojma populizam, prikazivanjem teorija koje su najzastupljenije u literaturi i postavljanjem konstitutivnih elemenata ovog pojma. Zatim, sledi opšti prikaz regiona u kojima je populizam danas najprisutniji, uz generalni pregled njegovih pojavnih oblika i kratak istorijski osvrt njegovog nastanka. Konačno, rad završava pregledom negativnih i pozitivnih posledica koje populizam ima na demokratska društva današnjice i analizom njegovog uticaja na pravnu državu, odnosno, davanjem odgovora na pitanje da li noseći stubovi pravne države 21. veka uspevaju da se održe pred naletom jakog, sa svih strana nadolazećeg, populističkog talasa
КОНТИНУИТЕТ И ДИСКОНТИНУИТЕТ ФРАНЦУСКОГ УСТАВНОГ ПРАВА ОД ТРЕЋЕ РЕПУБЛИКЕ
Get PDFThe text considers the continuities and discontinuities of French constitutional law from the last quarter of the nineteenth century to the present. It begins by differentiating between two constitutions – the social, intended for those who are governed, and the political, applied to those who govern. It shows that the French constitution has been consistent in the areas of human rights and freedoms, and amendable in the sphere of public governance. The Declaration of the Rights of Man and of the Citizen set the foundation for the social constitution, later developed by adding “layers”, such as expanding the scope of rights and freedoms, and their protection. On the other hand, the Fifth Republic represents a break within the domain of public governance, when a parliamentary system was substituted with a presidentialist one. The conclusion considers the possibility that despite their autonomy, the two French Constitutions are nevertheless in harmony with one another, noting that the rule of law is the very basis for the formidable synthesis of law and politics in a democratic society.У раду се разматрају постојаност и промељивост француског уставног права од последње четвртине XIX века до данашњих дана. Полази се од разликовања два устава – друштвеног, намењеног онима на које се власт односи, и политичког, који се примењује на носиоце власти – и истиче се да је француски устав постојан у области људских права и слобода, а променљив у сфери јавних власти. Када је реч о друштвеном уставу, Декларација о правима човека и грађанина поставила је темељ, који је надаље системом „таложења“ непрестано надограђиван у погледу обима права и слобода као и режима њихове заштите. Насупрот томе, у сфери јавних власти догодио се дисконтинуитет успоном Пете републике, када се са такорећи скупштинског система власти прешло на президенцијалистички систем. У закључку аутор разматра могућност да се аутономија два француска устава ипак доведе до њихове хармоније, уочавајући да је владавина правних правила у демократском друштву основа те дивне синтезе права и политике
ПРЕОБРАЖАЈИ УСТАВНОГ ПРАВА НА ПОЧЕТКУ ДВАДЕСЕТ ПРВОГ ВЕКА
Get PDFThe text analyzes the transformations of constitutional law as a university subject and legal field in France and Europe. It begins with the Enlightenment in the second half of the eighteenth century. However, the evolution of the subject was rather checkered: due to its political nature, constitutional law was abolished and reinstated, depending on the political climate. There was neither a linear development nor consistant content as a university subject. It was first studied as institutional law, but then fell under the auspices of political science, only to be positivized after the establishment of constitutional courts. The term constitution also underwent transformation, no longer confined to merely organizing governance, but ordering all of society. While the field of application of the constitution expanded, it was undermined by strengthening individualism and communitarism. Predicaments also arose regarding the possibility of existence of a constitution without or outside the state, specifically in the context of the European Union. Finally, the text notes that the ideological use of the term democracy obscures the fact that majoritarian democracy might possibly be obsolete, and that other forms of legitimacy are gaining in significance.У раду се анализирају преображаји уставног права као наставне дисциплине и гране права у Француској и Европи. Као почетак се узима покрет просветитељства у другој половини ХVIII века. Међутим, предмет се дуго развијао хаотично. Због своје политичке природе, уставно право је укидано и обнављано, у духу владајућег режима. Није било праволинијског развоја ни садржине предмета. Најпре се изучавало као институционално право, па је потпало под утицај политичких наука, те је поново позитивизовано појавом уставног судства. Преображај је доживео и сâм појам устава, који за свој предмет више нема само организацију власти већ и уређење целокупног друштва. И док се поље примене устава шири, њега подрива јачање индивидуализма и комунитаризма. Недоумице се јављају и у погледу могућности постојања устава без, или ван, државе, поготово у контексту Европске уније. Коначно, уочава се да идеолошка употреба термина демократија прикрива чињеницу да већинска демократија можда није непревазиђена и да други легитимитети добијају све већи значај
Slobodan P. Stojanović: Blasfemija genocida - sa posebnim osvrtom na presude o genocidu u Srebrenici, Dosije studio, Beograd, 2021
No full textNot available in Englis
ОДНОС РАНЕ ЦРКВЕ ПРЕМА ПРАВУ И ДРЖАВИ
Get PDFThis article will try to uncover the stance which the early Christian Church held on the legal system of the Roman Empire, in an attempt to reconstruct a stance which could apply to legal systems in general. The sources which we drew upon while writing this paper were primarily those from the New Testament, beginning with the Four Gospels and continuing with the Acts of the Apostoles and the Epistoles, and, secondarily, the works of the Holy Fathers and different Martyrologies through which we reconstructed the manner in which the Christian faith was demonstrated during the ages of persecutions. The article tries to highlight a common stance which can be identified in all these sources and goes on to elaborate how it relates to legal order in general.Овај рад ће настојати да прикаже и разјасни однос ране хришћанске цркве према римској држави, а самим тим и према државама уопште. Аутор ће читаоцу учинити јасном нарочиту природу римске државе и начин на који је хришћанска црква, у односу на њу, била револуционарна, чиме ће читаоцу учинити видљивим основни принцип по којем се рана хришћанска црква односила према свјетовним властима. Аутор ће се при томе понајвише служити изворима из самог Јеванђеља, затим из Дјела апостолских и апостолских посланица, све до дјела светих отаца и мученика. Освртањем на све ове изворе, аутор ће покушати да ослика тачан однос хришћанске цркве према држави и праву опште
LJUDSKA PRAVA I KONCEPT „ODGOVORNOSTI ZA ZAŠTITU“ U INTERVENCIJI U LIBIJI 2011. GODINE
Get PDFHuman rights and the international commitment to their protection represent one of the greatest achievements, and the most significant step toward it is the Universal Declaration of Human Rights adopted by the United Nations General Assembly on 10 December 1948. Respect for human rights requires international peace and security, and their violation is a main indicator of threat to human security. Responsibility to Protect is the most effective expression of the need to define a concept that will involve the international community in the process of effectively protecting the population and their basic human rights. Responsibility to Protect involves three types of responsibility: responsibility to prevent, responsibility to react and responsibility to rebuild. The use of force is set as the final step, and the primary task is to prevent violence by addressing the roots and causes of a potential crisis. During the implementation of responsibility to protect in Libya 2011, the problems this concept is faced were identified – the abuse of human rights by intensifying the suffering of civilians and increasing the number of casualties. Further development of this concept should be directed towards more effective prevention mechanisms, as well as, when it comes to, responsibility to rebuid, which often lacks and presents the potential for the development of a new crisis. Within the responsibility to react, mechanisms should be put in place to monitor the implementation of the intervention, as well as to specify the criteria and guidelines for its implementation.Cilj autorke ovog rada je da prikaže koncept „odgovornosti za zaštitu“ u svetlu zaštite ljudskih prava i sve izazove sa kojima je bila suočena njegova primena u intervenciji u Libiji 2011. godine. U prvom delu rada istražuju se nastanak i razvoj koncepta ljudskih prava, sa posebnim naglaskom na Univerzalnoj deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine. Drugi deo rada posvećen je konceptu „odgovornosti za zaštitu“, koji je
kao najefikasniji izraz potrebe da se definiše koncept koji će uključiti međunarodnu zajednicu u proces efikasne zaštite stanovništva i njihovih osnovnih ljudskih prava. Koncept je definisan tako da podrazumeva tri odgovorosti: odgovornost za prevenciju, odgovornost za reakciju i odgovornost za obnovu, čime je upotreba sile postavljena kao krajnji korak, a kao primarni zadatak se postavlja prevencija nasilja rešavanjem korena i uzroka potencijalne krize. U trećem delu rada analizira se intervencija u Libiji 2011. godine sa aspekta primene pomenutog koncepta. Uočavaju se osnovni problemi sa kojima se taj koncept suočava, u svetlu zloupotrebe ljudskih prava intenziviranjem stradanja civila i uvećanjem broja žrtava. Zaključujemo da primena „odgovornosti za zaštitu“ ostaje neophodan mehanizam zaštite i prevencije kršenja osnovnih ljudskih prava na međunarodnom nivou, uz rešavanje problema implementacije akcije, koje podrazumeva uspostavljanje mehanizma za nadgledanje sprovođenja intervencije i preciziranje kriterijuma i smernica za njeno sprovođenje
JUDICIAL AVENUES FOR UPHOLDING THE INTERNATIONAL RULE OF LAW: THE DOWNING OF MH17 CASE
Get PDFThe article seeks to identify the means in which key principles of the international rule of law are applied in practice. It postulates that the plurality of available legal remedies fosters the international rule of law development. The article evaluates the ongoing and potential legal proceedings against States in relation to the 2014 downing of flight MH17 and their interplay. With the exception of the individual and the Dutch inter-State application, three international bodies are currently tackling the dispute from a perspective wider than the MH17 incident – namely, the situation in Eastern Ukraine (and Crimea). The objective of this article is to showcase the different efforts to bring justice by ramifying the MH17 case within them. The article chiefly focuses on the ongoing proceedings seeking State responsibility – the International Court of Justice (ICJ), and the European Court of Human Rights (ECtHR)