Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
DECONSTRUCTING THE EUROPEAN COMMISSION’S DISCOURSE ON SERBIA’S ACCESSION PROCESS: A Critical Discourse Analysis on the Annual Progress Reports from 2010 to 2021
Get PDFThis article enquires into the evolution of the European Commission’s discourse with respect to rule of law, corruption and media development in Serbia during period 2010–2021. The study performs a critical discourse analysis with use of discourse historical approach on the annual progress reports published by the European Commission. The study uncovers that the progress reports shows patterns of both continuity and change. The topics and subtopics related to rule of law, corruption and media represents large patterns of continuity. Some new topics, mostly negative ones, have arisen during the period, but the criteria and form of evaluation seems stable. The intensification strategy in the discourse the last four years seems not to be enough to transform the EU accession process, and it seems that Serbia lacks motivation on their road to accession
Ilegalne migracije iz Eritreje i uloga krijumčarenja ljudi
Get PDFThe years 2014-2019, saw approximately 104.000 Eritreans arriving by boat from North Africa to Italy alone. Thousands of others arrived via Greece, Spain and Turkey into the EU. With an estimated population of 5,34 million people that equates to almost 2% of the entire population of Eritrea arriving in Italy during these five years. Eritreans were among the ethnic groups associated with the so called \u27Migrant Crisis\u27 in the Mediterranean, a phenomenon that has been well-documented. Depending on the viewpoint, migration to the EU through the Mediterranean or via Turkey has been described as an \u27invasion\u27, portrayed in some sections as Europe being \u27under siege\u27, and suggested - as in the case of the former Italian Interior Minister Salvini - as a means for terrorists to infiltrate European borders. Or, simply, as a tragedy with the route becoming known as \u27the world\u27s deadliest\u27 for migrants. Without first understanding or acknowledging the drivers of irregular migration, the responses will not be effective. As Eritreans are one of top nationalities undertaking irregular migration to travel to the EU, this article looks at their motivations and the means used by them to migrate illegally. In doing so, it attempts to show what drives the high volume of people migrating and that the link between smugglers and criminality is not as western perceptions and paradigms would indicate.Аутори разматрају илегалне миграције Еритрејаца у европске земље чинећи део "мигрантске кризе" која је изазвала озбиљну забринутост пре свега у медитеранским земљама. Као једно од решења уложени су политички напори и обећана знатна финансијска средства, уз занемаривање покретача илегалних миграција великог броја људи. Један од ставова који се провлачи кроз читав рад је потреба да се провери да ли постоји веза кријумчара и криминалаца на шта указују западњачка перцепција и парадигма. Другим речима, аутори су настојали да утврде да ли у случају илегалних миграната из Еритреје постоји знак једнакости између њиховог кретања и организованог криминалитета односно трговине људима.Autori razmatraju ilegalne migracije Eritrejaca u evropske zemlje čineći deo "migrantske krize" koja je izazvala ozbiljnu zabrinutost pre svega u mediteranskim zemljama. Kao jedno od rešenja uloženi su politički napori i obećana znatna finansijska sredstva, uz zanemarivanje pokretača ilegalnih migracija velikog broja ljudi. Jedan od stavova koji se provlači kroz čitav rad je potreba da se proveri da li postoji veza krijumčara i kriminalaca na šta ukazuju zapadnjačka percepcija i paradigma. Drugim rečima, autori su nastojali da utvrde da li u slučaju ilegalnih migranata iz Eritreje postoji znak jednakosti između njihovog kretanja i organizovanog kriminaliteta odnosno trgovine ljudima
Teorija kaznenog postupka: Uvod, Državna štamparija, Beograd, 1870.
No full textNot available in Englis
ИЗБОРНО ПРАВО КАО MATERIA CONSTITUTIONIS - ПРИМЕР УСТАВА ИЗ 1888. ГОДИНE
Get PDFAs a standard source of constitutional law, the constitution usually contains basic provisions on the electoral system. However, constitutions sometimes regulate the electoral issues in more detail. An example of such a constitution in the constitutional history of Serbia is the Constitution of the Kingdom of Serbia of 1888. This paper will analyse the provisions of the 1888 Constitution regarding the electoral system. Having this in mind, the aim of this paper is: 1) to present and analyse the provisions in this constitution that regulate the electoral system, and to group them according to the appropriate institutions of election law; 2) to point out the unusually large number of provisions about the electoral system in this constitution and explain the reasons for that; 3) to present the reasons for making certain solutions at some of the institutions of election law. Provisions on election law will be classified according to the following institutions: the basic principles of the electoral system, constituencies and the number of MPs, active and passive suffrage, voting by lists, qualified MPs, electoral administration, election periods and subsequent elections, distribution of mandates.Устав као стандардни извор уставног права обично садржи начелне одредбе о изборном систему. Међутим, Устав Краљевине Србије из 1888. године важи за специфичан устав у националној уставној историји, јер он садржи различите детаље о изборном систему. У овом раду ће бити анализиране одредбе Устава из 1888. године о изборном систему. Те одредбе ће бити разврстане у одговарајуће целине, према институтима изборног права. Рад ће испитати разлоге за доношење појединих решења код неких изборноправних института, као и разлоге за подробно регулисање детаља у вези са појединим институтима
ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У РИМСКОМ НАСЛЕДНОМ ПРАВУ - АНАЛИЗА D. 5. 2. 28.
No full textThis paper deals with some issues concerning the position of women in the Roman law of succession. It provides an analysis of Paulus’s fragment D. 5. 2. 28. regarding a testament of a mother who under a mistaken assumption of her son’s death appointed other heirs; it raises a series of questions, especially since when and under what circumstances could a woman have drawn up a will, what were the inheritance claims of children based solely on cognatic kinship etc. The aim is to explore to what extent did the rights and duties of women differ from those of men in the examined aspects of classical Roman law.Овај рад се бави одређеним питањима у вези са положајем жене у римском наследном праву. Пружена је анализа Пауловог (Paulus) фрагмента D. 5. 2. 28. у коме је једна мајка, под погрешном претпоставком да јој син није жив, за тестаментарне наследнике именовала друге особе; од многих питања која се отварају, нарочито важна су ова: откада и под којим условима је жена могла састављати тестамент и каква су права на заоставштини деца имала на основу когнатског сродства. Циљ рада је да истражи колико су се права и обавезе жена и мушкараца разликовале у датим аспектима класичног римског права.
Како су жене sui iuris могле стећи велико богатство, разумљиво је да им је право тестаментарног располагања истим требало бити доступно. У најранијем периоду, жене уопште нису могле састављати тестамент. Премда су касније ту могућност добиле, и даље су биле у неповољном положају, што због структуре римске породице уопште, што због других формалности које су установљене само за случајеве правних послова које предузима жена.
У почетку, чак и жене sui iuris су морале проћи кроз capitis deminutio да би добиле право тестаментарног располагања, јер су на тај начин раскидале везе са својим агнатским сродницима. Касније, установа coemptio fiduciaria је постала начин на који су жене могле стећи тестаментарну способност, а да не морају допасти под manus; coemptio fiduciaria je установљена искључиво због тога, те је, као пука формалност, опстала до времена Хадријана (Hadrianus).
Женама је, такође, била потребна сарадња са туторима да би саставиле тестамент; мада се за време класичног периода ова процедура могла изиграти, касније ће институт tutula mulierum у потпуности бити напуштен. У класичном периоду, жене су редовно састављале тестамент. Како, практично, cum manu бракова више није било, број sui iuris жена које самостално располажу својом имовином није био занемарљив.
Чињеница да женама није тражено да, када би то хтеле, изричито искључе децу из наследства, не мења ништа у погледу заштићености деце од изостављања из наследства – у почетку само нормама морала, а касније, при почетку класичног периода, деца наследници се штите и правним нормама.
Деца и жене sui iuris били су повезани само крвним сродством, што у старије време није била довољно чврста веза да би правом била заштићена. Како је време пролазило, право је когнатско сродство почело да уважава кроз unde cognati правила наслеђивања која су се развијала; касније, у законодавству другог века, когнатско сродство ће постати чак и важније него агнатско.
Фаворизовање когнатског сродства утицало је на тумачење воље тестатора. Како је још у старије време сматрано нормалним и поштеним своју имовину остављати наследницима, у случају да се прећутно изостави из наследства дете које се погрешно сматра умрлим, смело се претпоставити да би права воља тестатора била да изостављено дете буде наследник
Pandemija kovid-19 i penitencijarni sistem - prva iskustva
Get PDFThe C-19 pandemic, as a \u27mirror of truth\u27, showed the true face of modern societies, characterized by a general race for profit, lack of empathy, discrimination against numerous social groups, and even manifestations of racism. In the first months, before the vaccines (never faster created) were put on the market, the public authorities of most countries opted for strict measures that included locking and fundamental changes in the lifestyle of the entire population. Considering that the functioning of many institutions has been disrupted, the penitentiary system has been facing new challenges as well. Overcrowded institutions with a large number of persons in a health risk, with poor hygienic conditions and insufficient number of employees in health services were already a suitable environment for the spread of infectious diseases. These conditions have been neglected for decades. Now that a dangerous, easily transmitted disease has become a danger not only to prisoners, but also to prison staff, their families, and public health in general. It has become clear that something urgent needs to be done. Maintaining physical distance was usually not possible due to overcrowding, and palliative measures of organizational (expansion of the semi-freedom system) and architectural character (rearrangement of the institution\u27s space) did not yield results. After a lot of controversy and resistance, most countries decided to opt for decarceration - the early release of a large number of members of endangered categories of prisoners, including perpetrators of minor, non-violent crimes. However, it turned out that - without real preparation before release and without proper acceptance by probation services (especially in the case of socially vulnerable categories of persons, homeless and immigrants) - this measure did reduce the infection rate in penitentiaries, but further jeopardized public health. The pandemic has therefore showed that the penal system must undergo a fundamental transformation in which incarceration will be exceptional, an extreme measure to be replaced by a number of alternatives. Perhaps the citizens, after many traumatic experiences with several weeks of lockdown during which they were in fact deprived of their freedom of movement, will support more this change instead of the habit of succumbing to new waves of penal populism and retributivism.У раду се излаже о начинима на које су пенитенцијарни системи у свету покушали да умање опасност од ширења вируса Корона 19 и са којим су се све тешкоћама срели у том настојању. После подсећања на стање у коме су се ти системи налазили пре проглашења пандемије, анализирана су искуства неколико држава (САД, УК, Ирска, Бразил, Филипини), а онда укратко указано и на покушаје учињене у осталим земљама. Излагање се односи на првих неколико месеци ширења вируса - до тренутка када се могло почети са применом вакцина. То је био период драматичних догађаја и радикалних потеза повлачених у изнудици.U radu se izlaže o načinima na koje su penitencijarni sistemi u svetu pokušali da umanje opasnost od širenja virusa Korona 19 i sa kojim su se sve teškoćama sreli u tom nastojanju. Posle podsećanja na stanje u kome su se ti sistemi nalazili pre proglašenja pandemije, analizirana su iskustva nekoliko država (SAD, UK, Irska, Brazil, Filipini), a onda ukratko ukazano i na pokušaje učinjene u ostalim zemljama. Izlaganje se odnosi na prvih nekoliko meseci širenja virusa - do trenutka kada se moglo početi sa primenom vakcina. To je bio period dramatičnih događaja i radikalnih poteza povlačenih u iznudici
EncroChat i SKY ECC komunikacija kao dokaz u krivičnom postupku
Get PDFTechnological development and new forms of crime require redefinition of existing legal frameworks at domestic and international level. EncroChat and SkyEcc cases highlighted these problems, throwing the courts before the old Packer\u27s dilemma, whether to give priority to crime control or due process model. While the protection of citizens\u27 rights prevailed for many years, guided by the maxims that "the democracy of a society is measured by the provisions of its criminal procedure" and that "it is better 100 guilty persons to escape than that one innocent person suffer" it seems that in the era of information technologies, another model prevails, legitimizing almost unimaginable concepts such as mass surveillance of communications with derogation of the principle of territorial sovereignty. The "problem" escalated and came to the attention of many European countries after the "breaking" of the communication platforms EncroChat and SKY Ecc, which certainly contributed to the detection (and prevention) of numerous criminal acts by criminal groups, while at the same time opened many questions, starting from the method of discovering communication, delivering material to other countries and using it in criminal proceedings, the validity and admissibility of the so-called of "mass surveillance" that affects not only "criminals" but also "ordinary citizens", i.e. all users of certain communication platforms. The first part of the paper deals with the issues how these networks were break down, the legal basis for such actions, the legal basis for providing the obtained data to other countries, their evaluation and further use in criminal proceedings. As different countries have different procedural rules, the question is whether a domestic judge is authorized to evaluate the legality of evidence obtained abroad and according to what criteria? In this regard, a distinction is made between EU member states where European investigative orders and the principle of mutual recognition apply and other countries in the system of mutual legal assistance in criminal matters. In the second part, we deal with the legal nature of the obtained data through the dilemma of whether it was targeted surveillance in criminal proceedings, or mass surveillance carried out by the intelligence services, as well as the ECtHR\u27s practice related to these issues. Bearing in mind that these investigations are still under the "veil of silence", the study was based on Europol/Eurojust data and few publicly available decisions of courts in Germany and the United Kingdom about the admissibility of these evidence.У раду се разматра проблематика правне природе и доказног значаја података прибављених надзором и декодирањем криптованих комуникационих платформи EncroChat и Sky ECC. Први део рада бави се начином на који је спроведен надзор над овим платформама, правном упоришту таквих радњи, правном основу за достављање прибављених података другим државама, њиховој оцени и даљој употреби у кривичном поступку. У другом делу бавимо се правном природом прибављених података кроз дилему да ли се радило о циљаном надзору у кривичном поступку или масовном надзору спроведеном од стране обавештајних служби као и праксом ЕСЉП везаном за ова питања и заштиту члана 8 ЕКЉП. Имајући у виду да многи подаци везани за откривање и обелодањивање ових платформи још увек нису доступни јавности, анализа је махом рађена на основу расположивих извештаја појединих организација и одлука донетих од стране судова у Немачкој и Великој Британији.U radu se razmatra problematika pravne prirode i dokaznog značaja podataka pribavljenih nadzorom i dekodiranjem kriptovanih komunikacionih platformi EncroChat i Sky ECC. Prvi deo rada bavi se načinom na koji je sproveden nadzor nad ovim platformama, pravnom uporištu takvih radnji, pravnom osnovu za dostavljanje pribavljenih podataka drugim državama, njihovoj oceni i daljoj upotrebi u krivičnom postupku. U drugom delu bavimo se pravnom prirodom pribavljenih podataka kroz dilemu da li se radilo o ciljanom nadzoru u krivičnom postupku ili masovnom nadzoru sprovedenom od strane obaveštajnih službi kao i praksom ESLJP vezanom za ova pitanja i zaštitu člana 8 EKLJP. Imajući u vidu da mnogi podaci vezani za otkrivanje i obelodanjivanje ovih platformi još uvek nisu dostupni javnosti, analiza je mahom rađena na osnovu raspoloživih izveštaja pojedinih organizacija i odluka donetih od strane sudova u Nemačkoj i Velikoj Britaniji
ЦАР ОТПАДНИК
Get PDFЛисјен Жерфањон, Јулијан звани Апостата (прев. Бојан Савић Остојић), Службени гласник, Београд 2021, 513
ANTECEDENT OF NORMS AND IMPLICIT EXCEPTIONS AN ANALYSIS PROPOSAL
Get PDFIn this article I analyze the concept of implicit exception and clarify if it allows us to present a structural component of the antecedent or not. For this, I carry out: i) an analysis of the notion of antecedent and its components; and ii) an analysis of the different ways of understanding the implicit exceptions in legal theory. I conclude that with the notion of implicit exception we are presenting types of operations and its results and not a structural component of the antecedent. Firstly, it may be used to present the process and result of better understanding the content of the antecedent of a norm. Secondly, it may be used to present the process and result of creation of the law by judges