Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
ODLUKA USTAVNOG SUDA: PANDEMIJA, LEGITIMITET I LJUDSKA PRAVA
The issue of human rights as a topical issue is becoming more pronounced today than in previous decades. The reason for this is the new situation that has embraced the whole world and our country. It is a global epidemic or as it is also called – a pandemic caused by the SARS-CoV-2 virus. Regarding the new situation, accompanied by the spread of the virus, the problem came to our Constitutional Court in September 2020 in the form of a request to initiate proceedings to assess the compliance of certain laws and their provisions with the Constitution of the Republic of Croatia. The following text will present the arguments of the proponents and their requests explained to the Court, analyzed provisions of the law to which they referred in their presentation and will be given an overview of what the Constitutional Court said about everything, what kind of verdict it pronounced case – what decision was made.Problematika ljudskih prava kao svevremenski aktualna tema danas dolazi do izražaja više nego prethodnih desetljeća. Razlog je novonastalo stanje koje je obuhvatilo cijeli svijet, pa tako i Hrvatsku. Riječ je o globalnoj epidemiji, koja se još naziva – pandemija, koja je uzrokovana virusom SARS-CoV-2. Povodom novonastalog stanja, popraćenog širenjem tog virusa, ta problematika došla je pred naš Ustavni sud rujnu 2020. godine i to u vidu zahtjeva za pokretanje postupka za ocjenu suglasnosti pojedinih zakona, odnosno njihovih odredbi s Ustavom Republike Hrvatske. U tekstu koji slijedi bit će izneseni argumenti predlagatelja i njihovi zahtjevi koji su obrazloženi Sudu, analizirane odredbe zakona na koje su se u svom izlaganju pozivali te će biti dan prikaz onoga što je Ustavni sud na sve rekao, odnosno kakav je pravorijek izrekao, u ovom slučaju – kakvo je rješenje donjeo
UTICAJ COVID-19 RESTRIKCIJA NA LJUDSKA PRAVA IREGULARNIH MIGRANATA, IZBEGLICA I TRAŽILACA AZILA U BOSNI I HERCEGOVINI
This paper aims to investigate possible human rights violations against irregular migrants, refugees and asylum seekers in Bosnia and Herzegovina as a result of national COVID-19 related measures introduced on the grounds of public health and safety. At the early onset of COVID-19 pandemic, Bosnia and Herzegovina disproportionally interfered with the enjoyment of human rights by imposing series of strict movement restrictions and prohibitions particularly affecting those already in situations of vulnerability. Consequently, people on the move were stranded in the country with limited reception capacities, thus facing severe health and safety risks associated with pandemic. The State’s asylum system turned out to be largely ineffective due to persisting institutional gaps as well as reluctance in internal political discourse towards migration issues. Meanwhile, host communities had been turning to xenophobic narratives as a result of political instability and poor migration management during pandemic, which contributed to reinforcement of discriminatory practices
УЛОГА ЈУПИТЕРА У АРГУМЕНТАТИВНОМ СИСТЕМУ ЦИЦЕРОНОВИХ БЕСЕДА
Roman comprehension of the divine right entailed the completion of earlier, binding treaties between humans and deities. Cicero himself firmly believed in this ius divinum of the State.
As the supreme deity, Jupiter was unsurpassed in Rome. Even triumphs were tightly connected to Jupiter’s cult. When Cicero began his career, with his orations against Q. Caecilius and, subsequently, against Verres, Roman society was still reeling from the aftershocks of Sulla’s regime. Cicero’s consulate in 63 BCE and his actions during Catiline’s rebellion mark another rise in Cicero’s citing of Jupiter. During the aftershocks of Caesar’s death, Cicero turns to religion and Rome’s supreme deity to lend him authority and influence over the members of the Senate,
We strongly believe there is more to be gleaned from this, often neglected, aspect of Cicero’s orations, not only about Cicero’s attitude towards religion, but also about the Roman society and the place of religion within it.Римско схватање божанског права, ius divinum, подразумевало је испуњавање раније прихваћених, уговорних обавеза између богова и људи. То наглашава повезаност римске религије и правног система, нарочито постулата do ut des из Leges Duodecim Tabularum. Овакав став подразумева однос према религији као према праву и дужности сваког грађанина, јер чак и лични злочин, или, пак, неприлично понашање, могу изазвати бес богова према држави. Сам Цицерон је чврсто веровао у ius divinum државе, и сматрао је да је управо обавеза државе да одржава исправан однос између својих грађана и божанстава од чијег је добронамерног става зависила њихова добробит.
Као врховно божанство, Јупитер је био неприкосновен у Риму. Према легендама, Ромул је управо њему посветио први храм у Риму. Чак су и војни тријумфи био уско повезани са Јупитером, с обзиром на то да је војсковођа персонификовао самог бога. Основни циљ овог рада је да прикаже улогу и значај Јупитера у аргументативном систему Цицеронових политичких и судских беседа, као полазне тачке за ширу студију о употреби римске религије у Цицероновом беседништву.
Не чуди Цицероново чешће позивање на Јупитера у периодима криза него у мирнијим временима. Када је Цицерон почињао каријеру, својим беседама против Квинта Цецилија и затим Вера, римско друштво се још увек опорављало од Сулине диктатуре. Управо би то могао бити разлог за Цицеронову чешћу употребу аргумената из сфере религије, једне од централних тема у оптужби против Верове корупције и пљачке сицилијанских храмова. У својим говорима против Вера, Цицерон користи религијске примере не само као доказ против Вера, већ и да би боље осликао Веров карактер.
За Цицероновог конзулата, 63. године п.н.е, као и у његовим поступцима током Катилинине завере, видимо још један пораст у Цицероновом коришћењу лексеме Iuppiter, поново у тренуцима друштвеног превирања. У својим говорима против Катилине, у оквиру топоса афектиране скромности, Цицерон изјављује да све заслуге за спас државе сноси Јупитер, а не он сам.
И поново, током превирања узрокованих Цезаровом смрћу, Цицерон се окреће религији и римском врховном божанству, како би од њих посудио ауторитет и утицај над члановима сената, противећи се Марку Антонију све до своје смрти
Валентина Цветковић-Ђорђевић, Negotiorum gestio у римском праву с освртом на српско право, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020, 122.
"Dečji brakovi" u senci krivičnih dela
The paper deals with the problem of child marriage, which although insufficiently accurate and unknown as a legal term (and therefore placed under allegations) dominates international legal documents as well as national documents and research surveys. It should be pointed out that the inaccuracy of the term "child marriage" negatively affects the recognition, registration, and response to a dangerous phenomenon that should be prevented and suppressed. The author presents and analyzes provisions of the most important international legal documents relevant to the topic, the results of the latest research surveys, pointing out to the (non-)compliance of the Serbian legal framework with international legal requirements and recommendations. The situation in Serbia has also been discussed from an aspect of the practice, with an emphasis on the criminal legal context in which the phenomenon of child marriage can be considered (given the perceived link to crimes such as coercion, neglecting and abusing a minor, domestic violence, cohabiting with a minor, sexual intercourse with a child, human trafficking).Рад је посвећен проблему "дечјег брака" који иако недовољно прецизан и непознат као правни појам (те стога и стављен под наводнике) доминира у међународноправним, националним документима и истраживањима. Ауторка указује на то да непрецизност појма утиче негативно на препознавање, евидентирање и реаговање на појаву, те чини потребна разјашњења. У раду је учињен осврт на одредбе најважнијих међународноправних докумената од значаја за тему, представљени су и анализирани резултати најновијих истраживања, а указано је и на (не)усклађености срспког правног оквира са међународноправним захтевима и препорукама. Ситуација у Србији је разматрана и из аспекта праксе, с нагласком на кривичноправни контекс у коме се ова појава може наћи (имајући у виду уочену везу са кривичним делима попут принуде, запуштања и злостављања малолетног лица или насиља у породици, ванбрачне заједнице са малолетником, обљубе са дететом, трговине људима).Rad je posvećen problemu "dečjeg braka" koji iako nedovoljno precizan i nepoznat kao pravni pojam (te stoga i stavljen pod navodnike) dominira u međunarodnopravnim, nacionalnim dokumentima i istraživanjima. Autorka ukazuje na to da nepreciznost pojma utiče negativno na prepoznavanje, evidentiranje i reagovanje na pojavu, te čini potrebna razjašnjenja. U radu je učinjen osvrt na odredbe najvažnijih međunarodnopravnih dokumenata od značaja za temu, predstavljeni su i analizirani rezultati najnovijih istraživanja, a ukazano je i na (ne)usklađenosti srspkog pravnog okvira sa međunarodnopravnim zahtevima i preporukama. Situacija u Srbiji je razmatrana i iz aspekta prakse, s naglaskom na krivičnopravni konteks u kome se ova pojava može naći (imajući u vidu uočenu vezu sa krivičnim delima poput prinude, zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica ili nasilja u porodici, vanbračne zajednice sa maloletnikom, obljube sa detetom, trgovine ljudima)
ПРАВНИ АСПЕКТИ КОЈИ СЕ ТИЧУ ПРАВА НА МИРАЗ У ЗЕМЉИШНОМ ПРАВУ У РАНОМ МОДЕРНОМ ДОБУ
The submission focuses on the role of women in the Early Modern Era with emphasis on their right to dowry and counter-dowry. Different types of dowries are mentioned, as well as specific articles from the Land Ordonnances concerning the gain and loss of the dowry right. The paper focuses on the territory of the Bohemian Crown, which consisted of several conjunct territories, taking into account the main regions and comparing the differences between the provisions from the different Land Ordonnances. This paper also compares different cases taken from the land books examining the outlined frame of laws. We take a closer look at one case from Bohemia which demonstrates how the court proceeded in a case of doubt towards the woman’s justification in question of her dowry right.Рад се бави улогом жена у раном модерном добу, са нагласком на њиховом праву на мираз и противмираз. Поменуте су различите врсте мираза, као и одређени чланови из Земљишних уредби који се тичу стицања и губитка права на мираз. Чланак се фокусира на територију Чешке Круне, која се састојала од неколико спојених области, узимајући у обзир главне регије и поредећи разлике између одредби из различитих Земљишних уредби (ордонанси). У овом раду се, такође, упоређују различити случајеви узети из земљишних књига, у циљу испитивања датог законског оквира. Ближе посматрамо један случај из Бохемије (Чешке), који показује како је суд поступио у случају сумње у оправданост жениног права на мираз
ВАКУФ КАО ПОРОДИЧНО ЗАВЕШТАЊЕ МЕЂУ МУХАМЕДАНЦИМА
Абдул Маџид, такође познат по надимку Капетан Мија (Miah), рођен је 1872. године у урбаном делу Силхета, у Бенгалу. Потомак је племићке породице Сајед из Силхета. Своје основно и средње образовање је стекао у Силхету, док је академске студије завршио у Калкути. Отац му је био потомак Мустафе Шаха, чувеног муслиманског проповедника из 14. века. Сам Маџид је одрастао у традиционалној и религиозној породици, што се одсликавало у његовом начину облачења као и у томе што током живота није бријао браду. Поред бенгалског, течно је говорио енглески и помало арапски. Постигао је велике успехе у области пољoпривреде и узгоју чаја; поседовао је велики број плантажа чаја на територији Силхета. Поред плантажа, поседовао је и фабрику која се бавила прерадом и продајом чаја, отворену фебруара 1911. Такође, био је и први староседелац у Асаму који је поседовао пресу за уље. Неколико година након дипломирања, пре него што је почео да се бави политиком и пољопривредом, постао је члан адвокатске коморе Силхета. Придружио се покрету Анђуман-еИслам, где је постављен прво на место секретара 1902, а затим после неког времена и на место председника. Године 1906. је проглашен за
* Изворно објављено као A. Majid, „Wakf as Family Settlement among the Mohammedans”, Journal of the Society of Comparative Legislation 9(1)/1908, 122–141.
** Студенткиња прве године Правног факултета Универзитета у Београду, milana.
[email protected]
заменика председника општине Силхета, а затим 1909. за председника општине. Још један значајан биографски податак јесте да је био први министар Асама који је уједно и муслиман. Оснивач је и државне Алиа медресе у Силхету. Године 1916. је унапредио статус Мурари Чанд колеџа, и поставио 1921. камен темељац за нову зграду ове установе у Такери Хилсу. Овај истакнути правник и политичар добитник је многих награда и признања, од којих му је две доделио краљ Џорџ V. Абдул Маџид је током живота био вођен духом иновације и промена, посветио је доста времена унапређењу свог образовања, а исто тако је настојао да и другим људима пружи могућност да се образују. Преминуо је у 50. години живота, 1922. године у Шилонгу, а његов унук је написао биографију о његовом животу под називом „Заборављени капетан”.
Сматрам да се величина и значај овог рада огледају у његовом доприносу како научном, тако и културном развоју. Од нарочитог је значаја чињеница да је управо овај рад био први који је заправо представљен пред Друштвом у Британији, а да је његов аутор индијски староседелац. Овим радом А. Mаџид је из прве руке представио и приближио западном свету институцију вакуфа у мухамеданском праву. Премда је Индија била Британска колонија читавих 200 година, њихове културе и идеје су се значајно разликовале. Зато када је дошао један човек који је био муслиман, да прича о муслиманској тековини, учињен је велики корак ка бољем разумевању како вакуфа тако и муслиманске традиције. Господин Маџид је пружио детаљан елаборат о институцији вакуфа. Бавио се свим најважнијим питањима и детаљно их је разложио. На почетку пружа значење саме речи и симболику која се крије иза ње. Затим, наставља са питањем ко има право да установи вакуф и у којим ситуацијама вакуф може да се сматра важећим, а у којима не може. Веома пажљиво објашњава зашто и колико је важно да крајњу добробит од вакуфа имају сиромашни. Даље, аутор се бави и питањем од колике је важности непрекидност за стварање вакуфа, пишући о мноштву извора који се тичу порекла вакуфа, да би на крају рад закључио са објашњењем зашто би увођење начела енглеског права у мухамеданско право резултовало неповољним исходом