Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Geneza i posledice legalizacije kanabisa u Kanadi
Get PDFSuite à la réglementation du cannabis au Canada (octobre 2018), cet article rappelle brièvement les grands moments historiques des contestations des lois sur les drogues. En effet, la deuxième moitié du XXe siècle a constitué la scène de trois Commissions qui, toutes, ont recommandé des assouplissements aux lois entourant l’usage du cannabis. Dans un deuxième temps, cet article présente un portrait succinct de la réglementation en vigueur. Enfin, l’article aborde les impacts à court terme de la réglementation du cannabis au Canada. Nous nous intéresserons alors principalement à la criminalité, au prix du cannabis et aux conséquences sociales et économiques qui en découlent.Поводом доношења регулативе о канабису у Канади (октобар 2018), овај чланак укратко подсећа на велике историјске моменте оспоравања закона о дрогама. Заправо, друга половина XX века представљала је период деловања три Комисије које су препоручиле ублажавање закона везаних за коришћење канабиса. Са друге стране, овај чланак представља сажет приказ регулативе која је тренутно на снази. И на крају, у њему се помињу и краткорочне последице регулативе о канабису у Канади. Ми ћемо се највише фокусирати на криминалитет, на цену канабиса и на распрострањеност конзумирања.Povodom donošenja regulative o kanabisu u Kanadi (oktobar 2018), ovaj članak ukratko podseća na velike istorijske momente osporavanja zakona o drogama. Zapravo, druga polovina XX veka predstavljala je period delovanja tri Komisije koje su preporučile ublažavanje zakona vezanih za korišćenje kanabisa. Sa druge strane, ovaj članak predstavlja sažet prikaz regulative koja je trenutno na snazi. I na kraju, u njemu se pominju i kratkoročne posledice regulative o kanabisu u Kanadi. Mi ćemo se najviše fokusirati na kriminalitet, na cenu kanabisa i na rasprostranjenost konzumiranja
Kako sprečavamo širenje Covid-19 infekcije u kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici
No full textThe article points out how the largest penitentiary in the country and one of the largest institutions of this type of facility has faced the Covid 19 pandemic from the outbreak to the present days. Although the Institution was relatively unprepared for the infection of this extent, in cooperation with the competent health authorities and based on the decisions of the competent authorities in the Administration for the Enforcement of Penal Sanctions, the rapid spread of the disease was prevented and satisfactory results have been achieved so far. At one point, the number of positive cases for the virus was 380, but luckily, the symptoms were lighter. The basic method of action at that point was strict isolation and thanks to its application, no convicted person in the institution has fall for the disease. It is interesting that persons deprived of their liberty during the pandemic were engaged in the production of protective masks not only for the purposes of the institution within the Administration for the Enforcement of Penal Sanctions, but also for the needs of health care institutions in Sremska Mitrovica and throughout the Republic of Serbia.У тексту је указано на то како се највећи казнено-поправни завод у земљи и једна од највећих установа овог типа суочила са пандемијом Covid 19 од сазнања за нову заразну болест до ових дана. Иако је Завод био релативно неспреман за заразу овог обима, у сарадњи са надлежним здравственим властима и на основу одлука надлежних у Управи за извршење кривичних санкција спречено је брзо ширење болести и до сада су постигнути задовољавајући резултати. У једном тренутку број позитивних на вирус износио је три стотине осамдесет, али на срећу симптоми су били лакши. У моменту настанка пандемије бројали смо 2.000 осуђених лица у пеналним условима и 630 запослених радника. Уз сталне инструкције директора Управе за извршење кривичних санкција, управника Централне затворске болнице у Београду али пре свега Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" и Инфективне Клинике Клиничког центра Србије и уз наше максималне напоре успели смо да се снажно супротставимо предстојећој пошасти. Основни метод деловања у том тренутку била је строга изолација и захваљујући њеној примени до сада ни једно осуђено лице у заводу није подлегло овој болести. Тренутно је вакцинисано преко 70% осуђеничке популације и немамо тешко оболелих. Занимљиво је да су лица лишена слободе током пандемије ангажована на производњи заштитиних маски не само за потребе завода у оквиру Управе за извршење кривичних санкција, него и за потребе здравствених установа у Сремској Митровици и широм Републике Србије.U tekstu je ukazano na to kako se najveći kazneno-popravni zavod u zemlji i jedna od najvećih ustanova ovog tipa suočila sa pandemijom Covid 19 od saznanja za novu zaraznu bolest do ovih dana. Iako je Zavod bio relativno nespreman za zarazu ovog obima, u saradnji sa nadležnim zdravstvenim vlastima i na osnovu odluka nadležnih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sprečeno je brzo širenje bolesti i do sada su postignuti zadovoljavajući rezultati. U jednom trenutku broj pozitivnih na virus iznosio je tri stotine osamdeset, ali na sreću simptomi su bili lakši. U momentu nastanka pandemije brojali smo 2.000 osuđenih lica u penalnim uslovima i 630 zaposlenih radnika. Uz stalne instrukcije direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, upravnika Centralne zatvorske bolnice u Beogradu ali pre svega Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Infektivne Klinike Kliničkog centra Srbije i uz naše maksimalne napore uspeli smo da se snažno suprotstavimo predstojećoj pošasti. Osnovni metod delovanja u tom trenutku bila je stroga izolacija i zahvaljujući njenoj primeni do sada ni jedno osuđeno lice u zavodu nije podleglo ovoj bolesti. Trenutno je vakcinisano preko 70% osuđeničke populacije i nemamo teško obolelih. Zanimljivo je da su lica lišena slobode tokom pandemije angažovana na proizvodnji zaštitinih maski ne samo za potrebe zavoda u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, nego i za potrebe zdravstvenih ustanova u Sremskoj Mitrovici i širom Republike Srbije
ПИТАЊЕ ПОЛОЖАЈА ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: ПРИМЕР ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА 20-ИХ ГОДИНА КАО ОПОМЕНА ЗА ДАНАС
Get PDFThe article uses the method of comparative analysis to discuss the position of church property in Montenegro. Through historical examples, with an emphasis on the issue of confiscation of church valuables in the Soviet Union in the 1920s, the author points out the dangers tied with the idea of nationalizing church property and valuables in a secular state with a one-party system, under the pretext of protecting state or national interests. The same pretext is usedin an attempt to form a new national church, with the already existing canonical, legitimate church being discriminated against, and believers denied basic human rights and religious freedoms. In order to resolve these issues in a civilized way, it is necessary to edit the disputed laws and update both the cadasters and the outdated church rules.У чланку се методом компаративне анализе разматрапитање положаја црквене имовине у Црној Гори. Кроз историјске примере, са акцентом на питање одузимања црквених драгоцености у Совјетском Савезу 20-их година XX века, указује се на опасности које са собом носи идеја подржављења покретне и непокретне црквене имовине и драгоцености у секуларној држави са једнопартијским системом под изговором заштите државних или националних интереса. Под истим изговором долази до покушаја формирања нове националне цркве, с тим да се већ постојећа канонска и легитимна црква дискриминише, а верницима ускраћују основна људска права и верске слободе. Да би се ова питања решила цивилизованим путем, неопходно је уредити спорне законе, ажурирати катастре и застарела црквена правила
КОРАК КА РАВНОПРАВНОСТИ? СТИЦАЊЕ ПРАВА ЖЕНА НА СТАРАТЕЉСТВО У АУСТРИЈСКОМ ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ 1914. ГОДИНЕ
No full textAccording to the Austrian Civil Code (Allgemeines Bürgerliches Gesetzbuch = ABGB) from 1811, there were almost no possibilities for a woman to obtain guardianship of a child. Instead, the married father possessed paternal authority (patria potestas), which included the sole guardianship of his legitimate children. If the father was unable to exercise paternal authority, the courts had to appoint a guardian for his minor children. Based on the assumption that the female gender lacked the necessary abilities, women were generally excluded from guardianship. Only at the end of the 19th century did the women’s movement start to mobilize against the frequent exclusion of women from the guardianship of their own children. Moreover, the drastic neglection of the young made legal reforms ever more urgent. The legal possibilities open to women for taking over guardianship of a minor were first extended with the legislative amendment to the ABGB in 1914 (1. Teilnovelle 1914). This paper will focus on the causes for the extension of legal possibilities of women concerning guardianship due to the first legislative amendment.Према Аустријском грађанском законику из 1811. године (Allgemeines Bürgerliches Gesetzbuch = ABGB), жене нису имале скоро никакве могућности за вршење родитељског права над децом. Уместо тога, ожењени отац је имао тзв. „очинску власт“ (patria potestas), која је подразумевала самостално старатељство над његовом законитом децом. Уколико отац није био у могућности да спроводи поменуто право, судови су били у обавези да одреде старатеља његовој малолетној деци. Полазећи од претпоставке да женски пол не поседује потребне способности за то, жене су генерално биле искључене из старатељства. Тек крајем XIX века је женски покрет почео да се мобилише против израженог искључивања жена из старатељства над сопственом децом. Додатно, драстично занемаривање младих је чинило реформе права још хитнијим. Законске могућности жена за преузимање старања о малолетницима су први пут биле проширене Првим законодавним амандманом на ABGB, из 1914. (1. Teilnovelle 1914). Овај рад ће се фокусирати на узроке који су довели до таквог проширења законских могућности за жене, у контексту поменутог првог амандмана
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРЕЛАСКА И ПРЕВОЂЕЊА У РИМОКАТОЛИЧАНСТВО У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ
Get PDFDušan’s Code is the most important monument of Serbian medieval law. It contains a large number of provisions relating to Orthodoxy, the church, the clergy and monasticism. The first 38 articles are directly dedicated to the faith and the church. The Code also prescribes various criminal offences against Orthodoxy, and the most numerous are offences of Roman Catholic proselytism. The introductory part of the paper contains a brief analysis of the position of Roman Catholics in medieval Serbia, the relationship between Serbian rulers and popes, and especially emphasizes the role of Roman Catholic propaganda and the conversion of the Orthodox to Roman Catholicism, which was most prevalent during the reign of Tsar Dušan. The subject of the author’s legal-historical analysis is those provisions of Dušan’s Code that incriminate turning and conversion to Roman Catholicism. So far, it has been indisputably established in science that these are Articles 6, 7, 8, 9 and 21. In Article 6, the Code of Emperor Stefan Dušan proclaims: „And concerning the Latin heresy: Christians who have turned to the use of unleavened bread shall return to the Christian observance. If any fail to obey and do not return to Christian Orthodoxy, let them be punished as is written in the Code of the Holy Fathers.” Article 7 provides: „And the Great Church shall appoint head priests in all market towns to reclaim from the Latin heresy those Christians who have turned to the Latin faith, and to give them spiritual instructions, so that each one of them returns to Christianity.” Article 8 punishes the Latin priest: „And if a Latin priest is found to have converted a Christian to the Latin faith, let him be punished according to the Law of the Holy Fathers.” Article 9 prohibits mixed marriage: „And if a half-believer is found to be married to a Christian woman, let him be baptized into Christianity if he desires it. But if he refuses to be baptized, let his wife and children be taken from him, and let a part of his house be allotted to them, and let him be driven forth.” Finally, Article 21 prescribes: „And whoever shall sell a Christian into another and false faith, let him be crippled and his tongue cut out.” In the concluding remarks, the author points out the basic causes of prescribing these crimes, as well as certain historical data on Emperor Stefan Dušan’s anti-Catholic politics.Душанов законик представља најзначајнији споменик српског средњовековног права. Садржи велики број одредаба које се односе на православље, цркву, свештенство и монаштво. Првих 38 чланова директно је посвећено вери и цркви. Законик предвиђа и различита кривична дела против православља, а најбројнија су дела римокатоличког прозелитизма. У уводном делу рада је најпре извршена краћа анализа положаја римокатолика у средњовековној Србији, односи српских владара са папама, а нарочито је истакнута улога римокатоличке пропаганде у превођењу православних у римокатоличанство, што је по свему судећи било најзаступљеније управо у време цара Душана. Предмет правноисторијске анализе аутора су оне одредбе Душановог законика које инкриминишу превођење и прелазак у римокатоличанство. До сада је у науци неспорно утврђено да су то чланови 6, 7, 8, 9. и 21. У закључним разматрањима аутор указује на основне узроке прописивања ових кривичних дела, као и на одређене историјске податке о Душановој антикатоличкој политици
PRAVNA PRIRODA NAKNADE ŠTETE USLED NEDOZVOLJENOG OTKAZA UGOVORA O RADU – ODNOS KOMPENZACIONE I RESTITUCIONE NAKNADE ŠTETE
Get PDFThe Law on the Amendments of the Labour Law adopted in 2014. regulates the award of damages for unfair dismissal and thereby furthers the harmonisation between national and international labour law. Article 191. of the Labour Law regulates not only the award of damages in cases when the reintegration of the employee is impossible, but also in cases when the employee does not request to be returned to his workplace. This paper will focus on the relations between these two types of damages by critically analyzing new legal solutions and by offering arguments in favour of the accumulation of the damages, as well as arguments against it.Zakonom o izmenama i dopunama zakona o radu, koji je usvojen 2014. godine, regulisana je naknada štete kao posledica nedozvoljenog otkaza ugovora o radu, čime je nastavljen proces harmonizacije našeg prava sa međunarodnim radnim pravom. Članom 191 Zakona o radu predviđena je ne samo naknada štete kao posledica u situaciji kada reintegracija zaposlenog nije moguća, već i u slučaju kada zaposleni uopšte ne zahteva povratak na rad. Predmet rada je odnos dve naknade štete koje se mogu potraživati u slučaju nedozvoljenog otkaza ugovora o radu, uz kritički osvrt na nova zakonska rešenja, a sve to prikazom argumenata koji idu u prilog mogućnosti njihovog opravdanog kumuliranja, a potom i argumenata koji to opovrgavaju